Видовдан – голгота и духовно чистилиште

[nishizawa]

То нема везе са животном доби (нисам рекао "млад") него са другачијом едукацијом - нов (онај који учи на нов начин). Тако да је коментар ем нетачан, ем испразан.

А нема шансе да тај посао обаве добро (без обзира на адвокате). Упропастиће га, готово сигурно.

Тужно је видети човека твојих година који још увек мастурбира - макар и вербално.

[nishizawa]

Mozda nisam dovoljno upoznat, ali do sada nisam primetio da je iko od onih koji su pisali o teologiji Vidovdana i Kosovskog zaveta uopste uzimao u obzir sta se dogodilo dan nakon boja, odnosno kakve odluke su donete od strane ljudi koje Crkva prepoznaje kao svete kao sto prepoznaje sv.mucenika Lazara. Nisam do sada naisao na dobar osvrt, niti na bilo kakav osvrt na njihovu ulogu i postupke u svetlu Kosovskog zaveta.

E, to je problem, narocito u stvarima koje pretenduju da dodju u domen teoloskog. Za tumacenje Kosovskog zaveta nije dovoljna knezeva vecera, 28.jun i Lazar na panju. Bez uzimanja u obzir onog sutrasnjeg dana, teologija Kosovskog zaveta je nesveobuhvatna, necelovita i nedosledna, a rekao bih i netacna.

Тешко да се ту може говорити о некаквој теологији Косовског Завета - у најбољем случају овде се ради о накнадном теолошком оправдању народног мита и предања, које са историјом нема претерано много везе, па му самим тим недостаје и димензија за којом трагаш...

[cloudking]

Косовски мит је заправо јако сличан миту о Краљевићу Марку који је овде већ помињан.

Иако нема сумње да су и један и други мит одиграли јако важну улогу у нашој историји као инспирација и утеха, исто тако нема сумње да је сулудо поистовећивати историјске чињенице у вези са Косовском битком са Косовским митом онолико колико би било сулудо постовећивати историјског Марка Мрњавчевића са митским Краљевићем Марком.

А то је грешка коју изнова и изнова правимо будући да смо дозволили да се тај мит инкорпорира у наша верска убеђења - што је тесно повезано са нашом неспособношћу да разликујемо Цркву од државе.

Као што је Марко Мрњавчевић био обичан турски вазал којег је народ одабрао као симбол своје жеље за слободом и од њега у својој машти створио у најмању руку суперхероја, тако је и Косовска битка као симбол вишеструко надрасла историјску реалност. То што смо ми одлучили да прихватимо оба ова мита као део свог идентитета и система вредности, не значи да сада можемо у историју учитавати како нам се ћефне свој доживљај истих - што и јесте оно главно што се може замерити Балабановом тексту, у који је он несумњиво уложио јако много труда.

У томе управо лежи и највећа опасност Косовског мита - иако је он у прошлости умео да послужи као надахнуће и утеха, умео је и те како да послужи и као изговор за одбијање да се реално сагледа стварност, и као средство да се од стварности побегне. А то бахато затварање очију пред стварношћу нас је већ и превише коштало.

Када се говори о државној политици сулудо је о њој размишљати на било који други начин него као о игри интереса и односа снага, у којој је једино право које важи - право јачег. Све што се у тој игри дешава произилази из тога - Турци нама нису урадили ништа што ми не бисмо њима да смо могли, и што се нисмо либили да урадимо чак и другим православним народима (или они нама) кад год смо могли.

Иста ствар важи и данас - Србија је држава која нема практично никакву војну, економску или дипломатску моћ, и која је изгубила четири рата у року од десет година. То је стварност са којом можемо или да се суочимо, или да и даље бежимо од ње у фантазије о митолошким победама у биткама које су се десиле пре 600 и кусур година.

Au!

verovatno jedan od najkvalitetnijih postova koje sam procitao na ...

[Баба]

Косовски мит је заправо јако сличан миту о Краљевићу Марку који је овде већ помињан.

Иако нема сумње да су и један и други мит одиграли јако важну улогу у нашој историји као инспирација и утеха, исто тако нема сумње да је сулудо поистовећивати историјске чињенице у вези са Косовском битком са Косовским митом онолико колико би било сулудо постовећивати историјског Марка Мрњавчевића са митским Краљевићем Марком.

