Манастир Хиландар

[Зоран]

ИЗЛОЖБА „ОБНОВА ХИЛАНДАРА” У КРАЉЕВУ 

Краљево, 16.08.2010.

У оквиру манифестације „Жички духовни сабор - Преображење 2010”, у Народном музеју Краљево, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”. Поставка ће трајати до 12. септембра када се сели у Народни музеј у Крагујевцу.

Након свечаног уводног дела отварања Сабора, изложбу ће отворити Његово Преосвештенство епископ жички г. Хризостом. У среду, 18. августа у 19.30, у Народном музеју Краљево проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара и аутор изложбе, одржаће предавање о Хиландару и главним подухватима Обнове. Предавање је организовано у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Краљева.

Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”  по први пут на овакав начин открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности,  у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а.

Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи.

Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару и његовим последицима, основни подаци о начину организовања подухвата Обнове, као и конкретни изведени, актуелни и планирани пројекти. По први пут се износе нека нова сазнања о хронологији грађења утврђене целине до којих се дошло током извођења радова. Посебан део посвећен је представљању  манастирске економије на којој се усеви гаје потпуно органски. За потребе изложбе донет је већи број аутентичних предмета из Хиландара који сведоче о пожару и Обнови. Изложене су и тродимензионалне макете рељефа полуострва Свете Горе и хиландарског утврђења.

Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић а архитекта поставке Стевица Трипковић. Организатори изложбе су Свети Манастир Хиландар и његова Задужбина из Београда уз сарадњу и гостопримство Народног музеја Краљево. Изложбу је помогао Дигитал принтинг центар (DPC) из Београда, Интерклима графика из Врњачке Бање и Рaдијатор инжењеринг из Краљева.

[Guest Оливера]

Истина о тзв. „хиландарском колачу”

17. август 2010

Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач" или „Хиландарски квасац". Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.

Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства", а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави". Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара". У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач".

У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац". Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја.

Осим што се ради о превари народа када је у питању „Хиландарски колач", веома забрињава и сам процес справљања тог колача, који представља читав ритуал. Колико смо обавештени, сам процес справљања тог колача траје 10 дана, уз коришћење млека и јаја. То нарочито православни хришћани треба да имају у виду, јер се справљањем и коришћењем тог „мрсног" колача у време Црквом установљених постова, нарушава пост!

Веровање да справљање овог „Хиландарског колача" и ширење даље тог теста или квасца доноси срећу онима који га праве је чисто сујеверје и бесмислица. Назив „Хиландарски квасац" или „Хиландарски колач" нема никакве везе са манастиром Хиландаром, нити то потиче из манастира Хиландара.

Молимо православне хришћане да не примају „Хиландарски квасац" и да не праве тзв. „Хиландарски колач" и да тако спрече ширење злоупотребе наше велике светиње Манастира Хиландара.

Манастир Хиландар,

24. новембар 2009.

Јерођакон Доситеј Хиландарац

Извор: www.hilandar.org

Извор: Сајт СПЦ

[Зоран]

БЕРБА У ХИЛАНДАРСКИМ ВИНОГРАДИМА  

Хиландар, 30.08.2010.

У понедељак 30. августа 2010. почела је берба у хиландарским виноградима. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, са јерођаконима и уз присуство братства, радника на економији и добровољаца,одслужио је молебан за успешан почетак бербе. Берба је прво почела у новом винограду који је 2008. године подигнут на свом историјском месту, Савином Пољу, на 15 хектара површине и састоји се од калемова најбољег квалитета сорти Мерло, Каберне совињон и Каберне фран. Након примарне и секундарне прераде грожђа која ће се одвијати комбиновањем савремене и традиционалне технологије, биће добијено црвено вино врхунског квалитета.Цео процес ће се одвијати у новој винарији која је смештена у згради арсане, хиландарског пристаништа у близини старог манастира Св. Василија. Прво вино од овогодишње бербе биће доступно половином 2011. године. Подухват подизања и неговања винограда, као и производње вина, воде стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду на челу са проф. др Небојшом Марковићем.

