Одакле гордост?

[malina :)]

Што се тиче природа, то свакако да нису исте.

Дионисије Ареопагит дели анђеоске чинове три групе. Како он каже та прва група је увек близу Бога, налази се у непосредном јединству са Богом. Чак се не зна ни да ли су они сами равни по природи или се разликују, али Дамаскин каже да је јасно да највиши анђели предају и светлост и знање нижима. Зна се да је први ђаво првобитно био један од највиших и најславнијих анђела ''светлоносац'', што значи да је био један од оних који су били у непосредном јединству са Богом.

Сад ово даље је моја ментална вежба можда се преварио зато што није знао да може да падне? Била му је дата огромна власт, толика да је помислио да је сам себи довољан, можда је баш сматрао да је потпун и да му Бог не треба..анђели су по благодати бесмртни, можда није рачунао да може да падне? лупам добро, је л' да ? gringrin

[Милан Меденица :)]

да, постоји претпоставка да је херувим био, одатле и толика сила ...

а нешто не верујем да је баш имало наиван, одлично је тад знао а тек сад зна и анђеоску и људску (и Божју чак?) природу, на онај начин како до смрти човеку није могуће да спозна - лицем у лицем, без тајни.

одатле нам и ординирају у мислима, не морају да читају ко ми споља, или да утиче споља ... а и у књизи о Јову се помиње да је ђаво пуштен на светитеља речима, парафразирам, тело му дирајте ал душу не. значи, могу и на душу директ да утичу, по допуштењу Божјем.

[malina :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1345758434' post='698284]

да, постоји претпоставка да је херувим био, одатле и толика сила ...

а нешто не верујем да је баш имало наиван, одлично је тад знао а тек сад зна и анђеоску и људску (и Божју чак?) природу, на онај начин како до смрти човеку није могуће да спозна - лицем у лицем, без тајни.

одатле нам и ординирају у мислима, не морају да читају ко ми споља, или да утиче споља ... а и у књизи о Јову се помиње да је ђаво пуштен на светитеља речима, парафразирам, тело му дирајте ал душу не. значи, могу и на душу директ да утичу, по допуштењу Божјем.

Ако је знао своју природу (да је бесмртан по благодати), како је могао онда да буде наиван и превари се тиме, па чак и само да помисли да може да постане и бесмртан по природи? Јер у једном посту кажеш да му није било довољно да буде бесмртан по благодати, већ је хтео и по природи то да постане.

[Милан Меденица :)]

[quote name=malina ' timestamp='1345759770' post='698303]

Ако је знао своју природу (да је бесмртан по благодати), како је могао онда да буде наиван и превари се тиме, па чак и само да помисли да може да постане и бесмртан по природи? Јер у једном посту кажеш да му није било довољно да буде бесмртан по благодати, већ је хтео и по природи то да постане.

опет, ко каже да је био наиван

онда разумеш и линију мог размишљања која неумитно доводи до питања - одакле гордост, одакле смелост да се удари на Бога?

одакле идеја да може икако другачије бесмртност/вечност до обећане благодати Божје, можда је нешто и од најприснијих анђела било скривено - или им је откривено да је помислио да може све то и без Бога, преваривши се тако и строваливши у смрт, попут муње паде?

практично, то првог ђавола чини архитектом Пада свих анђела и прародитеља, пошто сам и даље убеђен да нису прародитељи били циљ - већ сам Бог да стигне на кушање, да окуси смрт. дакле, то доводи до тога да је од архиђавола било скривено која је природа Божја, хтео је да украде "божанску ватру" и дистрибуира свима који би онда кроз њега постали бесмртни, тиме се начиниши новим богом, мислећи да ће то бити "по природи".

опет, следи да је ђаво мислио да Бога туђе подаништво чини Оним Који Јесте, негирајући Му, испитујући Му, природу и ипостаси ... што би рекло, тек по Васкрсу су сви добили знање о Божјим ипостасима, али и даље не о природи.

знам да овај смер умовања није баш ни здрав за неутврђене, несмирене или нове у вери, ал је добар за размишљање, испитивање и утврђивање градива - док год није погубан

[malina :)]

Цео дан мантам о ђаволима и вероватно ћу још који дан, јер си ме подстакао добро на размишљање ваљда од пуне главе ђанија, неће неки да ме дира :D

[Милан Меденица :)]

да, мада колико сам читао мало се демонологија разликује од ангеологије

[Драган άσημος :)]

Гордост је када човјек мисли да може бити човјек без Бога.

Када мисли да му Бог није потребан у животу.

