Ljudi i planeta

[Grizzly Adams]

Ови-ван,

Слажем се потпуно када разговарамо о личној моралности и подвигу. Свако треба да се труди да живи скромно због себе и својег карактера. Ту нема ништа спорно.

Међутим, када разговарамо о економији (конкретно си поменуо неке који имају велике куће и аутомобиле док други живе у сиромаштву) онда ствари стоје мало другачије. Не може да се примени иста логика на групу која се примењује на појединца. Ако има стрпљења и добре воље, ево да покушам да објасним:

To znaci da je npr. jedna soba detetu sasvim dovoljna za sve njegove aktivnosti, ne mora uopste da ima 2, 3 ili vise... to takodje znaci da covek cesto moze da ima samo 1 auto skromne potrosnje, ne treba mu bager da bi se videlo ko je... narocito ne pornografija dizajna i rasipanja kao sto je npr. dzip hamer...

Опет - слажем се у контексту личне скромности. Али овде смо разговарали о проблему сиромаштва. Која је корист за сиромашне ако богати има мању кућу или мањи ауто? Сиромашни се бави пословима као што су градња, сређивање дворишта, чишћење итд. Њему је у ствари у економском интересу да богати има велику кућу јер ће онда богати морати да троши пуно више на изградњу и одржавање. То њему ствара прилику да ради и заради.

Да ли је за неког сиромашка Арапина боље да Американац вози ауто који мање троши или Хамер? Било би му боље да Американац троши што више бензина - када би арапске државе биле слободне, тај приход би се позитивно економски одразио и на њега.

Дакле, за Американце лично јесте боље да буде скроман и чува се од искушења, али ако говоримо о економији и борби против сиромаштва онда важи сасвим супротно. Ви грешите у томе што мешате две сасвим различите ствари и сматрате да би нечија скромност помогла другима. Скромност помаже само ономе ко је скроман. Економски гледано, другима може само да штети.

Visak je takodje kada covek ili (narocito) zena imaju po 30, 40 ili vise odevnih predmeta, dok drugi zive u ritama i stradaju od vremena...

Иста логичка грешка. Ја могу да се одрекнем неког одевног предмета, али то не значи да ће га неко други добити. Напротив - оно што се у пракси дешава је да људи који купују пуно одеће "стару" (која је стара само зато што је од прошле године) поклањају сиромашнима. Њихова "похлепа" је у ствари само канал којим одећа долази до сиромашних.

Uopste uzev, ljudi koji ne grade sebe na nacelima kao sto su Jevandjelska (ima li drugih, avaj?) cesto u stvarima sebi grade imidz... a to je sve "pohota ociju..." kao sto premudro veli Apostol...

Амин.

Neverovatno mnogo je viskova u nekim zemljama i narodima, dok je kod drugih manjak... jevandjelski ideal zivota (ka kome eto mi bas tezimo i na ovom forumu) podrazumeva da covek ne retko zrtvuje svoje "ja mogu i to" da bi drugi koji nema dobio ono sto mu je potrebno...

Опет иста грешка. Јеванђелски идеал живота односи се пре свега на појединца. Да ли ће неко гладно дете у Африци било шта добити ако се ја одрекнем компјутера или аута? Наравно - не. Ради се о томе да економија није "игра нулте суме", тј. није једна велика "торта" коју сви ми делимо па ако неко узме више онда има мање за друге. Управо супротно - ми стално стварамо и правимо ствари које раније нису постојале и тако побеђујемо сиромаштво. Да би помогли људима треба да производимо више. Да ли се ја као појединац "жртвујем" и одричем нечега има утицаја само на мене лично, али ништа не помаже другима.

Istina je da je stvar necije slobode da li ce da ima kucu od 90 ili 500 kvadratnih metara, ali sloboda nam je data da je uzvisimo kroz pozrtvovanost, ne da je koristimo da rasipamo sebe i resurse ovog sveta...

Свако лично за себе одлучује да ли ће бити скроман или не, али у томе не лежи решење за сиромаштво. Да ли би Кина и Индија биле богатије да сви Американци од данас одједном постану скромни и престану да купују ствари?

Kao sto rekoh, Gandi je to izvrsno srocio (on nije prirodnjacki ali je filosofski strucnjak za to) "svet ima dovoljno za svaciju potrebu, ali nema ni za ciju pohlepu"...

Врло лепа мисао, али не треба је погрешно разумети као закон економије.

