Одакле гордост?

[Милан Меденица :)]

Мада треба(мо) повести рачуна и о овоме, када се говори о овако дубоким стварима:

Охридски пролог, за 27. јануар, Св. Сава (Српски)

РАСУЂИВАЊЕ

Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуннш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота. не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни ди какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то. Коприје се три пута удари по устима и рече: "Тешко теби, Коприје! напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује." Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: "И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота".

нико овде не тражи да се мери срце нечије ...

ево ти основни морал хришћански - јел се причешћујеш редовно?

управо се ту налази испуњавање основне заповести и неопходности морала (доброте у савршености љубави) хришћанског живота: љуби Бога и човека као себе и немај другог приоритета - Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи (Јн.6, 53)

а подвиг дође са одраслошћу и снагом од Бога, а никако другачије се не може хришћанин оснажити ...

[Милан Меденица :)]

сви је узимамо здраво за готово.

знамо да су због непослушности Адам и Ева пали у смрт и повукли целу творевину са њима.

знамо да је и први демон пао због гордости.

али одакле гордост?

одакле грех, промашај, кад је Безгрешни Бог све створио савршено?

који је узрок греха, кад није Бог?

шта је то што чини слободу погрешном?

Мишљења сам да свијет није створен савршен. Напротив, да је створен "непотпун" . А дијелом да је савршен.

Створен је са једним дјелом које је празно и на неки начин има зла, а ми људи смо само Његови партнери у стварању. И дан данас.

А шта је то што чини слободу?

Релано могућност избора током живота.

Какав је то наш вид слободе? и шта "узимамо" под слободу?

Рођени смо супротно нашој вољи, и умиремо тако. Не бирамо.

Али имамо слободу избора током живота. Период "између" . Слободни смо изабрати, шта желимо и на који начин.

у ком смислу несавршен и непотпун? по питању времена, простора, људског поимања или на конто чина Постања?

ниси ни имала вољу пре створености, ниси постојала, тако да ниси имали ни слободу, а умирање није кончина, тачка, већ зарез. управо се ту огледа величина слободе, у избору који направимо и онда га живимо.

[Милан Меденица :)]

шта је то што чини слободу погрешном?

zagledanost u svoje JA

Кад ЈА постане важније од МИ

Кад ЈА постанем важнији од ТИ. 

мало сам размишљао о та два одговора ...

хм, има један пример који потире такво размишљање и с пуним правом поставља Ја изнад Ти - кад светитељ изабере да је ок да га убије други човек, ради мучеништва у Христу, чак му опрашта и моли Бога да таквом опрости.

мислим да би можда приближнији одговор био - Кад ЈА постане најважније.

ту нема односа, то је опадање и од Бога и од човека.

[Милан Меденица :)]

Сви су закони на неки начин прекршени, а опет чинимо клупко вјерујућег народа,

само због покајања и поновног враћања Духу Светом кроз Сина Божјег до Бога Оца.

[Милан Меденица :)]

за шта, кога или због чега смо створени, ја не знам, нити се бавим тим размишљањима јер то сматрам недокучивим. може да се објасни то једном речју - љубав, али онда треба разликовати и љубав људску и љубав Божју, а ова потоња је крајње недокучива човеку.

Зашто је Бог привео (створио) све из небића у биће? "Зато што му се ћефнуло тако" - +Атанасије. Код Бога нема "зашто", код Њега је све (условно речено) "зато". Неће лончар подносити извјештај цријепу зашто га је направио  од земље (Исајиа)

мораћу мало да размислим о слободи, па ћу ти одговорити на претходно.

а што се тиче Постања, ја сам сигуран да би нам Бог дао одговор, ал је фора што га не бисмо схватили и не бисмо умели да поштује и ценимо вредност оног што имамо испред себе.

[Дика Израиљева]

Мада треба(мо) повести рачуна и о овоме, када се говори о овако дубоким стварима:

Охридски пролог, за 27. јануар, Св. Сава (Српски)

РАСУЂИВАЊЕ

Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуннш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота. не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни ди какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то. Коприје се три пута удари по устима и рече: "Тешко теби, Коприје! напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује." Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: "И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота".

нико овде не тражи да се мери срце нечије ...

ево ти основни морал хришћански - јел се причешћујеш редовно?