[Božena]

 

[Božena]

*Četrdeset znakova gordosti:* 
 
1. Ja sam uvek u pravu.
2. Nadmenost i pokroviteljski stav prema drugima.
3. Osećaj sopstvene važnosti.
4. Ponižavanje sebe i drugih.
5. Mišljenje o tome da smo bolji od drugih, hvalisanje. 
6. Umeće da protivnika postavljamo u neugodan položaj.
7. Kontrola situacije, ali i odsustvo želje da se preuzme odgovornost.
8. Arogantan stav, svetovnost, potreba za stalnim gledanjem svog lika u ogledalu.
9. Razmetljivo isticanje sopstvenog uspeha, odeće i drugih stvari.
10. Ometanje drugih da pomognu sebi i nemogućnost saradnje s drugim ljudima.
11. Preuzimanje poslova kojima nismo dorasli. 
12. Neumeren rad.
13. Skretanje pažnje na sebe.
14. Uvredljivost. 
15. Brbljivost ili razgovori o ličnim problemima.
16. Preterana osetljivost ili neosetljivost.
17. Opterećenost svojom ličnošću. 
18. Briga o tome šta drugi ljudi misle i govore o nama. 
19. Upotreba reči koje drugi ne znaju i ne razumeju, a mi znamo. 
20. Osećaj sopstvene bezvrednosti.
21. Nesposobnost praštanja sebi i drugima.
22. Pravljenje idola od sebe i drugih. 
23. Prilagođavanje manira ponašanja onome s kim razgovaramo.
24. Nezahvalnost. 
25. Ignorisanje običnih ljudi.
26. Nepažljivost (u proučavanju Svetih spisa).
27. Razdražljiv ton govora.
28. Podizanje glasa u besu i ozlojeđenosti.
29. Nepotčinjavanje volji Svevišnjeg, kritikovanje duhovnih učitelja.
30. Nedostatak samopoštovanja.
31. Nesmotrenost i ludost.
32. Nepošten odnos prema sebi i drugima.
33. Nemogućnost kompromisa.
34. Želja da naša reč uvek bude poslednja. 
35. Nespremnost da delimo znanja, sa idejom da ćemo na taj način kontrolisati situaciju.
36. Nemar prema telu ili preterano obraćanje pažnje na njega.
37. Bavljenje tuđim problemima.
38. Predrasude o ljudima spram njihovog fizičkog izgleda.
39. Preterano samopoštovanje.
40. Sarkazam, grub humor, želja da bockamo druge, šalimo se i smejemo na njihov račun.

*S.N. Lazarev "Oblici gordosti"*

[Милошшш]

пре 2 часа, Božena рече

*Četrdeset znakova gordosti:* 
 
1. Ja sam uvek u pravu.
2. Nadmenost i pokroviteljski stav prema drugima.
3. Osećaj sopstvene važnosti.
4. Ponižavanje sebe i drugih.
5. Mišljenje o tome da smo bolji od drugih, hvalisanje. 
6. Umeće da protivnika postavljamo u neugodan položaj.
7. Kontrola situacije, ali i odsustvo želje da se preuzme odgovornost.
8. Arogantan stav, svetovnost, potreba za stalnim gledanjem svog lika u ogledalu.
9. Razmetljivo isticanje sopstvenog uspeha, odeće i drugih stvari.
10. Ometanje drugih da pomognu sebi i nemogućnost saradnje s drugim ljudima.
11. Preuzimanje poslova kojima nismo dorasli. 
12. Neumeren rad.
13. Skretanje pažnje na sebe.
14. Uvredljivost. 
15. Brbljivost ili razgovori o ličnim problemima.
16. Preterana osetljivost ili neosetljivost.
17. Opterećenost svojom ličnošću. 
18. Briga o tome šta drugi ljudi misle i govore o nama. 
19. Upotreba reči koje drugi ne znaju i ne razumeju, a mi znamo. 
20. Osećaj sopstvene bezvrednosti.
21. Nesposobnost praštanja sebi i drugima.
22. Pravljenje idola od sebe i drugih. 
23. Prilagođavanje manira ponašanja onome s kim razgovaramo.
24. Nezahvalnost. 
25. Ignorisanje običnih ljudi.
26. Nepažljivost (u proučavanju Svetih spisa).
27. Razdražljiv ton govora.
28. Podizanje glasa u besu i ozlojeđenosti.
29. Nepotčinjavanje volji Svevišnjeg, kritikovanje duhovnih učitelja.
30. Nedostatak samopoštovanja.
31. Nesmotrenost i ludost.
32. Nepošten odnos prema sebi i drugima.
33. Nemogućnost kompromisa.
34. Želja da naša reč uvek bude poslednja. 
35. Nespremnost da delimo znanja, sa idejom da ćemo na taj način kontrolisati situaciju.
36. Nemar prema telu ili preterano obraćanje pažnje na njega.
37. Bavljenje tuđim problemima.
38. Predrasude o ljudima spram njihovog fizičkog izgleda.
39. Preterano samopoštovanje.
40. Sarkazam, grub humor, želja da bockamo druge, šalimo se i smejemo na njihov račun.

*S.N. Lazarev "Oblici gordosti"*

Haos.. 

[Violetta Valery]

Od pale i ogrehovljene ljudske prirode. Svako ljudsko dobro i težnja dobru zaprljani su samohvalom.

Zato umesto ljudskog dobra treba činiti Hristovo.