Косовски завет - личне дилеме

[Баба]

Оно што је мени већ дуго времена почело да смета јесте некакво догматизовање Косова.

Ако је идентитет ( а с тим се слажу и умније српске главе) онда је неминовно и догма.

Ок, то је српски Јерусалим и све то, али људи, где нам је прави земаљски Јерусалим

То нам је прави земаљски Јерусалим јер ту је Завет.

А у осталом, да ли хришћани уопште треба везивати своје срце за неки земаљски крај?

Када би смо били бестелесни или тикве без корена онда би смо себи могли дозволити тај луксуз да се апсолутно не везујемо ни за шта .

Зар се не везујемо за Свету Гору, за свој парохијски храм, за своје родитеље, за своју кућу.

Мада лично не могу да се похвалим половином ових везивања ипак сматрам да није баш ни природно ни нормално бити тиква без корена.

Везујемо се и за своје ципеле а не камоли за своје Косово.

Хришћанин треба пре свега да везује своје срце за Христа , и своје ближње.Моји ближњи су и људи моје Црквене заједнице а они имају корен на Косову.

Хришћанин свакако треба прво да везује своје срце за Христа , али не сме да умртвљује своје срце ни за остале људе . Или боље да те питам какво је твоје право као Хришћанина и Србина да заборављаш Косово и да одвезујеш своје срце од њега? Имаш ли ти то право као Србин и Хришћанин?

Зар нови ЈЕрусалим није оно чему тежимо?

Зар Косово није новији Јерусалим од старог Јерусалима ?

Зар Нови Завет није нови Јерусалим?

Зар ћемо заборавити Нови Завет зато што је сада таква ситуација. Тим пре су Срби требали заборавити у току 500 година ропства Нови Завет и прећи на ислам.

Оно чему тежимо је Царство Небеско али посредством Цркве на земљи .

Мислиш да можеш у Царство Небеско из старог Јерусалима прескачући Косовски Јерусалим И Цркву твоју Цркву Српску Цркву и њен крст?

Вараш се.

Нешто ми је тешко да се српки народ трауматизује Косовом.

Како мислиш трауматизује се народ?

Да нисам бар читао о томе шта су Срби трпели на Косову, било ми лакше.

То страдање тог мученог народа нашег доле је веома тешко. они деценијама и вековима трпе ДЕХУМАНИЗАЦИЈУ, обесчовечење од стране Албанаца и раније, Турака...

Срби трпе од како су крштени, а трпели би и да нису само би онда трпљење њихово било залудно.Овако није залудно. И не трпе Срби само на Косову него где год се налазе.То је наш Крст то и јесте Косовски Завет то је крст Првих Хришћана, муке , патње, страдање , убиства , презир, "дехуманизација"- илити у време римљана исто смо тако прогањани као "непријатељи рода људскога" као и данас у целом свету што смо непријатељи рода људскога и то је тај Косовски Завет, заправо то је истински Нови Завет , јер "неће ученик проћи боље од учитеља свога" и "као што су мене гонили гониће и вас".

НЕ замерите, никако да са верујућим људима поделим ове дилеме...

Не замерам , ту смо да делимо дилеме.

[Баба]

Ми морамо бранити своје ближње, али та одбрана не значи нужно потезање оружја у ситуацији када је пораз известан.

Србија је саката без Христа. Са Христом нам је свака земља света и свака земља нам је ЈЕрусалим.

Свака земља са Христом би нам била Јерусалим када би смо историју почињали сад.

Али ми имамо за собом стотине година историје и ја не могу тек тако одбацити оно што су чинили наши преци свети Срби зато што је сад ситуација таква и пораз нам је по хиљадити пут известан, уоталом нисам ја Православни Србин зато што иза себе имам низ победа и тријумфа, него зато што носим крст Хришћански и српски.

[Баба]

Ајмо даље...

