Нешто да вам признам...

[Guest - . . .-]

Већ одавно много емотивно, али најпре личносно доживаљавам форум ЖРУ. Конкретно, када се неко наљути и оде са форума  из ко зна којих разлога ја неизмерно патим и тешко ми је. Такође, и ако сам увек за промене по питању свега на сајту (и то веома радо чиним), веома се тешко било кога са форума одричем, нарочито неко ко је овде много уложио па оде...

Сад, неко би рекао да је то добро. Увек сам подвлачио да ово место не треба доживљавати као место неких тамо никнејмова већ личности који су ту да нађу утеху, да поделе оно што им је на срцу са браћом и сестрама. Опет, неко би рекао да то није тако- да то није реални живот. Не знам... мени је све ово врло реално. Веома реално доживљавам проблеме и радости које ми многи од вас саопштавају, а сигурно и ви један другом. Преживљавам их непрестано. Просто се питам да ми је форум постао огромно оптерећење, као да сам добио једну огромну парохију људи који заиста желе да сазнају шта је то тајна живота и смрти.

Можда је безвезе што сам уопште и поставио тему, али поред огромног мора мојих безвезних тема и ова неће пуно сметати.

[звечанац]

Оче, ја за остале не знам, али мене је ово ''лечка'' дирнуло....1000000001010 0205_whistling

[ВИЛМА]

И мени је ово реално, јер неке људе упознах и реално, а и свакодневна комуникација овде чини све ово заиста реалним. Савремено реалним  0205_whistling

[мирођија]

            Ма  какви  без везе.  0205_whistling

            Сви смо ми овде врло реални и заинтересовани за нашу заједницу. 1000000001010

            И баш Вас оче доживљавамо као и свог парохијског свештеника, можда у неким приликама и више.

           

[Sinergija]

Већ одавно много емотивно, али најпре личносно доживаљавам форум ЖРУ. Конкретно, када се неко наљути и оде са форума  из ко зна којих разлога ја неизмерно патим и тешко ми је. Такође, и ако сам увек за промене по питању свега на сајту (и то веома радо чиним), веома се тешко било кога са форума одричем, нарочито неко ко је овде много уложио па оде...

Сад, неко би рекао да је то добро. Увек сам подвлачио да ово место не треба доживљавати као место неких тамо никнејмова већ личности који су ту да нађу утеху, да поделе оно што им је на срцу са браћом и сестрама. Опет, неко би рекао да то није тако- да то није реални живот. Не знам... мени је све ово врло реално. Веома реално доживљавам проблеме и радости које ми многи од вас саопштавају, а сигурно и ви један другом. Преживљавам их непрестано. Просто се питам да ми је форум постао огромно оптерећење, као да сам добио једну огромну парохију људи који заиста желе да сазнају шта је то тајна живота и смрти.

Можда је безвезе што сам уопште и поставио тему, али поред огромног мора мојих безвезних тема и ова неће пуно сметати.

Оче, свака Вам част на искрености и емоцијама.

Значи Ви одашиљете ову позитивну енергију која се осећа на форуму?

За сада ми се чини да Вам је намера да ово буде реалност успела 0205_whistling

Само немојте се оптерећивати, уживајте.

[Guest - . . .-]

Узећу опет један конкретан пример:

Када се десила она ефера и моја слика изашла на првој страници новина, преко целог листа, са оним натписом (ко је читао зна о чему причам), заиста сам доживљавао нешто што се не може речима описати. И док су по селу многи ишли са новинама у рукама и говорили како је поп чинио ово-оно, по граду се свашта говорило, свуда на интеренту, фамилија, рођаци, пријатељи, непријатељи...овде су се људи без двоумљења организовали и издали деманти и дали огромну подршку и јасно показали о чему се ту, заправо, ради. Кажем, ја сам тада доживљавао реалну утеху од свих вас који сте је давали, док је око мене био хаос. Просто невероватно. И знао сам да је то од Бога дата утеха, најреалнија могућа.

Иначе, не волим да ме ико доживљава као свог парохијског свештеника јер то нисам нити могу да будем, али јесам пријатељ за оне који то желе. Ово свакако није Црква у пуном смислу те речи али могу слободнода кажем да наш форум јесте ИКОНА Цркве на један чудан, али веома реалан начин.

[JESSY]

oче, знамо ми зашто смо овде... 1000000001010

уопште ме нису изненадиле ваше речи...знала сам да сте такви... 0205_whistling

[Зосима]

Одавно сам упозоравао,да се не везујете емотивно за форуме, још мање да од тога правите идолопоклонство,али ок, овде је већина младих,те вам не узимам за зло... 0205_whistling

То што су неки нестали са форума,лично мислим да је добро,и за некима,уопште не жалим...

Можда би требало опет размислити о уједињењу са "верујем"  јер без обзира што је он замро,има тамо доста добрих саговорника и богослова,који би подигли квалитет,тог уједињеног пројекта...

Да вам и ја нешто признам...заљубио сам се...  1000000001010

[JESSY]

Да вам и ја нешто признам...заљубио сам се...  

