Косовски завет - личне дилеме

[Иван]

Дакле, Косовски завет...

Шта је то?

Шта је садржина тога?

Шта је представљао кроз историју?

Шта је то данас?

Мени је цела прича око косовског завета недовољно јасна, конзистентна и чини ми се, прилично злоупотребљена...

[nishizawa]

На овом форуму су (до сада) пријављена 3734 члана. Када би ти сваки од њих одговорио на питања која си поставио, верујем да би на свако од њих добио по 3734 различита одговора...

[Иван]

Занимало би ме не толико историјско виђење, већ више са становишта Цркве...

Оно, "опредељење за Царство небеско", "српски Јерусалим" и то...

[Иван]

Kosovski zavet je jasan i kratak: carstvu nebeskom se daje prednost nad carstvu zemaljskom. A carstvo nebesko nije nikakva nebeska ili neka druga Srbija, nego "ištite carstvo nebesko i pravdu njegovu", znači veru, pravdoljubav, milost, slobodu itd. Ovome se, dakle, daje prednost nad vlastima, sili, bogatstvu i ostalome što bi rekli da je zemaljsko..

Oк, ми такав став видимо у Лазаревом избору.

Мени боде очи дан после Косовске битке.

Син Лазарев чини избор супротан очевом...

А обојица су у календару...

[дибидусрус]

У то време крајем 14. века, није нам било лако...с једне стране Турци, а друге Угри.

Друго, то смо сведочи о томе да смо Турцимо добро испрашили тур у Косовском Боју. И мослим да је то св. Стефан прихватио као спасење српског рода. Ми уствари и незнамо све детаље.

[Иван]

У то време крајем 14. века, није нам било лако...с једне стране Турци, а друге Угри.

Друго, то смо сведочи о томе да смо Турцимо добро испрашили тур у Косовском Боју. И мослим да је то св. Стефан прихватио као спасење српског рода. Ми уствари и незнамо све детаље.

Биће најпре да је тако...

Оно што је мени већ дуго времена почело да смета јесте некакво догматизовање Косова.

Ок, то је српски Јерусалим и све то, али људи, где нам је прави земаљски Јерусалим, где нам је Кападокија, где нам је Нитрија, где нам је Сирија, где нам је Константинополис?

А у осталом, да ли хришћани уопште треба везивати своје срце за неки земаљски крај?

Зар нови ЈЕрусалим није оно чему тежимо?

Нешто ми је тешко да се срспки народ трауматизује Косовом.

Да нисам бар читао о томе шта су Срби трпели на Косову, било ми лакше.

Али читао сам доста и буквално Срби су тамо живели колико толико нормално једино у време Краљевине Југославије и 10 година под Милошевићем. Све остало је мучно време. То страдање тог мученог народа нашег доле је веома тешко. Они не трпе геноцид попут оног у НДХ, они деценијама и вековима трпе ДЕХУМАНИЗАЦИЈУ, обесчовечење од стране Албанаца и раније, Турака...

НЕ замерите, никако да са верујућим људима поделим ове дилеме...

[Иван]

Ali taj izbor Stefanov nije u vezi sa kosovskim zavetom, barem ne u direktnoj. Knez Lazar je izašo u boj sa nadom da pobedi Osmanlije, što mu dva puta pre toga beše i uspelo, naime u bici na Dubrovnici na Božić 1381. godine, i u bici kod Pločnika 1386. godine. Iste godine ili godinu kasnije, 1387-e, Osmanlije su osvojili Niš, ali su opet bili zaustavljeni u bici kod Bileće 1388. godine.

Kosovski zavet, dakle, nije odricanje sveta, ali nije ni pobeda pod svaku cenu. Ovo nam govori kosovski zavet, da pre nego što postanemo zli, da nam je bolje da izgubimo. Ali nije da nam je sad moranje da izgubimo, znači pozvani smo da se borimo za dobro..

Али чекај, погледај рецимо православне Ромеје у случају Хуна, Авара и других многобројних непријатеља: кад год су видели да непријатеља не могу војно надвладати ишли су на обилазне методе чувања царства.