[Justin Waters]

Ali taj izbor Stefanov nije u vezi sa kosovskim zavetom, barem ne u direktnoj. Knez Lazar je izašo u boj sa nadom da pobedi Osmanlije, što mu dva puta pre toga beše i uspelo, naime u bici na Dubrovnici na Božić 1381. godine, i u bici kod Pločnika 1386. godine. Iste godine ili godinu kasnije, 1387-e, Osmanlije su osvojili Niš, ali su opet bili zaustavljeni u bici kod Bileće 1388. godine.

Kosovski zavet, dakle, nije odricanje sveta, ali nije ni pobeda pod svaku cenu. Ovo nam govori kosovski zavet, da pre nego što postanemo zli, da nam je bolje da izgubimo. Ali nije da nam je sad moranje da izgubimo, znači pozvani smo da se borimo za dobro..

Али чекај, погледај рецимо православне Ромеје у случају Хуна, Авара и других многобројних непријатеља: кад год су видели да непријатеља не могу војно надвладати ишли су на обилазне методе чувања царства.

Ми морамо бранити своје ближње, али та одбрана не значи нужно потезање оружја у ситуацији када је пораз известан.

Уосталом, Мурат није тражио да се Срби обрате у ислам...

Мени смета то што се на неки начин потенцира да Србија без Косова, малтене као да је саката. Србија је саката без Христа. Са Христом нам је свака земља света и свака земља нам је ЈЕрусалим.

Погледајте нпр Грке. Можемо ли замислити шта њима представља размена становништва 1921. године са Турском? 1,5 милиона Грка напустило је заувек земљу коју су њихови преци насељавали скоро 3.000 година. Земљу на којој су опстали и пред Персијанцима и пред Римљанима и пред варварима и пред Арапима, Турцима (Селџуцима и Османлијама) све до те 1921. године?

МОжемо ли замислити шта је за Ромејско Царство значио пад Александрије у седмом веку?

Brate, dijelim sa tobom sve što si rekao ovdje.

Ja sam kosovski zavjet najbolje razumio iz djela vladike Nikolaja "Carev Zavjet".

Upravo kroz ovo dijelo ne razumijevam kosovski zavjet kako ga razmui desničari, obrazovci, da je to zavjet koji obavezuje svakog Srbina da se suprotstavqa oružijem svakom budućem "Turčinu" koji napadne Srbiju. Zato je njima kosovski zavjet ustvari poziv da se napadne NATO, da se napadnu Albanci, da se zvecka oružijem, da se uđe tenkovima na Kosovo, da se do godine na Kosovu vidimo itd....ništa preobražaj duše, ništa preumlenje, ništa pokajnje...pa kad kažeš ovo...oni da da mi i to podrazumijevamo, ali daj da zvecnom turčina najprije, pa ćemo onda da se kajemo.

E ja sam tumačenje kosovske bitke od vladike Nikolaja razumio da je nama upravo poraz bio neminovan. Ako je Caru Lazaru bio postavljen izbor da ako hoće carstvo zemaljsko onda će on poraziti Turke, ako hoće carstvo nebesko onda će njega Turci poraziti. Dakle nije moglo i carstvo nebesko i pobjeda nad Turcima. Zašto je to tako? Pa zato što vladika Nikolaj onda objašnjava da je tada problem kod Srba nastupio ne zbog najmere Turaka da zagorčaju život Srbima, nego je problem nastupio na duhovnom planu. Velikaši razgrabiše zemlju, samo im je to bilo bitno, taj duh gramzivosti je krenuo da osvaja i narod i to bi sve onda odvelo udaljavanju ljudi od Hrista. Dakle dijagnoza koju vladika Nikolaj postavlja je da su Srbi krenuli duhovnom stranputicom. Onda Turci su po promislu došli kao okupatori koji će da okupiraju tijelo kako bi se duša spasila. Zato je car Lazi bilo dato da ako će da se  opredjeli za Carstvo Nebesko, izgubiće carstvo zemaljsko, jer duhovni tumori se ne mogu odsjeći nožem nego pokajanjem. Zato slijedi da pobjeda na Turcima, ništa ne bi doprinjela da se izliječi duša srpska, jer problem bi i dalje ostao, ako ne bi još više i produbio.

