Либертаријанско решење неких конкретних проблема

[uros]

У оваквим условима ускоро нећемо имати шта да једемо, па ће нам финансирање фундаменталне науке бити најмања брига...

Ја би био више него задовољан само да се раскине веза политике, банака и корпорација. То су критичне ствари. Образовање и наука ми не сметају претерано, када би се ово прво решило мислим да би се те гране спонтано пребациле на приватни сектор зато што би било пуно више капитала и могућности.

Е то брате Звонко. То је као кад питају Рон Пола "зашто би ти укинуо тај-и-тај државни програм за помагање, не знам, жртава поплава". А он одговори: "ок, ајде да не укинемо тај програм, али ајде да уместо Либије све те паре преусмеримо у тај програм па онда да видимо какве резултате ће да има тај програм". И иако он уопште не верује у тај програм, поента је да је цела та прича око "мањка пара" за финансирање истог смешна када се узму у обзир трошкови ратова који доносе добит само одређеним интересним групама од чега просечан американац не види ни једног ценат него напротив само сноси огромне трошкове.

[uros]

Узгред брате Ивице, паде ми напамет једно питање. Под предпоставком да се слажеш са Рон Полом да су "ратови нешто што највише од свега другог доприноси ширењу државне управе" да ли си без обзира на то спреман да браниш државна улагања у науку као најбоље (или ако не "најбоље" оно бар "добро") решење за развијање исте?

[Juan Valdez]

Узгред брате Ивице, паде ми напамет једно питање. Под предпоставком да се слажеш са Рон Полом да су "ратови нешто што највише од свега другог доприноси ширењу државне управе" да ли си без обзира на то спреман да браниш државна улагања у науку као најбоље (или ако не "најбоље" оно бар "добро") решење за развијање исте?

Ја сам против ратова и без Рона Пола, либерализма и државне управе. Екстремно мрзим ратове, војске, оружје и све што с тим има било какве везе. Чак и да се са Роном Полом не слажем ни око чега другог, гласао бих за њега (да имам право гласа) само због обећања да ће да прекине ратове. Иако у прошлости државе (САД и СССР највише) јесу улагале у науку ради војних потреба, далеко од тога да су војна истраживања једино што је држава финансирала и финансира. И да сад неком магијом нестану сви ратови, ово питање око финансирања науке би и даље било актуелно. Државе данас финансирају науку генерално, а дељење пара базирају на успешности научника на тржишту науке. Ти се пријавиш на конкурс код државне агенције или министарства и они лепо погледају колико имаш радова у часопису те и те категорије и сличне ствари и донесу одлуку да ли треба да добијеш паре. Не финансира се нешто зато што има војну примену, генерално, мада има и тога (нарочито у америчким националним лабораторијама), али такве ствари не финансира NSF (мислим), него NATO директно или министарство одбране. Не кажем да је улагање државе у науку најбоље, далеко од тога. Само сам забринут шта би било са нечим што материјалну корист (можда) доноси тек на дуже стазе или је уопште не доноси, али има велику вредност као знање по себи. То неће препознати (и не треба, није њихов посао) инвеститори, али други научници хоће, а држава само то констатује. Не одлучују министри шта је добра наука, а шта не (тако би требало да буде), него само гледају како су други из бранше оценили твоје резултате. Држава даје паре некоме ко се бави неком лудачком теоријском физиком, јер је његов рад прихваћен у, не знам, Science-у, иако тај рад нема никакву практичну примену у видљивој будућности. А што је најгоре, не мало пута се десило да држава финансира нешто што свима делује крајње бесмислено, а онда се испостави да је у ствари перспектива огромна. Од тог тренутка финансирање преузима приватни сектор и настане сто чуда. То никада не би могла држава, али никако ми не успева да видим како би то тог првог открића дошло да се размишљало инвеститорском логиком. И на крају, није Америка једина на свету. И Европа има јаку науку. Немачка је велика сила, Холандија је такође јака, Швајцарска исто, а и многе друге земље су силе у појединим областима. Сва та наука је углавном државна (у смислу фиансирања, организационо и власнички има свачега). Ми можемо сад да теоретишемо да би приватна била далеко боља, али тога је Европи јако мало из историјских разлога. Не можемо сад из идеолошких разлога да одбацимо добру науку, само зато што је државна.

Наравно, увек остаје оно етичко питање оправданости узимања пореза од грађана, али тренутно причамо о практичним стварима. Ако се сложимо да је порез зло (крађа), онда нема о чему да причамо, остаје само приватни сектор.

[uros]

Не, супер је тема, ће да ги изгулимо до краја. Али мислим да ако загребеш мало дубље испод површине би нашао да је велика већина тих државних инвестиција заправо уско поезана са ратом ("министарством одбране", "рата", или како год). Али хајде да засада оставимо ствар као нерешену, ево ја обећавам да ћу да опалим један детаљнији рисрч око те приче па да видимо. Узгред, како ти је изгледала она књига управо на ту тему (слободно тржиште које финансира науку версус држава)? Јеси стиго да прелисташ?