Ми морамо бранити своје ближње, али та одбрана не значи нужно потезање оружја у ситуацији када је пораз известан.

Уосталом, Мурат није тражио да се Срби обрате у ислам...

Мени смета то што се на неки начин потенцира да Србија без Косова, малтене као да је саката. Србија је саката без Христа. Са Христом нам је свака земља света и свака земља нам је ЈЕрусалим.

Погледајте нпр Грке. Можемо ли замислити шта њима представља размена становништва 1921. године са Турском? 1,5 милиона Грка напустило је заувек земљу коју су њихови преци насељавали скоро 3.000 година. Земљу на којој су опстали и пред Персијанцима и пред Римљанима и пред варварима и пред Арапима, Турцима (Селџуцима и Османлијама) све до те 1921. године?

МОжемо ли замислити шта је за Ромејско Царство значио пад Александрије у седмом веку?

[Иван]

Немојте ме погрешно схватати људи. Волим Косово и МЕтохију, готово целе сам их обишао.

И волео бих да, милошћу БОжијом, тамо живе охриствовљени људи, као део охристовљене државе...

[Анастасија]

Ali taj izbor Stefanov nije u vezi sa kosovskim zavetom, barem ne u direktnoj. Knez Lazar je izašo u boj sa nadom da pobedi Osmanlije, što mu dva puta pre toga beše i uspelo, naime u bici na Dubrovnici na Božić 1381. godine, i u bici kod Pločnika 1386. godine. Iste godine ili godinu kasnije, 1387-e, Osmanlije su osvojili Niš, ali su opet bili zaustavljeni u bici kod Bileće 1388. godine.

Kosovski zavet, dakle, nije odricanje sveta, ali nije ni pobeda pod svaku cenu. Ovo nam govori kosovski zavet, da pre nego što postanemo zli, da nam je bolje da izgubimo. Ali nije da nam je sad moranje da izgubimo, znači pozvani smo da se borimo za dobro..

Али чекај, погледај рецимо православне Ромеје у случају Хуна, Авара и других многобројних непријатеља: кад год су видели да непријатеља не могу војно надвладати ишли су на обилазне методе чувања царства.

Ми морамо бранити своје ближње, али та одбрана не значи нужно потезање оружја у ситуацији када је пораз известан.

Уосталом, Мурат није тражио да се Срби обрате у ислам...

Мени смета то што се на неки начин потенцира да Србија без Косова, малтене као да је саката. Србија је саката без Христа. Са Христом нам је свака земља света и свака земља нам је ЈЕрусалим.

Погледајте нпр Грке. Можемо ли замислити шта њима представља размена становништва 1921. године са Турском? 1,5 милиона Грка напустило је заувек земљу коју су њихови преци насељавали скоро 3.000 година. Земљу на којој су опстали и пред Персијанцима и пред Римљанима и пред варварима и пред Арапима, Турцима (Селџуцима и Османлијама) све до те 1921. године?

МОжемо ли замислити шта је за Ромејско Царство значио пад Александрије у седмом веку?

Meni  nekako ovaj napisani deo uslovno rečeno bode oči.Ne mislim da bi Srbija bez Kosova bila sakata u nekom bukvalnom smislu,ali imajući neke činjenice u bližoj istoriji pred očima,neke stvari moramo uzeti u obzir.Otimanje dela teritorije jednom narodu jeste velika trauma,naročito za nas Srbe,jer pitam se da li bi tome bio kraj,opet imajući u vidu da u Raškoj muslimani traže nešto"svoje",što su umislili da im pripada,a tu je i Vojvodina gde se već odavno priča o nekoj samostalnoj Vojvodini nije mi samo jasno u kom obliku."Davanje" KiM bez žestoke diplomatske borbe ( jer i ja sam protiv ratova ako je ikako moguće,jer mislim da nema normalnog u ovoj zemlji ko bi opet i opet da ratuje),po meni nije samo osakaćivanje dela Srbije,već davanje signala da smo spremni i na druge "kompromise",tipa Raška i Vojvodina,i ko zna kakve još opet imajući u vidu da EU i ostalima svaki ustupak do sada je značilo :"E,a,sad dajte još."

