Ljudi i planeta

[sqny]

Ја ту не видим никакав проблем, јер ће нас увек ограничавати расположиви ресурси и раст становништва се томе стално прилагођава.

Шта, као нека "invisible hand" или природна селекција? Ти изгледа пројектујеш свој економски credo на све аспекте живота!

Ovo si sjajno ubo . Da nam Zvonko objasni kako ce njegova nevidljiva ruka da regulise stvari .

Ne radi se ovde o nikakvom scenariju katastrofe - naravno da ce doci do samoregulacije prirodno, to je banalno.  A zna se sta to u ovom kontekstu podrazumeva - umiranje mladih od gladi, od zaraza i u ratovima za resurse. Dakle samo je pitanje dal cemo to izbeci, ili idemo na 'prirodnu' varijantu bez anestezije.

Borba se vec vodi i zna se sta daje rezultate.

http://www.ted.com/talks/lang/scc/hans_rosling_on_global_population_growth.html

Rosling je sjajan. stadaradim

[Teleskop]

Mislim da je prevelika utopija ocekivati neko drasticnije smanjivanje stanovnistva ...

Stavise, ovim tempom ce se prorediti stnovnistvo bogatih zemalja, i to brzo ...

[Grizzly Adams]

Да не реплицирам сваком појединачно.

Политичари размишљају само до следећих избора и наравно да их не интересује ништа дугорочно, осим ако им дугорочно не обезбеђује туђе паре. Компаније су те које планирају и улажу дугорочно. Аутомобили и технолигије који се сада тренутно развијају у Тојоти или Мерцедесу доћи ће на тржиште тек за 10 или 20 година. Укључујући ту и многа еколошка унапређења.

Екологија се унапређује само на два начина:

1) Да смањимо потрошњу

2) Да повећамо ефикасност употребе ресурса

Пошто ово прво подразумева, као што је Ивица лепо приметио, и да имамо мање лекова, хране итд. није баш пожељно. Једини прави начин да се смањи загађење јесте развој технологије, а то се и дешава непрестано. Свако године излазе нови аутомобили који све мање троше и емитују све мање штетних гасова. Исто важи за све остале индустрије. Компаније то раде не само зато што "имају свест о екологији", него зато што се по природи ствари више исплати.

Исто важи за храну и све остало - ми проналазимо све ефикасније начине производње који нам омогућавају да опстанемо како раније није било могуће. То је право решење о ком би требало "ширити свест" уместо стерилног пребројавања. Ко је пре сто година могао да замисли да ће 10,000 људи моћи да живи у једној згради? Али ми то данас имамо захваљујући предузимљивим и креативним људима.

Дакле, оно што нама треба јесте развој економије и технологије, а не "ширење свести". Историја је показала управо да економски и технолошки развијена друштва сама од себе регулишу прираштај становништва, као што може да се види у скоро свим развијеним западним земљама. Велики прираштај имамо управо у најнеразвијенијим деловима света - и то би се променило врло брзо када би се "мој економски credo" тамо спровео у дело.

[Teleskop]

Na koji nacin bi bio regulisan prirodni prirastaj u zemljama kao sto su Indija, Kenija ili Gvatemala, Zvonko?

Vidimo i sami da u Evropi i Americi pp uopste nije nikakav problem, on i ne postoji. Za razliku od toga, u siromasnijim zemljama se stanovnistvo duplira na svakih 40 do 50 godina ...

[Juan Valdez]

1) Да смањимо потрошњу

Пошто ово прво подразумева, као што је Ивица лепо приметио, и да имамо мање лекова, хране итд. није баш пожељно.

