Shizofrenija

[DankaM]

@,

Vi ste, Aleksandra, dobra osoba. Drago mi je da još ima ljudi koji ne beže i vide i u osobi koja je u takvom stanju ljudsko biće i svog brata. prstgore

Stigma psihijatrijske bolesti je ogromna: dai ne pominjemo profesionalnu i materijalnu uskraćenost, najviše je odbacivanja u međuljudskim odnosima...

Ne mogu da krivim ni "normalne", stvarno; većina se boji onoga o čemu ne zna, i na taj način se odvaja od drugačijeg. Tako jedino sa sigurnošću može

da tvrdi da on nije takav. Nenormalan. Onaj drugi.

10.oktobra je Dan mentalnog zdravlja, i na Adi Ciganliji bi trebalo da udruženja psihijatrijskih korisnika organizuju program.

Javiću Vam više o tome kad dobijem mejl, to su moji stari saradnici, i bilo bi lepo da bude dosta posetilaca tamo.

[Sir Oliver]

@@Sir Oliver,

Hm, našla sam ovo: http://ajp.psychiatr...r...id=175949

Tu se hiperdopaminergično stanje mozga dovodi u vezu sa simptomima SCH, sa sumanutim idejama i halucinacijama. Normalan nivo dopamina utiče na perceptivnu "filtraciju", te mi zanemarujemo neke nebitne detalje u okolini, tj. ne pridajemo značaj nekim stimulusima tipa buka na ulici, ili nešto što vidimo krajičkom oka, i dr. E sad, kad je nivo dopamina povišen, mi te nevažne stimuluse uzimamo u obzir, i pridajemo im značaj i uticaj na naše ponašanje (stimulusi mogu dolaziti iz spoljašnje sredine, ali i iz našeg organizma, bića, šta god da nazivamo unutrašnjim). Oni postaju salijentni, istaknuti, i kao takvi, podložni su svakojakom tumačenju. Ako uzmemo u obzir da pri pojačanom lučenju stvaranju dopamina, takav osećaj je stalno prisutan.

Sad, i gospo'n Kapur kaže da se ovom hipotezom objašnjava samo psihotično-u-Sch.

A i da se izvesnim supstancama mogu izazvati Sch-like simptomi. Ali ne možemo reći da ovi ljude pate od Sch.

Nedostaje ono "osiromašenje" ličnosti i negativni simptomi koji su, po mom mišljenju, ono najtragičnije kod ove bolesti.

ne radi link.

[DankaM]

@@Sir Oliver,

Pokušaću ponovo:

http://ajp.psychiatryonline.org/article.aspx?articleid=175949

[Александрида]

Hm, da, kako pomenu sir Oliver, jako su čudne sve te bolesti, čak i stručna lica koja se bave istima, ne znaju tačne uzroke svih tih oboljenja ( shizofrenije, alchamera, parkinsona i sl. ) Evo jednog kratkog članka o alchajmeru http://www.alz.co.uk/alzheimers/files/info-alz-serbian.pdf i jednog o parkinskonovoj bolesti http://www.clinicanova.rs/neurologija_download/Parkinsonova%20bolest_najcesca%20pitanja%20i%20odgovori_4.pdf

U suštini, sve ove bolesti su na neki načen povezane, i koliko mi se čini, nedovoljno istražene. Za sve postoje terapije, ali se i dalje radi na otkrivanju uzroka istih.

[Sir Oliver]

шта мислите теорији џулијана џејнса о бикамералном уму која каже да су до пре само 4000 година сви људи били шизофрени?

(та врста шизофреније је ако се тако може рећи имала и своје предности)

После се са развојем говора и појавом метафоричког мишљења почела развијати свест и ум је престао бити бикамералан (код већине људи данас је доминантна лева мождана хемисфера).

Ако шизофренију грубо поделимо на два дела, први су психотична стања, а други је постепено пропадање можданих функција, сужавање свести...

Ово прво осим што људе чини нефункционалним, може ли имати икакве предности?

Постоје ли шизофреници код којих се не манифестује овај други деструктивни део?