[Михајло]

Oк, ми такав став видимо у Лазаревом избору.

Мени боде очи дан после Косовске битке.

Син Лазарев чини избор супротан очевом...

А обојица су у календару...

Читава прича има неколико нелогичности...

Но.1

Вукова издаја!!!

Човек коме је Св Кнез био пунац...

..на чијој се земљи одиграла битка....

....по неким изворима су били као рођена браћа..Св Кнез и Вук..у одличним односима...

...кад оно ...Вук наводно издао  1000000001010

Но.2

Прича је супротна Хришћанству по мени....

Но.3

Зашто би Св Кнез ишао са толиком војском да погине  0110_hahaha ...

Толика се сила скупља само да би се победило....

[marko_13]

Дакле, Косовски завет...

Шта је то?

Шта је садржина тога?

Шта је представљао кроз историју?

Шта је то данас?

Мени је цела прича око косовског завета недовољно јасна, конзистентна и чини ми се, прилично злоупотребљена...

Нека моја размишљања: 1. то је начин живота и могућност избора. Парадигма тога у нашем случају.

                                  2. садржина би била жртвовање ради другог, тј. из љубави према другом. Мит који није у пежоративном смислу, већ конститутивни део националног бића. Оно што сваки историјску народ има.

                                    3. кроз историју је представљао срж око којег се народ окупљао, али и пројаву дубоке хришћанске свести и генијалне уметничке креативности оличене у народној поезији, кроз певаче прича, како је знаменити Алберт Лорд назвао наше гусларе.

                                  4. данас је он много шта. Зависно од светоназора и образовања може представљти извор најнижих шовинистичких побуда, до тога да представља свесност о историчности и христоликости народа.

[Баба]

Косовски Завет је Нови Савез у Новом Завету , то је продужени и вечито обнављани завет човека са Богом и заједнице људи (народа) са Богом. Косовски Завет је продужени Словенски завет св.Кирила и Методија, завет Византије, завет првих Хришћана, Нови Завет Исуса Христа.

Уједно је тај завет наш српски идентитет.Српско ја. И тиме је Србин опредељен као човек завета , мимо завета престаје бити Србин и Хришћанин, некад одмах , некад постепено у сваком случају престаје.

Попут идентитета старозаветних Јудеја .

Наравно сви смо слободни држати или не држати овај завет и од тога зависи шта ће с нама лично и колективно бити.

Надам се да нећемо као стари Јудеји почети молити Бога да нас ослободи обавеза и крста завета.

[Баба]

Само још да додам.

Свако време тражи потврду косовског завета, потврду или одрицање од њега, свака генерација се испитује кроз овај завет и увек остаје онај свети остатак који одржа завет отаца.

Све што отпадне, мрзи на завет.

Све што остане вазда се и стално испитује и то је доказ вредности завета. Не може се завет наследити због генетике , него само слобоним избором и прихватањем тог српског крста.

Многи су данас на жалост склонији одбацивању тог крста него ношењу.

[JESSY]

Оно што је мени већ дуго времена почело да смета јесте некакво догматизовање Косова.

Ок, то је српски Јерусалим и све то, али људи, где нам је прави земаљски Јерусалим

А у осталом, да ли хришћани уопште треба везивати своје срце за неки земаљски крај?

Зар нови ЈЕрусалим није оно чему тежимо?

Нешто ми је тешко да се срспки народ трауматизује Косовом.

Да нисам бар читао о томе шта су Срби трпели на Косову, било ми лакше.

То страдање тог мученог народа нашег доле је веома тешко. они деценијама и вековима трпе ДЕХУМАНИЗАЦИЈУ, обесчовечење од стране Албанаца и раније, Турака...

НЕ замерите, никако да са верујућим људима поделим ове дилеме...

t4431

[JESSY]

Ми морамо бранити своје ближње, али та одбрана не значи нужно потезање оружја у ситуацији када је пораз известан.

Србија је саката без Христа. Са Христом нам је свака земља света и свака земља нам је ЈЕрусалим.

t4431