Лош брак или никакав брак, (литургијско) питање је сад?

[Зорица Бубало]

Браво, заиста одлична прича.

+ Атанасије Ракета је једном приликом лепо рекао, многи свештеници као да су стали на врата цркве и не дају вам да уђете.

Причешће једном у 40 дана је још и добро.

Мени никад није било јасно шта сам ја то боља или гора за тих 40 дана па морам да бројим да би приступила Светој Чаши.

[Sara"]

Атанасије Ракета је једном приликом лепо рекао, многи свештеници као да су стали на врата цркве и не дају вам да уђете.

 

to su takozvani telohranitelji Božji.

 

[Biljana Biba Manojlović]

Наш народ каже да су добар и глуп једно те исто. С том изјавом се лично не слажем.

Рађе ћу тежити Христу и испасти будала; међутим да испадам ментално ретардиран то је већ нешто друго.

Тај твој друг је тотални дебил, а зашто: зато што он РОЂЕНОЈ ДЈЕЦИ угрожава живот и дјетињство помажући једној ПСИХИЧКИ БОЛЕСНОЈ особи да своје шизофреничне делузије спроводи у живот.

Умјесто да против ње поднесе тужбу социјалним радницима, те да тражи љекарски преглед, он овако постаје саучесник у дословно МУЧЕЊУ сопствене дјеце и уништавању њиховог живота.

ДЈЕЦА СУ СВЕТИЊА!

Мој љубљени брате, твоја дужност је да их обоје пријавиш социјалним радницима да им одузму дјецу, и да суд том дебилу одреди да паре иду на издржавање дјеце а не те шизофреничарке и њених каприса.

Ту дјецу треба спасити!!!

 

Iskreno se nadam da će ovaj predlog da bude usvojen. Brak jeste svetinja, ali su deca svetinja iznad braka.

[Милијана Џодић]

Кажу да муж последњи сазна да га жена вара, али не зато што нико неће да му каже да га жена вара, него зато што он сам то не жели да види. Иста је ствар и са људима који живе у лошим браковима. Иако постоје бракови који се одавно не могу назвати браковима, људи у њима ипак истрајавају - неки из навике, неки из страха, а неки зато што немају куд...

Знам једног типа који је у браку већ доста дуго са неком женом - не знам ни сам како бих је назвао. У ствари, он је с њом у том браку више фиктивно, будући да она њему и њиховој деци дозвољава да бораве у њиховом стану само 5 - 6 пута у току године. Остатак времена он и деца проводе живећи као бескућници - спавају или у подруму, или у ходнику зграде, или некада испред врата стана.

Она неће да их пусти да уђу зато што су, како каже, штрокави, па ће јој упрљати намештај. Џаба јој муж објашњава да он нема где да се истушира, и да не би ни он ни деца били тако прљави када би их пустила да уђу у стан и да се окупају - она неће ни да чује. Каже, само што је орибала плочице, неће ваљда сад да пусти њих да их усвиње.

Није она била таква одувек. Међутим, од када је почела да се дружи са некаквим сумњивим ликовима, неким надрилекарима, политичарима, гуруима и сличним лудацима, скроз је полудела. Имала је она, додуше, и доста јако паметних пријатеља, који су покушавали да је уразуме, али у последње време она једноставно неће за њих да чује. Каже - Нема будале док школе не заврши. Па су и они полако, један по један, дигли руке и од ње и од њеног мужа и деце.

Муж, јадничак, и даље гаји неку наду да ће она доћи себи. И даље доноси целу своју плату сваког месеца и даје је до динара жени, која те паре потроши како се њој ћефне. Њему некада буде криво, па се наљути и почне да прича како ће је оставити, али она га увек обесхрабри причама о томе како брак није неозбиљна ствар, и како он као отац породице има обавезу према њој, а да она има право да са новцем располаже како жели.

Понекад, додуше, она и попусти, па га пусти и по десетак или петнаест дана у току године да борави у кући. Додуше, без деце, и под условом да јој за те дане посебно доплати, мимо плате. Он тада покушава да је одобровољи да пусти и децу да уђу, али њој не пада на памет. Каже - шта мене брига за њих, нек се сами снађу, они и треба сами да се сналазе.

Не знам колико пута су покушали људи добре воље да му објасне да не може она имати само права, а он само обавезе. Не вреди. Каже - боље и таква жена него никаква. И све то исто покушава да убеди и децу - говори им да им је она ипак мајка, да је мајка само једна, и да је греота о мајци говорити ружно. Не знам да ли он сам у све то верује, а верујем да не зна више ни он.

