General Ratko Mladic

[Božena]

Мишо Вујовић: Зар Кравица није Сребреница

Мучно је нељудски и нехумано пребројавати жртве. Још суровије је фаворизовати страдалнике, а злочин их је дискриминисати. И ту се сви слажу, уколико у питању нису Срби, што је постала пракса, прихваћена од оних чији је вековни задатак да спрече опстанак јаког православног народа на Балкану. Ни велики Срби ни мали Руси, нису пожељни да контролишу пупак Европе. Стога им се прекраја историја, ревизионистички и фантомски намећу злочини, фабрикује фашизам и у све то се још покушава упетљати Српска православна црква као чувар традиционалног морала и једина, до краја, нереформисана установа српског народа. СПЦ се проглашава као платформа Велике Србије блиска руским империјалним интересима, али и Богу, а рат против Бога већ увелико траје кроз разне форме разбијања духовног бића колективитета. Апсурд је да су на том задатку нашле сагласје и такве супротности какав је екстремни исламски фудаментализам, неонацисти, црнокопуљаши, ционисти, римокатолици, демократе, анархисти, терористи, феминистички и ЛГБТ покрети.

Но, да се не расплињавам и да не понављам општа места у овој репризној кампањи препуној нелогилности испалих из огромног бубња искривљених или фалцификованих догађаја. И не само измишљених већ и прећутаних, сада потиснутих и релативизованих.

Сребреница је велика бестијалност савремених моћника, добро осмишљена стратегија жртвовања сопствених грађана коју је муслиманско руководство реализовало по налогу Клинтонове администрације како би се одстрелили непослушни и распојасани Срби. Чињенице које демистификују лажи су необориве, али заглушујућа галама и маркетинг овог пројекта упорно покушавају да их затрпају папагајским крештањем о геноцидним акту Срба над ненаоружаним муслиманима у овој источно босанској касаби. У чему је разлика између Кравице и Сребренице? Или Сребренице и осталих српских села у њеној околини? Зашто се српске жртве омаловажавају а муслимански злочинци производе у хероје. Зар је херојство набијати на нож везане људе.

Филип Моријон је у књизи “Реч војника” објавио да је Насер Орић, из заштићене зоне под патронатом УНПРОФОР-а “ често одлазио у крваве походе на локална српска села. “Признао је да није било заробљавања већ су и цивили масовно убијани јер су му закони његове вере то налагали”, наводи генерал Моријон речи Насера Орића.

Зашто свет ћути на све гласнији отпор људи попут Хакије Мехољића једног од полицијских руководилаца и Ибрана Мустафића који оптужују свије руководство за страдање заробљених муслимана, бацајући нови светло на међу муслиманске сукобе приликом пробоја, доводећи у питање званичан број страдалих – осуђујући већ традиционалне јулске ритуале сахране покојника ексхумираних широм БиХ. Зар се ратни поклич “Алах у егбер” под којим су убијани Срби ширим бих разликује од оног у Сирији или Авганистану!?

Зар Добрина Продановић из Ратковића чијег сина Живана су рањеног у кукурузипту докрајчили 21. јуна 1992. године моторним тестером, није мајка. Зар се њена утроба није цепала док је наричући држала синовљеву лобању. Зар она и хиљаде других српских мајки нису мајке Сребренице. Зар жртве Кравице немају право на правду. Ко је одговарао за 3267 Срба? Главни егзекутор Насер Орић је ослобођен док је неколико његових јуришника добило двадесетак година затвора.

Нико нормалан не оспорава злочин – над муслиманским заробљеницима, тачније налог да се та бестијалност почини од стране корумпираних и одметнутих безбедоносних и паравојних формација. Али зашто се прикривају масовни злочини над српским цивилима?

По чему се разликује то злодело над муслиманима у односу на онога над Србима? У Поточарима већ две деценије се прави хепенинг – сви иду на поклоњење од Србије се тражи да пузи и да се аутожигоше за сто година унапред. После јулског злочина у Сребреници бомбардована је Република Српска. Изговор да се не догоди Сребреница пратио је и НАТО злочин над СР Југославијом. Данас је Сребреница покушај да се укине Република Српска, дисциплинује Србија, расточи српски народ, подели црква.

Ћаба у Поточарима је политички Егзит са новим покојницима, и старом лицемерима.