управо се ту налази испуњавање основне заповести и неопходности морала (доброте у савршености љубави) хришћанског живота: љуби Бога и човека као себе и немај другог приоритета - Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи (Јн.6, 53)

а подвиг дође са одраслошћу и снагом од Бога, а никако другачије се не може хришћанин оснажити ...

Па што се причешћивања тиче ја то гледам овако, поједностављено:

1.Адам је у Рају позван на "причешће" и то "дрветом живота" - а он је одбио "причешће";

2. Сада смо пали, природа нам је оскрнављена, знамо да нас Бог није оставио, и дошао је, унизио се и донио нам "пришеће" овдје;

3. Заиста је гријех НА гријех, на већ један пад ударати други пад, и ОПЕТ се окретати од "дрвета живота" - причећа.

4. Сад имамо оно "са страхом Божјим приступиете", али то је сасвим погрешно тумачено од ревнитеља без разума.

5. Што се тиче односа: чини подвиг - задобијај врлину - причећуј се; ја бих то овако "окренуо": причешћуј се - чини подвиг - задобијај врлину (обожуј се)

Дакле сматрам да су ствари изокренуте код..знаш већ кога и како, и да то има страшне последице, знаш већ колике.

ПС

Чудиш ме ти, који се залажеш за праштање, да потежеш лобирањем за кажњавањем 1000000001010 Пошто ме нећеш, нећу ти више упадати у теме.

[Дика Израиљева]

ПС-ПС

Меда:како одакле смрт?

па Бог ју је створио,

(Ал вучеш за језик. Удараш по смрти, слободи, нашим езистенционалним питањима као да су Дика Израиљева а не суштински битне ствари)

"Јер плата з агријех је смрт"? Шта то значи? Казна? Бог створио смрт? Оооо, не, не и не!

Бог НИЈЕ створио смрт. То се ни у кавим контекстима не би требало говорити.

Смрт је наша ПРИРОДА! Адам је створн од земље - дакле његова/наша природа је земља! Земља је створена из НИШТА! Из небића - дакле земљина природа је ништа. Закључујемо - наша (условно речено) природа је небиће/ништа/смрт/неживот.

Смрт је, Медо, СТВОРЕНОСТ, а није створена! То је огромна разлика, преогромна. Живот је НЕствореност - Бог, јер само је Бог НЕстворен и зато и јесте Бог "онај који ЈЕСТЕ" - дакле вјечито постојање. Живот , ајде да кажемо, у тварном смислу, мора да има КРЕТАЊЕ, динамику/преображај. Дакле, то кретање има два "правца": или ка Богу ако се "напаја" са извора живота - Бога, или ка НЕбићу, ако се одвоји од извора живота. Која црна "створена смрт"? Ми као створени НОСИМО смрт са собом! Но нема шансе да о томе са тобом наглабам 4chsmu1 Консултуј се са Милојковим о томе.

Мало сам те ПРЕцијенио...знаш да сам ја "вјерометар" 1000000001010

[Милан Меденица :)]

3.Зашто је Адам прогнан? Да ли му се Бог свети (=од освета), или га прогони из љубави? Или је то чак и за Бога нужда?

4. Само спасење? Је ли Христос нас "откупио" како се погрешно тумачи, или је то нешто друго? Да ли би се Господ оваплотио и да је Адам остао у рају?

5. Покајање као обновитељаки фактор наше пале природе?

мислим да сам на остало одговорио ... ако треба поновићу и рашчланићу до дубиозе ако треба, слободно питајте  4chsmu1 1000000001010

3. Адам и Ева су изгнани као последицу својег деловања, није Бог осветник и пописивач, већ онај који подиже. једноставно, чак мислим да су убрзали процес обожења, ал на лош начин. не видим да је Бог стиснут нечим, а мислим да је то био план од почетка, тако да не видим нити хитност, стиснутост нити нужност.

4. би, оваплотио би се, јер је то план од почетка, само што би онда Адам и Ева били први испред отелотворене природе, а не свети Јован Крститељ и Пресвета Богородица.

занимљиво је и размишљати да ли бисмо смели и требали да стављамо титулу ''свети'' испред Адамовог и Евиног имена, с обзиром да су сад обожени ...

5. немам појма о покајању, за мене је то осећајна категорија, не мислећа. понекад мислим да чиним све да се покајем, кад оно управо супротно чиним, па ми ''се деси'' некако неочекивано и у чудним околностима. ваљда је то специфична ствар за сваког, пошто га свако другачије доживљава и сматрам да је непримерено о сопственом или туђем покајању да причам. нисам ни верометар, тако да ћу се потпуно уздржати од коментара око овог.