Да, али реци ми искрено, да ли су огромне кућерине које имају скоро сви богати Американци заиста неопходне и да ли је неопходно имати огромне аутомобиле који скоро по правилу премного троше и то неколико по фамилији? Био сам скоро у кући где ради једна моја Чачанка (чува децу). Жена анестезиолог, а муж предузетник, зарађују много. Имају троје деце. Кућа ОГРОМНА. Свако дете има по неколико соба (једна за спавање, једна за играње итд...). Свака соба има посебно купатило. Ушао сам у купатило у њиховој спаваћој соби. Пет лавабоа и огледала, огроман ђакузи... Купатило је веће него дневне собе у просечним Српским већим кућама. А у кући нема чега нема. За неке ствари које имају (на пример у кухињи), нисам ни знао да постоје, нити бих икада тако нешто могао да замислим да је потребно. Дакле, конзумеризам на највишем могућем нивоу. Европљани су генерално много скромнији, па чак и кад су прилично богати. Наравно да и у Европи конзумеризам узима маха, јер је тржишно врло повољан, а она спора култура живота, која је по природи штедљива, полако нестаје, срећом, не толико брзо. А да не говорим о земљама у развоју које се полагано богате у условима када америчка брза и потрошачка (не)култура доминира светом. Та култура је лагана за усвајање, не захтева никакав труд и пријатна је чулима, па ће они који је никада до тада нису искуили нагло да почну да се понашају као пуштени с ланца и постати још већи потрошачи од Американаца. Само ми немој рећи да су те куће и аутомобили ствар спонтано и природно формираног укуса Американаца јер је истина, и ти то врло добро знаш, да постоји готово званична идеологија америчког сна, тесно повезана са њиховом економијом и целокупним начином функционисања, која пропагира такву врсту конзумеризма и комфора као некакву меру економског успеха појединца. Осим тога у Америку долазе стално нови људи из свих делова света и сви они теже да имају те фамозне кућерине и све остале непотребне погодности, иако нема трика да поверујем да је то свачији природан укус. Даље, зашто у Америци не раде толико ефикасно као у Европи на инфраструктури јавног превоза, на промоцији коришћења бицикала итд? Зато што се аутом на посао стиже брже (у Европи је супротно због гужви, али у Америци је генерално тај проблем мањи због далеко ширих путева и већег броја трака) и може више времена да се искористи на рад и стварање профита. Зато што је ауто комфорнији и мање се мучиш око ходања. У Европи тог проблема нема, јер ходање је активност, како социјална, тако и лична. У Америци је ходање средство да се дође из места А до места Б. Зашто бисмо онда за тај трансфер користили ноге кад постоје ефикаснији начини. Ходање је само средство. Баш као и све остало. Они не могу да разумеју зашто би неко шетао без икаквог разлога. И на крају, купити ауто је знак да имаш паре, да си успешан, да си своју индивидуалну слободу искористио на прави начин, као прави Американац. Није проблем у богатству. Проблем је у потрошачком друштву и америчком сну.

Дакле, оно што нама треба јесте развој економије и технологије, а не "ширење свести". Историја је показала управо да економски и технолошки развијена друштва сама од себе регулишу прираштај становништва, као што може да се види у скоро свим развијеним западним земљама. Велики прираштај имамо управо у најнеразвијенијим деловима света - и то би се променило врло брзо када би се "мој економски credo" тамо спровео у дело.

Па то управо говори и овај шведски лекар. Не видим како је ”ширење свести” у супротности са овим што си ти рекао. И Бил Гејтс исто тврди. Мада је Гејтс изразио неке сумње у ефикасност данашњег капитализма у појединим сферама живљења.

[Juan Valdez]

Na koji nacin bi bio regulisan prirodni prirastaj u zemljama kao sto su Indija, Kenija ili Gvatemala, Zvonko

Borba se vec vodi i zna se sta daje rezultate.

http://www.ted.com/talks/lang/scc/hans_rosling_on_global_population_growth.html

[Grizzly Adams]

Na koji nacin bi bio regulisan prirodni prirastaj u zemljama kao sto su Indija, Kenija ili Gvatemala, Zvonko

Borba se vec vodi i zna se sta daje rezultate.

http://www.ted.com/talks/lang/scc/hans_rosling_on_global_population_growth.html

Све то што је овај говорник описао постиже се развојем капитализма - што би регулисало и природни прираштај у Индији, Кенији и Гватемали. Када постану слободна и просперитетна друштва све остало че бити решено. Број сиромашних на свету директно је пропорционалан ограничењима слобода и права појединца.

