Bogorodica Carica Nebeska

[Огњен]

НЕКЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ РИМОКАТОЛИЧКОГ И ПРАВОСЛАВНОГ УСТРОЈСТВА ЦРКВЕ

После велике шизме, или раскола, који се догодио 1054. год. између Источне и Западне цркве,  али и пре тога,  појавиле су се на Западу неке разлике у односу на схватање Цркве и њеног устројства у односу на Исток. Прва разлика која датира од времена блаженог Августина јесте да се под једном Црквом подразумева универзална Црква,  а не свака помесна Црква у литургији и епископу.  Отуда кад Августин говори о Цркви,  он редовно употребљава овај појам у једнини,  а не у множини. Једна Црква је скуп хришћана целог света, под једним епископом, Папом Римским. Епископ не добија свој идентитет из литургијске заједнице као њен начелник и служитељ,  већ кроз рукоположење,  које га доводи у везу са апостолима,  што је такозвано апостолско прејемство.  Сходно томе,  епископ није икона Христа,  већ

апостола. Епископ Рима, Папа, темељи своје захтеве за првенством у Цркви на томе што је први епископ Рима био апостол Петар, који је био први међу апостолима, од кога воде порекло,  кроз рукоположење,  сви потоњи римски епископи.  Исто тако,  припадност Цркви се не одређује кроз учешће у једној конкретној литургијској заједници,  већ на основу исповедања вере –  вероисповеднички карактер Цркве.

Отуда је литургија у Римокатоличкој цркви постала једна од седам Тајни и може да је служи и један свештеник, без присуства народа.

У Римокатоличкој цркви не постоје помесне цркве као пуне цркве,  већ су то делови једне универзалне Цркве.  Сви епископи у Римокатоличкој цркви су помоћници Папе и зато, у суштини, нису ни епископи.  Јединство помесних цркава не остварује зато преко епископа, већ је сваки верник директно под влашћу Папе у Риму, као што је то и епископ.  

Ове разлике су резултирале појавом индивидуализма као онтолошке категорије у Римокатоличкој цркви и самим тим и до реформација,  тј.  појаве протестантизма,  као и до одлуке Римокатоличке цркве о непогрешивости Папе. Бити хришћанинин није ствар заједништва, и то литургијског заједништва у коме се

пројављује и само људско истинско постојање,  где је човек икона Једног Бога у Тројици, већ се то одређује кроз самосвест јединке и испуњење моралних принципа и норми. Будући да сваки човек може да буде сам за себе хришћанин, без заједнице са другим у литургији, дошло је до разједињења Цркве на свим нивоима. Да би се то јединство ипак одржало и то на рационалном,  а не на личном плану,  као логичка последица дошло је и проглашење непогрешивости папе.  

Одлукама 2. Ватиканског сабора ово устројство Римокатоличке цркве је дошло под знак питања,  али оно није промењено у његовим кључним сегментима. Признање пуноће помесним црквама је велики корак ка јединству Источне и Западне цркве,  али оно још увек није довољно.  Потребно је да се целокупна

структура Римокатоличке цркве усклади са оном која је била и пре шизме, а коју још увек чува Православна црква.

Епископ Игњатије Мидић, Православни катихизис за 3. и 4. разред средњих школа

Ето, могао би критичар прво да прочита шта сам владика Игњатије пише и говори о Папи па онда да проналази завере. Кад говори о значају првог владика Игњатије не мисли на Папу него на сваког Епископа а Папа управо то негира. Значи то што говори владика Игњатије о првом и унијаћење су далеко ко небо и земља.  

Hvala na konstruktivnoj kritici i predlozima, u nekoj perspektivi proučiću i te famozne Zizjulasove knjige. Obzirom da se šuška u povratku na staro učenje sa biblijskim tezama biće zanimljivo...

Postoji li neki pravac u Pravoslavlju pod nazivom Staroslavlje ili slično. Postoje li neke struje koje se zalažu za povratak učenjima apostola i njihovih učenika?

Хвала теби Радомире што се интересујеш. А владика Атанасије Јевтић је из тих разлога и превео дела апостолских ученика. Тако му се и зове књига "Дела апостолских ученика".

[Guest - . . .-]

Немам појима али би волео да сазнам више на ту тему, наиме колико ја знам новотарци су струје у СПЦ који су у својим епархијама направили неке измене нпр у служењу литургије а те измене воде зближавању са католицима. Не знам да ли је то тачно, а иако јесте, опет имамо случај, колико ја знам, да у СПЦ постоје неке поделе тј на новотарце ик оне друге.

Које су тачно Зизјуласови новотарци промене усвојили и шта је ту суштински проблем?

Прво, не постоје "новотарци". То је погрдан израз који употребљавају људи који се не баве развојем теолошке мисли које је систематска наука. А ово ои чему Ти причаш јесу само потврда овога чега говорим: непознавање материје али немање никаквих препрека у кориштењу погрдних назива.

Опет, мени то само говори ко се све уротио да Евхаристија постане средишњи моменат наше Цркве, тј. да буде оно што и треба да буде.