За Краљевића Марка се може рећи да је мит , барем онакав каквим се јавља у епским песмама. Може се рећи и да је таква представа о Краљевићу Марку одиграла јако важну улогу у нашој историји као инспирација и утеха и то је сасвим тачно. И на крају и та представа  Краљевића Марка је Косовско Заветна.

А то је грешка коју изнова и изнова правимо будући да смо дозволили да се тај мит инкорпорира у наша верска убеђења - што је тесно повезано са нашом неспособношћу да разликујемо Цркву од државе.

Као што је Марко Мрњавчевић био обичан турски вазал којег је народ одабрао као симбол своје жеље за слободом и од њега у својој машти створио у најмању руку суперхероја, тако је и Косовска битка као симбол вишеструко надрасла историјску реалност. То што смо ми одлучили да прихватимо оба ова мита као део свог идентитета и система вредности, не значи да сада можемо у историју учитавати како нам се ћефне свој доживљај истих - што и јесте оно главно што се може замерити Балабановом тексту, у који је он несумњиво уложио јако много труда.

Проблем је у твојој неспособности да схватиш српско поимање Цркве и државе .

Обичан турски вазал - реч коју сам чуо небројено пута када год би неко хтео да умањи величину Краљевића Марка која није била у његовом вазалству , као што није ни величина српских деспота у њиховом вазалству, већ у његовом Хришћанству. И то је суштина вашег( мислим на вас пар који то не разумете) непоимања српске историје.

Народ је исто тако могао да одабере било кога за свог "супер хероја"(спајдермена или супермена) јел , а ипак није...да није ипак тај Марко нечим то завредео , шта мислиш ?

Отприлике би било исто када би смо рекли Самсон је одраз тежње Јудејске за слободом и од њега је Јудејски народ  у својој машти створио у најмању руку суперхероја, тако је излазак из Египта и пролазак кроз Црвено Море као симбол вишеструко надрастао историјску реалност. То што су  Јудеји одлучили да прихвате оба ова мита као део свог идентитета и система вредности, не значи да сада могу у историју учитавати како им се ћефне свој доживљај истих.

Е пази али учитали су . Што не би и ми Срби?

У томе управо лежи и највећа опасност Косовског мита - иако је он у прошлости умео да послужи као надахнуће и утеха, умео је и те како да послужи и као изговор за одбијање да се реално сагледа стварност, и као средство да се од стварности побегне. А то бахато затварање очију пред стварношћу нас је већ и превише коштало.

Морам да се нашалим мада знам да ти неће пријати, али овим речима почиње свој говор сваки издајник свога рода пред неку издају...

Сви могу да злоупотребљавају све , то се не може спречити , тако је и са заветом. И Црква се може злоупотребити , можемо данас рећи исто то за нашу Цркву , значи она је у прошлости послужила као надахнуће и утеха али и те како уме да послужи и као изговор за одбијање да се реално сагледа стварност (рецимо права геј популације ) . А то бахато затварање очију пред геј популацијом нас је већ и превише коштало.

А шта је завет до Црква?

Завет и није ништа друго до потврда Црквености и опредељености за царство небеско, за заједницу у Христу, за литургијску заједницу.

Када се говори о државној политици сулудо је о њој размишљати на било који други начин него као о игри интереса и односа снага, у којој је једино право које важи - право јачег.

Добро то смо већ чули од Ничеа...и Макијавелија( и многих других по разуму овога света владајућих се пре њих), управо у томе и јесте ( а драго ми је да си то поменуо) суштина Косовског Завета и догађаја, то искакање из историјске "реалности" и њено надилажење.

Реално историјски гледано ни први Хришћани нису имали чему да се надају у Римској царевини и ту је важило право јачега и важиће док је света , али су приврженост Христовом завету управо показивали тим "нереалним" искакањем из "реалности" у свом мучеништву које је у крајњој линији било залог будућности свих Хришћана , као што је и Косово нама српским Хришћанима, било и биће.

"Реално" историјски гледано још је луђа била жртва Христова јер је он у том моменту био сасвим сам и једини који је Завет Богу потврдио својом послушношћу до смрти ( "али опет нека буде воља Твоја" , а не моја људска).

Такође ми данас не славимо Христову смрт на крсту и није нам ЧАСНИ КРСТ симбол неке мазохистичке наклоности , већ је симбол победе над смрћу, али пре свега подебе над духовном смрћу, јер и ако тело васкрсне а не васкрсне душа његова , џаба му...