Eto to bi bilo nekako kratko objašnjenje. Dakle kosovski zavjet nije vojni zavjet, zavjet za krv i mač, zavjet da se se po svaku cijenu mora posjedovati komad zemlje koja se zove Kosovo, nego duhovni zavjet da će Srbi pristati u budućnosti na sve mjere koje će Bog dopustiti, kako bi se narod očuvao kao hrišćanski, kako bi se očuvala nit jevanđeoska koja će stalno opominjati Srbe da se okrenu Hristu. S toga kosovski zavjet bi kao takav ostao i kada bi svi Srbi sada prešli da žive na Tahiti. Kosovski zavjet je dakle hrišćanski zavjet.

[IvanJ]

Мислим да се у овој расправи, као и у многим сличним, сувише једнострано посматра тзв. косовски мит. Проблем је у томе што се средњевековно поимање Косовског боја (како самог историјског догађаја, тако и његове имплицитне по(р)уке за будућа покољења) битно разликује од каснијег, романтичарско-гусларског. Ако се сетимо извора који датирају непосредно после битке, а пре пада Деспотовине (па и мало касније), видећемо да нигде нема ни помена о "поразу", нити дихотомији "царство земаљско - Царство Небеско", него се једино жали (ако се већ не слави) погибија христољубивог кнеза и огромног броја војника. То се види нпр. из сачуваних црквених списа, нпр. Јефимијине "Похвале":

„И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога".

Код Константина Филозофа могу се наћи слична размишљања. Не треба заборавити ни да су звона Нотр-Дама звонила славећи победу хришћана над Исмаилћанима. Све ово наводи на закључак да је Косовски бој у почетку доживљен не као пораз, већ као херојски чин који је успео зауставити туђинску најезду и у коме је убијен противнички поглавар. Међутим, у много каснијој, романтизованој свести народног песника, као да се изгубио појам о Деспотовини, вероватно услед  њеног вазалског карактера у односу на немањићку славну прошлост. Па и сам тзв. покосовски циклус народних песама помиње Ђурђа Бранковића и неке обласне господаре само у контексту њихове смрти или деоба имовине, а нема ни посредног помена о економском и културном васкрсу за време деспота Стефана, чији лик је такође избледео из колективног сећања. Стога је ретроактивно Косовска битка проглашена за коначни слом "царства сербскога", и у њу учитан класични структурални елемент многих митова: узалудност херојске жртве услед деловања издајника, као и метаисторијско објашњење таквог следа догађаја.

С друге стране, та лажна дилема да је борба за очување земаљског царства (које је оличавало не само државу, већ и чувара вере и хришћанског поретка) противна достизању Царства Небеског, никад се није дубље запатила у народу, већ је мање-више представљала пуку књижевну тему. Иначе се не може повезати толика тежња за ослобођењем Косова од Турака са некаквом манихејском свешћу о богопротивном карактеру такве тежње.

А владика Николај је у "Царевом завету" само покушао да литерарно уобличи и метафизички утемељи народни мит - тачније, његову детерминистичку верзију. Има он пуно бољих и озбиљнијих текстова о српској историји од оваквих симплификација.

[Justin Waters]

С друге стране, та лажна дилема да је борба за очување земаљског царства (које је оличавало не само државу, већ и чувара вере и хришћанског поретка) противна достизању Царства Небеског, никад се није дубље запатила у народу, већ је мање-више представљала пуку књижевну тему. Иначе се не може повезати толика тежња за ослобођењем Косова од Турака са некаквом манихејском свешћу о богопротивном карактеру такве тежње.

Врло је вјероватно да опис Царевог Завејта има само књижевни, а не историјски карактер. Свеједно, некаква поука се може извући из дјела Царевог Завјета, мада ти то називаш симплификацијом.

Иначе држава се може, али и не мора сматрати чуварем вјере. Она је то можда била у Византији, можда у Србији, али није код православних Арапа. Они никад нису имали државу, миленијум ипо су били под исламском окупацијом, па су ипак очували вјеру.