[Juan Valdez]

Na koji nacin bi bio regulisan prirodni prirastaj u zemljama kao sto su Indija, Kenija ili Gvatemala, Zvonko

Borba se vec vodi i zna se sta daje rezultate.

http://www.ted.com/talks/lang/scc/hans_rosling_on_global_population_growth.html

Све то што је овај говорник описао постиже се развојем капитализма - што би регулисало и природни прираштај у Индији, Кенији и Гватемали. Када постану слободна и просперитетна друштва све остало че бити решено. Број сиромашних на свету директно је пропорционалан ограничењима слобода и права појединца.

http://harvardmagazine.com/breaking-news/bill-gates-on-creative-capitalism

Given the power of capitalism, he was interested in areas where it had fallen short. For instance, many people in the world are plagued by diseases, but too poor to buy medicines, so the market fails to provide incentives to develop cures for them. We spend 10 times more on male baldness (“Painful, I know—I’ve talked to Steve Ballmer [’77, Gates’s Microsoft successor] about that”) than on malaria, which kills one million children and sickens 200 million people annually, undercutting their education and economic progress.

Asked whether the foundation undercuts government efforts or capabilities, Gates said that rich and poor countries had similar health outcomes 100 years ago (roughly 400 deaths for every 1,000 children under five years old). Today, in rich countries, that death rate has been cut by a factor of 40 (10:1,000) and in poorer countries, the death rate has been cut in half. Advances in medicine and public health have made the difference. Since the middle of the twentieth century, while some poorer countries have progressed strongly (China since 1979, for instance), reducing the number of the abject poor to two billion, others are lagging. Better health contributes to stronger government, and vice versa—a virtuous circle. The foundation has only 700 staff people, and works by making grants, often to governments—he cited success in cutting Zambia’s malaria mortality in half in three years. No one has figured out how to replace the truly horrible governments (like Nigeria), but the foundation works well with some weak governments (Pakistan, the northern states of India, Bangladesh). Ultimately, governments have to take over, delivering vaccinations, providing primary healthcare, building roads, sustaining agriculture, developing savings.

За сваки случај, ово није изјавио Карл Маркс, него Бил Гејтс.

[Juan Valdez]

Tакође, марксистички бизнисмен Бил Гејтс се не слаже са Звонком да ће енергетски проблеми да се реше сами од себе. Ваљда човек зна како то све функционише у пракси и да је развој иновација унутар слободнотржишног система немогућ ако исте не доносе краткорочни профит.

http://leadenergy.org/2011/05/bill-gates-federal-rd-investment-vital-for-energy-innovation/

http://www.ted.com/talks/bill_gates.html

[Grizzly Adams]

Да, али реци ми искрено, да ли су огромне кућерине које имају скоро сви богати Американци заиста неопходне и да ли је неопходно имати огромне аутомобиле који скоро по правилу премного троше и то неколико по фамилији? Био сам скоро у кући где ради једна моја Чачанка (чува децу).

Нелогично је питање. Ја могу за себе да одлучим шта ми је неопходно, не могу за другог. Они имају право на какву год кућу желе, све док је сами зараде. Осим тога, видим да су обезбедили и посао за твоју пријатељицу.

http://harvardmagazine.com/breaking-news/bill-gates-on-creative-capitalism

Бил Гејтс јесте паметан човек, али не значи да је непогрешив "ex cathedra".

Given the power of capitalism, he was interested in areas where it had fallen short. For instance, many people in the world are plagued by diseases, but too poor to buy medicines, so the market fails to provide incentives to develop cures for them. We spend 10 times more on male baldness (“Painful, I know—I’ve talked to Steve Ballmer [’77, Gates’s Microsoft successor] about that”) than on malaria, which kills one million children and sickens 200 million people annually, undercutting their education and economic progress.

Прво, не можемо да поредимо људе у различитим деловима света. Кад је у питању маларија, она је у ствари била скоро искорењена употребом ДДТ-а, који су онда неки генијалци забранили и на њихову душу иде тих милион деце и 200 милиона људи годишње, а не ћелавом Стиву Балмеру. За то није крив капитализам, него управо супротно.