у кога?...или шта?...... 0212_rolleyes

[Guest - . . .-]

Ево још једна сасвим реална ствар:

Синоћ негде у ово време сам објавио вест да нам је потребна помоћ око докуповине серверске меморије и простора, као и ако Бог да новог форума (најновију верзију профи форума)

, јер сам био изнервиран непрестаним падом сајта у последње време (због постављења три нова сервиса на сајт). Све би остало на појму виртуелног да се нису јавили РЕАЛНИ људи да РЕАЛНО помогну и то не мали број. Неко речју, неко подршком, неко конкретном новчаном помоћи. Шта рећи...

Дакле, веома је битно, а мислим да је то правилно размишљање- нека ме неко исправи ако грешим, да зато треба са посебном пажњом да приступамо свим људима овде. Рече неко да нико овде није случајно. заиста мислим да је тако.

Ево да јавим да ми се и један наш пријатељ атеиста  јавио да помогне. Где то има? Атеисти помажу православну мисију  0212_rolleyes

Шалим се. Тим потезом је најпре показао да је реални човек и да није само виртуелно. Зато и не треба да вас чуди што ствари доживљавам лично.

[Милан Меденица :)]

не брини, боље пријатељ него исповедник целог форума 0212_rolleyes

[brana]

Ja ponekad svratim na ovaj forum, to je ustvari jedini na koji i svraćam, a svraćam

zbog, pouka, tema, i zbog slobode govora.

Ali moram, vam priznati, evo par večeri svraćam, i nekako sam neprijatno iznenađena.

Ne živim u Srbiji, ali srbiju oduvjek doživljavam kao maticu, nije bilo posebnog odgoja, u tome,

odgajana sam kao i sva mladost toga vremena na onim tekovinama, soc-realnosti i bratstva.

Ali evo već par dana, se osjećam žalosno, i nemogu razumjeti, da sva teološka elita, ili narodski rečeno popovska elita, ovoga sajta, nije ni jedne riječi posvetila, izdaji brata.

Zar je izdajstvo mačji kašalj, da se ne spomene, i šta Hristos kaže, ako budemo bljutavi, šta če uraditi.

Izdana je moja zemlja, i pola milijona moga naroda raseljeno, izdan deo Republike srbske, Kosovo,

hapse, srbe koji su branili, naše domove, iii... niko ništa.

očekivala, sam neku pouku savjet, bilo šta, eto, meni je teško, a čiotav svjet razulareno slavi.

Krivica još nije dokazana, a oni slave, i spremaju optužbu, ona je zapravo već spremna, samo čeka.

Zar su samo vas, klevetali O.Ivane, svako od nas je ponekad podnio neko breme, neko lakše neko teže.

Neko je imao podršku, a neko i nije.

Neko ostaje sam.

Neka dragi, Gospod Bog, da, hrabrosti, utjehe i pravde, svima kojima je nanesena nepravda, i kleveta,

neka nam oprosti grehe, neosetljivosti i izdaje,

i neka oprosti svima što ne znaju šta rade.

Laku noć, Srbijo, ma gde bila.

[Guest - . . .-]

Što reče Zosima, nemojmo se previše emocionalno vezivati za forum. Mnogi nas ovde su na forumu jer nemamo boljih stvari da radimo, i pravilno bi bilo da nam bavljenje na forumu bude samo jedno prelazno rešenje, sa ciljem da mnoge naše forumske aktivnosti realno ostvarimo u životu. Ovo zadnje trebali bi redovno da potsećamo, napominjemo, opominjemo.

Forum, dakle, može da posluži kao pomoć, i ovo bi trebao da bude glavni cilj foruma. Pri tome su druženje, informisanje, obrazovanje i ostalo deo te pomoći. Forum svakako ne sme da postane zamena za realni život. Ko sebe onda ostvari, može kad tad da nasvrati i kaže halo, eventualno napiše svoja iskustva i tako dalje...

Управо сам говорио о томе, говорио сам о реалним стварима. Сад, добро је да се поново прочита оно што сам писао.

[Guest - . . .-]

Ja ponekad svratim na ovaj forum, to je ustvari jedini na koji i svraćam, a svraćam

zbog, pouka, tema, i zbog slobode govora.

Ali moram, vam priznati, evo par večeri svraćam, i nekako sam neprijatno iznenađena.

Ne živim u Srbiji, ali srbiju oduvjek doživljavam kao maticu, nije bilo posebnog odgoja, u tome,

odgajana sam kao i sva mladost toga vremena na onim tekovinama, soc-realnosti i bratstva.

Ali evo već par dana, se osjećam žalosno, i nemogu razumjeti, da sva teološka elita, ili narodski rečeno popovska elita, ovoga sajta, nije ni jedne riječi posvetila, izdaji brata.

Zar je izdajstvo mačji kašalj, da se ne spomene, i šta Hristos kaže, ako budemo bljutavi, šta če uraditi.

