Jump to content

Замисли, хоће да се причести!

Оцени ову тему


Guest - . . .-

Препоручена порука

Најмање је битно у целој причи да ли се ЈА причешћујем. Не могу ЈА да се причешћујем или не причешћујем - можемо само МИ да се причешћујемо или не причешћујемо.

Као што не могу ја сам са собом ни да играм фудбал. Наравно, све и да мени нико не забрани да изађем на терен Маракане, и да пикам лопту по терену, то се никако не би могло назвати утакмицом. Џаба мени што бих самога себе тешио да сам ја урадио што је до мене, и да нисам ја крив што се други играчи, судије и публика нису појавили - то, како год да окренеш, не би била утакмица.

Ствар није естетске, или формалне природе - већ суштинске. Литургија је (или би требало да буде) икона Царства Небеског. А она је то само ако су ту присутни сви елементи који је том иконом чине. Као што се икона Светог Саве не може назвати комплетном иконом, нити користити у богослужењу, ако на њој није насликана глава Светог Саве, тако се ни литургија на којој се нико не причести не може назвати комплетном литургијом.

Види потпуно си у праву али једну ситницу већина овде изоставља.

Наиме и свештеник који служи литургију је православац и хришћанин и верник и део цркве .

Дакле када се он причести он тиме даје пример осталима шта остали исто треба да ураде.

Чим се он причестио значи и сви остали то треба да чине.

Дакле тачно је да Црква и литургијско сабрање јесу чин нас , да се причешћујемо Ми , но ипак не стоји тврдња да се нико није причестио зато што се нико није причестио.

Просто нема литургије ако се нико није причестио онда се литургија није ни десила.

А види свештеник се увек причести и свештеник није друге конфесије, није ванземаљац, није друге расе, није по питању причешћа привилегован да само он сме.

Значи један се причестио литургија је потврђена, питање је зашто се остали нису причестили?

Постоје само два одговора поп им није дао или они нису хтели.

Ако поп није дао треба на њега утицати , ако они нису тели треба на њих утицати.

Није романтизам мењати своју средину то је бре Хришћанство !

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 288
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

то је она ситуација где се црква прилагођава народу,а не обрнуто,веруј ми ако би строго поштовали поредак литургије ни 10% народа не би се причешћивало,из искуства знам да ме људи (који нису често у цркви) увек питају кад почиње причешће,а не кад почиње литургија,огромна је разлика,но,потпуно их разумем,није им лако
Па по поретку литургије требало би након оног двери, двери да се закључају врата од храма, и после тога све до оног у миру изиђимо, нико не може ни да изађе ни да уђе. Није то узалуд тако намештено, не знам зашто се не поштује...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

то је она ситуација где се црква прилагођава народу,а не обрнуто,веруј ми ако би строго поштовали поредак литургије ни 10% народа не би се причешћивало,из искуства знам да ме људи (који нису често у цркви) увек питају кад почиње причешће,а не кад почиње литургија,огромна је разлика,но,потпуно их разумем,није им лако

па пази, тако одма можемо и без Литургије оглашених, они се ионако не причешћују, а најбоље да скратимо Литургију на 10 минута, мало да се помоле људи, покусају супицу и иду кући ... само још да им неко дува у кашичицу да се охлади, да им не падне тешко.

ма важи.

не треба нико да се моли да се причешћује по сваку цену, треба верник да пројави слободу своје жеље, воље и труда да се удостоји да присуствује - па макар седео све време.

ако им не одговара да долазе ујутру на 2-3 сата једном недељно због прања греха и живота вечног а могу да буду 8 сати на послу због цркавице и тако скоро сваки дан током 40 година онда у њима нешто није у реду и онима који им подилазе, па још праве и подучавају новим размаженостима и безобразностима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па по поретку литургије требало би након оног двери, двери да се закључају врата од храма, и после тога све до оног у миру изиђимо, нико не може ни да изађе ни да уђе. Није то узалуд тако намештено, не знам зашто се не поштује...

Биће...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па по поретку литургије требало би након оног двери, двери да се закључају врата од храма, и после тога све до оног у миру изиђимо, нико не може ни да изађе ни да уђе. Није то узалуд тако намештено, не знам зашто се не поштује...

да, неки су смислили да се то односи на клапарање царским дверима ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341062598' post='669970]

па пази, тако одма можемо и без Литургије оглашених, они се ионако не причешћују, а најбоље да скратимо Литургију на 10 минута, мало да се помоле људи, покусају супицу и иду кући ... само још да им неко дува у кашичицу да се охлади, да им не падне тешко.

ма важи.