Шта би по теби представљао Косовски завјет у свјетлу дилема које је поставио Иван? Догматизација Косова у свјетлу данашњих неприлика, када је ихахај Срба распродало своју дедовину, и Срби су имовински мањина на Косову, не само и етнички.

Ако се испостави да нема ништа од повратка Косова под српски утицај и контролу у скоријој будућности, можда ни за 600 година као што се Грци не враћају у Цариград, шта би значило за косовски завјет, какве су даље импликације, и да ли је српски-хришћански етос угрожен, или изгубљен ако се ово оствари?

[IvanJ]

Ако се испостави да нема ништа од повратка Косова под српски утицај и контролу у скоријој будућности, можда ни за 600 година као што се Грци не враћају у Цариград, шта би значило за косовски завјет, какве су даље импликације, и да ли је српски-хришћански етос угрожен, или изгубљен ако се ово оствари?

Мислим да да, јер су такви "митови" не само пуке меметичке конструкције, већ на конкретним историјским догађајима засновани конститутивни елементи колективног идентитета - у овом случају, српске нације. А сваки дисконтинуитет у том погледу би био погубан по ту колективну свест, која у себи нема сличног фундуса за неки "апгрејд" сопственог садржаја. Могућ је само апдејт. 0907_sport Штавише, неповољне историјске околности су најповољнији амбијент за генерисање и одржавање таквих митова/завета/предања, док се у доба релативног просперитета они олако заборављају, што се у случају Косова показало катастрофалним. Уосталом, погледај и сам пример "цариградског" мита, који је због немогућности политичке реализације мутирао и задобио еклисиолошку димензију. Никад у историји није цариградски патријарх живео у неповољнијим околностима, а никад није имао такве универзалистичке претензије на власт у православној васељени, као данас.

Другим речима, без обзира на увек постојећу опасност од идеолошких аберација, не може се хришћански идентитет "разоваплотити" и истргнути из историјског контекста, понајмање тако што ће се као референца за такву "ренесансу" узети дух ране Цркве, кога ми често посматрамо кроз ружичасте наочари и у кога учитавамо много непостојећег. И свети мученици су били Римљани и римски војници од главе до пете, васпитани на истим идеалима, прожети истим духом и историјским сећањем као и цареви који су их убијали; и рани учитељи Цркве су били представници хеленистичке мудрости упркос њихове критике тадашње филозофске учености; па и сами апостоли су у почетку (чак после Педесетнице) још увек веровали да ће блаженство после другог доласка Христовог бити резервисано искључиво за верујуће Јевреје (проповед на Педесетницу није неки "доказ против етнофилетизма у Цркви", већ је, напротив, била упућена искључиво дијаспори из других крајева која није причала арамејски). Али сад скретох са теме...

[JESSY]

E ja sam tumačenje kosovske bitke od vladike Nikolaja razumio da je nama upravo poraz bio neminovan. Ako je Caru Lazaru bio postavljen izbor da ako hoće carstvo zemaljsko onda će on poraziti Turke, ako hoće carstvo nebesko onda će njega Turci poraziti. Dakle nije moglo i carstvo nebesko i pobjeda nad Turcima. Zašto je to tako? Pa zato što vladika Nikolaj onda objašnjava da je tada problem kod Srba nastupio ne zbog najmere Turaka da zagorčaju život Srbima, nego je problem nastupio na duhovnom planu. Velikaši razgrabiše zemlju, samo im je to bilo bitno, taj duh gramzivosti je krenuo da osvaja i narod i to bi sve onda odvelo udaljavanju ljudi od Hrista. Dakle dijagnoza koju vladika Nikolaj postavlja je da su Srbi krenuli duhovnom stranputicom. Onda Turci su po promislu došli kao okupatori koji će da okupiraju tijelo kako bi se duša spasila. Zato je car Lazi bilo dato da ako će da se  opredjeli za Carstvo Nebesko, izgubiće carstvo zemaljsko, jer duhovni tumori se ne mogu odsjeći nožem nego pokajanjem. Zato slijedi da pobjeda na Turcima, ništa ne bi doprinjela da se izliječi duša srpska, jer problem bi i dalje ostao, ako ne bi još više i produbio.

