Поезија

[Amina]

Laza Kostić - Santa Maria Della Salute

 

 

Oprosti, majko sveta, oprosti, 

što naših gora požalih bor, 

na kom se, ustuk svakoj zlosti, 

blaženoj tebi podiže dvor; 

prezri, nebesnice, vrelo milosti, 

sto ti zemaljski sagreši stvor: 

Kajan ti ljubim prečiste skute, 

Santa Maria della Salute.

 

Zar nije lepše nosit' lepotu, 

svodova tvojih postati stub, 

nego grejući svetsku grehotu 

u pep'o spalit' srce i lub; 

tonut' o brodu, trunut' u plotu, 

djavolu jelu a vragu dub? 

Zar nije lepše vekovat' u te, 

Santa Maria  della Salute?

 

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o, 

mnoge sam grehe pokaj'o  ja; 

sve što je srce snivalo mlado, 

sve je to  jave slomio ma', 

za čim sam čezn'o, čemu se nad'o, 

sve je to davno pep'o i pra', 

na ugod živu pakosti žute, 

Santa Maria della Salute.

 

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al' ipak necu nikoga klet'; 

sta god je muke na meni bilo, 

da nikog za to ne krivi svet: 

Jer, sto je duši lomilo krilo, 

te joj u jeku dušilo let, 

sve je to s ove glave sa lude, 

Santa Maria della Salute!

 

Tad moja vila preda me granu, 

lepse je ovaj ne vide vid; 

iz crnog mraka divna mi svanu, 

k'o pesma slavlja u zorin svit, 

svaku mi mahom zaleči ranu, 

al' tezoj rani nastade brid: 

Sta cu od milja, od muke ljute, 

Santa Maria della Salute?

 

Ona me glednu. U dušu svesnu 

nikad jos takav ne sinu gled; 

tim bi, što iz tog pogleda kresnu, 

svih vasiona stopila led, 

sve mi to nudi za čim god čeznu', 

jade pa slade, čemer pa med, 

svu svoju dusu, sve svoje žude, 

-svu večnost za te, divni trenute!- 

Santa Maria della Salute.

 

Zar meni jadnom sva ta divota? 

Zar meni blago toliko sve? 

Zar meni starom, na dnu zivota, 

ta zlatna voćka sto sad tek zre? 

Oh, slatka voćko, tantalskog roda, 

sto nisi meni sazrela pre? 

Oprosti moje gresne zalute, 

Santa Maria della Salute.

 

Dve u meni pobiše sile, 

mozak i srce, pamet i slast. 

Dugo su bojak strahovit bile, 

k'o besni oluj i stari hrast: 

Napokon sile sustaše mile, 

vijugav mozak odrza vlast, 

razlog i zapon pameti hude, 

Santa Maria della Salute.

 

Pamet me stegnu, ja srce stisnu', 

utekoh mudro od sreće, lud, 

utekoh od nje - a ona svisnu. 

Pomrca sunce, vecita stud, 

 gasnuse zvezde, raj u plac briznu, 

smak sveta nasta i strašni sud. - 

 O, svetski slome, o strašni sude, 

Santa Maria della Salute!

 

U srcu slomljen, zbunjen u glavi, 

spomen je njezim sveti mi hram. 

Tad mi se ona od onud javi, 

k'o da se Bog mi pojavi sam: 

U duši bola led  mi se kravi, 

kroz nju sad vidim, od nje sve znam, 

zasto se  mudrački mozgovi mute, 

Santa Maria della Salute.

 

Dodje mi u snu. Ne kad je zove 

silnih mi želja navreli roj, 

ona mi dodje kad njojzi gove, 

tajne su sile sluškinje njoj. 

Navek su sa njom pojave nove, 

zemnih milina nebeski kroj. 

Tako mi do nje prostire pute, 

Santa Maria della Salute.

 

U nas je sve k'o u muža i žene, 

samo sto nije briga i rad, 

sve su miline, al' nežežene, 

strast nam se blaži u rajski hlad; 

starija ona sad  je od mene, 

tamo cu biti dosta joj mlad, 

gde svih vremena razlike cute, 

Santa Maria della Salute.

 

A nasa deca pesme su moje, 

tih sastanaka veciti trag; 

to se ne piše, to se ne poje, 

samo sto dušom probije zrak. 

To razumemo samo nas dvoje, 

to je i raju prinovak drag, 

to tek u zanosu proroci slute, 

Santa Maria della Salute.

 

A kad mi dodje da prsne glava 

o mog života  hridovit kraj, 

najlepši san mi postace java, 

moj ropac njeno: "Evo me, naj!" 

Iz ništavila u slavu slava, 

iz beznjenice u raj, u raj! 

u raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se želje tu da probude, 

dušine žice sve da progude, 

zadivićemo svetske kolute, 

zvezdama cemo pomerit' pute, 

suncima zasut' seljanske stude, 

da u sve kute zore zarude, 

da od miline dusi polude, 

Santa Maria della Salute.

