Поезија

[Поет]

 

[Milica Bajic]

@Nikola Stojanovic заљубишка, заљубишкааааа 

[Поет]

Neka me traži

i vidi da me nema

 

[Поет]

 

[Smaragdni kamičak]

[stevan911]

Пре сат времена, Smaragdni kamičak рече

Nisam neki ljubitelj poezije ali ovu pesmu Milana Rakića baš volim ?❤

[Smaragdni kamičak]

Пре сат времена, stevan911 рече

Nisam neki ljubitelj poezije ali ovu pesmu Milana Rakića baš volim ?❤

?

[Биљана, два]

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,

sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimović

 

 

 

 

 

 

[Биљана, два]

Kud Minu Zvezda

Kud minu zvezda, signal večne tmine,

 zvezda što se rađa kad čovek premine?

 

Prostori strašni i ponori sivi,

 odajte tajnu zašto čovek živi.

 

 Il munja što se s ludim gromom svađa,

zna zašto se čovek na tom svetu rađa?

 

 A već kad je jednom tako divno rođen,

šta mu bi da ode, žiznji oslobođen!

 

Na putu kroz Večnost, ko zna šta sve čeka,

nevičnog Beskraju sirotog čoveka.

Branislav Petrović

  

[Биљана, два]

Ako Po Glavi Stanovnika

 

Ako po glavi stanovnika

padaju četiri dobra vidika

onda i ti iz svoga stana

nazireš dio Mediterana.

 Ako po glavi stanovnika

dolazi pola jelovnika,

i ako se sve to pažljivo dijeli,

onda su jučer i gladni jeli.

Ako je takva prosječna plaća

onda se tebi milion vraća

i ako je moral prosječni pao

znači i ti si svoj prilog dao.

 Ako po svakoj glavi troše

znači ni tebi nije loše,

i sve u svemu (a tko ti što može)

tvoje se brige dijele i množe.

Ako toliki žive bez muke,

prosječno imaš skrštene ruke,

i kada prosjek toliko krade

spadaš u one koji ne rade.

Ti nemaš kola, on ima dvoja,

jedna su onda prosječno tvoja,

pusti nek zato još više ima

poslije po glavi i tako dopadne svima.

Arsen Dedić

 

[Биљана, два]

Okus Soli

Sa okusom mora, sa okusom soli

 na usnama žarkim, u kosi i koži,

 ti si došla iz vode da se pružiš kraj mene

, došla si tu, praćena suncem.

 U okusu mora, u okusu soli,

 ti nosiš gorčinu svih onih stvari

 što sam volio davno i izgubio negdje,

 svega onog što traje daleko od nas.

 Ovo vrijeme i dani što prolaze lijeno

 ostavljaju okus soli na usni,

 ti skačeš u vodu, pa me ostavljaš samog

tu na pijesku i suncu da te ponovo gledam.

A kada se vratiš, ja te pustim da padneš

 u naručaj pijeska i u moje ruke,

 a onda te ljubim sa okusom mora,

 sa okusom soli i okusom sna.

Arsen Dedić

[Поет]

Dje su mi braca i sestre pooeteeeeeeee ?

 

 

[antics]

[Поет]

 

[Чунга Лунга]