Најпре се ослободи предрасуда, па ако те баш занима ова тематика узми књигу у шаке, научи грчки језик да би разумео бар основне богословске термине и крени са изучавањем. Није игра да некога исмејаваш, да ниподаштаваш највеће православне теологе, Богословски факултет и Епископе а да немаш појма о чему се ту заправо ради. Уствари, Ти то можеш али не овде. Свако од нас ће одговарати за своје речи и дела и да ли смо на тај начин некога одвратили од Цркве и увели га у осуђивање или, не дај Боже, у раскол који ни мученичка крв не може опрати.

[Guest - . . .-]

Да, свети ава је много говорио и писао. Било би лепо када би неки (не мислим на вас оче Иване) и друге авине речи и теологију поштовали колико ово "пророчанство" о митрополиту Зизјуласу. Међутим, за многе ствари сам од многих чуо да је то авино "приватно мишљење", те да и светитељи греше (што је, нормално, тачно). У вези са тим, треба да се "договоримо" по којем критеријуму ћемо одлучивати када су Авине речи "приватно" мишљење (које није тачно), а када "пророчанство" у које ћемо веровати.

Чудно је да баш сви греше: и  свети Авва Јустин и свети Софроније и многи данашњи православни теолози који су читав свој живот посветили озбиљном проучавању светих догмата и истина Цркве.

Слажем се да и светитељи греше, то није ништа ново. Свако ко је читао свете оце видео је да се споре у појединим питањима, па то није сметало да буду светитељи. Но, много су постале иритантне паушалне изјаве појединаца да је неко јеретик, кваритељ догмата а да нема ни један једини аргумент. О чему то говори? Па управо гордости тих критичара, а верујем и о скривеној зависти. Но, то нема везе са истинским учитељима Цркве који све што раде-раде на славу Божију.

[Guest - . . .-]

И хајде да се вратимо на тему. Тема је "Богородица Царица Небеска", кроз коју се остварила Тајна Христова, тајна стварања света.

[Родољуб Лазић]

Да, свети ава је много говорио и писао. Било би лепо када би неки (не мислим на вас оче Иване) и друге авине речи и теологију поштовали колико ово "пророчанство" о митрополиту Зизјуласу. Међутим, за многе ствари сам од многих чуо да је то авино "приватно мишљење", те да и светитељи греше (што је, нормално, тачно). У вези са тим, треба да се "договоримо" по којем критеријуму ћемо одлучивати када су Авине речи "приватно" мишљење (које није тачно), а када "пророчанство" у које ћемо веровати.

Чудно је да баш сви греше: и  свети Авва Јустин и свети Софроније и многи данашњи православни теолози који су читав свој живот посветили озбиљном проучавању светих догмата и истина Цркве.

Слажем се да и светитељи греше, то није ништа ново. Свако ко је читао свете оце видео је да се споре у појединим питањима, па то није сметало да буду светитељи. Но, много су постале иритантне паушалне изјаве појединаца да је неко јеретик, кваритељ догмата а да нема ни један једини аргумент. О чему то говори? Па управо гордости тих критичара, а верујем и о скривеној зависти. Но, то нема везе са истинским учитељима Цркве који све што раде-раде на славу Божију.

Ово "пророчанство" нам је, као речи св. Јустина, пренео, ако се не варам, владика Атанасије, и то у неко релативно новије време. Барем десет-петнаест година, од појављивања првих митрополитових чланака ("Евхаристијски поглед на свет" и "Од маске до личности"), а можда и више, те речи светог Јустина нису биле изнете у јавност. Тек када су почела оспоравања митрополита, онда је изнето и ово мишљење светог Јустина којим се подупире митрополитов ауторитет. Логичније би било да се то чуло много раније, али то што се у новије време ово мишљење износи не мора да значи да је неверодостојно. Просто, мало је чудно да се износи са толиким "закашњењем".

Такође је необично да ово Авино мишљење буде "необориви доказ" у вези митрополита Зизјуласа, док се у исто време Авино мишљење о митарствима као предањском учењу, о екуменизму, о доследном поштовању канона против заједничких молитви са јеретицима итд. сматра  приватним мишљењем и као такво се не уважава.

А у вези вашег мишљења да је критика митрополита "без иједног аргумента" и да се ради о "гордости критичара", рекао бих да је пристрасно и паушално, дисквалификаторско.

[svetko]

Богородица дјева је света Царица Небеска.

Треба ли прихватит примат првенство папе по новотарцима? Да ли не?

[Александрида]

Богородица дјева је света Царица Небеска.

Треба ли прихватит примат првенство папе по новотарцима? Да ли не?

A novotarci su  1405_love 0442_feel

[Огњен]

Богородица дјева је света Царица Небеска.

Треба ли прихватит примат првенство папе по новотарцима? Да ли не?

Јеси читао ти горе шта сам ја написао? Да или не?