[sqny]

Dokle si stigao sa onom knjigom o liberterijanizmu i naucnom istrazivanju?

Izgleada da su u UK nesto promenili po tom pitanju, ovaj tip mnogo kuka :

Simpatican i konfuzan

[Juan Valdez]

Не, супер је тема, ће да ги изгулимо до краја. Али мислим да ако загребеш мало дубље испод површине би нашао да је велика већина тих државних инвестиција заправо уско поезана са ратом ("министарством одбране", "рата", или како год).

Нисам баш сигуран. Мени се онако одокативно чини да су највеће паре испуштају у био-медицинске воде. А баш то би могло лепо (бар већим делом) и у приватни сектор. Држава би (ако дозволимо) требало да финансира крајње непрофитна истраживања (што није било страно ни појединим класичним либералима), а не да буде конкурент индустрији или тако нешто. Генерално, држава данас финансира све могуће области науке, што у најмањи руку није рационално. Бар не у САД.

Али хајде да засада оставимо ствар као нерешену, ево ја обећавам да ћу да опалим један детаљнији рисрч око те приче па да видимо.

Ајде важи, али не заборави да завириш и ван Америке.

Узгред, како ти је изгледала она књига управо на ту тему (слободно тржиште које финансира науку версус држава)? Јеси стиго да прелисташ?

Делимично. Прилично је сувопарно, пуно техникалија. Занимљив ми је поглед једног лика који расправља са позиција либерала минархисте. По њему држава има право да финансира само она истраживања која су битна за њене основне функције. А пошто је одбрана једна од неколико функција минималне државе, онда су војна истраживања сасвим легитимна. Он као либерал минархиста долази до тога да финансирање војних истраживања не само да није нешто лоше, него је обавеза државе. Све више сам склонији да верујем да је анархизам једино доследно либерално уверење. У сваком другом случају мораш да правиш компромисе. Ни то не мора обавезно да буде лоше. Нигде не пише да по сваку цену морамо да будемо идеолошки чистунци, али само кажем. Или си (десни) анархиста или си већ загазио у социјализам.

[Juan Valdez]

Simpatican i konfuzan

Физичар, наравно да је конфузан. gringrin

[Милан М.]

Делимично. Прилично је сувопарно, пуно техникалија. Занимљив ми је поглед једног лика који расправља са позиција либерала минархисте. По њему држава има право да финансира само она истраживања која су битна за њене основне функције. А пошто је одбрана једна од неколико функција минималне државе, онда су војна истраживања сасвим легитимна. Он као либерал минархиста долази до тога да финансирање војних истраживања не само да није нешто лоше, него је обавеза државе. Све више сам склонији да верујем да је анархизам једино доследно либерално уверење. У сваком другом случају мораш да правиш компромисе. Ни то не мора обавезно да буде лоше. Нигде не пише да по сваку цену морамо да будемо идеолошки чистунци, али само кажем. Или си (десни) анархиста или си већ загазио у социјализам.

Како би се такво друштво бранило? Војска у приватном власништву?

[uros]

Ајде важи, али не заборави да завириш и ван Америке.

Кренуо сам лагано колко стижем. Али пре него што наставим сетио сам се нечега из сопствене струке (компјутерска графика). То је једно полу-научно поље ("полу" зато што је веома оријентисано на утилитарност). Елем, то поље је врло мало регулисано, иако не сасвим нерегулисано. Не сасвим зато што као и у свему другом имаш мотивацију актера да петентирају све живо и неживо што открију. Али и упркос тој мотивацији у задње време је постао тренд да се што више појединости истраживања објављује у јавност без обзира што то на одређени начин преставља директно пружање сопствене знојем стечене тржишне предности конкуренту, а уствари уопште није то него је резултат схватања тих људи да је потпуно бесмислено за све да константно ре-инвентују точак. Ево пар примера (Дизни, Пиксар, Сони):

http://graphics.pixar.com/library/

http://www.disneyani...brary/list.html

http://opensource.im...orks.com/?p=all

Са друге стране ево једне веома интересантне жалопојке једног од најзаслужнијих људи из компјутерске графике Мајкла Ашикмина на тему тренутног (по њему) лошег стања графичке индустрије:

http://www.cs.utah.e...el/leaving.html

[Juan Valdez]

Било како било, да ли је све ово за тебе више философско или практично питање? Философско је тешко решити. Али о практичним питањима је барем у принципу много лакше расправљати, треба само показати ко је успешнији - слободно тржиште или држава. Ако следујемо Адама Смита, финансирање науке од стране владе у принципу не би требало да буде идеолошки проблем.