Тако је и нама Косово симбол победе над смрћу, јер је симбол ЧАСНОГА КРСТА И СЛОБОДЕ ЗЛАТНЕ.

Не било какве слободе , него слободе у Христу, истинске слободе.

Јер је реч о крсту лудост онима који пропадају, а нама који се спасавамо - сила Божија.

Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.

Све што се у тој игри дешава произилази из тога - Турци нама нису урадили ништа што ми не бисмо њима да смо могли, и што се нисмо либили да урадимо чак и другим православним народима (или они нама) кад год смо могли.

Правилно би било да си написао " и чега се нисмо либили да урадимо чак и другима православним народима ( или они нама) када год смо могли." Овако си само несвесно потврдио да ни ти не верујеш да је наше косовско заветно опредељење да тако чинимо. И у томе је опет величина косовскозаветног опредељења, што би рекао владика Иринеј :

Извесни романтичари, дакле, хтели су — уместо да им Косовски Завет послужи оним што он и јесте, а то је да буде једини пут којим ће наш народ бити оцрковљен, уведен у стварност Новога Завета, у стварност народа Божијега, у Цркви — уместо тога они су покушали да употребе Косовски Завет као основу за стварање једне националистичке идеологије, а идеологије су по својој природи идолопоклонство. Што та идеологија није постала геноцидна, човекомрзачка, баријера за то је управо био садржај самог Косовског Завета. Иако смо имали национализама, националистичких идеологија и покрета, сам Косовски Завет је спасио наш национални препород од тога да се изроди у нешто што је бивало код других народа.

Иста ствар важи и данас - Србија је држава која нема практично никакву војну, економску или дипломатску моћ, и која је изгубила четири рата у року од десет година. То је стварност са којом можемо или да се суочимо, или да и даље бежимо од ње у фантазије о митолошким победама у биткама које су се десиле пре 600 и кусур година.

То је факат , Србија је прегажена , поражена и окупирана и слажем се да тако треба поставити ствари , исто онако како су Срби после Косова рекли да на Косову изгубише царство( земаљско) иако су и после Косова имали какву такву државу( вазалну наравно , али од народа непризнату као слободну) .

То сагледавање ствари онаквим какве јесу није супротно косовскозаветном поимању стварности, напротив оно и јесте косовскозаветно а не митолошко. Митолошко би било када би ми данас рекли да смо развијена држава , која је успешно прегурала светску економску кризу, да смо фактор стабилности у региону и лидер у региону, да наша европска будућност нема алтернативу ," и да је победом демократије у свету дошао крај  историје, као што су некад тврдили да је са победом комунизма дошао крај историје. Говорити то, значи не знати шта је историја. Историја није време прогреса. Прогрес се свакако дешава, прогрес знања и прогрес у примени знања, а та примена је техника. Историја није исто што и време смрти. Историја није време пролазности свега постојећег. Историја је веза између генерација које нестају и настају, и та веза прескаче провалију смрти. Историја је живот једне заједнице од њеног почетка до незнаног краја, заједнице која има свој идентитет у својој историји. "

То је митологија у коју на жалост неки чврсто верују данас немајући косовскозаветни вид да им отвори очи и ослободи их од заблуда митолошких.

[nishizawa]

Проблем је у твојој неспособности да схватиш српско поимање Цркве и државе .

Обичан турски вазал - реч коју сам чуо небројено пута када год би неко хтео да умањи величину Краљевића Марка која није била у његовом вазалству , као што није ни величина српских деспота у њиховом вазалству, већ у његовом Хришћанству. И то је суштина вашег( мислим на вас пар који то не разумете) непоимања српске историје.

Народ је исто тако могао да одабере било кога за свог "супер хероја"(спајдермена или супермена) јел , а ипак није...да није ипак тај Марко нечим то завредео , шта мислиш ?

Отприлике би било исто када би смо рекли Самсон је одраз тежње Јудејске за слободом и од њега је Јудејски народ  у својој машти створио у најмању руку суперхероја, тако је излазак из Египта и пролазак кроз Црвено Море као симбол вишеструко надрастао историјску реалност. То што су  Јудеји одлучили да прихвате оба ова мита као део свог идентитета и система вредности, не значи да сада могу у историју учитавати како им се ћефне свој доживљај истих.

Е пази али учитали су . Што не би и ми Срби?