Eto to bi bilo nekako kratko objašnjenje. Dakle kosovski zavjet nije vojni zavjet, zavjet za krv i mač, zavjet da se se po svaku cijenu mora posjedovati komad zemlje koja se zove Kosovo, nego duhovni zavjet da će Srbi pristati u budućnosti na sve mjere koje će Bog dopustiti, kako bi se narod očuvao kao hrišćanski, kako bi se očuvala nit jevanđeoska koja će stalno opominjati Srbe da se okrenu Hristu. S toga kosovski zavjet bi kao takav ostao i kada bi svi Srbi sada prešli da žive na Tahiti. Kosovski zavjet je dakle hrišćanski zavjet.

0102_laugh

[Hristoljub]

Дакле, Косовски завет...

Шта је то?

Шта је садржина тога?

Шта је представљао кроз историју?

Шта је то данас?

Мени је цела прича око косовског завета недовољно јасна, конзистентна и чини ми се, прилично злоупотребљена...

   

            Dragi brate/bratijo,

evo da iznesem i ja svoj stav, koji nisam zadobio "na divanu lulu pušeći" no u teškoj duhovnoj i duševnoj borbi a u potrebi za hrišćanskim odgovorom na prošlost, sadašnjost i budućnost kako istorije Srpske pravoslavne crkve, tako i srpskog naroda, te kako da živim U HRISTU DANAS u ovim turbulentnim prilikama kako u Srbiji,  tako i u svetu.

            Dakle, za mene kao hrišćanina i srbina, "kosovski zavet" je "kosovski mit" ili ti ako hoćeš "kosovska bajka" i rak rana srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, te prokletstvo koje vučemo kao narod i kao crkva već vekovima, jer neistinu proglašavamo za istinu, poraz za pobedu, zlo za dobro, ... i još koješta.

              U osvit Vidovdana, koji bi trebao da bude dan najveće srpske tuge, plača i ridanja, gorkog kajanja i strasne molitve da nas Bog prosvetli i pokaže svoju pravdu, slobodu, mir, pobedu, milost,  i spasi od biološkog nestanka, veći deo srpskog naroda na taj dan tuge će se veseliti, proslavljati i napajati iz "čaše ponosa i pobede srpske samoobmane" za koju ne docni još veća čaša Božjeg gneva.

            Kosovski boj, na žalost, gledano očima činjenice, nije bio nikakva borba za "carstvo nebesko", već obmana srpskog naroda od strane srpskih velikaša i za račun njihovih interesa. Prostom narodu je odvajkad bilo potpuno sve jedno dal je nad njim "Kurta ili Murta"  ali za velikaše (kao i za današnje kapitaliste!) nije.

              Draga braćo, kad bi se posvađali sa nekim bližnjim do te mere da se i fizički sukobite i nadvladate bližnjeg (kao slabijeg u borbi!) i uzmimo npr. pustite ga a on kasnije počne da priča kako on nije hteo da vas pobedi (nadvlada!) jer se opredelio za carstvo nebesko, šta bi mislili o tom čoveku??? Eto, nešto slično se desilo nama u Kosovskom boju.

              Obmanut narod je zaveden u krvoproliće (da pokaže "rogove") sa ondašnjom velesilom i doživeo tešku nacionalnu ali još i gore crkvenu tragediju - ne prihvatajući poraz (telesni i duhovni).

              To "prokletstvo kosovskog mita", nama se stalno ponavlja kroz vekove ali prosto se ovom narodu ne da da odraste, da sazri i nauči nešto iz poraza, jer ovako je laka meta za manipulaciju - kroz sujetno laskanje, kako od strane države a nažalost i veliku sramotu crkve.