[Дејан]

Ivice lepo je kad čovek očuva duh deteta ali kad su igra i radost u pitanju a ne durenje .

Još jednom te molim da povedeš računa o izražavanju.

[Grizzly Adams]

Сада опет толеришеш богатуна ...

Стварно не знам о чему се овде ради и не волим личне коментаре, али сам принуђен на исправку да не буде забуне - далеко сам од "богатуна". Они који ме знају из Србије знају да сам тамо живео веома скромно. Исто важи и сада у односу на окружење.

[Juan Valdez]

Još jednom te molim da povedeš računa o izražavanju.

Покушаћу да дане ми љубезне инструкције спроведем у дело, Ваша администраторска екселенцијо. Љубим Вам часне скуте! Дозволите ми, о пречасни, да Вам ја недостојни укажем да културно мислим како сте незрели и недорасли за функцију администратора.

[Дејан]

Još jednom te molim da povedeš računa o izražavanju.

Покушаћу да дане ми љубезне инструкције спроведем у дело, Ваша администраторска екселенцијо. Љубим Вам часне скуте! Дозволите ми, о пречасни, да Вам ја недостојни укажем да културно мислим како сте незрели и недорасли за функцију администратора.

Eto vidiš da se u nečemu slažemo  bliss jeeee

[Душко Дугоушко]

Сада опет толеришеш богатуна ...

Стварно не знам о чему се овде ради и не волим личне коментаре, али сам принуђен на исправку да не буде забуне - далеко сам од "богатуна". Они који ме знају из Србије знају да сам тамо живео веома скромно. Исто важи и сада у односу на окружење.

Mi¢ro$oft corrupts...

[Juan Valdez]

Сада опет толеришеш богатуна ...

Стварно не знам о чему се овде ради и не волим личне коментаре, али сам принуђен на исправку да не буде забуне - далеко сам од "богатуна". Они који ме знају из Србије знају да сам тамо живео веома скромно. Исто важи и сада у односу на окружење.

Драги и уважени господине капиталисто (или привредниче, за случај да неко из драге ми администрације помисли да је капиталиста сувише лична карактеристика или чак увреда, знам да за Вас није),

Верујем да сте сироти у односу на Ваше окружење и разумем Ваша одрицања. Ипак, молим и Вас да разумете да ипак можете отићи иоле добром лекару и да Ваше дете то исто може. Они који нама смртнима дају посао су ипак, ако ни почему другом, онда бар по томе, сличнији Вама него нама. Молим Вас да то уважите и поштујете у Вашим будућим коментарима. Хвала Вам и праштајте што се ми смртни усуђујемо да захтевамо да нас третирате као људе, чак и кад нам обезбеђујете посао.

[Grizzly Adams]

Стекао си сасвим погрешну слику, али нема везе.

[obi-wan]

Опет иста грешка. Јеванђелски идеал живота односи се пре свега на појединца.

Da ne bih kvotovao ceo post - ovde se ipak ne slazem...

Drustvo cine pojedinci, zar ne? Sto bi bilo tesko da se mnogo pojedinaca (drustvo) ujedini u stremljenju da pomogne siromasnima?

Naravno, ne pomaze se samo davanjem stvari, nego i besplatnim ucenjem i poucavanjem, besplatnim (kako mi to lepo znamo da kazemo bezmednim) lecenjem, itd...

Hristos je doneo ideal koji svakako moze da se primeni na celu zajednicu ako samo pojedinci to zele...

To je stvar vere/poverenja u Boga...

Dakle, ako pojedinac ili porodica svesno redukuje svoje troskove za odredjenu meru, pa taj ustedjeni deo slije u odredjeni fond gde i svi ostali (Hristoljubivi) pojedinci - eto vec prvog koraka da se pomogne onima koji nemaju...

U zitijima svetih na vise mesta ima primera kako su ljudi zaradjivali, pa novac delili na nekoliko delova, od kojih bi jedan obavezno isao za sirotinju i slicne potrebe...

Temeljna promena etosa donela bi - po mom misljenju - i temeljnu promenu ekonomije...

Model ekonomije koji ti predlazes ne samo da nije jedini, nego niti je najbolji (daleko od toga) niti najstariji...

[Душко Дугоушко]

Стекао си сасвим погрешну слику, али нема везе.

Па ниси ли ти подржавао још на форуму Verujem.org оног руског индустријалца који је хтео (или још горе - то већ чини/чинио) да индоктринира раднице у својој фабрици и да им се петља у лични живот?!?