Јако је тешко дискутовати на теме које носе у себи оволико емотивног набоја, и никако ми није јасно зашто се изнова упуштам у то...

Немам ја ништа против Краљевића Марка, нити покушавам да га унизим, као што немам ништа ни против Косовског мита и завета. Штавише, и једно и друго сматрам за вредан део свог националног и личног идентитета. Међутим, сматрам да је преувеличавање и нереално сагледавање истих и те како лоша ствар.

Када кажем обичан вазал тиме покушавам да истакнем супротност историјског Марка Мрњавчевића са митолошком представом коју је народ створио о њему, а која је више него фантастична. И као што би било сулудо веровати да је Марко Мрњавчевић заиста гањао вилу Равијојлу по Мироч планини и убио Мусу Кесеџију који је имао три срца и три реда ребара, тако је сулудо веровати да опредељење једног народа за Царство Небеско или против њега зависи од тога да ли је држава у којој живи нечији вазал или не.

Виле и људи са три реда ребара не постоје, исто као што је опредељење за Царство Небеско ствар појединца, а не народа, и не зависи од уређења државе у којој тај појединац живи. Осим ако не сматраш да треба да почнемо да верујемо у супротно. Определити се за Царство Небеско и борити се за слободу своје државе и те како можемо и упркос томе, као што нас то што Марко никада није укинуо свадбарину или дотерао цара до дувара не може спречити да будемо јунаци.

Морам да се нашалим мада знам да ти неће пријати, али овим речима почиње свој говор сваки издајник свога рода пред неку издају...

Сви могу да злоупотребљавају све , то се не може спречити , тако је и са заветом. И Црква се може злоупотребити , можемо данас рећи исто то за нашу Цркву , значи она је у прошлости послужила као надахнуће и утеха али и те како уме да послужи и као изговор за одбијање да се реално сагледа стварност (рецимо права геј популација ) . А то бахато затварање очију пред геј популацијом нас је већ и превише коштало.

А шта је завет до Црква?

Завет и није ништа друго до потврда Црквености и опредељености за царство небеско, за заједницу у Христу, за литургијску заједницу.

Не прија ми, али не зато што сам се увредио, него више разочарао...

Није реч о томе да ли се Косовски Завет може злоупотребити, него о томе да се константно злоупотребљава, како би Емброуз Бирс рекао, од стране оних који желе да истакну своје име. Пробај да се присетиш коме су све у последњих неколико година уста била најпунија Косовског Завета, и ко је на крају испао издајица...

Или поново прочитај Родољупце...

Добро то смо већ чули од Ничеа...и Макијавелија( и многих других по разуму овога света владајућих се пре њих), управо у томе и јесте ( а драго ми је да си то поменуо) суштина Косовског Завета и догађаја, то искакање из историјске "реалности" и њено надилажење.

Реално историјски гледано ни први Хришћани нису имали чему да се надају у Римској царевини и ту је важило право јачега и важиће док је света , али су приврженост Христовом завету управо показивали тим "нереалним" искакањем из "реалности" у свом мучеништву које је у крајњој линији било залог будућности свих Хришћана , као што је и Косово нама српским Хришћанима, било и биће.

"Реално" историјски гледано још је луђа била жртва Христова јер је он у том моменту био сасвим сам и једини који је Завет Богу потврдио својом послушношћу до смрти ( "али опет нека буде воља Твоја" , а не моја људска).

Такође ми данас не славимо Христову смрт на крсту и није нам ЧАСНИ КРСТ симбол неке мазохистичке наклоности , већ је симбол победе над смрћу, али пре свега подебе над духовном смрћу, јер и ако тело васкрсне а не васкрсне душа његова , џаба му...

Тако је и нама Косово симбол победе над смрћу, јер је симбол ЧАСНОГА КРСТА И СЛОБОДЕ ЗЛАТНЕ.

Не било какве слободе , него слободе у Христу, истинске слободе.

Никако да се договоримо сами са собом шта нам је циљ - слобода државе или лична слобода?

Ако нам је циљ слободна, јака и самостална држава - то бисмо (теоретски, будући да су шансе за то управо само теоретске) могли постићи и без опредељености за Царство Небеско. Заправо, за најјаче и најсамосталније државе данас тешко да се може рећи да су опредељене за царство Небеско.

Ако нам је циљ Царство Небеско - то можемо постићи и без државе, будући да нас ниједна држава у њега увести не може.