не треба нико да се моли да се причешћује по сваку цену, треба верник да пројави слободу своје жеље, воље и труда да се удостоји да присуствује - па макар седео све време.

ако им не одговара да долазе ујутру на 2-3 сата једном недељно због прања греха и живота вечног а могу да буду 8 сати на послу због цркавице и тако скоро сваки дан током 40 година онда у њима нешто није у реду и онима који им подилазе, па још праве и подучавају новим размаженостима и безобразностима.

Тако говори неко ко зна шта значе речи :

Спасавај се ко може !

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Биће...
Вратари су раније попут (и)понарима (чтечева) и протопсалта (појаца) били део нижег клира.

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341062717' post='669972]да, неки су смислили да се то односи на клапарање царским дверима...Није могло да се односи, зато што царске двери просто нису ни постојале у то време када је то написано...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Види потпуно си у праву али једну ситницу већина овде изоставља.

Наиме и свештеник који служи литургију је православац и хришћанин и верник и део цркве .

Дакле када се он причести он тиме даје пример осталима шта остали исто треба да ураде.

Чим се он причестио значи и сви остали то треба да чине.

Дакле тачно је да Црква и литургијско сабрање јесу чин нас , да се причешћујемо Ми , но ипак не стоји тврдња да се нико није причестио зато што се нико није причестио.

Просто нема литургије ако се нико није причестио онда се литургија није ни десила.

Тако нешто нико ни не тврди.

Да наставим аналогију са иконом - икона Светог Саве на којој није насликана његова глава није исто што и празна даска на којој није насликано ништа. Тако се ни за литургију на којој се причести само свештеник не може рећи да то уопште и није литургија.

Али као што се за икону без главе не може рећи да је то потпуна, комплетна икона, и као што се не можемо задовољити таквом иконом само зато што већ 300 година стоји у неком ћошку наше парохијске Цркве, тако ни за литургију на којој се причешћује само свештеник не можемо рећи да је комплетна и да треба да њоме будемо задовољни само зато што се тако код нас ради већ 300 година.

Није проблем ту ни у свештенику ни у народу, него у свести како свештетника тако и народа, и нашем комплетном поимању вере, литургије и Цркве.

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341062598' post='669970]

па пази, тако одма можемо и без Литургије оглашених, они се ионако не причешћују, а најбоље да скратимо Литургију на 10 минута, мало да се помоле људи, покусају супицу и иду кући ... само још да им неко дува у кашичицу да се охлади, да им не падне тешко.

ма важи.

не треба нико да се моли да се причешћује по сваку цену, треба верник да пројави слободу своје жеље, воље и труда да се удостоји да присуствује - па макар седео све време.

ако им не одговара да долазе ујутру на 2-3 сата једном недељно због прања греха и живота вечног а могу да буду 8 сати на послу због цркавице и тако скоро сваки дан током 40 година онда у њима нешто није у реду и онима који им подилазе, па још праве и подучавају новим размаженостима и безобразностима.

увек сам говорио да је незнање један од највећих наших непријатеља,људи немају појма зашто се причешћују,на моје питање увек добијам одговор - ваља се,некако ми звучи магијски,ако се причестим пар пута годишње бићу заштићен од уједа комараца,

прехладе,удара грома,а можда убодем и седмицу на лотоу,а донекле разумем и свештенике,они воле да имају што више народа у цркви,па често попуштају по питању неких правила,са друге стране велику одговорност и кривицу сносимо и ми који смо тобож верници,слабо (бар ја) проповедамо,више причамо,а уопште не радимо...потребан је огроман рад,труд,молитва...да се ствари поставе на право место (промени себе променићеш свет)...а кад људима покушаш да објасниш било шта у вези цркве добијеш по носу "иди бегај,не знам како ћу рачуне да платим и децу да нахраним,лако је поповима"...милион пута сам размишљао о оваквој ситуацији,какви би смо били верници када би смо имали "норвешки буџет", да ли би били бољи људи,да ли би имали више времена за Бога,ближње и себе

Link to comment
Подели на овим сајтовима

увек сам говорио да је незнање један од највећих наших непријатеља,људи немају појма зашто се причешћују,на моје питање увек добијам одговор - ваља се,некако ми звучи магијски,ако се причестим пар пута годишње бићу заштићен од уједа комараца,

прехладе,удара грома,а можда убодем и седмицу на лотоу,а донекле разумем и свештенике,они воле да имају што више народа у цркви,па често попуштају по питању неких правила,са друге стране велику одговорност и кривицу сносимо и ми који смо тобож верници,слабо (бар ја) проповедамо,више причамо,а уопште не радимо...потребан је огроман рад,труд,молитва...да се ствари поставе на право место (промени себе променићеш свет)...а кад људима покушаш да објасниш било шта у вези цркве добијеш по носу "иди бегај,не знам како ћу рачуне да платим и децу да нахраним,лако је поповима"...милион пута сам размишљао о оваквој ситуацији,какви би смо били верници када би смо имали "норвешки буџет", да ли би били бољи људи,да ли би имали више времена за Бога,ближње и себе

зато се временом обликује свест да разуме неко нешто, а не да се подилази свему и свачему.