Нека од деце која су мало већа су већ отишли својим путем. Кажу, није она њима никада ни била мајка, и да им таква мајка ни не треба. Остала су само она најмања, која се бољег ни не сећају, и која за боље ни не знају. Докле - не знам...

Вреди ли брак уопште оваквих понижења? И може ли се то, Боже ме опрости, уопште и назвати браком?

http://www.youtube.com/watch/v/EnN3c5vM_do

http://katodnacevsvetrpi.blogspot.com/2011/06/blog-post.html

[Милијана Џодић]

Кажу да муж последњи сазна да га жена вара, али не зато што нико неће да му каже да га жена вара, него зато што он сам то не жели да види. Иста је ствар и са људима који живе у лошим браковима. Иако постоје бракови који се одавно не могу назвати браковима, људи у њима ипак истрајавају - неки из навике, неки из страха, а неки зато што немају куд...

Знам једног типа који је у браку већ доста дуго са неком женом - не знам ни сам како бих је назвао. У ствари, он је с њом у том браку више фиктивно, будући да она њему и њиховој деци дозвољава да бораве у њиховом стану само 5 - 6 пута у току године. Остатак времена он и деца проводе живећи као бескућници - спавају или у подруму, или у ходнику зграде, или некада испред врата стана.

Она неће да их пусти да уђу зато што су, како каже, штрокави, па ће јој упрљати намештај. Џаба јој муж објашњава да он нема где да се истушира, и да не би ни он ни деца били тако прљави када би их пустила да уђу у стан и да се окупају - она неће ни да чује. Каже, само што је орибала плочице, неће ваљда сад да пусти њих да их усвиње.

Није она била таква одувек. Међутим, од када је почела да се дружи са некаквим сумњивим ликовима, неким надрилекарима, политичарима, гуруима и сличним лудацима, скроз је полудела. Имала је она, додуше, и доста јако паметних пријатеља, који су покушавали да је уразуме, али у последње време она једноставно неће за њих да чује. Каже - Нема будале док школе не заврши. Па су и они полако, један по један, дигли руке и од ње и од њеног мужа и деце.

Муж, јадничак, и даље гаји неку наду да ће она доћи себи. И даље доноси целу своју плату сваког месеца и даје је до динара жени, која те паре потроши како се њој ћефне. Њему некада буде криво, па се наљути и почне да прича како ће је оставити, али она га увек обесхрабри причама о томе како брак није неозбиљна ствар, и како он као отац породице има обавезу према њој, а да она има право да са новцем располаже како жели.

Понекад, додуше, она и попусти, па га пусти и по десетак или петнаест дана у току године да борави у кући. Додуше, без деце, и под условом да јој за те дане посебно доплати, мимо плате. Он тада покушава да је одобровољи да пусти и децу да уђу, али њој не пада на памет. Каже - шта мене брига за њих, нек се сами снађу, они и треба сами да се сналазе.

Не знам колико пута су покушали људи добре воље да му објасне да не може она имати само права, а он само обавезе. Не вреди. Каже - боље и таква жена него никаква. И све то исто покушава да убеди и децу - говори им да им је она ипак мајка, да је мајка само једна, и да је греота о мајци говорити ружно. Не знам да ли он сам у све то верује, а верујем да не зна више ни он.

Нека од деце која су мало већа су већ отишли својим путем. Кажу, није она њима никада ни била мајка, и да им таква мајка ни не треба. Остала су само она најмања, која се бољег ни не сећају, и која за боље ни не знају. Докле - не знам...

Вреди ли брак уопште оваквих понижења? И може ли се то, Боже ме опрости, уопште и назвати браком?

http://www.youtube.com/watch/v/EnN3c5vM_do

http://katodnacevsvetrpi.blogspot.com/2011/06/blog-post.html

Ово није у реду, испада да смо само ми добри, да Црква и Свештеници не ваљају, није то истина, ,,АКО СВЕШТЕНИК НИЈЕ ДОБАР, МОЛИТВА ЈЕСТЕ,, . Људи, дођимо себи, водимо рачуна о нашим душама и не оговарајмо друге јер ми не ваљамо.

[Veliki Marko]

Ово није у реду, испада да смо само ми добри, да Црква и Свештеници не ваљају, није то истина, ,,АКО СВЕШТЕНИК НИЈЕ ДОБАР, МОЛИТВА ЈЕСТЕ,, . Људи, дођимо себи, водимо рачуна о нашим душама и не оговарајмо друге јер ми не ваљамо.