 

 

Jedna od omiljenih. A tu je i predivno izvođenje Petra Kralja:

 

https://www.youtube.com/watch?v=ljzHVlKKliQ

[ivona]

SMRT SMAIL-AGE CENGICA 
Ivan Mazuranic 

...
Za krst casni spravni ste mrijeti.
Za nj se i sad mrijet podigoste,
Srdzbe bozje hrabri osvetnici;
Al tko Bogu vjerno sluzit grede,
Cistijem srcem sluziti mu valja,
Cistom dusom vrsit onom treba
Koji vrsi Bog sto sudi s neba.

Il vas tkogod uvrijedio brata;
Il nejaku dragi protivniku
Zivot dignuv ogrijesio dusu;
Ili putnu zatvorio vrata;
Il do vjeru, a krenuo njome;
Ili gladnu uskratio hranu;
Il ranjenu ne zavio ranu;
Sve je grijeh, sve su djela prika:
Bez kajanja neima oprosnika.

Kajite se, dok imade dana,
Dok je doba, djeco, kajite se;
Kajite se, dok nije pozvana
Dusa k onom koji nebom trese;
Kajite se, jer zemaljskog stana
Tijek izmice bjeguc, kajite se;
Kajite se, jerbo zora rana
Nac ce mnogog kud zavazda gre se.
Kajite se..."

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[JESSY]

Horhe Luis Borhes

 

 

 Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju,

to je nesanica koja se meri desetinama dana,

a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida,

drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam,

to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas,

svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam,

na čežnju za latinskim - koji ne znam,

to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem.

[Драгана.]

Не знам гдје да јје поставим...

али ово ми је једна од омиљених... 

 

 

O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode; a potom,

kad prođe sve, i malaksalo telo
ponovo padne u običnu čamu,
i život nov i nadahnuće celo
nečujno, tiho potone u tamu,

ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
u tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
kako se spušta nema polutama,
ti nećeš znati šta u meni biva -
da ja u tebi volim sebe sama,

i moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja.
Al’ ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drveću žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.

[Oglo]

''I shut my eyes and all the world drops dead
I lift my lids and all is born again
the stars go waltzing out in blue and red
I think I made you up inside my head

I dreamed that you bewitched me into bed
and sung me moon-struck, kissed me quite insane
I shut my eyes and all the world drops dead
I think I made you up inside my head

I fancied you'd return the way you said
but I grow old and I forget your name
I should have loved a thunderbird instead
at least when spring comes they roar back again

I shut my eyes and all the world drops dead
I think I made you up inside my head ''

Sylvia Plath (1932 - 1963)

 

[Melhisedek88]

                                                                            Charles C. Finn - MOLIM TE, POSLUSAJ ONO STO NE KAZEM

 

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuće maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko zna.
Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonšalantno, sofisticirano pročelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zaštiti od pogleda koji zna.
Ali baš takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvaćanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora što sam ga sam sagradio,
od prepreka što ih sam tako bolno podižem.
To je jedino što će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nešto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvaćanje,
da neće uslijediti Ijubav.
Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim pročeljem izvana
i uplašenim djetetom unutra.
Tako počinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj život postaje bojište.
Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome što je sve,
i sto plače u meni.
Zato kad sam u kolotečini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.
Što bih volio da mogu reći,
što zbog opstanka moram reći,
ali što reći ne mogu.
Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lažne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moraš pomoći.
Moraš pružiti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje što želim.
Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u život.
Svaki put kad si Ijubazan, nježan i kad me hrabriš,
svaki put kad pokušaš razumjeti jer uistinu brineš,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.
Želim da to znaš.
Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izabereš.
Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih dršćem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlučiš.
Molim te odluči. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.
Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove.
Što mi bliže priđeš
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoč tome što o čovjeku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se baš protiv one stvari za kojom čeznem.
Ali rekoše mi da je Ijubav jača od snažnih zidova,
i tu leži moja nada.
Molim te pokušaj pobijediti zidove
čvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, možda se pitaš?
Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki čovjek na kojega naiđeš
i ja sam svaka žena na koju naiđeš...

[Melhisedek88]

Ko sam? Šta sam?

 

Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar,
Čiji pogled gasne u magli i memli,
Živio sam usput, ko da sanjam,
Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici ,dete,
Zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
Zato usput, ko što palim cigarete,
Govorim i šapćem zaljubljene reči.

"Draga moja","mila","znaj, doveka"
A u duši vazda ista pustoš zrači;
Ako dirneš strast u čovekovu biću
Istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
Odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga breza,
Stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali ako tražeć neku srodnu dušu,
Vezan protiv želje, utonem u seti,
Nikad necu da te ljubomorom gušim,
Nikad necu tebe grditi ni kleti.

Ko sam? Sta sam? Ja sam samo sanjar,
Čiji pogled gasne u magli i memli,
I volim te usput, ko da sanjam,
Kao mnoge druge na toj zemlji.

 

 

TI ME SVOJOM HLADNOĆOM NE KUŠAJ
Jesenjin

 

Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
i ne pitaj koliko sam star
žuti kostur postala mi duša
to je meni od bolesti dar

Nekada sam u predgradju lut`o
kao dete sanjao u dim
da ću bogat i slavan da budem
da ću biti drag ljudima svim

Pa i Ljubav, nije li zabavno,
Ti me ljubiš, a usne ko lim.
Osećanje, moje uzvre davno,
i ne možeš da procvetaš s njim.

