Тавитина поезија.

[Тавита]

Данас те одбијам. Синоћ се не сјећам. Нећу да се заљубим у тебе и зато немој да ми прилазиш. Немој да говориш када пролазим. И не наговарај "случајно" да ме додирнеш. Толико ме нервираш да ћу против тебе окренути "намјерно". Пмислим све мушкарце "стрпати" у исти кош. А онда погледам у тебе.. запалим цигару.. па те не дам.

тјерам те свим женама. И нећу да спавам док се не вратиш.
Гасим свијетла да те посматрам.
Чекам да се накашљеш..
"Стигао си"

"Да"

"Затвори врата, и губи се у собу"

"Поново си груба. Толико сам навикао да те волим гадљиву"

"Одвратан си"

"Јесам. Са тобом сам"

Ђутање. Вода.

"Пила си"

"Нисам"

"Осјећам"

"Ти си гад. Код тебе осјећања не постоје. Ко зна гдје си био. Мада ме не занима. Волим да те не гледам"

Ђутање.

"Али сада ме гледаш."

Мук.

"Не гледам те. Затворила сам очи"

"Онда још горе. Осјећаш ме"

"Одвратан си"

"Нема везе. Ионако ћеш доћи у кревет"

"Занимљиво. Ко ти то каже? "

"Већ си на њему"

Ђутање. Чекам. Ове године нисмо промјенили паркет. Шкрипи. Прилазиш. Сувише је тамно. Испред прозора си

"Гледаш некога"

"Тебе"

"Лажеш"

"Нисам као ти"

"Нешто ми пребацујеш? "

"Да"

Главобоља. Притисак. Последња кап воде. Цигара. Покварен упаљач. Устајем. Отварам пећ. Заборавила сам одржавати ватру. Палим. Увлачим дим. Гледдам у плафон. Замишљена сам.

"Гдје си била?"

"Шта те брига"

"Опет са њим...?"

"Не ово вече је био други. Љубоморан си?"

"Нисам"

"Лажеш"

"Не"

"Иди!! Одмах!! Нервираш ме!! "

"Идем"

"Гдје?"

"Шта те брига"

"Код ње..?"

"Не . у питању је једна друга"

"Волиш је?"

"Љубоморна си?"

"Јесам ."

"Да волим је."

"Онда иди код ње! И остани са њом!"

"То и планирам"

"Молим. Напоље!!! Ђубре!!"

Одлазиш. Разбијам флашу. Јесам пила сам. Палим свијетло и ударам у зид. Хватам се за главу. Недостајеш ми. Отворена врата.. Ти.

"Дошао си"

"Да.. Рекла си ми да одем код ње"

"Јеси ли био"

"Јесам сада.."

"Шта ради она? Је ли лијепа?"

"Јесте. Не ради ништа. Болесно воли. Гледа у мене."

Падамо.

И поново спавам у твом кревету.

[bogdankle]

moćna scena...ogoljena, jednostavna a opet rečita...

malo mi je teško da spojim u glavi tvoje lice i ovo što si napisala....pomalo me plaši

trebalo bi da pokušaš da napišeš konkretnu dramatizaciju za malo veću priču...mislim da da bi se obogatili...

ti zato što si napisala a ja zato što sam ti prvi predožio, bar 10%

[Тавита]

Мислила сам да ово покажем Нарцису, шта мислиш ??

Зашто те плаши??

Да могло би да се разради.... размишљам... и овако ми је била тешка...

[bogdankle]

naravno....

mada njemu bi bilo interesantnije da konkretno opišeš zašto se on oseća ovako ili onako, gde je bio ovih dana šta ga muči...ili za nju kako ga je upoznala, kako izgleda to mesto gde se dešava, da li ga zaista voli ili ne voli....

za film je potreban konkretna dramatizacija...tek na kompletno odradjen scenario ide film

nije sporno da je ovde reč o književnom kvalitetu ali ne u smislu scenarija

[bogdankle]

dodajem: plaši me jer imaš jedno od najbezazlenijih lica koja sam video a opet iza njega su se povezale reči u veoma uznemirujućem kontekstu

[Тавита]

Да Нарцис то очекује.

Добро, прво да видим шта ће се догодити са материјалом из Новог Сада, на који начин он то види.

Е сад, постоји прича на којој ће бити филм, ако Бог да, само да се ја мало "сакупим" Није ми баш нека инспирација. Драго ми је да смо макар нешто урадили, и сада само чекам да видим како ће то изгледати

[bogdankle]

mada čitam ga opet i opet...ima tu dosta objašnjenja: kako-šta...malo mašte i bila bi to odlična scena

[Тавита]

mada čitam ga opet i opet...ima tu dosta objašnjenja: kako-šta...malo mašte i bila bi to odlična scena

Уууууу да!! Па кажем ти.. мада мало додатака није на одмет... Онај атеље је идеалан!

Гледала сам фотографије....

[bogdankle]

još jednom ti napominjem da nije poenta da napišeš scenario koji će te oboriti sa nogu ali doslovno, koji će ti oduzeti snagu koju jasno vidim da sada imaš.....razmisli dobro o svemu

[Тавита]

[bogdankle]

nemoj da menjaš odgovore  takeoff

[Тавита]

nemoj da menjaš odgovore  bleh takeoff

4chsmu1

САмо сам промјенила своје  писаније и додала другааарство!! 

ајде напиши нешто...

Могао би описати ову сцену, шта би ти додао?

[bogdankle]

bilo bi interesantno znati koliko ko ima godina...bilo bi interesantno znati kakva su im lica...neki ožiljak, odakle...tetovaže...nešto originalno

da li je ona gola dok ovo govori ili on...koje doba dana je u pitanju...u smislu noć je ali da li napolju ima još uvek nekoga ili nema

takodje bi značilo neka mala emotivan biografija oba lika, ali ako ne može da stane možda neke naznake...kao govore o vereničkom prstenu koji ona još uvek ima ali nije njegov

ili pantalone koje on nosi a pokolnila mu je bivša

neki tragovi prošlih života bi bili dragoceni

to mi pada prvo na pamet

[Тавита]

Расута на тлу...
моја ниска...
невеселих бисера...
У глави још увијек тупи ударци...
болног пада..
одбијања...

Чудне су руке..
доњеле хладноћу..
на моја рамена...

Са грубим прстима покидана..
тупим ударцима откривена...

само се један бисер..
сакрио испод мога стопала..
још један болан сусрет..
али сам немоћна..
да га издам...

[bogdankle]

poezija kao direktna ispovest ali opet hermetično možda čak malo previše...

danas sam razgovarao sa jednim prijateljem na temu žena-pesnik: generalno, teško mi je da se poistovetim, mada osećam taj senzibilitet...on je medjutim ubedjen kako je umatnost nastala radi žene i kako žena nema šta tu da traži...

svejedno. očekujem da - nemam pojma kako - nas povežeš sa ljudima preko kojih bi mogli da izdamo knjigu...