Шта ми православни можемо научити од римокатолика (лично и колективно)?

[Дика Израиљева]

Није ваљда да код наше браће баш ништа не ваља? Имамо ли ишта да (на)учимо од њих? Судар двају теологија довеле су до раскола, довео је на крају и до различитог поимања Царства Небеског, али и уређења царства земаљског - шта је то у чему су нас наша браћа римокатолици превазишли, а што би нам могло користити?

Дакле, причамо само о томе.

[Leopold]

Čitajući postove večine pravoslavaca na ovom forumu zaključujem da doista sve znate i da vam ne treba ništa učiti od nas Katolika.

Vrlo dobro znate sve o nama, možda i više nego mi sami.

Čak i našu crkvenu povijest bolje od nas, a da ne pričam o duhovnosti, tu smo mi tek na početcima dok ste vi daleko ispred nas...

Ako vam i pokažem nešto (što kojim čudom uopće niste znali), javi se netko kome je upravo to sinulo nakon puno vremena i moje riječi ponovi kao svoje, tako da nema toga što bi se napisalo, a da kod vas već nije poznato, stoga ne mislim svoje mizerno znanje i slabo iskustvo svjedočiti ovdje jer ne otkrivam toplu vodu.

Eto toliko od mene kao Katolika koji je dao odgovor na pitanje što vi možete od nas naučiti. Očigledno ništa dobroga, ali i to je već zaključeno davne 1054. tako da ništa novog pod suncem, svatko svojim putem i gotovo.

Živjeli vi meni.

[Дејан]

Од католика би могли да се научимо реду и дисциплини

[Милан Меденица :)]

изузетној чистоћи и уређености по црквама и хијерархији  bendoff

[Дика Израиљева]

Čitajući postove večine pravoslavaca na ovom forumu zaključujem da doista sve znate i da vam ne treba ništa učiti od nas Katolika.

Vrlo dobro znate sve o nama, možda i više nego mi sami.

Čak i našu crkvenu povijest bolje od nas, a da ne pričam o duhovnosti, tu smo mi tek na početcima dok ste vi daleko ispred nas...

Ako vam i pokažem nešto (što kojim čudom uopće niste znali), javi se netko kome je upravo to sinulo nakon puno vremena i moje riječi ponovi kao svoje, tako da nema toga što bi se napisalo, a da kod vas već nije poznato, stoga ne mislim svoje mizerno znanje i slabo iskustvo svjedočiti ovdje jer ne otkrivam toplu vodu.

Eto toliko od mene kao Katolika koji je dao odgovor na pitanje što vi možete od nas naučiti. Očigledno ništa dobroga, ali i to je već zaključeno davne 1054. tako da ništa novog pod suncem, svatko svojim putem i gotovo.

Živjeli vi meni.

Немој на основу појединаца да судиш о колективу. Немојмо нико, зар не?

Твоја слика коју предствљаш засигурно није из револта него из жала, бар се мни тако жини. Ма из чега да је, сигурно има и своје разлоге, вјероватно и оправдане...но, то ти је само подстрех да не генерализујемо (сви то радимо), и подстрех да устрајеш да се те ствари превазилазе.

Нека ПРЕгруба слика у православљу о (римо)католичом свијету (а зар он није и наш, и то без "и" већ само наш) је следећа: они спуштају небо на земљу, а ми се дижемо у небо.

Ми смо превише, по мени, "небески", и превише вас "поземљујемо" што никако није тачно.

Ако разумијеш шта хоћу рећи. Имаш флокулу код Срба "ми смо небески народ", и јесмо, па који није???

Али она се погрешно конотира, и најгласније се чује од оних националиста (овдје је национализам у негативном контексту, мада сам по себи национализам то није, него је савремена "реторика" дала му ту конотацију) који не знају ишта или скоро ништа о хришћанству. Чим кажеш "католик" одмах му бљесне нож усташки пред очима, а и ЊЕГОВ!

Наш његош је написао "страх животу каља образ често", и то каљање образа из страха, и непознавању другога, иде до самога истребљења.