[Владан]

Стекао си сасвим погрешну слику, али нема везе.

Па ниси ли ти подржавао још на форуму Verujem.org оног руског индустријалца који је хтео (или још горе - то већ чини/чинио) да индоктринира раднице у својој фабрици и да им се петља у лични живот?!?

форум Верујем је ФОРУМ ВЕРУЈЕМ, а тема "Људи и планета" на  ЖРУ форуму у пдф "Екологија" је опет нешто сасвим друго... слажемо ли се?

[Милан Меденица :)]

Стекао си сасвим погрешну слику, али нема везе.

Па ниси ли ти подржавао још на форуму Verujem.org оног руског индустријалца који је хтео (или још горе - то већ чини/чинио) да индоктринира раднице у својој фабрици и да им се петља у лични живот?!?

форум Верујем је ФОРУМ ВЕРУЈЕМ, а тема "Људи и планета" на  ЖРУ форуму у пдф "Екологија" је опет нешто сасвим друго... слажемо ли се?

потпуно непотребан модераторски коментар, с обзиром на то да се не ради конкретно о другом форуму, већ о писању дотичног члана. 0442_feel

[Juan Valdez]

Naravno, ne pomaze se samo davanjem stvari, nego i besplatnim ucenjem i poucavanjem, besplatnim (kako mi to lepo znamo da kazemo bezmednim) lecenjem, itd...

Кеноби, ти размишљаш једном потпуно другачијом логиком. Да би схватио о чему се овде ради, о каквој логици и етици, прочитај повећи текст који ћу поставити у два наредна поста. Ради се о искуству једног нашег човека, који живи у Америци (копирано с неког другог форума).

U USA sam već 15 godina sa porodicom i nisam nikada bio bez (odlicnog) posla.

Amerika je haos. Svako za sebe. Ne postoje tzv. „safety nets” niti će ti iko pomoći da se snadjes u bilo cemu. Ovde se ocekuje da sam sve planiras od toga šta ćeš jesti (od pomije od burgera za 99c do organic hrane) pa do toga gde će ti i u kakvu skolu dete ići, kakvu ćeš imati penziju i sl. Ta strateska planiranja su nešto na šta nas covek nije navikao.

Dalje, ovde je sramota kukati. Ako kukas za bilo šta u najboljem slučaju ti kažu da si sam kriv jer nisi radio dovoljno a u najgorem te samo proglase za looser-a i prestanu da budu u kontaktu sa tobom. Nas covek je navikao da kuka i da se samosazaljeva i da ocekuje od drugih da mu u tome prave drustvo. Ovde prolazi akcija.

Dolazak u USA je ogromna odluka, zivot je ovde potpuno drugaciji nego u Evropi po socijalnim normama i sl. Ovde je apsolutno necuveno da dodjes kod nekoga a da se prethodno ne najavis. Takođe, ovde se ljudi ne druže po prostornoj blizini („komsije”) nego po klasnoj pripadnosti, rasi i novcu koji imaju. To je takođe teško shvatiti nekome ko je dosao iz Jugoslavije/Srbije.

Rodbinske veze skoro da ne postoje. Jedan brat može biti milioner a drugi beskucnik. Objasnjenje je da je svako imao svoju sansu, jedan iskoristio a drugi ne. Ovde kada se vidi beskucnik na ulici svi kažu „njegov problem” a čini mi se u vecini ostatka sveta se to smatra drustvenim problemom.

Razdaljine su ogromne. Biti jako blizu nekoga za često druzenje je sve do sat voznje. Biti blizu da se posecujete par puta godisnje je do na 2-3 sata avionom. U vecini delova amerike skoro ništa se ne može obaviti peske. Ne postoji „sidjem dole po hleb i mleko” nego se ide jednom nedeljno, vozi se 30-45 min do velike prodavnice u kojoj se kupi sve za nedelju dana. Sve ostalo je neracionalno gubljenje vremena i benzina.

Plate zadnjih nekoliko decenija (od skidanja sa zlatnog standarda) normalizovano idu dole. Ne prate inflaciju. U nekim strukama je od nedavno drasticno teze opstati zbog outsourcing-a (tu mislim i na moju struku). Outsourcuje se sve zivo, čak i pregledanje rentgenskih snimaka po bolnicama.

Amerika se po meni dobro opisuje u sledeće dve kratke teze:

1. Amerika = dobrovoljno ropstvo

2. Amerika = opportunity, not entitlement

Ako si sposoban da pod robovlasnickim uslovima iskoristis opportunity (sansu) jer ti ništa nije samo po sebi dodeljeno (entitlement) onda će ti biti OK.