ИН4С

[Božena]

Додик: Од `Сребренице` праве оснивачки мит за нацију која је последњих деценија три пута мењала идентитет | ИСКРА

ISKRA.CO

---

СРПСКИ члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је Срни да је чисто политиканство страних амбасадора...

 

[Božena]

Пошто Србија не жели у НАТО Срби се морају приказати као злочинци и не смеју имати жртве, изјавио је посланик у немачком Бундестагу 
Александер Ној.

Ној је, у изјави Танјугу, поводом комеморације у Сребреници, на којој су званичници поново говорили о геноциду и поредили тамошњи злочин и са Холокаустом, казао да се покушава приказати да су српски војници тамо убили недужне цивиле.

„Не могу оценити да ли се ради о геноциду, ратном злочину или нечему другом. Али познато је да нису сви који су тамо убијени били цивили, већ и бошњачки борци који су убијени у сукобима на ратишту, што се прикрива“, навео је посланик немачке „Левице“.

„Чињеница је да жртве морају увек бити Бошњаци, Хрвати, Албанци, иако има много убијених српских цивила на Косову, у БиХ и Хрватској. Срби се приказују искључиво као злочинци и не смеју да буду жртве“, критиковао је он.
Ној каже да се на западу не прича о српским жртвама, јер Срби, како је навео, морају бити лоши.

Он је подсетио да је 1992. око Сребренице убијено 1.000 српских цивила од стране муслиманске војске, што је и довело до злочина у Сребреници.

„Једнострано приказивање Срба има за циљ да се Срби доведу у дефанзивно стање, а то све је тако јер Србија неће у НАТО, па их је потребно оцрнити “, сматра Ној.
Каже да се двоструки стандарди примењују стално, а тако и када су Хрвати под Фрањом Туђманом протерали крајишке Србе.

„Запад је тада затворио очи пред протеривањем више од 100.000 људи и мноштво жртава, а уједно и помагао обуком хрватских снага. На другој страни када су на Косову протеривани Албанци онда се говорило о хуманитарној кризи, ратном злочину и геноциду“, додао је Ној.

„Запад појам хуманитарне кризе користи за спровођење својих циљева“
Такви пример, каже, јасно показују да запад појам хуманитарне кризе користи за спровођење својих циљева, да им нису важне жртве.

Према његовим речима Албанци, Хрвати и Бошњаци имају много тога за шта треба да одговарају, а пред хашким трибуналом надпросечно велики је број Срба осуђен, док су остали ослобађани.

С тим у вези је подсетио да је и Насер Орић ослобођен иако је било јасно да је починио злочин.

Ној каже да је сада, након више од 10 година запостављености, поново фокус ЕУ на Западном Балкану, јер се видело да Русија, Кина, али и Турска покушавају да шире свој утицај.

© SPUTNIK 

„Сада НАТО и ЕУ желе што пре да државе региона интегришу у ЕУ, и то све је геополитички мотивисано. Пошто Србија одбија да призна Косово, што је потпуно исправно јер јој је украдена та територија, она не може тако у ЕУ. А ЕУ жели да што пре прими цео Балкан јер би тиме окончала утицај других у региону“, уверен је Ној.
Према његовим речима то је разлог што непрестано расте притисак на Србију и што се Срби приказују као зликовци.

Указао је да је гледао синоћ вести немачке телевизије, где је из Сребреници видео да једна муслиманска НВО позива младе Србе да дођу и „увере“ се у злочин. То, каже, може бити опасно, јер су млади отворени за све и могу насести на западну пропаганду.

Упитан да ли ће Немачка задржати фокус на Западном Балкану и након парламентарних избора у тој земљи у септембру, Ној је подвукао да је Балкан важан за Немачку, јер тај регион сматра територијом под немачким утицајем.

„Балкан је веома важан Немачкој, која територију бивше СФРЈ сматра својом утицајном сфером, а ту је у конкуренцији САД. Немачкој и САД нису важни никакав суверенитет, већ те земље сматрају вазалским“, казао је он.

Ној истиче да Немачка зато врши посебан притисак на Србију, како би регион ушао у ЕУ, и тиме потпао у потпуности под немачки утицај.

[Božena]

[Božena]

 

Mural sa likom Ratka Mladića osvanuo u Njegoševoj ulici u Beogradu

 

Mural sa likom Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, oslikan je na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića u Beogradu.

