Размислите, одговорите: Где ће куглица пасти?

[Иван ♪♫]

1. ako je kuglica bila vezana za vrh tornja na neki nacin (npr. neko je drzao pa je pustio da padne) onda ima istu ugaonu brzinu kao Zemlja i pasce duz vertikalne ose (tornja), znaci ispod

2. ako je iznenada usla u grav. polje Zemlje (tj. doletela) onda ce pasti sa leve strane ose (pod uslovom da padne pre nego sto Zemlja napravi 180 stepeni, inace je desno)

znaaaaao

[Милан Меденица :)]

1. ako je kuglica bila vezana za vrh tornja na neki nacin (npr. neko je drzao pa je pustio da padne) onda ima istu ugaonu brzinu kao Zemlja i pasce duz vertikalne ose (tornja), znaci ispod

одлично размишљање, мада се Земља прилично брзо врти и да је доста већа висина у питању, било би помераја.

2. ako je iznenada usla u grav. polje Zemlje (tj. doletela) onda ce pasti sa leve strane ose (pod uslovom da padne pre nego sto Zemlja napravi 180 stepeni, inace je desno)

само под условом да је криви хитац у питању, које подразумева трење ваздуха  znaaaaao

[Иван ♪♫]

1. ako je kuglica bila vezana za vrh tornja na neki nacin (npr. neko je drzao pa je pustio da padne) onda ima istu ugaonu brzinu kao Zemlja i pasce duz vertikalne ose (tornja), znaci ispod

mada ovde me nesto kopka:

pretpostavimo da kuglica pada tacno po verikalnoj liniji

to znaci da tokom pada odrzava ugaonu brzinu

ali da bi ovo prethodno bilo tacno onda kuglica, kada padne malo nize, mora imati manju tangencijalnu brzinu (opisuje manji obim za isto vreme), sto bi znaclio da je izgubila deo kineticke energije

ako pretpostavimo da je delovanje Zemljine teže konstantno (na malim visinama), onda gubitak energije protivreči zakonu o održanju energije

tako da, možda, padne desno

[Иван ♪♫]

ako pretpostavimo da je delovanje Zemljine teže konstantno (na malim visinama), onda gubitak energije protivreči zakonu o održanju energije

nisam siguran koliko je ovo tacno

oću da kažem da ne vidim kako može da gubi tangencijalnu brzinu ako nema otpora vazduha, pa tako ima ,,logike" da ode desno

[Милан Меденица :)]

1. ako je kuglica bila vezana za vrh tornja na neki nacin (npr. neko je drzao pa je pustio da padne) onda ima istu ugaonu brzinu kao Zemlja i pasce duz vertikalne ose (tornja), znaci ispod

mada ovde me nesto kopka:

pretpostavimo da kuglica pada tacno po verikalnoj liniji

to znaci da tokom pada odrzava ugaonu brzinu

ali da bi ovo prethodno bilo tacno onda kuglica, kada padne malo nize, mora imati manju tangencijalnu brzinu (opisuje manji obim za isto vreme), sto bi znaclio da je izgubila deo kineticke energije

ako pretpostavimo da je delovanje Zemljine teže konstantno (na malim visinama), onda gubitak energije protivreči zakonu o održanju energije

tako da, možda, padne desno

па да, ал пошто се ''испод'' торња не дефинише као тачка, већ као основа и раван основе 100 пута 100 метара, а померај удесно није довољно велики, због висине и убрзања гравитације која даје врзину кретања надоле, и даље ће пасти у оквирима основе.  greengrin

ај мало математике и физике ''десне логике'' ...

брзина окретања земље је 1667 километара на час, илити око 463 метра у секунди, што би рекло брже од брзине звука која је око 340 метара у секунди или око 1224 километра на час. и то на екватору, а париз је мало даље од екватора ка поларном кругу, што би рекло да се нешто спорије обрће али свега пар километара на час. брзина окретања земље се добија кад се обим (два (средња) полупречника по 6371 километара пута пи) од 40009 километра подели са 24 часа јер толики пређени пут се обави за то време, и добије се око 1667 километара на час илити око 463 метра у секунди (1667 километара пута 1000 да би се добили метри јер толико метара има у километру, и два пута подели са по 60 јер има 60 минута у сату и 60 секунди у минуту) ...

само још треба да срачунамо колика је брзина, са почетном брзином 0, при ударцу у земљу и самим тим ћемо време пада добити путем пређеног пута и убрзaња гравитације (константа је и узима се вредност од 9,81 метара у секунди на квадрат), узети у обзир померај земље (хоризонтални спин и измицање основе током пада) и видети где упада куглица - у основу или удесно, пошто улево никако не може, због ротације Земље удесно.

с обзиром да је формула пређеног пута, са унетом почетном брзином

где је S пређени пут, прва брзина V а друга почетна брзина V0, а је константа убрзања земљине теже илити гравитације 9,81 метара у секунди на квадрат.

пошто знамо пређени пут, али не и брзину, пребацићемо константу на леву страну, помножити са пређеним путем (висина торња од 320 метара), игнорисати почетну брзину која је нула и добити кореновањем левог резлутата да је брзина око 79 метара у секунди, што је око 285 километра на час у тренутку ударца ... што би рекло 320 метара се пређе са брзином од 79 метара у секунди за 4 секунде.

за то време, Земља се заротира за, 463 метра пута 4 секунде, 1852 метра, целу наутичку миљу даље - негде близу тријумфалне капије ће да падне куглица  greengrin :)

елем, све би то било у реду, само је заборављено да је угаона (десна) брзина куглице иста као и ротиција Земље, па у идеалном случају ће тачно испод центра висине торња, у средину основе, да падне. угаона брзина куглице је иста као Земље, јер се еквивалентним размишљањем долази паралелно логици да је човекова брзина у аутобусу иста као аутобуса у кретњи.