[Guest Оливера]

Берба у хиландарским виноградима

9. септембар 2010.

У понедељак 30. августа 2010. почела је берба у хиландарским виноградима. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, уз присуство братства, радника на економији и добровољаца, одслужио је молебан за успешан почетак бербе.

Берба је прво почела у новом винограду који је 2008. године подигнут на свом историјском месту, Савином Пољу, на 15 хектара површине и састоји се од калемова најбољег квалитета сорти Мерло, Каберне совињон и Каберне фран. Након примарне и секундарне прераде грожђа која ће се одвијати комбиновањем савремене и традиционалне технологије, биће добијено црвено вино врхунског квалитета.Цео процес ће се одвијати у новој винарији која је смештена у згради арсане, хиландарског пристаништа у близини старог манастира Св. Василија.

Прво вино од овогодишње бербе биће доступно половином 2011. године. Подухват подизања и  неговања винограда, као и производње вина, воде стручњаци са Пољопривредног факултета у Београду на челу са проф. др Небојшом Марковићем.

Извор: Манастир Хиландар

Сајт СПЦ

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Зоран]

НОВИ ИГУМАН ХИЛАНДАРА У ВАТОПЕДУ 

Ватопед, Света Гора, 12.09.2010.

Званични свечани дочек приређен је новом Игуману Свештеног патријаршијског и стваропигијалног манастира Хиландара на Светој Гори, високопреподобном архимандриту Методију, коме је ово била прва посјета манастиру Ватопеду од када је ступио на нову дужност.

Старац Методије је у манастир Ватопед стигао поводом прослављања празника Полагања Часног Појаса Пресвете Богородице, који се по обичају прославља свеноћним празничним бденијем од поподнева 12.  до поднева 13. семптембра (тј. 31. августа по старом календару). 

Светогорски манастири Ватопед и Хиландар су повезани блиским и братским везама, јер су ктирори манастиа Хиландара Св. Сава први Архиепископ Српски и његов  отац по тијелу Симеон Мироточиви били ватопедски монаси, који су, са благословом тадашњег игумана ватопедског Теостирикта, имајући благослов Васењенског Патријарха и дозволу византијског Цара, напустили манастир Ватопед и претворили Мелисомандри (тј. манастирски пчелињак) у нови самосталан манастир, да се у њему подвизавају и освештавају наша браћа Срби.

Због тога и постоји вишевјековно предање да се на манастирским славама оба манастира као игуман манастира помиње старјешина другог манастира (тј. у Ватопеду хиландарски, а у Хиландару ватопедски).

Старац Методије је стигао у манастир копном у 18.30. Дочекали су га ватопедски оци са преко 250 благочестивих поклоника.

Очекује се да ће у манастир на бденије пристићи још барем 300 поклоника. Старац Методије је ,по светогорском обичају, обучен у мандију, и уз појање „Достојно јест“ уведен у манастирски саборни храм, гдје му је пригодном бесједом добродошлицу пожелио Игуман Свештеног и великог манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, који је истакао братске везе два манастира.

Затим је хиландарски Игуман заблагодарио манастру Ватопеду на срдачном дочеку и истакао блискост два манастира и њихове нераскидиве и братске везе. Такође је нагласио да се посебно радује због очигледног духовног напретка манастира Ватопеда.

На крају, Старац Методије је замолио старца Јефрема, братију и поклонике да се моле за њега, како би достојно обављао своје ново послушање игумана.

Извор:Romfea.gr, аутор: Коста Стилиану, превод: Игор Зиројевић

[Guest Оливера]

На Зејтинлику Литургија на српском

15. септембар 2010

У цркви на Зејтинлику јуче је, на празник Усековање главе светог Јована Крститеља, први пут од 1939. године, када је изграђена ова црква на српском војничком гробљу, служена литургија на српском језику. Богослужења на српском језику биће од сада редовна и одржаваће се сваке суботе и верским празницима по календару Српске православне цркве. Црква изграђена на месту где почивају војници страдали у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату, биће једини простору у Грчкој, осим Хиландара, где ће се литургије служити на српском језику.