Ljudi se ovde druže po enklavama. Indijci sa svojima, kinezi sa svojima, ameri belci sa svojima. 99% kontakta između enklava se ostvaruje u poslovnom okruzenju gde su svi maksimalno politicki korektni ali nikad ne znaš šta stvarno misle o tebi. Pozvati nekog privatno a da radis sa istim je jako retko, jedino ako se izuzetno uklapate. Ali znaj da ti to ne kupuje nikakve poene kod njega na poslu i da će te lako otpustiti ili iskritikovati pred svima ma kako se privatno druzili. Neko to zove „egalitarian meritocracy”. Svi smo isti i vredimo iskljucivo onoliko koliko doprinosimo na radnom mestu.

Ljudi su ovde commodity. Potrosna roba. Covek ovde ne vredi ništa. Ako nestanes, sutra na poslu će te zameniti jedan od 100000 indijaca, kineza... Ogromna razlika u odnosu na manje zemlje gde je svaka jedinka dragocena jer je ljudi te nacije malo. Ovde ne postoji nacija. Državljanstvo se definise potpuno drugacije i apstraktnije. Deca se ne cene. Ako imaš decu to ti je greška za karijeru (pogotovu ako si zensko) a natalitet će već nadoknaditi stranci. Pa pogledaj samo koliko ih salju u ratove.

Kada smo kod toga, ova zemlja je stalno u ratu. Drustvo i industrijski kompleks je projektovan tako još u drugom svetskom ratu i nikada se nije promenio. Ova zemlja mora da ratuje da bi funkcionisala. Ova zemlja ratuje od drugog svetskog rata neprekidno. Sve to utice na psihu, televiziju, način izvestavanja, filmove koji se snimaju...

Pojam predsednika ovde je smesan. Predsednik sluzi da bi sklonio paznju sa prave vlasti. Trenutno je to Obama jer je narod hteo nešto novo, nešto sveze. Nebitno. Bilo ko da je isto će biti ponasanje amerike sve dok se ne desi neka korenita revolucija. Obama je obecao povlacenje trupa a evo salje 30000 novih u avganistan. To je samo jedan primer.

Pojam demokratije ovde je smesan. U početku se ljudi izaberu nekim procesom u kome uglavnom pobedi onaj koji ima najviše novca. Onda kada taj ode u Washington, prestaje svaka veza istog sa glasackim telom i preuzimaju ga lobisti koji mu daju novac da bi on u senatu ili kongresu glasao onako kako oni hoće. Zbog toga je teško ista fundamentalno promeniti ovde kroz sistem i zato je amerika jako politicki stabilna. Demokrate i republikanci su nedavno opisani kao WWF wrestlers -- tuku se u ringu ali van ringa idu zajedno na pice. Svi oni u principu samo hoće da iskoriste mandat da dobiju sto vise para za partiju od lobista i da izgrade ime kako bi kasnije mogli da naplacuju public speeches (Klinton recimo trazi $40000 po govoru, ostali manje ali to je ono kada vidite da neki bivši politicar drzi govor novoj generaciji Yale MBA graduates, oni od toga žive posle i dobro naplacuju).

Besplatno i „osnovno” zdravstveno osiguranje ne postoji. Jedno sto postoji je zakon po kome ER (urgentna) mora da te dovede u „stabilno stanje” (da ne detaljisem ovde). Da bi bio osiguran moras da radis u firmi koja ti pruza ucesce u njenom zdravstvenom programu (ili da si penzioner, da ne ulazim u detalje). Ako je to osiguranje loše, ne možeš da doplatis za bolje. Možeš samo da odbijes to i da onda kao pojedinac platis iz svog dzepa. Međutim, na taj način ga je mnogo teze dobiti jer odbijaju i za najmanju bolest („precondition” sto može biti i obična alergija na polen ili upala pluca koju si imao kao dete). Dakle, osiguranje je tu da osigura zdrave i da odbije bolesne. Takođe često ne priznaju odluke lekara i odbijaju da plate i ako si osiguran (njihov „komitet lekara” može da kaže da je tvoj lekar bespotrebno nešto uradio). Zdravstvena osiguravajuca drustva su organizacije „for profit”. Dakle, njima je cilj da zarade pare a ne da si ti zdrav. To, kao sto rekoh, postizu osiguravanjem zdravih, neosiguravanjem bolesnih i odbijanjem zahteva za placanje. Pogledati film Sicko. Kada menjas osiguranje u svojoj reziji, traže ti 7 zadnjih godina sve sto si radio sa lekarima i da napises svuda gde si bio i od čega si se lecio. Spiskovi preconditions su nekad i po stotine stranica veliki.