Ако нам је циљ хришћанска држава која ће бити уређена по принципима Косовског Завета и чији ће циљ постојања бити да помогне Цркви да уведе њене грађане у Царство Небеско - онда смо, да извинеш, идиоти, будући да таква држава нити је икада постојала, нити ће икада постојати.

Правилно би било да си написао " и чега се не бисмо либили да урадимо чак и другима православним народима ( или они нама) када год смо могли." Овако си само несвесно потврдио да ни ти не верујеш да је наше косовско заветно опредељење да тако чинимо. И у томе је опет величина косовскозаветног опредељења, што би рекао владика Иринеј :

Извесни романтичари, дакле, хтели су — уместо да им Косовски Завет послужи оним што он и јесте, а то је да буде једини пут којим ће наш народ бити оцрковљен, уведен у стварност Новога Завета, у стварност народа Божијега, у Цркви — уместо тога они су покушали да употребе Косовски Завет као основу за стварање једне националистичке идеологије, а идеологије су по својој природи идолопоклонство. Што та идеологија није постала геноцидна, човекомрзачка, баријера за то је управо био садржај самог Косовског Завета. Иако смо имали национализама, националистичких идеологија и покрета, сам Косовски Завет је спасио наш национални препород од тога да се изроди у нешто што је бивало код других народа.

Не несвесно, већ крајње свесно - погледај како се влада наша национално освешћена омладина на утакмицама, демонстрацијама, Газиместану, или овде на форуму.

Свидело се то теби и мени или не.

То је факат , Србија је прегажена , поражена и окупирана и слажем се да тако треба поставити ствари , исто онако како су Срби после Косова рекли да на Косову изгубише царство( земаљско) иако су и после Косова имали какву такву државу( вазалну наравно , али од народа непризнату као слободну) .

То сагледавање ствари онаквим какве јесу није супротно косовскозаветном поимању стварности, напротив оно и јесте косовскозаветно а не митолошко. Митолошко би било када би ми данас рекли да смо развијена држава , која је успешно прегурала светску економску кризу, да смо фактор стабилности у региону и лидер у региону, да наша европска будућност нема алтернативу ," и да је победом демократије у свету дошао крај  историје, као што су некад тврдили да је са победом комунизма дошао крај историје. Говорити то, значи не знати шта је историја. Историја није време прогреса. Прогрес се свакако дешава, прогрес знања и прогрес у примени знања, а та примена је техника. Историја није исто што и време смрти. Историја није време пролазности свега постојећег. Историја је веза између генерација које нестају и настају, и та веза прескаче провалију смрти. Историја је живот једне заједнице од њеног почетка до незнаног краја, заједнице која има свој идентитет у својој историји. "

То је митологија у коју на жалост неки чврсто верују данас немајући косовскозаветни вид да им отвори очи и ослободи их од заблуда митолошких.

Не морамо ићи из крајности у крајност. То што сматрам да према Косовском миту треба да заузмемо реалан став не значи да аутоматски заговарам да прихватимо демократску митологију коју си поменуо. Ја се никада и нигде нисам чак ни декларисао као демократа, нити верујем у било шта од овога што си набројао. само покушавам да будем реалан, и да хладне главе радим онако како сматрам да је најбоље за Србију.

Што, наравно, свако, па и ти, може сматрати издајом Србије - то је ваше демократско право.

[Zeebedee]

Respect Nishizawa za postove na ovoj temi 

[Родољуб Лазић]

Тужно је видети човека твојих година који још увек мастурбира - макар и вербално.

Каква дубина и висина мисли! Какав стил! Свака част!

[Zeebedee]

Opa. Izgleda da je nas bivsi Milosevicevski sudija zasticen na forumu. Podsecanje na njegov prljav ves ce da se brise.

Medjutim to nece obrisati cinjenicu, da je isti bio vazan cinilac u gusenju slobode medija u Srbiji; da je bio na platnom spisku komunistickog zlikovca S. Milosevica kao njegov blizak saradnik; da mu je bio zabranjen ulazak u Evropsku Uniju kao osobi koja je obescastila slobodu medija u Srbiji i tekovine civilizovanih naroda.

Moderator brisanjem ovoga podrzava neposotojanje lustracije i ovome coveku omogucava da neostecen izadje iz cele price. I da bez imalo skrupula i ljudskog samoosecaja krivice; pise zlokobne i pogane tekstove protiv Pravoslavnih vladika potpisujuci ih pogrdnim imenima i stavljajuci karikature sa njihovim slikama i nazivima lazovi. Sve u skladu sa svojom komunistickom prosloscu.