Izdana je moja zemlja, i pola milijona moga naroda raseljeno, izdan deo Republike srbske, Kosovo,

hapse, srbe koji su branili, naše domove, iii... niko ništa.

očekivala, sam neku pouku savjet, bilo šta, eto, meni je teško, a čiotav svjet razulareno slavi.

Krivica još nije dokazana, a oni slave, i spremaju optužbu, ona je zapravo već spremna, samo čeka.

Zar su samo vas, klevetali O.Ivane, svako od nas je ponekad podnio neko breme, neko lakše neko teže.

Neko je imao podršku, a neko i nije.

Neko ostaje sam.

Neka dragi, Gospod Bog, da, hrabrosti, utjehe i pravde, svima kojima je nanesena nepravda, i kleveta,

neka nam oprosti grehe, neosetljivosti i izdaje,

i neka oprosti svima što ne znaju šta rade.

Laku noć, Srbijo, ma gde bila.

Ако мислип на тему о генералу Младићу- тема је закључана, управо због свакаквих накарадних коментара. Свако осећа оно што осећа и не треба никоме наметати по овом питању своје мишљење.

[SANJA]

Већ одавно много емотивно, али најпре личносно доживаљавам форум ЖРУ. Конкретно, када се неко наљути и оде са форума  из ко зна којих разлога ја неизмерно патим и тешко ми је. Такође, и ако сам увек за промене по питању свега на сајту (и то веома радо чиним), веома се тешко било кога са форума одричем, нарочито неко ко је овде много уложио па оде...

Сад, неко би рекао да је то добро. Увек сам подвлачио да ово место не треба доживљавати као место неких тамо никнејмова већ личности који су ту да нађу утеху, да поделе оно што им је на срцу са браћом и сестрама. Опет, неко би рекао да то није тако- да то није реални живот. Не знам... мени је све ово врло реално. Веома реално доживљавам проблеме и радости које ми многи од вас саопштавају, а сигурно и ви један другом. Преживљавам их непрестано. Просто се питам да ми је форум постао огромно оптерећење, као да сам добио једну огромну парохију људи који заиста желе да сазнају шта је то тајна живота и смрти.

Можда је безвезе што сам уопште и поставио тему, али поред огромног мора мојих безвезних тема и ова неће пуно сметати.

Oče, vi ste sebe mnogo opteretili i emotivno se uneli u forum, što je i razumljivo s obzirom da ste administrator i imate želju da misionarite na ovaj način. Ali, nemojte da idete iznad vaših snaga koje Vam je Bog podario. Ja razumem da vi patite kada neko ode sa foruma i da sve lično doživljavate, ali bi opet s druge strane bilo dobro da se nekako ogradite da biste sačuvali sebe od preopterećenosti. Treba da sačuvate unutrašnji mir ma šta da se dešava. Ovo je virtualni svet mada mi je jasno da se ovde mnogi poznaju i u realnom životu. Možda ste sebi na dušu stavili veliki teg i radite i preko svojih mogućnosti. Dopustite sebi malo odmora jer vi niste odgovorni za druge ljude ako odu sa foruma ili vas na bilo koji način iznerviraju. Možda bi bolje bilo da emocije ostavite malo po strani zbog vaše dobrobiti i vašeg mira.

Ja sam preko interneta upoznala (samo virtuelno) jednog psihologa koji je pomagao ljudima tako što je četovao s njima i tešio ih. On je srčani bolesnik ali je znao do sitnih sati sedeti ispred kompjutera da bi pomogao nekom čoveku koji ima psihičke tegobe. Čak je i telefonom kontaktirao neke ljude (a živi u inostranstvu) i mnogo se trošio i energije ulagao u sve to. Ja sam ga stalno opominjala da se mene virtualnog sveta jer ima ženu i dvoje dece o kojima treba da brine, a svojim pacijentima neka pomaže na poslu, jer mu je internet postao "drugo radno vreme." Ovim samo hoću da vam kažem da se i vi ne potrošite previše u emotivnom smislu jer onda i zdravlje možete da izgubite.  Vi ste mnogo dobar čovek ali sve ima svoje granice. Morate da mislite na sebe i da se nekako emotivno ogradite jer ćete ovako nauditi sebi, a tada nećete biti od pomoći ni svojoj porodici, ni parohijanima, ni ljudima na forumu. Morate misliti na svoje zdravlje jer ćete samo tada biti od koristi svima.

Baš mi je žao što se toliko uznemiravate zbog ljudi sa foruma. Nemojte tako, morate i vi imati malo svog mira, nemojte ništa raditi što ide preko vaših snaga. Sad mi je glupo da ja tu nešto vas savetujem ali eto, morala sam ovo da kažem, jer nije dobro da se previše potresate i sve lično doživljavate kad je forum u pitanju. Odmorite vi malo i nemojte se sekirati jer virtualni svet je virtualni a realni je realni. Treba prednost dati realnom. Bog vidi vaš trud i vašu žrtvu, ali treba i vi malo da mislite na sebe i da se opustite, da skinete breme sa sebe jer je ono, izgleda, preteško za nošenje...