Шта је са великом шизофреницима у историји, као што је био вероватно Леонардо?

[R.Žiskar]

Шизофренија почиње тако што почнеш да причаш са самим собом.

[R.Žiskar]

Шизофренија почиње тако што почнеш да причаш са самим собом.

Како то мислиш?

[DankaM]

Ако шизофренију грубо поделимо на два дела, први су психотична стања, а други је постепено пропадање можданих функција, сужавање свести... Ово прво осим што људе чини нефункционалним, може ли имати икакве предности? Постоје ли шизофреници код којих се не манифестује овај други деструктивни део?

Taj drugi deo, osiromašenje ličnosti, i to prvenstveno emocionalnog i interpersonalnog dela, je hallmark Sch.

Retko kad osoba dobije dijagnozu Sch pri prvoj psihotičnoj epizodi. Čeka se da se bolje iskažu simptomi, da se vidi tok bolesti kroz vreme...

[Sir Oliver]

http://www.the-scientist.com/?articles.view/articleNo/33338/title/Metabolism-and-the-Brain/

[Јелена011]

Bas super tema 

 

Sreca pa je neko od posetilaca citao i nadjoh je

 

Elem, kod sizofrenije kao i kod ostalih psihoza, mozemo govoriti o patoloskoj spontanosti, kada je fakticki spontanost odnosno preterana projava iste u stvari simptom bolesti, a ne zdravlja. i onda se u terapiji takvih pacijenata u stvari gleda gubitak spontanosti. Kao neki vazan psihoterapijski pokazatelj se uzima uopste recimo kontinuirano prisustvo lecenju, redovnost, disciplina i te da kazem "rigidne" obicne stvari, jer je to pokazatelj odnosa prema sebi i dozivljaja sebe, sto bi laici nazvali "bivanjem sa dve noge na zemlji".

 

Mene fascinira teorija spontanosti koju je razvijo Moreno i nju pratim i proucavam, jer on kad govori o fazama razvoja, i uopste o razvoju, coveka uporedjuje upravo sa genijem, a ne neuroticarem ili majmunom, i kod njega se moze susresti sa pojmom baza spontanosti, gde on veruje da se svako od nas radja sa potencijalom za spontanost koja je neogranicena i on licnost gleda kao na 

Personality= g+s+t+e+choice

Odnosno da licnost cine geni, spontanost, tele, okruzeni plus slobodan izbor koji dete projavljuje jos od samog pocetka.

S tim sto je tele faktor licnosti nesto sto je potpuna novost do tada u teorijama licnosti i odnosi se na intuiciju u odnosu ka drugima, da skratim kada prvi put upoznajete nekoga, vi prosto imate neki dozivljaj njega koji ide od pozitivnog, preko neodredjenog do odbojnog, a koji nije uslovljen prosto nikakvim karakteristikama tog drugog, neko vasim onutrasnjim tele fenomenom.

I dalje je sad sociometrija i proucavanje ponasanja pojedinca u okviru grupe, medjusobnog odnosa grupe i td.

Taj s faktor, faktor spontanosti je on bas razvio u svojim proucavanjima i potpuno je specifican. Dete posmatra kao genija koji bi mogao da postane, a teorija posle ide u pravcu toga da mi od malih nogu ucimo neke uloge, prvo fizioloske, pa onda psihodramske pa socijalne, u kojima mi fakticki ogranicavamo sebe i odakle krecu neuroze i svi drugi poremecaji, dok poreklo psihoza vidi kao i ostali u velikim traumama nastalim u ranom detinjstvu. Objasnjava ih tako sto recimo dete uci da igra uloge, da se krece iz maste preko realnosti i da moze spontano da igra "as if" uloge, da dakle se ponasa "kao da", dok kod psihoza ne postoji prelazak tj povratak iz "kao da.." u realan self, nego su zarobljeni u tom kao da svetu.

Iako smatra da taj poremecaj nastaje u ranom detinjstvu, jako su retki slucajevi da se ispolje tada.

[Лапис Лазули]