 

Mladić je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Žalbeno veće Haškog tribunala nedavno je potvrdilo prvostepenu presudu kojom je Mladić proglašen krivim po deset tačaka optužnice – za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.

 

„Mladić zauvek srpski heroj“, „Haška nepravda za Mladića“, „Tajna Mladićevog prstena hrabrost i prkos“, bili su samo neki od glavnih tekstova na naslovnim stranama tabloida u Srbiji nakon što je nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću potvrđena doživotna kazna zatvora.   danas.rs

[Božena]

Ratku Mladiću će se ponovo suditi? Njegov advokat otkrio detalje

MONDO.BA

---

Ratko Mladić osuđen je na doživotnu robiju.

 

[Milan Nikolic]

 

[haveaniceday]

On 23.7.2021. at 14:47, Božena рече

 

Mural sa likom Ratka Mladića osvanuo u Njegoševoj ulici u Beogradu

 

Mural sa likom Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, oslikan je na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića u Beogradu.

 

Mladić je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Žalbeno veće Haškog tribunala nedavno je potvrdilo prvostepenu presudu kojom je Mladić proglašen krivim po deset tačaka optužnice – za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.

 

„Mladić zauvek srpski heroj“, „Haška nepravda za Mladića“, „Tajna Mladićevog prstena hrabrost i prkos“, bili su samo neki od glavnih tekstova na naslovnim stranama tabloida u Srbiji nakon što je nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću potvrđena doživotna kazna zatvora.   danas.rs

Ко је аутор зна ли се?
Хоћу да му пошаљем новац и материјал за још један ... 

[Božena]

@haveaniceday nemam pojma

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 
Дејан Спаловић

Вербални деликт од Рачка до Сребренице

Закон који је донео Инцко логичан је след догађаја после усвајања резолуција у црногорском и косовском парламенту, што су поздравиле политичке елите у Сарајеву и Загребу, каже Огњен Карановић

 

Мурал у Београду 

Загарантована слобода говора и мишљења за Србе у овом делу Европе могућа је само уколико се износи у унапред одређеним оквирима које су поставили Вашингтон, Лондон и Брисел. Као неосновани се одбацују било какви наводи о српским жртвама у ратовима деведесетих, а за Запад су црвена линија они догађаји који би довели у питање НАТО агресије, као што је оспоравање злочина у Рачку и геноцида у Сребреници.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко наметнуо је закон којим се забрањује и кажњава негирање геноцида у Сребреници, а они који то чине могу бити кажњени и до пет година затвора. У децембру 2019. Основни суд у Приштини осудио је на две године бившег косовског министра Ивана Тодосијевића због тврдње да је исконструисан злочин у Рачку. Осим америчких амбасада у Сарајеву и Приштини, које су поздравиле ове одлуке, из ЕУ су поручили да нема простора за негирање злочина који су се десили у Сребреници и Рачку и да су такви ставови у супротности с пројектом за интеграцију западног Балкана у ЕУ. На основу тога могло би се закључити да је уведен вербални деликт и забрана слободе изражавања Србима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији и питање је да ли је Иван Тодосијевић прва жртва новог политичког апартхејда.

Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић каже да Валентин Инцко није самоиницијативно наступио када је октроисао закон о забрани негирања такозваног геноцида и сигурно је са Запада имао инструкције да тако нешто уради. За „Политику” каже да је тај закон био логичан след догађаја и протеклих месеци после усвајања резолуција у црногорском и косовском парламенту, што су поздравиле политичке елите у Сарајеву и Загребу.

„То је координисана политика усмерена ка повећавању притисака према Београду када је реч о разним изазовима пред којима стоји западни Балкан. Када неко октроише закон који се бави темама из домена вербалних релација, онда залазимо на поље ограничавања људских права. Нарочито када је тема толико осетљива и када је реч о нечему што наука није у потпуности дефинисала”, каже Карановић.

Наводи и да је западни свет одавно на трагу злоупотребе политике људских права и у отворено тоталитарно друштво као једини политички правац који треба да представља духовну основу за једну колонијалну политику и која се злоупотребљава како би се ограничила реч и преко ње и мисао. „Сваки креативни покушај ’малог’ народа, чији број не прелази десет милиона, да било шта предузме у сопственом развоју биће сасечен”, закључује Карановић.