 

Што рече и локални парох "Ја сам само кабл између пегле и утикача" 

 

Него боље немати никакав брак него имати лош то је моје мишљење, док не дођу деца и можемо да се колебамо после тога нема ништа од те фразе "добар брак или лош брак" од тада постоји само добар брак.

[Деспот Стефан Богослов]

Мене занима какве везе ово има са литургијом тј. како је ово литургијско питање?

[Paradoksologija]

Zarobljena u lošem braku i ucenjena Detetom (alegorija)

San:

 

Udata sam - za svog prvog duhovnika.

 

Brak je nesrećan. Živimo u njegovoj kući, mračnoj, teskobnoj, prašnjavoj, punoj starinskog neudobnog nameštaja. U toj kući sam skoro stalno zaključana.

 

Imamo jedno Dete koje jako volim i teško mi je da se odvojim od njega.

 

Moj muž ima mnogo pravila za moje ponašanje, razmišljanje, oblačenje, do najsitnijih detalja. Ne bih smela da pijem pivo, morala bih da nosim duge suknje, trebalo bi da se oprostim od svih prijatelja koji slušaju rok, morala bih da promenim mnoga svoja interesovanja. Ja to probam, radim neko vreme, ali se osećam kao folirant i lažov i zaista osećam da je Detetu bitnije da mu majka bude iskrena nego da bude savršeno prepodobna po tuđoj definiciji.

 

U nekom trenutku poželim da se razvedem. Ne mogu više tako da živim. Ali muž ne samo da ne da razvod, nego mi preti da ako ga ne slušam u svemu, neću smeti više nikada da imam kontakt sa Detetom! To me plaši, jer osećam da mi bez Deteta nema života.

 

Ipak, ne mogu ni da živim u laži zauvek. Jednog dana izađem iz kuće, odem - ne radim ništa loše, ali mi je teško i prespavam na jednoj klupi, ne želeći da se vratim u mračni dom. Shvatam da moram otići, da će me čamotinja ugušiti.

 

Kada dođem da vidim Dete, muž mi kaže da ga više ne smem videti dok ne pristanem ponovo da sledim sva njegova pravila.

 

Očajavam.

 

A zatim se sa slugama dogovaram da mi tajno daju Dete i odvodim ga sa sobom.

 

 

 

Inače, ovo nisam smislila i ne znam tačno šta znači. Nije svesna alegorija, nego je, prosto - san. Sanjala sam ga nedugo nakon ovog razgovora, kada sam se setila kako, kad i gde sam pristupila veri. Jedino što sam sebi razjasnila u tom snu jeste da je Dete Hristos, odnosno Pričešće. A taj mračni dom je parohija u kojoj sam počela da prilazim veri - slučajno, jer sam tu živela. Kidnapovanje Deteta je, valjda, prelaz u druge parohije - opet, slučajno, jer sam se selila, ali mi ni tada prvi duhovnik nije hteo dati zvaničnu dozvolu da mi neko drugi bude duhovnik. Ali ja više nisam mogla njega da slušam i, koliko shvatam, duhovnik jedne mirjanke nema neku doživotnu stvarnu vlast nad nekim, ne?

[Зосима]

trebalo bi da se oprostim od svih prijatelja koji slušaju rok

 

 

 

 

Ако те на то натера, долазимо да налупамо мужа-духовника,онако алегорично...

[Paradoksologija]

Ако те на то натера, долазимо да налупамо мужа-духовника,онако алегорично...

 

Odavno sam odatle otišla fizički, ali nekako nikako da se - što se nekih stvari tiče - odvojim psihološki.

 

Ali na osudu roka nikad nisam pristala 

[Зосима]

Цела ова нова екипа бгд младих свештеника и теолога,  а међу њима и доста мојих пријатеља,су одрасли на року,алтернативи и андерграунду сваке врсте,што није случајно,те можемо закључити да је роцк пут ка самоспознаји,једна врста боготражитељства... :good2:

[Дејан]

Zviči kao guruizam

[Anika]

Својевремено сам променила духовника (не бих о разлозима) и нисам се покајала. Задовољна сам новим избором.

 

Што се тиче рок музике, слуша се и даље. 

[Adelaida]

Jeziv san...

[Саша од Москве]

@@Paradoksologija

 

Hej nadam se da mi nećeš zameriti - ovo me je neodoljivo podsetilo na priču koju sam pre par godina ovde na forumu pročitala - neverovatno sličnu priču, samo su uloge bile unekoliko zamenjene.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/12735-лош-брак-или-никакав-брак-литургијско-питање-је/?p=432105

 

Pročitaj bar prvu stranicu.

 

P.S. Želim ti san u kome si se razvela, a deca pripala tebi