Opresija je ovde velika. Ovde možeš da izadjes na ulicu i pljujes predsednika ali na poslu ne smes da zucnes svom sefcicu ni malo. I ne samo ti nego se svi tako ponasaju. Kako se sve bazira na poslu (zdravstveno, skola tvog deteta, otplacivanje kuce) svi su stravicno uplaseni na radnim mestima i ne smeju da kažu ništa sto stvarno misle a sto je u suprotnostima mišljenju firme i neposrednih sefova. Uporediti to sa situacijom u staroj Jugoslaviji gde je bilo obrnuto: mogao si da pljujes sefa i firmu koliko si hteo i nisi mogao dobiti otkaz ali zato nisi smeo ništa javno protiv Tita i partije. Po meni je to isto s.... Zato u USA retko imate bilo kakve velike demonstracije ili incidente a da nisu na rasnom osnovu (kada se crnci pobune i sl.). Ova sica po Berkliju što se desava i sl. to je smesno obzirom koliko je velika ova zemlja. U Beogradskim demonstracijama svojevremeno je ucestvovalo maltene 10% stanovnistva Srbije npr.

Ovo su loše stvari koje su uopstene i zajednicke za sve ljude ovde. Kako je moguće onda da iko ovde dolazi i ostaje? Pre svega, ovde je odlično indijcima i kinezima koji ovde, vecina njih, prvi put vide civilizaciju. Slično i sa latinosima. Što se nas tiče, razlog sto je dosta naših ljudi ipak naslo sebe ovde su dobre stvari kojih ima u Americi. O dobrim stvarima ne mogu uopsteno da pricam jer su specificne za svakog coveka (a glupo mi je da se ja hvalim ovde ličnim primerom -- ocigledno sam još uvek u USA jer mi je dobro i pored svega sto sam napisao). Ali je jasno da ih mora biti dosta i da moraju biti dosta jake da bi prevagnule u odnosu na ove loše stvari. Međutim, ljudima treba malo da bi bili srećni. Ko ima OK posao, porodicu i putuje jednom godisnje u Srbiju na odmor taj je uglavnom srećan a o ovim gore stvarima i ne razmišlja…

[Juan Valdez]

Kako su reakcije pozitivne, nastavljam esej sa pricom o dva dodatna koncepta koja sam uocio u USA (uz neke dodatne primedbe kako me tok misli bude vodio):

1. „hard work” (naporan rad)

2. „hope” (nada)

Ogromna vecina „obične” populacije ovde kao i svi imigranti potpuno zasnivaju svoj zivot na ova dva koncepta. Spojeni u jednu recenicu oni definisu preovladavajucu *nadu* među tim srednjim i nizim slojevima da ćeš, bez obzira ko si, kakav si i odakle si, ako samo radis posteno i mnogo *naporno*, na kraju nešto super da ti se desi. To je inače klasicna definicija americkog sna gde se to „super” dodatno na kraju svodi na kupovinu kuce kao simbola uspeha i definicije lične imovine.

Digresija: kuca ovde nikad nije tvoja. Ko ima kucu mora da placa porez na nju. Ako ne platis država može da ti je oduzme. Dakle, vecno placas državi privilegiju da stanujes u sopstvenoj kuci (uporediti sa Kinom gde ne možeš da imaš nekretninu nego samo kupujes stanarsko pravo na 99 god. i sl.). Uporediti isto sa nekim evropskim zemljama gde porez na nekretnine ili ne postoji (npr. Slovenija) ili gde postoji samo ako ne stanujes u istoj (npr. Austrija). Ovaj porez je uveden da ne možeš da se opustis kada čak i kesiras kucu nego moras i dalje da radis i budes deo sistema da bi placao porez na nju.