[Зосима]

Кад један .......................................... Нишизавин пост,онда свакако да нешто ту не штима.

То што неке ултра десничарске и радикалне групације,од косовске битке и св Лазара ,праве полигон за испољавање и иживљавање,најнижих националнистичких страсти , свакако је најмање крива косовска прича! Свако види оно што хоће,а у косовском "миту" ,а кад је реч о нама хришћанима,заиста ништа не би требало бити спорно,пре свега,ако посматрамо кроз духовну димензију,па и националну...

Поред тога,тренд срозавања,минимизирања па и спрдачине на рачун српске историје,може довести до тога ,да нам и церска битка,солунски фронт,Јасеновац и сл ,за пар десетина година ,такође постану мит, и предмет за исмејавање и поругу  искрених патриота и родољуба...

Уосталом,на колико упокејених владара од постанка света,па до данашњих дана,можете видети вене на рукама ?

bez vredjanja....

[Сава Савановић]

Овде треба разјаснити шта је мит. Западна науке је дефинисала мит, гледајући античке, првенствено грчке митове, као измишљену причу. И наравно, ако је мит само журка грчких богова на олимпу онда је он заиста фантазмагорија, нешто што је конструисао људки ум трагајући за истином, у намери да горку истину света, у коме је смрт коначна реч, замени наизглед мало мање трагичном судбином. Но, косовски мит је нешто тесно везано са реалношћу и то је оно што га чини валидним, толико - да ако кажемо да је косовска голгота мит, не можемо мит да дефинишемо као измишљену причу, већ као истиниту, како га и Владета Јеротић дефинише. Рећи да је косовски мит измишљен је погрешно отприлике као када би рекли да је поштовање Икона идолопоклонство како су тврдили иконоборци. Ипак ми знамо да је основна разлика Иконе у односу на паганске "богове" реалност светитеља који је на њој приказан. Значи то је реална личност која је живела по закону божијем и посветила се. Самим тим што је живела она је и страдала, шта више што је више испуњавала закон божији више је и жртве и страдања подносила. Неки од светитеља приказани на иконама су и драговољно живот дали за своју веру и Христа. И ми њихови потомци се надахњујемо њиховом вером, храброшћу, њиховим великим делима. Они су нам извор снаге у овом обезбоженом свету да истрајемо на уском путу, али су и пример свим поколењима да је то могуће. Али неки њихова дела тумаче као бајку и нешто ирационално, али то није хришћанско тумачење. Такво тумачење је условљено сиромаштином духа, али то је њихов ствар.

Слично је са косовским бојем. Бој је реалан, супротстављање Мурату, које је у пакету са са супротстављањем читавог народа, али и појединца принципу материјализма или овоземаљског, је прилагање жртве у име вечних вредности. Оно што косовски бој чини изузетним у светској историји је уникатно опредељење читавог народа (не само појединца) за вечне вредности кроз драговољну смрт за Христа Бога. Наравно и то опет неки тумаче као ирационалност, док су нама подвизи и жртве косовских јунака, баш као и жртве светитеља на иконама извор надахнућа, духовног окрепљења та путокази на којим принципима треба да градимо државу и како треба да се васпитава народ. Ми смо се удаљили од тих "фантазија", и ево како нам је.

Не треба мешати ни Марка Краљевића са Косовом. Јуначке приче о Марку Краљевићу имају сасвим другу основу и смисао

[Aquilius Cratus]

Захваљујући "митолошким" догађајима који су се одиграли пре неколико хиљада година, Израел стоји данас тамо где јесте и то након двомиленијумског прогонства.

Ајде?

А ја мислио да је то захваљујући утицају изузетне економске и политичке моћи Јевреја у дијаспори...

Ovo je veoma interesantan i nadasve ironican momenat. Treba napomenuti da je taj i takav ekonomski i

politicki uticaj Jevreja, koji je na kraju i rezultovao ponovnim osnivanjem drzave, stican teskom mukom kroz

cc 2000 godina i to tek nakon sto su odrekli njihovog  "kosovskog zaveta". Njihov Vidovdan je bila Masada

nakon cega su, kao veoma inteligentni, shvatili da se macem, misicom, krstom i zrtvom drzava ne gradi.