капирам да има далеко мудријих људи који имају о томе шта да кажу.

[Милан Меденица :)]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14298.msg450883#msg450883 date=1306482065]

Мада треба(мо) повести рачуна и о овоме, када се говори о овако дубоким стварима:

Охридски пролог, за 27. јануар, Св. Сава (Српски)

РАСУЂИВАЊЕ

Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуннш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота. не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни ди какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то. Коприје се три пута удари по устима и рече: "Тешко теби, Коприје! напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује." Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: "И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота".

нико овде не тражи да се мери срце нечије ...

ево ти основни морал хришћански - јел се причешћујеш редовно?

управо се ту налази испуњавање основне заповести и неопходности морала (доброте у савршености љубави) хришћанског живота: љуби Бога и човека као себе и немај другог приоритета - Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи (Јн.6, 53)

а подвиг дође са одраслошћу и снагом од Бога, а никако другачије се не може хришћанин оснажити ...

Па што се причешћивања тиче ја то гледам овако, поједностављено:

1.Адам је у Рају позван на "причешће" и то "дрветом живота" - а он је одбио "причешће";

2. Сада смо пали, природа нам је оскрнављена, знамо да нас Бог није оставио, и дошао је, унизио се и донио нам "пришеће" овдје;

3. Заиста је гријех НА гријех, на већ један пад ударати други пад, и ОПЕТ се окретати од "дрвета живота" - причећа.

4. Сад имамо оно "са страхом Божјим приступиете", али то је сасвим погрешно тумачено од ревнитеља без разума.

5. Што се тиче односа: чини подвиг - задобијај врлину - причећуј се; ја бих то овако "окренуо": причешћуј се - чини подвиг - задобијај врлину (обожуј се)

Дакле сматрам да су ствари изокренуте код..знаш већ кога и како, и да то има страшне последице, знаш већ колике.

ПС

Чудиш ме ти, који се залажеш за праштање, да потежеш лобирањем за кажњавањем Пошто ме нећеш, нећу ти више упадати у теме.

онда се не разумемо, јер потпуно исто о светом причешћу и доласку до њега размишљамо  ekstra slava3 1000000001010

пс. полако, нема бегања, сад кад је кренуло да бива озбиљно  4chsmu1 

како мислиш да лобирам за казну?

[Милан Меденица :)]

ПС-ПС

Меда:како одакле смрт?

па Бог ју је створио,

(Ал вучеш за језик. Удараш по смрти, слободи, нашим езистенционалним питањима као да су Дика Израиљева а не суштински битне ствари)

"Јер плата з агријех је смрт"? Шта то значи? Казна? Бог створио смрт? Оооо, не, не и не!

Бог НИЈЕ створио смрт. То се ни у кавим контекстима не би требало говорити.

Смрт је наша ПРИРОДА! Адам је створн од земље - дакле његова/наша природа је земља! Земља је створена из НИШТА! Из небића - дакле земљина природа је ништа. Закључујемо - наша (условно речено) природа је небиће/ништа/смрт/неживот.

Смрт је, Медо, СТВОРЕНОСТ, а није створена! То је огромна разлика, преогромна. Живот је НЕствореност - Бог, јер само је Бог НЕстворен и зато и јесте Бог "онај који ЈЕСТЕ" - дакле вјечито постојање. Живот , ајде да кажемо, у тварном смислу, мора да има КРЕТАЊЕ, динамику/преображај. Дакле, то кретање има два "правца": или ка Богу ако се "напаја" са извора живота - Бога, или ка НЕбићу, ако се одвоји од извора живота. Која црна "створена смрт"? Ми као створени НОСИМО смрт са собом! Но нема шансе да о томе са тобом наглабам slava3 Консултуј се са Милојковим о томе.

Мало сам те ПРЕцијенио...знаш да сам ја "вјерометар"

па ја плату и не схватам као казну, код мене у глави то се преводи овако:

последица промашаја ходања по степеницима је саплитање, одатле и крвав нос.

веће ми је питање шта није тиме речено, него шта јесте.

и ту се управо огледа проблематика неког ко дише, за разлику од Бога који и не мора да дише да би живео. а и раздвајам природу човека из Постања и ову нашу палу природу, слабост а не пуноћу.

можда мало превише тврдо приступаш смрти и греху, за мој појам ... а ни не видим да разликујеш онтолошку смрт од телесне, можда због тога што не причамо о истим стварима или употребљавамо различите термине.