Asked whether the foundation undercuts government efforts or capabilities, Gates said that rich and poor countries had similar health outcomes 100 years ago (roughly 400 deaths for every 1,000 children under five years old). Today, in rich countries, that death rate has been cut by a factor of 40 (10:1,000) and in poorer countries, the death rate has been cut in half. Advances in medicine and public health have made the difference. Since the middle of the twentieth century, while some poorer countries have progressed strongly (China since 1979, for instance), reducing the number of the abject poor to two billion, others are lagging. Better health contributes to stronger government, and vice versa—a virtuous circle. The foundation has only 700 staff people, and works by making grants, often to governments—he cited success in cutting Zambia’s malaria mortality in half in three years. No one has figured out how to replace the truly horrible governments (like Nigeria), but the foundation works well with some weak governments (Pakistan, the northern states of India, Bangladesh). Ultimately, governments have to take over, delivering vaccinations, providing primary healthcare, building roads, sustaining agriculture, developing savings.

Мој став је да сваки народ мора сам да се избори за слободу и просперитет. Ако се Пакистанцима или Нигеријцима не свиђа како живе, онда нека преузму ствар у своје руке и реше проблем. Наравно, Гејтс са својим парама може да ради шта жели, али увек има "нежељених последица".

[Juan Valdez]

Е овако, да ти одговорим још на ово и стварно више нећу да губим време јер си ти један врхунски демагог, а на моменте страховито безобразан.

Нелогично је питање. Ја могу за себе да одлучим шта ми је неопходно, не могу за другог. Они имају право на какву год кућу желе, све док је сами зараде.

Није ствар у слободи, демагоже!!! Прочитај све поново и ако не разумеш, онда си или глуп или екстремно злонамеран. Нажалост, знам да ниси глуп.

Осим тога, видим да су обезбедили и посао за твоју пријатељицу.

Ова изјава без икаквог знања позадине, нека иде на твоју капиталистичку душу, ако је ишта од ње остало!!!

Овако, девојка се пријавила на "au pair" програм као лепо прилику да дође у САД (мотив углавном радозналост). И онда ти агенција додели породицу. Породица даје огромне паре агенцији (ради се о хиљадама долара месечно). Агенција обезбеди повратну карту, која се може искористити по истеку уговора. Саме бебиситерке морају да имају обезбеђен смештај (то је по природи посла увек у истој кући са фамилијом) и могу да једу све што је у кући. Чистих пара добијају неколико стодина долара месечно (мање од 500). Те паре имају за одећу, изласке, књиге... Било шта што им треба, а нема у кући. Посао је изузетно ропски, она је буквално мајка тој деци, док су ови нон стоп ван куће. Дозволили су јој 7 (и словима: седам) дана да оде кући у Србију да посети породицу. Иако је пре тога због огромног стреса и начина на који је живела у тој породици, почела да оболева од анорексије (са свим пропратним ефектима, као што је изостанак менструације месецима). Треба ли да ти напомињем како ју је третирало твоје смрдљиво *ебено приватно осигурање и да ли је могла да се лечи у Америци? Она је иначе сјајна девојка, а при томе и школована васпитачица + и медицинска сестра тако да је идеална за бебистирку. Поред тога, претходна искуства те породице са бебистеркама су лоша. Две Бразилке су морали да промене јер су их ухватили да оргијају у кући. Твоја Американка врло добро схвата да јој је Ана бисер и да не жели да је изгуби. Пошто једноставно не уме да је третира као човека, она покушава повремено да је купи поклонима. Интересантно је да јој паре за бензин не даје, јер то не пише у уговору, и Ана то мора да купује од бедног џепарца (иако кола користи бар 50% да вози њихову децу). Наравно, имају неки огроман џип који троши ненормално. И уместо да је треитра као човека и помогне реално и конкретно, она баци гомилу пара да направи рођенданску журку за Ану или шаље гомилу поклона за фамилију, мислећи да ће тиме да је купи. И знаш како је прокоментарисала кад је коначно дозволила Ани да оде на 7 дана (еј, *ебених 7 дана!!!)? Госпођа зна да би без бебиситерке цркла, јер буквално не зна шта да ради сама за децом, зато што  по цео дан само ради и никада није имала времена да у ствари упозна своју децу, а исто тако зна да је тешко наћи такву као Ана (која је подизана и васпитана у неслободној и тиранској Србији, па је од својих родитеља могла да види како се подижу деца и у социјалистичком српском образовању научила како да ради са децом и како да боље од њихове мајке лекарке (!!!!!!!!) препозна упалу ува, док ова негира и виче ”шта ти знаш”). Прокоментарисала је: ”Немој да останеш тамо, ти си прерасла ту средину! Заслужујеш много више него што та средина може да ти понуди. Ми ти можемо платити да се овде школујеш, итд...” И тиме ће све да реши, тако што ће да је купи, а при том третира као животињу и понижава њен народ, о коме не зна буквално ништа (није ни чудо, кад не зна ништа ни о својој сопственој деци). Али зашто ја ово причам једном богатом снобу чија су осећања сведена на смрдљиве доларе? Срам те било, Звонимире, ја уопште не разумем како ти можеш мирно да спаваш! С тобом сам завршио било какав смислен разговор. Могу само, кад нешто овако смрдљиво одвалиш као што си сад, да те отерам у три лепе, што једино и заслужујеш!