Литургији која је служена јуче присуствовали су игуман манастира Хиландара Методије, грчки миторополит из Солуна (Неаполиса) Варнава, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, конзул Србије у Солуну Милан Димитријевић, свештенство из Солуна и педесетак Срба који живе у овом грчком граду.

Богослужења су договорена у сагласности с манастиром Хиландар, митрополитом у чијој је Зејтинлик надлежности, а у организацији су учествовали и представници из Србије на челу са саветником председника Млађаном Ђорђевићем. После литургије организован је и пријем чији је домаћин био владика Варнава.

Војничко гробље на Зејтинлику изграђено је тридесетих година прошлог века и ту су сахрањени српски, француски, енглески, италијански и руски војници.

Извор: www.hilandar.org

Званични сајт СПЦ

[мирођија]

             

                                0110_hahaha                  0110_hahaha              0110_hahaha

                                                        0110_hahaha

[Зоран]

ИЗЛОЖБА ОБНОВА ХИЛАНДАРА У КРАГУЈЕВЦУ  

Крагујевац, 15.09.2010.

Након Београда, Врњачке Бање и Краљева,  изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, биће отворена у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16.09.2010. у 19 часова присутнима ће се обратити Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, директор музеја Александар Стаменковић, као и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић. Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010.

Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”  открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година. Хиландар као један од темеља наше културе и духовности,  у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а.

Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи.

Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару и његовим последицима, основни подаци о начину организовања подухвата Обнове, као и конкретни изведени, актуелни и планирани пројекти. По први пут се износе нека нова сазнања о хронологији грађења утврђене целине до којих се дошло током извођења радова. Посебан део посвећен је представљању  манастирске економије на којој се усеви гаје потпуно органски. За потребе изложбе донет је већи број аутентичних предмета из Хиландара који сведоче о пожару и Обнови. Изложене су и тродимензионалне макете рељефа полуострва Свете Горе и хиландарског утврђења.

Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић а архитекта поставке Стевица Трипковић. Организатори изложбе су Свети Манастир Хиландар и његова Задужбина из Београда уз сарадњу и гостопримство Народног музеја Крагујевац. Изложбу је помогао Дигитал принтинг центар (DPC) из Београда.

[Guest Оливера]

Угрожена обнова Хиландара

18. 09. 2010.

Обнова Хиландара, након пожара 2004. године, по свом обиму и сложености највећи је рестаураторски подухват у Европи и у њему учествују најбољи мајстори градитељски и рестауратори Србије. Први од изгорелих конака Синодик конак из 1814. године је у потпуности обновљен. Обнавља се и заштићен је од пропадања Параклис Светог Николе из седамнаестог века, препокривен је кров пирга Светог Ђорђа, најстарије грађевине на Хиландару из дванаестог века, а највећи радови су на Великом конаку из 1816. године, најважнијем за монашки живот на Хиландару. За обнову је потребно још 25 милиона евра без којих нема наставка радова.

Фотографије са изложбе „Хиландар, седам година после“

Изложбом у крагујевачком Народном музеју „Обнова Хиландара - шест година после“, коју је отворио владика шумадијски Јован, најављена је велика национална кампања за прикупљање средстава која још недостају за отклањање последица пожара из 2004. године у којем је у ватреној стихији нестало више од половине објеката манастира Хиландара. За обнову манастира Хиландар потребно је 25 милиона евра и уколико се у што скорије време не нађу средства, прети опасност да радови стану, а вредна дружина грађевинара разиђе.

- Због недостатка средстава, обновитељи Хиландара размишљају о паузи која није добра. За пет година, колико интензивно радимо, окупили смо језгро радника из целе Србије, Хиландар је највеће рестаураторско градилиште у Европи и најбоља конзерваторска екипа окупљена на једном месту. Ако бисмо прекинули радове, били бисмо у великом шкрипцу и мајстори, који су годинама обучавани, растурили би се - каже Мирко Ковачевић, аутор изложбе и главни архитекта обнове Хиландара.