истина је да је снисхођење (икономија) пракса Цркве, ал не треба претеривати и правити од нечег нешто што није.

скупо смо плаћени, није се играти.

а човек је човек и свуда исти, само му фали простора и слобода да се пројави - на добро или зло.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ма да се не лажемо, свештеник је тај који учи народ овако или онако. Да не улазимо у расправу који су разлози итд.

А има и обрнутих ситуација, хвала Богу... Сећам се кад смо први пут отишли ту недалеко у једну цркву која припада антиохијској патријаршији и ми лепо "одстојимо" св. причешће јер ето "нисмо спремни" и шта већ, они су били потпуно збуњени. Гледали нас као да нисмо нормални. "Замисли, неће да се причести". :)

Иначе што се заједнице код њих и код нас тиче, то је небо и земља. Они су људи толико искрено пријатни и гостољубиви да не може да се објасни. Чим виде неког новог, одмах приђу да се упознају, поздраве и све што треба. Видиш да људе заиста интересује ко си, као личност. Жао ми је да кажем, али у нашим црквама у "дијаспори" је једно опште мртвило да просто мораш да се натераш да одеш.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И ја сам имао прилику да будем у антиохијској цркви, и хтео да се причестим. Само нисам знао хоће ли ме неко спопасти и питати који си ти :) Причестио сам се регуларно као и сви, само ме један црнац питао јесам ли протестант и знам ли шта радим :) И исто касније прилазе, причају, упознају се. И имају фин обичај кад свештеник каже: Љубимо једни друге. Онда они се окрећу онима који стоје поред њих, рукују се и говоре: Христос међу нама. И то је баш супер, доприноси зближавању. Овако ја идем код мене у село и чак се не јављамо једни другима и то годинама :(

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако нешто нико ни не тврди.

Да наставим аналогију са иконом - икона Светог Саве на којој није насликана његова глава није исто што и празна даска на којој није насликано ништа. Тако се ни за литургију на којој се причести само свештеник не може рећи да то уопште и није литургија.

То нисам ни рекао. Прочитај пажљиво знаш да лако улазимо у сукобе.

Али као што се за икону без главе не може рећи да је то потпуна, комплетна икона, и као што се не можемо задовољити таквом иконом само зато што већ 300 година стоји у неком ћошку наше парохијске Цркве, тако ни за литургију на којој се причешћује само свештеник не можемо рећи да је комплетна и да треба да њоме будемо задовољни само зато што се тако код нас ради већ 300 година.

Није проблем ту ни у свештенику ни у народу, него у свести како свештетника тако и народа, и нашем комплетном поимању вере, литургије и Цркве.

Ово је тачно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И ја сам имао прилику да будем у антиохијској цркви, и хтео да се причестим. Само нисам знао хоће ли ме неко спопасти и питати који си ти :) Причестио сам се регуларно као и сви, само ме један црнац питао јесам ли протестант и знам ли шта радим :) И исто касније прилазе, причају, упознају се. И имају фин обичај кад свештеник каже: Љубимо једни друге. Онда они се окрећу онима који стоје поред њих, рукују се и говоре: Христос међу нама. И то је баш супер, доприноси зближавању. Овако ја идем код мене у село и чак се не јављамо једни другима и то годинама :(

Добро је брате Турци су давно отишли али изгледа нама из главе никако да изађу...

Него свиђа ми се овај ток разговора.

И ово бих некако требало чешће причати , како је у другим православним литургијским заједницама а не само код нас.

Рецимо код Баћушке Руса је по питању причешћа доста слично нама.

Оде мој пријатељ у Њемецку тако уочи Божића и за Божић је био код Србаља у Цркви и причестио се са великом већином осталих . Међутим други дан на Стевана био код наше братије Руса у једном намастиру у Немачкој што су. И одслужили Руси литургију ал никог не причестише а пријатељ вели да је приступио кад је попа реко да се приступи па су га гледали ко да је Шваба . После му је пришао један од калуђера и питао га је да ли је православан, а кад је чуо да јесте онда му је објаснио да нема причешћа ван поста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

После му је пришао један од калуђера и питао га је да ли је православан, а кад је чуо да јесте онда му је објаснио да нема причешћа ван поста.

за плакање ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...