              Kosovski boj - državu je upropastio, narod unesrećio a sam knez Lazar živ zarobljen i posečen sabljom turskog dželata. Više vekovni "pakao" za srpski narod, koji mi ne možemo da pojmimo. No, ono najgore jeste ponavljanje istog kroz vekove a samo u XX veku pravi pomor, Prvi svetski rat, 27.Mart i  Drugi svetski rat a na kraju i Drugi kosovski boj 1999.  Hvala Bogu ali ipak važan milimetarski napredak  naroda pod pritiskom "srpske kletve". Narod pod vlašću bezbožnog Miloševića i njegove ideologije i partijskih drugova, uz manipulaciju i zavođenje naroda najpre na referendumu "neće stranu čizmu na Kosovu i metohiji" i započinje rat sa Nato paktom, da bi kasnije ustukli i potpisali kapitulaciju (ali pod lepšim i bolje zvučnim imenom) što je prostom narodu uglavnom jasno ali to proglasili za pobedu.

              Ali, gde je kraj? Ni tu nije kraj, jer vrli pravoslavac, desna ruka bivšeg Predsednika a sada naravno, opet na vlasti Ministar policije Ivica Dačić, bi da deli sa Albanijom Kosovo, tj. ono što je izgubio.

              Jaooo, narode moj, dokle ćeš hramati na obe noge!?

              Na kraju, da zaključim, verujem da nismo izabran Božji narod kako nam laskaju, "nebeski narod", već otpali od Hrista i ako se ne pokajemo, umrećemo u svojim gresima. A zašto da mremo? Zbog "srpskog ponosa", zbog častoljublja i sujetnog vlastoljublja? Pa, vredi li to? Šta još treba da nam se desi?

                Ako nas ništa drugo i ne osudi, znate li šta će nas osuditi? Osudiće nas Bugarski pravoslavan narod, oni će nam biti svedoci. Oni su naučili da je svaka zemaljska vlast za vremena a carstvo nebesko uvek i doveka

i kako treba trpeti zlo, nepravdu koja sa strane dolazi a boriti se protiv zla u sebi. a to je srž jevanđelja.

                Iz ljubavi vam ovo napisah, znajući da će za mnoge ovo biti "tvrda beseda" a Vi sami rasudite je li ovo od Boga? Ja sam radije izabrao da nosim Hristov krst a to znači ovde na zemlji Hristovu sramotu, no slavu "hrabrih kosovskih junaka i kosovskog zaveta".

                Mir Vam.

               

               

               

             

[IvanJ]

Боже ме саклони... 0102_laugh

[Иван]

Kosovski zavet je jednostavno izbor između dobra i zla, a u duhu kosovskog zaveta bira se dobro te i po ceni sopstvene pogibije, te i po ceni da sina svog jedinca žrtvuješ na gori Moriji kao onomad praotac nam Avraam, i zbog toga je večan, bilo da je književničkog porekla narodnog pesnika ili da'l legenda nosila zaista koren istine u sebi. Naravno, sve je zabadava ako se iz vida izgubi dobro i krene se putem zla.

A u vezi Kosova, kako stoji u Pismu: Verujte! sve vam je moguće ako verujete. Zbog toga, šta brinete, zar verujete da su Albanci jači od Boga?

Ovo je ono što meni bode oči! Lazarev izbor nije bio izbor između dobra i zla! Jer da jeste, onda bi komotno mogli reći da su Stefan Lazarević, Milica i Olivera izabrali zlo, jer je njihov izbor bio sušta suprotnost izboru Lazarevom! Crkva ne svedoči tako.

Lazar je odbio da poljubi čizmu, Stefan je pristao!

Lazar je odbio da dobrovoljno "pusti" Turke u kuću, Milica je dala svoju ćerku muževljevom glavoseči!

Očevi su ukrstili mačeve, sinovi su ratovali zajedno!

Ne možemo idealizovati Lazarev izbor na Vidovdan, a žmureti pred Miličinim i Stefanovim izborom!

Crkva svedoči i Milicu i Stefana kao svete!

Lazarev izbor je bio politički izbor. Izbor ustuknuti pred velesilom i sačuvati supstancu naroda ili pustiti da izgine najveći deo muške populacije.

Toliko sam čitao našu istoriju da mi je muka od naše hude sreće tj. NESREĆE, bilo izazvane našim izborima, bilo nam nametnute...