у реалном случају, пала би свега пар центиметара даље од центра основе јер се угаона брзина нешто смањује током пада, док вертикална расте, због отпора ваздуха и брзине ротације земље, такозвани кориолис ефекат.

милан изгледа баш воли проблеме око кориолис ротације, пошто је и прошли пут било слично питање са авионом и пређеним путем.

[Бартендаз]

Levo

Ајде се негде напијемо, на твој рачун. Не вреди, не иде нам ништа. Ни овај задачић не можемо да решимо.

prstgore Па наравно кад решавамо овакве задатке на еци-пеци-пец 

[Milan Nikolic]

  Шта год било, куглица пада у десну страну онако како је објашњено. Много тога грешите у размишљањима али то није толико страшно, то је нормално. Ненормално би било кад не бисте признали своју грешку никако. (Слично као када неко не верује да су људи крочили на Месец пре 40 год.)

  'ajvanho8 је скоро потпуно разумео суштину питања. Угаона брзина куглице док мирује на врху торњу нија иста као на дну торња, а угаона брзина мора бити одржана по законима физике. (Угаона брзина куглице је већа јер је удаљенија од центра ротације.) Тако куглица мора да падне у десну страну. (У реалном случају [Ајфеловог торња] то су десетину центиметара у десну страну.)

  Да поновимо јасније, куглица пада са врха торња као кад би неко тамо стајао и испустио је. Све ротира заједно са Земљом, торањ, човек на торњу и куглица коју човек испушта. И куглица мора да падне десно од торња због одржања угаоног момента који је већи на врху торња у односу на подножје торња.

  Ако не можете да изађете на крај са овом чињеницом, имам другаре - физичаре - са интернета који би вам, ако их успем замолити показали математичко решење. А кажу да постоје неки на 4. години физике и не знају решити ово питање.

[DYNABLASTER]

a da nisi ti pobrkao ajfelov toranj sa tornjom u Pizzi?!

[Милан Меденица :)]

одлично, волео бих да видим колики је померај са 320 метара висине 

[Milan Nikolic]

Хајде боље да копирам, да не бих никог оптерећивао.

Predstavit ću rješenje na dva načina (koja su ista stvar, samo eto, pedagogije radi). Mjere koje uzimam su:

Radijus Zemlje na ekvatoru, r=6378100m

Visina Eiffelovog tornja, h=324m

Obodna brzina na ekvatoru, v=465,6m/s

Period Zemlje, T=86400s

Napomena: sa o ću označavati omegu, iliti kutnu brzinu, dok ću sa V označavati obodnu brzinu kuglice, a Vr relativnu obodne brzinu kuglice spram obodne brzine tornja. Vrijeme padanja kuglice označit ću sa t.

1. Prvi način

t=sqr(2*h/g)

o=v/r=const.

R=r+h

V=o*R

Vr=V-v

x=Vr*t=0.16m

2. Drugi način

t=sqr(2*h/g)

v=2*pi*r/T

V=2*pi*(r+h)/T

Vr=V-v

x=Vr*t=0.16m

P.S. naravno, uzete su i neke aproksimacije kod geometrije i sl.

[Милан Меденица :)]

како је постављен задатак, такво је и решење smej.gif smej.gif

[Иван ♪♫]

jeeee, pogodio sam   (samo nisam glasao)

e sad sam radoznao: sta ako bismo umesto loptice pustili zrak svetlosti - negde sam procitao da za svetlost ne vazi zakon sabiranja brzina?

[GeniusAtWork]

Odleteće u svemir...

[Milan Nikolic]

  Реално, онако како је постављен задатак куглица треба пасти десно од торња. Линија означава средину, тј. ''испод торња'', а све поред линије је лево или десно.

  Ако ћемо рачунати баш као на слици, толику висину торња у односу на Земљу, куглица треба пасти далеко у десну страну од торња. То можемо да видимо тачно колико је ако замолимо и добијемо одговор од неког коме није проблем да све израчуна.

  Хоћемо ли да видимо и то решење? Висина торња изгледа као дужина полупречника Земље. Ко зна колико ће далеко пасти десно од торња. Тако да ова слика горе нема смисла, куглица ће пасти много даље у десну страну. То је била и поента, да пада у десну страну.

[Милан Меденица :)]

  Реално, онако како је постављен задатак куглица треба пасти десно од торња. Линија означава средину, тј. ''испод торња'', а све поред линије је лево или десно.

  Ако ћемо рачунати баш као на слици, толику висину торња у односу на Земљу, куглица треба пасти далеко у десну страну од торња. То можемо да видимо тачно колико је ако замолимо и добијемо одговор од неког коме није проблем да све израчуна.

  Хоћемо ли да видимо и то решење? Висина торња изгледа као дужина полупречника Земље. Ко зна колико ће далеко пасти десно од торња. Тако да ова слика горе нема смисла, куглица ће пасти много даље у десну страну. То је била и поента, да пада у десну страну.

брате, превише тупиш, сем тога што си буквалан.

торањ има основу 101 пута 101 метар, а 16 центиметара удесно од замишљене линије испод врха торња је и даље испод торња.

да си уопште прочитао објашњење, за које сам се и математички и физички потрудио формулама, прочитао би и образложење у том смислу.

то што се теби не свиђа моје име и презиме, лик и личност, то је само твој проблем