[Grizzly Adams]

Баш ме изненадиш понекад... greengrin

[Владан]

Са кориштењем саговорникових  личних карактеристика типа, образоваања, материјалног и финанцијског статуса и низа других за дијалог непотребних ствари ће се ОДМАХ престати или ћу почети заводити опомене због непоштовања саговорника.

[obi-wan]

Дефиниши "вишак"?

"Covek ne zivi onim sto mu je suvisno"

To znaci da je npr. jedna soba detetu sasvim dovoljna za sve njegove aktivnosti, ne mora uopste da ima 2, 3 ili vise... to takodje znaci da covek cesto moze da ima samo 1 auto skromne potrosnje, ne treba mu bager da bi se videlo ko je... narocito ne pornografija dizajna i rasipanja kao sto je npr. dzip hamer...

Visak je takodje kada covek ili (narocito) zena imaju po 30, 40 ili vise odevnih predmeta, dok drugi zive u ritama i stradaju od vremena...

Itd...

Uopste uzev, ljudi koji ne grade sebe na nacelima kao sto su Jevandjelska (ima li drugih, avaj?) cesto u stvarima sebi grade imidz... a to je sve "pohota ociju..." kao sto premudro veli Apostol...

Neverovatno mnogo je viskova u nekim zemljama i narodima, dok je kod drugih manjak... jevandjelski ideal zivota (ka kome eto mi bas tezimo i na ovom forumu) podrazumeva da covek ne retko zrtvuje svoje "ja mogu i to" da bi drugi koji nema dobio ono sto mu je potrebno...

Istina je da je stvar necije slobode da li ce da ima kucu od 90 ili 500 kvadratnih metara, ali sloboda nam je data da je uzvisimo kroz pozrtvovanost, ne da je koristimo da rasipamo sebe i resurse ovog sveta...

Kao sto rekoh, Gandi je to izvrsno srocio (on nije prirodnjacki ali je filosofski strucnjak za to) "svet ima dovoljno za svaciju potrebu, ali nema ni za ciju pohlepu"...

[Juan Valdez]

Ивице мораћеш да поведеш рачуна о писању на овом форуму.Постоји нешто што се зове култура изражавања али тога код тебе често зафали.

Бануј ме. Нећу да променим ама баш ништа. И ниси ми тата да тако причаш са мном. Ако ти се не свиђа како и шта пишем, само ме лепо банујеш. Уосталом, већ сам покушао да обришем налог, када сте толерисали фашисте који су се културно изражавали и опомињали мене који сам се изражавам некултурно. Сада опет толеришеш богатуна који се јако фино изражава и суптилно унижава (свесно, несвесно, уопште ме не занима) свакога ко нема паре и уопште не брине да ли ће било кога да повреди унапред спремним стереотипним оправдавањима било каквог понашања људи који ”другима обезбеђују посао”. И стварно ме не занима да ти се правдам за било шта. Једино ти кажем да ми не шаљеш више овакве приватне поруке, као да сам идиот, него ме лепо јавно бануј и заврши ствар. Или још боље, избриши налог, што сам више пута безуспешно захтевао.