Shvatamo li mi kakva je tragedija zadesila Srbiju 1813. godine. Četvrtina stanovništva ustaničke Srbije je uništena, ubijena, odvedena u roblje. Pa pijaca roblja u Sokogradu radila je nedeljama... Zašto? Zato što nismo prihvatili Bukureški mir? A znate li da smo autonomiju 1815. dobili upravo po odredbama važećeg Bukureškog mira?

[Иван]

...

Brate moj, dosta si mudrih stvari rekao ovde, sa kojima bih se slozio. Osvrnuću se na njih kasnije. SAda bih samo dao jednu opasku glede tog "pravoslavnog bugarskog naroda".

TAj isti bugarski pravoslavni narod je 1915-1918 godine palio i žario čitavom Srbijom istočno od Velike Morave i južno od JAstrepca kao i u celoj vardarskoj Makedoniji. Palio, žario, pljačkao, ubijao, kasapio, satirao, silovao većinu žena na okupiranom području, istim intezitetom kao i ustaše u NDH i/ili A-U jedinice u Mačvi i Podrinju... Pri čemu je sestrinska Bugarska Crkva toliko glasno ćutala, kao što je to radio Stepinac i ne samo što je ćutala, već je i vredno slala svoje sveštenike...

A ista kraljevska vlast u želji da odbrani suverenitet (ah kako to divno zvuči), nije dozvolila AU agentima da sprovode istragu u vezi Ferdinandovog ubistva. Super smo postupili! Nismo dozvolili da nam švapski policajci vršljaju po Srbiji, ali zato su Vražije divizije, domobranske pukovnije i ostale verne jedinice uništavale sve ono što se naziva srpskim. Cena suvereniteta? Prava sitnica: 28% stanovništva, 55% vojno sposobnih muškaraca! Propuštena prilika da se teritorije stečene 1912. učine stvarno delom države...

Izjedem ti takav suverenitet!!!

Elem, bolje mi je rumunski primer od bugarskog. Bugari su dvostruki zločinci...

[JESSY]

Христољубе, слажем се са већином ствари које си овде написао...

[Иван]

Meni  nekako ovaj napisani deo uslovno rečeno bode oči.Ne mislim da bi Srbija bez Kosova bila sakata u nekom bukvalnom smislu,ali imajući neke činjenice u bližoj istoriji pred očima,neke stvari moramo uzeti u obzir.Otimanje dela teritorije jednom narodu jeste velika trauma,naročito za nas Srbe,jer pitam se da li bi tome bio kraj,opet imajući u vidu da u Raškoj muslimani traže nešto"svoje",što su umislili da im pripada,a tu je i Vojvodina gde se već odavno priča o nekoj samostalnoj Vojvodini nije mi samo jasno u kom obliku."Davanje" KiM bez žestoke diplomatske borbe ( jer i ja sam protiv ratova ako je ikako moguće,jer mislim da nema normalnog u ovoj zemlji ko bi opet i opet da ratuje),po meni nije samo osakaćivanje dela Srbije,već davanje signala da smo spremni i na druge "kompromise",tipa Raška i Vojvodina,i ko zna kakve još opet imajući u vidu da EU i ostalima svaki ustupak do sada je značilo :"E,a,sad dajte još."

Pazi, pazi, nemoj ove moje stavove uopšte mešati sa stavovima Čedomira Jovanovića, DAčića i ostalih efemerija.

Nisam ja za "priznavanje realnosti", jer je ta "realnost" za mene samo realnost kontinuiteta zločina (slika te realnosti je za mene spaljena Ljeviška) i ništa više.

DAkle, nikakvo priznavanje zločinačke "države", već borba, borba na dugi rok, borba koja neće ubiti u pojam ostatak Srbije...

[Иван]

Srbija bez Kosova bila bi jedina država u Evropi bez svog starog, istorijskog centra! Ovo prvo. Samo da imamo kao relaciju.

Gde je Nemcima nekadašnji Kenigsberg?

Gde je Grcima Efes, Smirna, KOnstantinopolj?

Gde je Rusima Kijev?