Владика шумадијски Јован и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић на отварању изложбе

На страхоте ватрене стихије од пре шест година подсећају изложене фотографије, предмети који говоре о скромном животу хиландарских монаха, комади нагорелих греда, искривљене гвоздене шипке које су служиле за ојачавање зидина манастира.

- У пожару је уништено више од половине манастирског утврђења. Потпуно су уништене најстарије аутентичне монашке келије из 16. века, изгорели су Бели, Велики и Стари конак, Дохија. На срећу, сачувано је огромно наслеђе, темељи наше културе и духовности. У ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува се преко 1.200 икона, од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроцењиве вредности, стотине рукописних повеља, десетине хиљада рукописа и старих књига - каже Срђан Стефан Миленковић из Задужбине Светог манастира Хиландара.

У току су и велика испитивања слегања тла, које је и узрок пожара из 2004. године. Оно је изазвало пуцање димњачких канала и из скривених рупа ватра се проширила на греде, а затим и на конаке. Данас, шест година после трећег великог пожара у историји светог Хиландара, манастир је велико градилиште и у обнови са градитељима из целе Србије су и монаси.

- Дух Хиландара и даље живи. Братство се подмладило и увећало и сад преко 40 монаха живи на Хиландару. Не само да се монаштво повећава, већ пристижу и млади свештеници, тако да је пожар, што јесте парадоксално, подстакао не само физичку обнову грађевина, већ и духовну обнову у братству. Надамо се да ће, ако се настави помоћ државе и других племенитих људи, манастир повратити стари сјај и бити узорна српска кућа која баштини преко осам векова свог постојања - каже Миленковић.

Поред Великог конака, који треба да се заврши идуће године, преостаје још обнова Белог конака и конака Игуменарија, где је пожар и избио. Према речима владике Јована, значај Хиландара не може се сместити у неколико књига или изложби.

- Хиландар остаје наша вечита никад до краја испричана и написана прича. Улагањем у обнову Хиландара улажемо у себе и одужујемо се онима који су Хиландар обнављали кроз векове - рекао је владика Јован.

Извор: Блиц

[Guest Оливера]

ОСВЕЋЕЊЕ ОБНОВЉЕНОГ ДЕЛА ВЕЛИКОГ КОНАКА

Објављено од стране Светигора на 2. новембар 2010.

СВЕТА ГОРА АТОНСКА, 24. октобра – У Светом манастиру Хиландару, у недељу 24. октобра 2010. године освећено је обновљено централно крило Великог конака из 1821. Након обнове „Синодика“, конака из 1814., ово је друга грађевинска целина која је у потпуности обновљена од последица катастрофалног пожара 2004.

Чину освећења су уз манастирско братство на челу са игуманом, архимандритом Методијем, присуствовали и бројни гости.  Радост обнављања  светиње, међу осталима, поделили су и велики пријатељи Хиландара чланови „Руског атонског друштва“ на челу са његовим председником Георгијем Полтавченком, опуномоћеним представником председника Руске Федерације.

У средишњем крилу (1. сегменту обнове Великог конака) бруто површине 1540,07м2 (нето 1022,67м2) у подруму се налазе – техничке просторије и поставка етнозбирке у припреми, у приземљу – велика странопријемница (гостопријемница – архондарики), амбуланта, учионица и мали салон, на првом спрату – владичанска келија, келија ватопедског игумана и остале репрезентативније келије, канцеларије управе манастира и радионице за конзервацију и на другом спрату – остале келије.

План извођења радова на Великом конаку, уколико буду обезбеђења средства за несметани наставак обнове, предвиђа да до краја 2010. буде завршено 90% грубих грађевинских радова на западном крилу (2. сегменту обнове Великог конака). Тренутно се довршава постављање каменог покривача на кровну конструкцију над овим делом. Западно крило би требало да буде у потпуности обновљено до краја радне сезоне 2011. До тада се планира и завршетак грубих грађевинских радова на источном крилу и улазном комплексу који се због међусобне повезаности обнављају заједно.

Извор: Задужбина светог манастира Хиландара

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]