Како оно каже Свети Павле Галатима (иако говори о другим стварима)?

"Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите".

[Leopold]

Znam buraz, sve znam.. Nije lako..

[Дика Израиљева]

Znam buraz, sve znam.. Nije lako..

Па није, али олакшајмо себи заједно...тешко мајци која је, рецимо, изгубила сина, и онда је поред тога губитка обузме мржња. Мученица страда двоструко: ем нема сина, ем је демонска клица изјде па нема ни себе саме.

Није ни мало лако...Достојевски је рекао да воли христа толико, да ако Христос не би био истина, да би се одрекао истине иприволио Христу.

А Свети Павле иде даље и каже "да би волио да га и од Христа одвоје за браћу његову". Али Павле је знао да када брата грлиш Христос тебе грли, а Христос и кроз тебе брета грли - а што је једно ТЕ исто! Само смо сам себи пако.

Један наш Светитељ је рекао "спаси Боже народ мој и мене, ако мене спасеш, а не спасеш народ мој, ја ћу се у Рају осјећати као у туђини".

Свети Павле и овај Светитељ "уцјењују" Бога својом љубављу...ми смо далеко од ње, али бар да јој тежимо па докле догурамо.

Читамо се вечерас.

[Toma]

Znam buraz, sve znam.. Nije lako..

Pre 'iks' godina sam pročitao priču o Rimokatoličkoj monahinji toj-i-toj* i o dogadjaju iz

drugog svetskog rata, u Francuskoj.

Naime, prilikom neke akcije francuskih partizanki, sve su uhvaćene i nacisti su ih

po kratkom postupku osudili na smrt streljanjem. Noć uoči egzekucije, ta monahinja je

tražila i dobila dozvolu stražara da u ćelijama porazgovara sa osudjenicama.

Nemci joj jesu dali dozvolu ali partizanke nisu htele da je prime u svoje samice na razgovor.

Sve, osim jedne. A i ta jedna je monahinju, čim je ušla u ćeliju, napala rečima:

"Kakav je taj tvoj Bog? Moj muž je u Engleskoj, pripremaju ga za povratak i borbu protiv

Nacista, ja sam ostavila dvoje dece kod kuće da bi se borila protiv okupatora i šta - Bog je

dozvolio da ja budem uhvaćena i da stradam! Gde je tu Bog, gde je tu pravda?"

Monahinja ju je samo gledala ćuteći a onda je rekla: "U pravu si, skidaj se"!

I tako, zamenile su odeću, partizanka je izašla iz ćelije obučena kao monahinja,

a sledećeg jutra, monahinja je streljana.

E pa brate moj, ako znaš još ovakvih dogadjaja, to nam piši!

* Zaboravih njeno ime i sve ovo pišem ...kao kroz maglu ,

ali siguran sam da njeno ime nije zaboravio Bog i da se nalazi u knjizi života.

[Zawisza]

Nacisti su 9. VI odveli redovnike iz Niepokolanowa u logor Amtitz, ali su ih pustili  na blagdan Bezgrješnog začeća. Maksimilijan je nastavio tiskati list na njemačkom jeziku. Kad je u jednom broju napisao: „Nitko na svijetu ne može promijeniti istine“, nacisti su ga uhapsili i odveli 10. veljače 1941. u varšavski zatvor Paviak. Zlostavljan je i pretučen. Tranportiran je u logor Auschwitz. Krajem srpnja 1941. pobjegao je jedan zarobljenik. Zapovijednik logora Fritzsch odredio je, da će desetorica umrijeti zbog toga. Izabrao je te ljude. Među njima je bio jedan mladi narednik Fran Gajownieczek, koji je molio za milost, jer ima ženu i djecu. Maksimilijan Kolbe je prisustovao tome i ponudio se da zamijeni tog mladog narednika. Zapovijednik Fritzsch je pristao. Maksimilijan je umro 14. kolovoza 1941. u predvečerje blagdana Velike Gospe od injekcije karbolne kiseline.

[Дијана.]

Mozemo se ugledati na njih u postovanju svoje crkve i svestenstva.