Nasuprot tome Jevreji su potpuno zanemarili mucenistvo, ratovanja, stradanja, zrtve i okrenuli se

tekovinama prosvetitlejstva, sa ciljem sticanja sto vise obrazovanih u svom narodu (zato i ima tako puno

Jevreja medju naucnicima kroz istoriju a ne zbog neke masonske zavere), finansijskog uticaja i prezivljavanja

po svaku cenu bioloski, etnicki, kulturoloski.

Ali mi ni nakon svega nikako da shvatamo a je sumanuot graditi nesto sto je zemaljsko, sa namerom je li

da bude sto dugovecnije, na principima koji su ne samo strani zemaljsko nego koji su dijametralno suprotni

istim. Ali su nam, ironicno kako rekoh, Jevreji uvek primer kako vredi vekovima raditi na stvaranju drzave i to

primer uvek pro vidovdanske etike. Mislim ako postoji skolski primer ironije eto ga.

[Aquilius Cratus]

Кад један атеиста,мађар и "Лаза Зебеде Лазаревић" такође онанишу на Нишизавин пост,онда свакако да нешто ту не штима.

То што неке ултра десничарске и радикалне групације,од косовске битке и св Лазара ,праве полигон за испољавање и иживљавање,најнижих националнистичких страсти , свакако је најмање крива косовска прича! Свако види оно што хоће,а у косовском "миту" ,а кад је реч о нама хришћанима,заиста ништа не би требало бити спорно,пре свега,ако посматрамо кроз духовну димензију,па и националну...

Поред тога,тренд срозавања,минимизирања па и спрдачине на рачун српске историје,може довести до тога ,да нам и церска битка,солунски фронт,Јасеновац и сл ,за пар десетина година ,такође постану мит, и предмет за исмејавање и поругу  искрених патриота и родољуба...

Уосталом,на колико упокејених владара од постанка света,па до данашњих дана,можете видети вене на рукама ?

Bući, bući, bući, bući, bući, bući.

[Aquilius Cratus]

Слично је са косовским бојем. Бој је реалан, супротстављање Мурату, које је у пакету са са супротстављањем читавог народа, али и појединца принципу материјализма или овоземаљског, је прилагање жртве у име вечних вредности. Оно што косовски бој чини изузетним у светској историји је уникатно опредељење читавог народа (не само појединца) за вечне вредности кроз драговољну смрт за Христа Бога. Наравно и то опет неки тумаче као ирационалност, док су нама подвизи и жртве косовских јунака, баш као и жртве светитеља на иконама извор надахнућа, духовног окрепљења та путокази на којим принципима треба да градимо државу и како треба да се васпитава народ. Ми смо се удаљили од тих "фантазија", и ево како нам је.

Не треба мешати ни Марка Краљевића са Косовом. Јуначке приче о Марку Краљевићу имају сасвим другу основу и смисао

Ma da kako da ne istorija pocinje sa Vidovdanom 1389.

http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Toulouse_(721)

[Crveni Baron]

Ovo je veoma interesantan i nadasve ironican momenat. Treba napomenuti da je taj i takav ekonomski i

politicki uticaj Jevreja, koji je na kraju i rezultovao ponovnim osnivanjem drzave, stican teskom mukom kroz

cc 2000 godina i to tek nakon sto su odrekli njihovog  "kosovskog zaveta". Njihov Vidovdan je bila Masada

nakon cega su, kao veoma inteligentni, shvatili da se macem, misicom, krstom i zrtvom drzava ne gradi.

Ti si se tu prijatelju grdno zeznuo, Izrael ratuje od '48 i jos nije prestao a ujedno jke najbolje naoruzana drzava na Bliskom istoku. Nemaju oni Sutanovca vec izgleda nekog njihovog Čerčila.

[Crveni Baron]

Nasuprot tome Jevreji su potpuno zanemarili mucenistvo, ratovanja, stradanja, zrtve i okrenuli se

tekovinama prosvetitlejstva, sa ciljem sticanja sto vise obrazovanih u svom narodu (zato i ima tako puno

Jevreja medju naucnicima kroz istoriju a ne zbog neke masonske zavere), finansijskog uticaja i prezivljavanja

po svaku cenu bioloski, etnicki, kulturoloski.

Idi javi ovo Palestincima, izgleda da ljudi nisu obavesteni.