с друге стране, дрво познања добра и зла има заиста крњу функцију без дрвета живота јер ако те затекне у паду, овековечиће пад у нулу, доведе у крајност функцију, а ако те затекне у животу, онда те обожи. у преводу, свето причешће, сам Христос.

с друге стране, иако се понашаш као верометар често, мени не смета да дијаложим са тобом око било чега и никад никоме нећу одбити заједницу иако се не слажем у постулату неких ставова 4chsmu1 1000000001010

а ја ни не ударам на човека, већ на падове, мада то гомила људи не уме да раздвоји где они завршавају а где почиње пад, и то је редован проблем идентификовања природе, личности и датости од оног чиме се правимо и како се дајемо.

[Дика Израиљева]

Питање је гласило: Одакле гордост?

Одавде:

"Како паде с неба, звијездо Данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звијезда Божијих подигнућу пријесто свој, и сјешћу на гори зборној на страни сјеверној; изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се са Вишњим" (Исајиа)

Сад се ту услошњава питање: Наша гордост извире одавде, тј. подстакнута је из овога изворишта. Али шта је сама појава, осјећај "гордост"?

Што је Луциферу требало, одакле му тај "филинг" да буде као Бог?

Ту је квака главна, и кад њу разријешимо другачије ћемо и нашу слободу гледати - сматрам то ја ко битним.

Препоручујем књижицу:

"О АНЂЕЛИМА-свети оци о анђелима Господњим", у издању +Подмајне, по благослову Митрополита Афилохија

Јер Св. Дионисије је много тежак за читање и  "О небеској јерархији" је боље читати кроз тумачења Отаца, него њега, пошто има тежак стил писања, архаичан.

ПС

Медо,

Ал лов ју ту 1000000001010...мислим, Бог наш те воли....ђе би ја то без Њега могао...још тебе таквог језичавог....што реко Црњански: "Није љубав Бог (мисли на нашу љубав, не Божју) ни животиња, него жал за изгубњеним, магла...прекрије све те је драго живети" (тако некако иђаше).

Чуо сам, кажу, када човјек приђе Цркви, вјери, Чаши, јави му се жеља да одједном све "покрштава"...ил како ја ил никако, али то иде мало теже. Тај осјећај је из одушевљења, оне љубави Божје која човјека такне, па ни он сам нема појма шта му се дешава. После то одушевљење доживи трансформацију: љубав се увећа, постанеш "безазлен као голуб, а мудар као змија", али ти не буде баш много стало да те људи воле. Та љубав те распне између људске која "није Бог ни животиња", и Божје коју нити видиш, нити можеш дотаћи, која је тајна неодољиве привлачности Божје...усмјерење "иконе" ка њеном назначењу - обожењу.

"Мио си ми, љубави моја, зато што си ми тајна. И свака љубав гори и не сагорева док тајна траје. Откривена тајна сагорена љубав. Кунем Ти се вечном љубављу као што се Ти мени кунеш вечном тајном.

Обукао си се у седмора небеса; скрио си се предубоко од свих очију. Да се сва сунца слију уједно око, не би прогорели све завесе твоје. Ниси се скрио намерно, Велики Господе, но несавршенством нашим. Разложено и иситњено створење не види Те. Само за онога ниси скривен, ко је постао једно с Тобом. За онога ниси скривен, за кога је порушен зид између Ја и Ти."

(Молитве на језеру, Николај...Свети)

[Oglo]

od Lucifera.

одакле њему гордост?

одакле грех, промашај, кад је Безгрешни Бог све створио савршено?

Да,то се многи питају,како је сатанаилу пало на памет да буде evil ?  smej.gif

Видео је на неки начин Њега.

И хтео се равнати... имао је мисао, али му није био јасан начин како?

отуда на неки начин покушај, и рађање гордости.

Јер бити свестан Бога и гледати дјела.. а не пожељети?

Сада је све постало "невидљиво" са разлогом.

Јер народ и чувши Бога (а чули су га, имамо написано) , није одолијевао инату. Па смо свјесни дјела и наопаког народа кроз Библију.

"Могу сам" и "можда је ипак боље овако".

Невољност према  ауторитету.

Ауторитет је био раван закону.

Имамо јасно дате заповјести (узмите као законе) првима.Сам здрав разум налаже тако.