No sa tugom, da pričekam bolje,
Nije važno, bude malo sete,
Zlatnije, od tvoje kose boje,
Skom mogu da pletenice pletem.

A ja bih hteo da sam opet tamo,
Da se navek oprostim sa svim,
Da ne budem vise slavan sam,
I gledam ko dete u dim.

Sjajna interpretacja https://www.youtube.com/watch?v=_HCeiPNKFRs

[Н И Н Е]

                  Чекање

 

Чекам у сенци једног старог дуда
Да месец зађе и, скривена тамом,
По уској стази што кроз ноћ кривуда,
Да сиђеш к мени чежњивом и самом.

 

Чекам, а лењо пролазе минути,
И сати бију на торњу далеко.
Већ зора свиће, бледе млечни пути,
А ја још чекам — и вечно бих чек̓о!

 

О, штa је то што мене веже сада
За једну пут, за један облик тела,
И што ми душа затрепери цела,
И сва немоћна издише и пада,

Кад ме се такне једна рука бела!

 

И сав засењен пред чудесним сјајем
Лепоте твоје, слаб, без једног даха,
Као да сваког часа живот дајем,
Прилазим теби пун побожног страха,

 

Посрћем, клецам, докле ме привлаче,
Ко провалија тамна и дубока,
И док страсним преливима мраче,
Твоја два црна неумитна ока...

 

Милан Ракић (1876 - 1938)

[Oglo]

"How sweet the moonlight sleeps upon this bank.
Here will we sit and let the sounds of music
creep in our ears. Soft stillness and the night
become the touches of sweet harmony, sweet harmony.
Sweet harmony."

 

William Shakespeare, 1598

 

[JESSY]

ZA TEBE, LJUBAVI

Išao sam na trg ptica
i ptice kupio
za tebe
ljubavi.

Išao sam na cvetni trg
i cveće kupio
za tebe
ljubavi.

Išao sam na trg staroga gvožđa
i lance kupio
teške okove
za tebe
ljubavi.

A onda sam otišao na trg robova
i tražio te
Ali te našao nisam
ljubavi moja.

 

Z.Prever

[JESSY]

Ugasi mi oci; mogu Te videti,
Zaglusi mi usi; ja cu Te cuti,
I bez nogu mogu ici do Tebe,
I jos bez usta mogu Te preklinjati,
Slomi mi ruke obuhvaticu Te,
srcem svojim kao rukom,
prigusi mi srce, mozak moj ce kucati,
i bacis li pozar u moj mozak,
u krvi cu te nositi

RILKE

[Имена Ми Мога Јована]

"Ја спокојства немам.

Не знам шта тражим, не знам шта бих хтео,

осећам само шта сам и ти шта си;

и морам бар једанпут још...

да чујем глас твој-музику за мене!

Говори ми!

Јер ја сам тебе звао у глувој ноћи,

плашећ снене птице са мирних грана...

пећине научих на празни ехо твог имена,

који одговор беше - ја одговора нађох

код многих ствари, духова и људи,

једино си ти била нема.

Говори ми!

Проучих звезде, небо у узалудном трагању за тобом.

Говори ми!

Пролутао сам земљу - с тобом не нађох сличне.

Говори!

Погледај ове демоне крај мене - саосећају са мном

ја се од њих не бојим - само осећам за тебе.

Говори ми!

Ма и у гневу реци свеједно шта свеједно шта...

сада, још једном..." 

 

- Џорџ Гордон Бајрон, "Манфред"

[JESSY]

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noći,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno usamljena
dok rasplićem svoje brige
kao mreže zapletene.

Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti diše tako napušteno,
tražeći me uzalud, dopunjujući moj san
kao biljka što se udvostručuje u senci..

Uspravna, bbices druga što će živeti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noći,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo

nešto ostaje i vodi nas svetlu života
kao da je pečat senke obelezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.

Pablo Neruda

[JESSY]

Trenutak samo

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svoga života: imao sam,
jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.

Horhe Luis Borhes
 

[JESSY]

Čini mi se da sam te morao voleti

Čini mi se da sam te morao voleti na bezbroj nacina, bezbroj puta,
U zivotu nakon zivota, u dobu nakon doba, zauvek.
Moje opcinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje razlicite nacine
U zivotu nakon zivota , u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare price o ljubavi, to je stolecima stara bol,
Ta stara prica o razdvojenosti ili zajednickom zivotu,
Kao sto uvek gledam iznova u proslost, na kraju uvek ti iskrsnes
Prekrivac sjaja polarne zvezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postajes simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika, deleci istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka-
Stara ljubav, ali u obliku koji se radja i radja uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronasavsi svoj kraj u tebi,
Ljubav coveka svih vremena , proslosti i vecnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni zivot.
Secanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom nasom ljubavlju-
I pesme svih pesnika, proslosti i vecnosti.

R. Tagore