[Guest - . . .-]

Брате Родољубе, све што сам написао у поруци коју си цитирао је моје мишљење и стојим иза њега. Сада, по Твом одговору могао бихда изведем неколико закључка:

- Да Владика Атанасије лаже да је то рекао Авва Јустин

- Да постоје веома чврсти аргументи да је Митрополит Јован Зизијулас неко ко шири јереси ( а ја бих волео да чујем бар ЈЕДНУ која је осуђена на неком Васељенском Сабору)

- Да су критичари Митрополита веома добро обавештени ко је он и зашто он то све тако проповеда и ради

- Као четврту тачку могао бих да изнесем и то да се Митрополиту подваљује нешто што он нити мисли нити говори. Екуменизам о коме говори Митрополит, а који и ја подржавам, јесте православни екуменизам о коме је управо говорио свети Авва Јустин. Такође, волео бих да чујем коју то јерес исповеда римокатоличка Црква а да је та јерес осуђена на Васељенским саборима.

Оно што и даље тврдим јесте да су критичари Митрополита Јована људи који су веома површно читали његова дела (можда многи никада нису читали оргинална дела) или их уопште нису читали. До сада ни једну једину озбиљну критику Митрополитове теологије нисам чуо, те са потпуном слободом у срцу могу да кажем да је он највећи православни теолог после светог Григорија Паламе.

[Guest - . . .-]

Богородица дјева је света Царица Небеска.

Треба ли прихватит примат првенство папе по новотарцима? Да ли не?

Првенство части ДА, превенство власти НЕ.

Због кориштења израза новотарци  за оне који се одговорно баве теологијом , и поред молбе да се тај погрдни изразне користи имаш прву форумску опомену. Администратор

[marko_13]

Фотијев сабор је de facto био Васељенски, иако није de iure јер је за то потребна потврда наредног Сабора, који није одржан. На њему су осуђене папске јереси, тада актуелне. Од тада су се појавиле и неке друге, али ове су биле основне и полазишне тачке.

[Guest - . . .-]

Да, знам за то, но ја бих заиста желео да неко постави овде оно што је осуђено, па да видимо где смо са целом причом. Овако, разговарамо око нечега где нема ни полазишне тачке ни јасних аргумената, али зато има вређања до миле воље.

То нигде не води.

[marko_13]

Да, знам за то, но ја бих заиста желео да неко постави овде оно што је осуђено, па да видимо где смо са целом причом. Овако, разговарамо око нечега где нема ни полазишне тачке ни јасних аргумената, али зато има вређања до миле воље.

То нигде не води.

Наравно, зато сам и поменуо тај Сабор. Па коме је до тога слободно може узети одлуке и поставити их и да аргументовано дискутујемо.

[Guest - . . .-]

Баш тако. Иначе, страшно ме погађа када појединци крену да вређају некога ко не живи и немисли као они.

Конкретно, замислите једног римокатолика чији су преци били римокатолици одувек. Како ми њему треба да се обраћамо, како са њим да говоримо и како у крајњем случају њему да мисионаримо? Вређањем, да га називамо јеретиком, оваквим-онаквим? Тешко да се такав разговор може водити на било којој основи. Зато наш форум се свим силама труди да, ако ништа више, имамо бар људски разговор који подразумева добру вољу са обе стране.

[Родољуб Лазић]

@ О. Иван Цветковић

1. Нисам рекао да владика Атанасија лаже, него да је чудно да се то "пророчанство" појављује са толиким закашњењем у односу на време од када је митрополит присутан у нашој богословској јавности.

2. Не знам о каквим чврстим аргументима за ширење јереси говорите. Постоје одређене критике, а није нужно да свака критика буде за ширење јереси. Уосталом, ја нигде уопште не помињем у мом посту никакву критику на његов рачун, а још мање  неку јерес. Из мог поста то нисте могли да извучете.

3. Ни о обавештености критичара о његовој личности  ко је и шта ради - нисам причао.

4. Екуменизам који проповеда митрополит, по мом мишљењу, ни на који начин нема везе са ставом светог Јустина о екуменизму.

5. Што се тиче јереси коју проповеда Римокатоличка црква, а да је осуђена на Васељенском сабору, не видим, најпре, каве то везе има са овим што причамо; осим тога, Сабор из 869. године и те како јесте осуда Филиоквеа, макар и не било строго формално.

А ви мени реците коју то јерес исповедају разни протестанти, а да је осуђена на Васељенском сабору (ако је само осуда Васељенског сабора критеријум за јеретичност учења)?

Што се тиче ваше констатације да је митрополит Зизјулас највећи богослов после светог Григорија Паламе, то је ваше лично мишљење које немам потренбе да коментаришем, осим што ми се чини да је засновано на некритичком поштовању. Но, свако има право да има свој став и мишљење.

И тако сте ви писали о разним старима којих НЕМА  у мом посту, пребацујући ми нешто што нисам рекао, а нисте ништа рекли управо о ономе о чему сам писао - да се верује св. Јустину за његову похвалу митрополита, а да се истовремено разне друге ствари о којима Ава пише одбацују као његово приватно мишљење. Претпостављам да ви, оче, као што верујете у Авино мишљење о митрополиту, верујете у истинитост Авиног става да су митарства предањско учење Цркве?