Inače, kada smo kod poreza, to je posebna americka prica. Ovde postoji milion poreza u zavisnosti u kojoj si državi, county-ju (okrugu) i gradu (opstini). Dalje, postoji porez na promet i porez na nekretnine kao i porez na prihod. Ovo su lokalni porezi, na sve to dolazi još i federalni porez, social security izdvajanje i medicare izdvajanje. Dodaj na to još i 401K izdvajanje za penziju (jer penzije ne postoje a social security (ako i ne propadne do tada) neće biti dovoljan za penzionisanje). Onda dodaj još i 529B plan za obrazovanje dece. Meni od $10 zaradjenih ostane bukvalno oko $2-3 posle svih ovih odbijanja gore. Jako je teško objasniti nekome u Srbiji da ja kada zaradim $10 ja moram u svom mozgu da to pretvorim u $3 a ne smem da se ponasam kao da mogu da potrosim $10. Zato vecina ljudi koji su u USA ne vole da pricaju o platam jer, ruku na srce, morali bi da objasne ceo kontekst a to niko ne želi da slusa niti razume.

Svake godine moras da sam sebi obracunas porez i prijavis ga državi. O ovome tek mogu knjige da se pišu, ali nas covek nije navikao da misli o tome i da racuna i obično zavrsi tako što ili pretplati porez ili plati nekome da mu to uradi. Sve ovo donosi dodatan stres i trosak novca i vremena. Upravo zbog tih poreza veoma malo amerikanaca provodi ceo zivot na jednom mestu. Negde se vise isplati živeti kao radnik (nema poreza na prihod), negde se vise isplati imati kucu (manji porez na nekretnine), negde se vise isplati biti penzioner (nema oporezivanja passive income-a od koga dosta penzionera živi). Poreski sistem, recimo, Floride je taj koji je definise kao državu penzionera.

Da se vratim sa digresije na ova dva koncepta. Kao prvo, uocimo da je Obama celu svoju kampanju bazirao na njima jer su duboko usadjeni u americku svest i ljudi reaguju na njih. Dok sam ga gledao kako prica da će *nada* da će sve biti u redu ali samo ako *radimo naporno* i ja i žena smo se zgledali u cudu jer amerikanci trenutno rade najviše na svetu. Po istrazivanjima i statistikama rade vise i od Japanaca od nedavno. Pomislili smo: pa kako može vise od ovoga da se radi? Da i ne ulazim u to da masa ljudi radi pod jako teskim okolnostima, diskriminisani su na razne nacine i bez beneficija. Dosta ljudi radi dva pa i tri posla. Kada je jedna žena iz publike rekla Bushu (dok je imao debatu sa Carry-jem) da radi tri posla on joj je mrtav ladan odgovorio „čestitam, to je prava Americka osobina” i ne shvatajuci (ili namerno ne zeleci da shvati) da mu se ona zali a ne da mu se hvali. Slično je bilo i sa Obamom kome je maltene svaka druga recenica sadržavala „hard work”.

Americko drustvo je piramida gde gornjih 4% ljudi zajedno poseduje isto bogatstva kao donjih 96% zajedno. Srednja klasa odumire. Drustvo se sve vise deli. Kako je moguće da tako nešto opstaje? E pa opstaje na *nadi* onih 96% da će jednog dana, ako *naporno rade*, biti među onih 4%. Opstaje i na tome da amerikanci, bez obzira kakvi su, nikako ne vole da im kažeš da su prosecni. Ako im kažeš da, recimo prosecan Francuz ima bolje zdrvstveno od prosecnog Amerikanca, oni kažu „eee, pa nisam ja prosecan, možda sada jesam ali evo samo da još *radim naporno* par godina pa se *nadam* da ću biti bogatas i onda sam kupiti zdravstveno koje Francuz može samo da sanja”. U tih „par godina samo da dobijem još jednu promociju” prođe ceo zivot 99.9999% njih a 1 od milion se posreci i postane deo tih 4% i onda je on primer svim drugima kako, eto, tezak rad donosi plodove.

Zašto ima problema da se promeni zdravstveno? Nije problem u zdravstvenom nego je sustina da BILO KOJI ZAKON KOJI SMANJUJE VEROVATNOCU ONIH 96% DA JEDNOG DANA DOBIJU NA LUTRIJI AMERICKOG SNA I PROBUDE SE U ONIH 4% OVDE NEćE PRoćI Tolika je vera i nada tih 96% i samo im nemoj dirati njihovu nadu da će isplivati na vrh. Vecina njih se uplasila da će univerzalno zdravstveno da smanji mogućnost svima da postanu bogati da su instinktivno bili protiv i ne udubljuci se u predlog zakona niti razmišljajuci o moralnim i filozofskim implikacijama.