Научни саветник института за новију историју Србије Александар Раковић каже да се уводи вербални деликт зато што је Запад сигуран у то да одлуке које су донели о Рачку и Сребреници нису тачне. За наш лист каже како они, да су сигурни у то што тврде, не би имали потребу да ограничавају слободу говора и слободу мишљења.

„Они посежу за контролом мисли и речи не само обичних људи већ и научника. То је модерни тоталитаризам и долази из слабости Запада због приватног уверења актера да нису имали необориву аргументацију на основу којих би доказали да се, рецимо, у Сребреници догодио геноцид. Они последњом одлуком Инцка настављају да оправдавају агресију на СФР и СР Југославију и разбијање те две земље и то им је покриће и аргументација да су били у праву када су покретали ратове и агресије против српског народа”, истиче Раковић.

Невероватно је да неко у 21. веку донесе одлуку којом Србима забрањује да износе свој суд и политички став, какав год био, о дешавањима и догађајима пре више од 20 година. У демократском свету каквим се представљају није појмљива хајка против слободе говора и права човека да изнесе свој став. Огњен Карановић подсећа да је само неколико дана пре усвајања спорног закона једна независна међународна комисија, на чијем челу је Гидеон Грајф, највећи стручњак савременог света када је реч о Холокаусту, донела један закључак по коме се у Сребреници догодио масакр, али никако није геноцид.

„Не постоји ниједан параметар који би тај злочин окарактерисао као акт геноцида. Није Грајф то први закључио, до истог закључка је дошла и професорка Смиља Аврамов, која је експерт за појам геноцида и она је међу првима то констатовала”, каже Карановић.

Историчар Александар Раковић наводи да су тај закон о Сребреници и чување лажи о наводном злочину у Рачку сигурно синхронизовани од САД и европских земаља које су биле за окупацију јужне српске покрајине и које су свесно прекршиле Резолуцију 1244 СБ УН, али и међународно јавно право и додаје да је део тог пакета и Црна Гора.

„То су одлуке које намећу центри моћи, пре свега у Вашингтону, Лондону и Бриселу. Вероватно се, да је Доналд Трамп остао на власти, ово не би догодило. С новом клинтонистичком администрацијом, којој и Бајден припада, могу се очекивати врло радикални кораци против српског народа, Србије, Републике Српске и Срба у Црној Гори. Пошто су видели да је српски народ дигао главу и да је почео да испоставља своје легитимне захтеве, то им не одговара и решили су још једном да изврше агресију која ће сада бити ментална агресија. То шта се сад ради у БиХ покушај је стварања менталног концентрационог логора где Срби неће смети да говоре шта мисле, што је орвелијанска ситуација”, каже Раковић.

Данас у 21. веку, када се откривају масовни злочини који су чинили представници Запада у колонијама, када научници доводе у питање и неке научне чињенице као што је Ајнштанова теорија релативитета или анализа Библије, невероватно је да неком пада на памет да онемогући да каже шта мисли о наводном геноциду у Сребреници. Да ли ће због усвајања закона у Босни више од милион Срба у РС бити процесуирано? Да ли ће њихову судбину да дели, рецимо, израелски историчар специјализован за изучавање историје Холокауста Гидеон Грајф због изнетог става да се у Сребреници није догодио геноцид, или да ли ће он делити ћелију са судијом Хашког трибунала Приска Матимба Нијамбе, која такође ову одлуку доводи под знак питања? Да ли Марија Захарова треба да потражи доброг адвоката због изнетог мишљења које није на линији Запада по овом питању?

Усвајање тог закона у Босни доказ је да је реч о много свеобухватнијем пројекту наметања неоколонијалног јарма, у конкретном случају покушају рушења српског ентитета у БиХ наметањем идеје о његовим „геноцидним темељима”. Раковић наводи да неко са стране прави шири антисрпски фронт од Босне, преко Црне Горе до такозваног Косова. Матрица по којој раде, размишљају и понашају се није ништа другачија од оне о којој се могло сведочити по Африци и другим деловима света где су током протеклих векова наметали свој колонијални јарам, хушкали народе једне против других и бесомучно их израбљивали. Принцип је исти, а у питању су само нијансе.

politika.rs

[Božena]

 

[Božena]