The third and last duty of the sovereign or commonwealth is that of erecting and maintaining those public institutions and those public works, which, though they may be in the highest degree advantageous to a great society, are, however, of such a nature that the profit could never repay the expense to any individual or small number of individuals, and which it therefore cannot be expected that any individual or small number of individuals should erect or maintain. The performance of this duty requires, too, very different degrees of expense in the different periods of society.

[Млађони]

Како би се такво друштво бранило? Војска у приватном власништву?

Ovo je jedno dobro pitanje koje se u stvarnosti resava mesanim sistemima.

Klasicni libelarizam pored svih svojih vrlina ima svoje mane.

naravno ja se zalazem za apsolutno libelarne vrednosti al ise i zalazem da tamo gde libelarne vrednosti skode a ne koriste ( naprimer pijani vozaci, posedovanje oruzija) treba da bude ogranicen odredjenim drugim pristupima problemu.

Sto rade vise manje sve evropske drzave.

[uros]

Било како било, да ли је све ово за тебе више философско или практично питање? Философско је тешко решити. Али о практичним питањима је барем у принципу много лакше расправљати, треба само показати ко је успешнији - слободно тржиште или држава. Ако следујемо Адама Смита, финансирање науке од стране владе у принципу не би требало да буде идеолошки проблем.

Што се тиче философског, зашто мислиш да га је теже решити? Мени је оно кристално јасно. Постоји слобода и ропство. Слобода је боља од ропства. Тачка. Што се тиче Смитове приче, нисам сигуран да се сасвим слажем са њим по том питању. Ако прелисташ ове линкове одозго видећеш да је иако пре свега утилитарно оријентисано истраживање тих компанја није искључиво то. Нису предузетници до те мере оперисани од мозга да не реазумеју да научници морају да имају одређену истраживачку слободу која неће увек да донесе профит одмах сутра него ће то да учини посредно, ако уопште, понекад након изузетно дугачког временског периода. И? Да ли спречавају таква истраживања? То је дискутабилно, вероватно постоји и та страна медаље (види Ашикминову причу), али таквих истраживања ипак има, она постоје, можда не у мери која би се свима свидела, али их итекако има.

Е сад, задатак ког сам се латио је наравно практичне природе, да се сакупе емпиријски подаци и да се изведу закључци, а то све баш зато што не знам одговор на питање "ко је успешнији - слободно тржиште или држава" из аспекта конкретних примера из истрорије. Предпостављам да је тржиште успешније, али ко зна можда се и изненадим.

[Juan Valdez]

Што се тиче философског, зашто мислиш да га је теже решити? Мени је оно кристално јасно. Постоји слобода и ропство. Слобода је боља од ропства. Тачка.

Па баш зато. Због те тачке. Порези су ропство и ја не желим на то да пристанем, чак и ако је можда у питању практично боље решење. Ту више нема разговора ни о чему. Зато бих ту причу изоставио, јер нема сврхе у теми која се бави решењима конкретних проблема.

[Милан М.]

Идеја - право или не

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2007/05/intelektualna-svojina.html

У белој књизи коју је поменуо Славиша страни инвеститори између осталог позивају владу да се више посвети заштити права на интелектуалну својину. Не слажем се са овим предлогом.

Најчешћи аргумент који се користи у одбрани права на интелектуалну својину је изједначавање права на поседовање идеје са правом на поседовање имовине. На тај начин рецимо копирање музике и крађа кола би требало да су исто. Нису. Ако ми неко украде кола ја их више немам. Ако копирају мој диск или препишу моју причу ја и даље имам свој примерак. Неко такође улаже рад и средства за производњу (диск и компјутер, или оловку и папир). Томас Џеферсон је отприлике рекао, могуће је запалити свећу о свећу и при том не угасити пламен.

Мало је вероватно да без заштите интелектуалне својине људи не би били мотивисани да стварају. Мадона не би постала рачуновођа а тешко да би и Пфизер почео да производи колаче уместо лекова. Једноставно нашли би друге начине да наплате свој рад. На пример у 19. веку у Америци само су домаћи аутори имали заштићена права. У то време у Америци Чарлс Дикенс, Енглез, је био најпродаванији аутор. Иако није било законске основе Чарлс је добијао новац од издавача у Америци, који су осећали потребу да награде славног аутора. Аутор је тако био награђен за свој рад без државне принуде.

Права на интелектуалну својину тако представљају ништа друго него законом заштићен монопол. Срећом, развој технологије све више компликује спровођење ових монопола. ЕМИ, једна од највећих музичких дистрибутера, је већ дозволио неограничено копирање музике. Сигурно је да је то будућност. Идеју је могуће сачувати једино ако је држите као тајну. Ето зашто рецепт за Кока-колу на пример никада није патентован.

Лазар Антонић

[Милан М.]

Који је став либерализма по питању интелектуалне својине?

Да ли би укидање оваквих монопола довело до напретка или произвођачи не би били заинтересовани да иновирају?