Ako igras kosarku i ne uspes pokazu ti na Micheal Jordan-a i kažu ko ti je kriv, imao si iste sanse kao on. Ako se bavis programiranjem gledaš u Bill Gates-a i kažeš sebi ja sam idiot jer nisam uspeo kao on. Ljudi ne shvataju da gledaju u tzv. outliers (pogledati na Wikipediji šta znaci pojam outlier u statistici). U USA, po samoj koncepciji drustva, moraju da postoje Michel Jordan i Bill Gates. I njima se posrecilo da su to bas oni. Ima tu i rada i talenta ali je u ogromnom broju slučajeva u pitanju luda sreća. Ja sam znao cistacice po startup firmama koje su ni krive ni duzne postale multimilionerke kada je firma otisla public i sada prodaju pamet okolo kako im se ispunio san. U pitanju je lutrija i ništa vise za 99% ljudi.

Teško je opisati šta je ovde dobro bez ulazenja u specificnost lične situacije.

Evo generalno dobrih stvari:

- fenomenalan izbor i jeftinoca medija (muzika, filmovi, knjige)

- odličan izbor zdrave organic hrane

- generalna transparentnost sistema i nepostojanje cenzure (paradoksalno jer sistem je surov ali interesantno je da to niko ne krije)

- odlicna kupovna moc (ne brkati sa standardom zivota; iako je standard zivota nizak (losa socijala, malo odmora…) kupovna moc amerikanaca je neverovatno visoka jer su tehnika i automobili pa i do duplo jeftiniji ovde nego u ostatku sveta

- veoma fer proces zaposljavanja za tehnicke i inzenjerske pozicije (ne znam za ostalo), ovde te taj „egalitaran meritoracy” spasava

- prakticno nepostojeci nepotizam na poslu (opet pricam za inzenjering i tehniku)

- generalni, maltene naivni i srećni optimizam u narodu da su najbolji na svetu i da sve mora biti bolje jer su oni odabrani da budu the greatest nation in the world! znaci „attitude”

- odlične postdiplomske studije koje mogu da se zavrse besplatno tako što radis za fakultet (budes RA (research assistant) ili TA (teaching assistant) dok studiras)

- uredjeni i sigurni delovi gradova su zaista to, ako je komsiluk siguran kao crtom da si povukao nema sanse da lopov ili razbojnik dodje, kao da postoji dogovor između policije i njih da ih ostave na miru tamo gde piruju ako ne kroce nogom u siguran deo grada

- skoro 3x jeftiniji benzin nego u evropi (1 Galon = 4 Litre = $2, dakle 1L = 25c sto je €0.37)

- najjača vojna sila na svetu, nema sanse neko da napadne teritoriju USA (ali zato se salju ljudi napolje da ratuju, to sam već komentarisao), nekome ovo znaci, naročito ljudima koji su izbegli, sada znaju da niko ne može da ih napadne u njihovim kucama

- PREDIVNA ALI PREDIVNA priroda -- putujte sto vise!!!

- FENOMENALNI strateski potencijali za 21. vek, samo jedan primer: trenutno Nemacka vodi ceo svet po proizvodnji struje iz vetra, ovde su studije pokazale da SAMO SEVERNA DAKOTA može da proizvede 50 puta vise energije od vetra od Nemacke!

- svi najjači mozgovi iz Kine i Indije i ako su bas najbolji čak i iz evrope i rusije i dalje dolaze u USA ili na postdoktorski rad ili na studije ili na konfrencije, najjače konferencije se ovde organizuju

- ako radis u nekim strukama, ovo je najjače mesto na svetu da se bude. Ako si u programiranju i pored outsourcinga Silicon Valley ti je najjače mesto na svetu (barem dok te karijera zanima)

- ogromna raznovrsnost ljudi, jezika, hrane, kultura da posmatras sa strane, da malo raširis vidike

- pusenje je ukinuto skoro svuda, mnogo je zdravije disati zbog toga u mnogim situacijama

- dosta se paznje poklanja zdravlju i pravilnoj ishrani ako si u ispravnom krugu ljudi i oni te teraju da se hranis dobro, rekreiras i izgledas dobro (moras opet dostignuti neki nivo za ovo, onda ti se „samo kaže” -- samo siromasni i uskog uma su ovde debeli; naravno njih ima mnogo vise)

- ako radis u dobroj firmi i imaš dobro osiguranje, možeš dosta da radis na zdravstvenoj preventivi, da sredis zube kao nigde na svetu, da se testiras za masu stvari (bolje firme čak besplatno daju te testove u prostorijama firme!)