1. забрана идолопоклонства

2. забрана богохуљења

3. забрана крвопролића

4. забрана инцеста, содомије и мушке хомосексуалности

5. забрана крађе

6. и поново подсјећање на речено .

прекршено је.

због гордости? ината?

да ли гордост одбацује ауторитет?

рађа инат и безобразлук?

Сви су закони на неки начин прекршени, а опет чинимо клупко вјерујућег народа,

fino,

nekako mi je ovo najprijemčivije

[Oglo]

шта је то што чини слободу погрешном?

zagledanost u svoje JA

Кад ЈА постане важније од МИ

Кад ЈА постанем важнији од ТИ. 

мало сам размишљао о та два одговора ...

хм, има један пример који потире такво размишљање и с пуним правом поставља Ја изнад Ти - кад светитељ изабере да је ок да га убије други човек, ради мучеништва у Христу, чак му опрашта и моли Бога да таквом опрости.

мислим да би можда приближнији одговор био - Кад ЈА постане најважније.

ту нема односа, то је опадање и од Бога и од човека.

pa to je valjda ovaj prvi,tj moj odgovor

uglavnom nisam danas baš validan da pišem na ovoj temi

razlog??  smej.gif

[Милан Меденица :)]

дико, мени је сасвим логично да је познао ограниченост своје природе и то доживео као плафон, и закључио сам (по мањкавости свог знања) да је јео са дрвета познања добра и зла, и пао у смрт.

дакле, узрок сам идентификовао као схватање ограничености природе.

што и није далеко од бесмисленог, с обзиром на то да се пао човек идентично понаша. са идентичним изјавама, идентичним понашањем и руковођењем. не би човек могао да греши овако како греши да није компатибилне (изопачене) природе са ђаволом, да није пријемчив на потпуно исте ствари.

да изузмемо телесност, сви знамо да је проблем у претеривању а не у самој телесности.

[Дика Израиљева]

Медо,

Добро то смо сконтали, али ајде - то и мене мучи - одакле тај осјећај Луциферу (а посел и Еви и Адаму) да хоће да буду Бог, али ван Бога. То је завист "ти си Боже Бог, оћу ја да будем".

Одакле то Луциферу, а спознавши своје моћи запрепастио се колико је моћан. Ја причам о самом осјећају. Сматрам да је он "уграњен" у слободу.

Јер, пази, зар није то луциферово (условно речено) "дрво познања" прије стварања Адама, да он иако први до Бога, има огроман број анђела испод себе, има огромне моћи, а опет оће да буде Бог.

Одакле сам тај порив у њему? Што није задовољан? СЛОБОДА! Слобода али слобода НЕостварене личности!

Ја сматарам да је задовољан са тим, да му тиме Бог ускраћује слободу, те мора бити оно што је створен, а овако, дајући му слободу - из љубави - може да бира? Исти "шаблон" као код Адама.

Причамо о оном ГЛАВНОМ "узроку" годости, самољубља, о осјећају - одакле он потиче?

Потиче из слободе која није достигла савршену љубав, а НАЗНАЧЕНА је да је постигне! Само савршена љубав НЕ може бити горда, јер љубав није САМОљубива, него је ДРУГОљубива. А савршена љубав се постиже само кроз Бога, и то је обожење.

СВЕ створено што има слободу има и гордост, јер је СТВОРЕНО! Ако је створено значи да иако има слободу НЕМА савршену љубав, и треба да је достигне, да се усаврши. Да би се усавршило мора да уђе у ЗАЈЕДНИЦУ са НЕствореним.

Значи она ТВАР која НЕМА слободу је роб! Нема гордости, нема слободе! Ако није роб, има слободу, има гордост, онда долази до разарања назначења, "подобија"! А у сваком другом случају ако има слободу а нема гордости, ако се уподобила, достигла љубав савршену ка ДРУГОМЕ не ка себи,  она је ОБОЖЕНА!

Дакле у "парадоксу" љубавном крије се обожење и уништава гордост. Гордост је СЕБЕљубље и то је смрт и разарање. Повратак твари ка небићу! ДРУГОљубље је уништена гордост, обрнут процес, и пут ка обожењу! Зато, брате, има да ме волиш или ћеш да пропаднеш 0205_whistling 0304_smile4

Али, за све то фали још неко? Фали Бог који ће узети на себе људску природу - оваплотити се. Небитно да ли злоупотребимо слободу или не, Он треба - Месија! Христос! Богочовјек.

(извин за вику) :bla: