Колико верних долази недељом у Вашу парохијску Цркву?

[Guest - . . .-]

Колико верних долази недељом у вашој парохијској Цркви?

Колико њих се тада причешћује?

Шта сте ви као верник учинили да се, ако постоји лоше стање, промени?

У моју Цркву, поред моје супруге и ћеркице долази редовној још неколико верника- неких 4-5. То су људи којима сам говорио о значају Литургије и причешћа у нашем животу. Ово су људи који се и причешћују сваке недеље и празника. Просто, живимо као Црква Божија.

Понекад дође још неко, али углавном су то људи који се не причешћују редовно, који су дошли због својих неких личних потреба: да донесу парастос, да им се прочита молитва или да упале свећу...

Користим сваку прилику да им говорим о Евхаристији, но као да се то тешко "лепи" за срце. Сви климају главом, говоре "јесте, тако је..." али сами ништа не чине да промене то стање. Као да се плаше да крену литургијски живот.

Иначе, код мене цела Црква пева, нас 7-8. Сви певамо, читамо заједно Оче наш и Символ вере, при претварању дарова сви говоре "Амин" , на крају сви остану до краја да прочитамо молитве после Причешћа, а када изађемо из Цркве сви се окупимо, поделимо оно што смо понели од куће и поразговарамо о свему и свачему.

Како је стање код вас?

[Владан]

између 30 и 50 редовно, сваку литургију се скоро нико не причешћује можда 2-3 људи.... кад је пост на литургије долази око стотињак и више људи... великим празницима до 200 највише...

[Драган Јашић]

Код мене у Храм Св. Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици сваке Недеље се окупе , па да непретерам , окупи силан број верника , да непретерам а ако и Зоран прочита нека ме исправи , од 150 до можда 300 душа а има и пуно мале деце што је за радост Христову веома велика . Дечица су од једне године па и до десетак а можда и старија и њих има поред нас старијих верника једно 10-ак до 15 који се Богу хвала причешћују а од одраслих се причесте сваки пут 10 до 15 нас старијих.Ту сам Богу хвала када су ми унуци на викенду и њих причестио бар једно , нажалост , два пута а можда и више нисам сигуран .Нажалост моју неостајем после Свете Литургије на послужењу и , што би се рекло чашицу разговора јер обавезно сам у посети мојим малим " Анђелима ".

[Јелина]

Ово ми је први пост на овом форуму, надам се да ћу се снаћи...

Црква Св.Александра Невског из Београда је, верујем, многима већ позната. Вероватно ће се наћи и неко меродавнији од мене да вам објасни како то код нас изгледа, али ја ћу радо дати свој допринос на ову тему.

Колико нас је бројчано - не умем тачно да проценим, црква је велика и прилично посећена. Додуше, на јутрењу и вечерњој радним даном има мало људи, али за бдења и Литургије црква је пуна (оквирно 200-300 људи). За празнике је, слободно могу да кажем, гужва. Често толика да је тешко прекрстити се а лактом не закачити особу поред себе.

Причешћује се увек одређен број присутних, деце нарочито, па рецимо да је број ретко мањи од 40-50 . Када су празници - причешћује се на више места и на стотине је причасника.

Имамо диван, предиван, хор, као и појце за певницом. Свака служба је мелодичан узлет молитвом. Зато и већина присутних пева јер је готово немогуће држати се по страни и не учествовати активно.

Коме да се захвали за овакву посећеност и живот нашег храма(осим Господу, наравно)? Првенствено свештенству - преданом, трудољубивом и са искром чисте и чврсте вере у очима. Поменућу само да при цркви постоје и редовна предавања сваке суботе, да ради школа сликања и иконописа, калиграфије, појања....

Не бих да претерам са похвалама, али моја радост као припадника ове цркве је заиста велика.

Једино што и оваква ситуација има својих мана - превише нас је па се слабо познајемо. Класична бољка великог града.

[marko_13]

Редовно, тј. сваке недеље, не рачунајући велике празнике, долази 70-ак људи, од тога се у просеку 10-ак причести, пошто старији свештеници не гледају благонаклоно на то.

[JESSY]

и код мене је , хвала драгом Господу недељом углавном пуна црква...и причешћују се људи, највише деца...али морам признати да је све то у већем броју за време празника и постова... slava3

[Ромејац]

Код мене око 60-70 људи (грубо речено) а причешћује се око 5-10 махом дечица. На празнике и знатно више. На крају сваког од великих постова црква је препуна не можеш да се помериш. А причешћује се по пар стотина душа!

brokoli (не могу да одолим овом разиграном броколију па га стављам у већину постова)

[Guest - . . .-]

Ово су веома занимљиви коментари, надам се да ће их бити још, да бих могао да још нешто речем.

[Guest]

Kod mene redovnih oko 100tinak , od toga redovno se pričešćuje sigurno više od 50 , neračunajući malu decu.

[Mironosica]

sestra Jelina je sve rekla o crkvi u koju i ja idem

nemam sta da dodam sem da ja volim moju crkvu 1407_love

[Guest]

Ово ми је први пост на овом форуму, надам се да ћу се снаћи...

Црква Св.Александра Невског из Београда је, верујем, многима већ позната. Вероватно ће се наћи и неко меродавнији од мене да вам објасни како то код нас изгледа, али ја ћу радо дати свој допринос на ову тему.

Колико нас је бројчано - не умем тачно да проценим, црква је велика и прилично посећена. Додуше, на јутрењу и вечерњој радним даном има мало људи, али за бдења и Литургије црква је пуна (оквирно 200-300 људи). За празнике је, слободно могу да кажем, гужва. Често толика да је тешко прекрстити се а лактом не закачити особу поред себе.

Причешћује се увек одређен број присутних, деце нарочито, па рецимо да је број ретко мањи од 40-50 . Када су празници - причешћује се на више места и на стотине је причасника.

Имамо диван, предиван, хор, као и појце за певницом. Свака служба је мелодичан узлет молитвом. Зато и већина присутних пева јер је готово немогуће држати се по страни и не учествовати активно.

Коме да се захвали за овакву посећеност и живот нашег храма(осим Господу, наравно)? Првенствено свештенству - преданом, трудољубивом и са искром чисте и чврсте вере у очима. Поменућу само да при цркви постоје и редовна предавања сваке суботе, да ради школа сликања и иконописа, калиграфије, појања....

Не бих да претерам са похвалама, али моја радост као припадника ове цркве је заиста велика.

Једино што и оваква ситуација има својих мана - превише нас је па се слабо познајемо. Класична бољка великог града.

smajolik78 dobro si se snašla slava3

[Баба]

Понекад дође још неко, али углавном су то људи који се не причешћују редовно, који су дошли због својих неких личних потреба: да донесу парастос, да им се прочита молитва или да упале свећу...

Користим сваку прилику да им говорим о Евхаристији, но као да се то тешко "лепи" за срце. Сви климају главом, говоре "јесте, тако је..." али сами ништа не чине да промене то стање. Као да се плаше да крену литургијски живот.

Немаш ти попе појма.

Пази вако, уместо да им причаш о евхаристији требо би да им причаш о политици.

Онда кад се они запале за политику ( а то ће бити сасвим сигурно) , онда кажеш како има млого зла у народу, и видећеш они ће се сложити и сви ће климати главом.Онда речеш како се народ млого искварио, и тада ће се сложити и сви ће климати главом.Затим просто кажи како је то због црне магије и направи једну краћу сценску паузу.

После тога мораш да их убедиш како је на њих лично бачена црна магија.

Затим им објасни како си ти познати и признати гуру у Цркви који скида магију на најбољи могући и једини трајни начин.

Е после тих речи ако се упецају , онда можеш да их убедиш у шта оћеш...остало имаш у приручнику за попове "уради сам".

[Анастасија]

U moju crkvu,redovno dolazi oko pedesetak ljudi na Liturgiju,pričešćuju se deca najviše,a odraslih možda oko dvadesetak. Nemamo agape i retko ko se zadržava posle Liturgije,uglavnom se razilazimo svako svojim putem.

[Александрида]

U mojoj crkvi nas ima oko 30ak svake nedelje,naravno bude nas i više kad kad,pričešćuju se svi,možda se desi neki izuzetak,ali retko.A agape nam je već ustaljen,tako da se podrazumeva.

[Booba]

Недељом, код мене у цркви буде солидан број људи.Некад више некад мање. Одприлике од 70-100. Још ако је пост, онда мноооогооо више. Што ми је нејасно због чега тад народ више верује у Бога него ван поста? Причешћује се (на свакој Литургији) једна иста екипа људи, а опет, једна друга иста се не преичешћује. Та "друга иста" се углавном и не причешћује у градској цркви, већ у неком од околних манастира. Деца се сва (углавном) увек причешћују.

Доста људи одмах након причешћа оду из цркве. Хвала Богу па су свештеници на свакој Литургији почели да објашњавају колико је битно остати и на отпусту. На жалост, не допире то до мозга многих. Али надамо се најбољем.

Агапе немамо нити смо га икад имали. Попадије остану углавном. И то је то. Немамо ни проповед баш увек. заправо, само за највеће празнике.

Ранијих година је било више верника у цркви (огромни храм посвећен Св. Тројици), одличан хор, гласни (у позитивном смислу) свештеници, перфектан ђакон....Међутим, народ сада све више одлази у манастире. Так'а ситуација