- ako radis dobro i ucis u svojoj struci BIćeš ZAPAZEN. nećeš biti milioner ali ćeš svakako dobiti povisicu i pohvalu sto godi ma koliko politicki korektno i izvestaceno bilo

- svakih nekoliko meseci, ako si relativno dobrostojeci, možeš da biras neku egzoticnu destinaciju da posetis za ne velike pare: Las Vegas, Yosemite, Yellowstone, Hawaii, Rushmore park, Diznilend…

- možeš da gledaš NBA ili neki drugi major league sport u maltene svakom vecem gradu i to je svojevrsni spektakl

- organizovanost manipulacije novcem i ulaganja je neverovatno efikasna i sve se radi preko interneta (primanje plate, investiranje) a placanje je skoro potpuno karticama i možeš dosta da zaradis na cashback karticama koje placas svaki mesec a oni ti vracaju 2-3% (ovo nema nigde još uvek samo u USA ovakve kartice postoje, pogledati AMEX BLUE kao i Capital One Cashback karticu)

- veci centri su generalno odlično sređeni i cisti i nema djubreta po ulicama

- skoro svaki grad ima neki bar ili pub sa zivom muzikom i tu je lepo otici uvece (mada opet moras da se vozis dotle često dugo)

- postoje mnoga mesta gde je klima super i gde u istom danu nekad možeš i da se kupaš i skijas (kalifornija naročito)

- zivot je JAKO JEDNOSTAVAN ako imaš dobar posao. Sve sledi iz posla i maltene samo radis kao u vojsci ono sto ti kažu. A onda sam sebi trazis neku ličnu sreću u slobodno vreme

Svaka medalja ima dve strane. U zdravlje.

[Grizzly Adams]

Опет иста грешка. Јеванђелски идеал живота односи се пре свега на појединца.

Da ne bih kvotovao ceo post - ovde se ipak ne slazem...

Drustvo cine pojedinci, zar ne? Sto bi bilo tesko da se mnogo pojedinaca (drustvo) ujedini u stremljenju da pomogne siromasnima?

Naravno, ne pomaze se samo davanjem stvari, nego i besplatnim ucenjem i poucavanjem, besplatnim (kako mi to lepo znamo da kazemo bezmednim) lecenjem, itd...

Hristos je doneo ideal koji svakako moze da se primeni na celu zajednicu ako samo pojedinci to zele...

To je stvar vere/poverenja u Boga...

Ја сам 100% за то, свако ко жели и може да помаже другима. Нажалост, ми то не можемо да "применимо на заједницу" јер би то значило примену силе - што је супротно Христовим идеалима.

Dakle, ako pojedinac ili porodica svesno redukuje svoje troskove za odredjenu meru, pa taj ustedjeni deo slije u odredjeni fond gde i svi ostali (Hristoljubivi) pojedinci - eto vec prvog koraka da se pomogne onima koji nemaju...

U zitijima svetih na vise mesta ima primera kako su ljudi zaradjivali, pa novac delili na nekoliko delova, od kojih bi jedan obavezno isao za sirotinju i slicne potrebe...

Нормално, то је хришћански, али свако одлучује за себе. Ако неко не жели да одваја ми не можемо да га присилимо.

Temeljna promena etosa donela bi - po mom misljenju - i temeljnu promenu ekonomije...

Model ekonomije koji ti predlazes ne samo da nije jedini, nego niti je najbolji (daleko od toga) niti najstariji...

Не предлажем ја никакав "модел", само објашњавам како економија функционише што је изгледа многима тешко да разумеју и прихвате.

Проблем јесте у томе што да се сви они који имају сада одрекну свега што имају, то опет не би било довољно да се помогне онима који немају. Не само да не би било довољно већ би било катастрофално, јер то што богати имају је 99% капитал, тј. средства која су уложена у производњу. Када би тај капитал нестао, светска економија би стала и милиони људи би помрли од глади и болести.

Значи, сасвим разумем племениту идеју, али врло једноставном рачуницом може да се види да на тај начин не могу да се реше светски проблеми. Милостиња и пожртвовање (бар у дословном смислу) неће извући Африку и Азију из беде. Једино што може да их спаси јесте (сопствена) производња и развој економије - као што су показали примери Сингапура, Хонг Конга итд.

Да додам само још ово - то што предлажеш је потпуно нереално. Чак и у друштву где су сви хришћани, ево видимо колико се ми хришћани "помажемо"... У реалном окружењу где има људи разних уверења нема никаквог смисла.