Свети Исак Сирин

[Srdjan]

To može samo onaj ko je zaljubljen u Hrista a kroz Hrista u osale ljude ,pa u njima vidi Hrista

А то су сви хришћани...

[Andre Williams]

А то су сви хришћани...

ех, камо среће

[Srdjan]

Sinergija је поставила на свом статусу ове мисли светог Исака Сириног.

"Како човек зна да је његово срце достигло чистоћу? Када све људе сматра добрима и када му ниједан човек не изгледа нечист и грешан, онда је он заиста чист срцем." (Св.Исак Сирин)

Уз жељу да сви који теже чистоћи срца достигну ово о чему свети прича, морам констатовати да се лако може закључити да је такав човек наиван? Јер иако њему, ниједан човек не изгледа нечист и грешан то ипак није тако.

Ја капирам да свети зна да су људи грешни и да нису сви добри али их тако не посматра, тј. не гледа на грех већ на човека.

Јел то? или?

Гледа на оно што јесте. А јесте то да је човек грешно биће, као и то да је слободно биће. То што је слободно (колико-толико), довољан је разлог да не поистоветимо човека са прошлошћу која га је "обликовала", тј. да му не будемо судије.

Смирење је корен свих врлина, а човек постаје смирен када себе, друге људе и свет почиње да сагледава реално, тј. онакве какви они јесу. Истина је да и у "најнеслободнијем" човеку тиња нека тиха ватрица слободе која је довољна да га промени из корена.Та ватрица је божанског порекла, дар од Бога, то је искра постојања, печат бића, семе доброте и љубави, а човек који је посвећен Богу и уме да воли, то и најпре примећује код другог човека. Све остало је, знао/незнао, другоразредно.

[Srdjan]

ех, камо среће

Већина нас "постаје хришћанима", како рече Владета Јеротић...

[Sinergija]

А колико је стварно оно што ми замерамо једни другима?

Пола "грехова" које приписујемо једни другима су само наша уобразиља.

Ми често подозревамо да нас неко провоцира,да је ироничан,да жели да нас увреди ,а да то подозрење потиче само и само од нас самих, док онај други нема никакву лошу намеру,осим што се можда неспретно изразио,или нас погледао.

Око нас вара.

Што се тиче друге половине, сетимо се да свако од нас греши из слабости,из незнања,или огрезлости у греху (када нам грех делује као нешто најбоље што можемо да учинимо за себе).

Тачно је да највећи број људи,нажалост, када их неко не осуђује,не обраћа пажњу на њихове грехе,помишља да је тај наиван,глуп,слеп...али ко је ту уствари наиван?

Наивно је мислити да можемо испуњени лошим помислима осећати блаженство љубави.

[w.a.mozart]

konačno jedna PRAVOSLAVNA tema na forumu... kroz Hrista i liturgiju vidimo ljude onakvima kavima ih Bog vidi i želi da budu... pri tom ne postajemo slepi za realnost već vidimo kako jeste ali se ponašamo kao Hristos prema svima nama... mislim da je smajli najbolje objasnio rečima

u-eshatonu i naravno shiticesocool LOL

[JESSY]

дај нам Боже свима... који желе

ја то јако желим...а пошто желим, надам се да ћу једног дана и успети...бар ћу се трудити... bighugbighug

[Sinergija]

ја то јако желим...а пошто желим, надам се да ћу једног дана и успети...бар ћу се трудити... bighugbighug

Само да се упишем и ја 29dz8zk

[Sinergija]

konačno jedna PRAVOSLAVNA tema na forumu... kroz Hrista i liturgiju vidimo ljude onakvima kavima ih Bog vidi i želi da budu... pri tom ne postajemo slepi za realnost već vidimo kako jeste ali se ponašamo kao Hristos prema svima nama... mislim da je smajli najbolje objasnio rečima

u-eshatonu i naravno shiticesocool LOL

jahojao234 Пети пут сам кренула да скинем овај постер!

Кад год га видим ја га скинем,за сваки случај

[Guest]

Свети Исак Сирин, Подвижничке беседе

10. Мај 2012 - 12:32

Монаси манастира Св. Саве у Палестини Аврам и Патрикије превели су почетком 9. века са сиријског на грчки језик Подвижничке беседе Преподобног Исака Сирина. Подвижничке беседе су сачуване у многобројним рукописима које имају значајних одступања. Године 1770. Никифор Теотокис издао је Подвижничке беседе које су се базирале на два рукописа. Јоаким Специрис је Теотокисово издање прештампао 1895. године.

Манастир Ивирон, на Светој Гори, поверио је филологу Марселу Пирару задатак да начини критичко издање беседа Преподобног Исака Сирина које се заснивају на читавој грчкој преписивачкој традицији. Он ће покушати да поврати првобитни текст близак тексту првих преводиоца. Издавачка кућа Домос ће објавити први том. Пошто се подвижничке беседе Исака Сирина појављују по први пут у критичком издању, потребно је истаћи да ће превод пратити обимни и темељни увод који обухвата: а) Живот Светог Исака; б) Истраживање и богословље извора; ц) Расправа о сиријском оригиналу, раним преводима и језику грчког превода; д) Историја грчког текста са описима рукописа; ф) Уређивачка начела.

Пет беседа које су приписиване Светом Исаку и које су укључене у одређене рукописе представљене су у Додатку.

Извор: Св. манастир Ивирон, Света Гора

[JESSY]

Искушења, каква по Божијем допуштењу долазе на бестидне људе који су у мислима својим надмени пред благошћу Божијом и својом је гордошћу ражалошћују су следећа: очигледна демонска искушења, која превазилазе границу душевних снага; одузимање силе мудрости коју људи поседују; жарко осећање блудне мисли у себи, која им долази по Божијем допуштењу ради смиривања њихове охолости; лака раздражљивост, жеља да се све постави по својој вољи, за препирањем речима, осуђивање, презир срца (срце које све презире и запоставља); потпуна заблуделост ума, хула на име Божије, лудачке, достојне смеха, или боље речено суза, мисли; и то што их људи запостављају, што њихова част постаје ништавна, и што им се, јавно и тајно, на разне начине, наноси срамота и поруга од демона; жеља да опште са светом и да му се обраћају, да непрестано говоре и неразумно празнослове, да увек за себе траже нешто ново, а такође и лажна пророштва и обећања која у многоме превазилазе снаге. И то су душевна искушења. Телесним искушењима припадају: болести од којих човек увек болује, замршени, тешко разрешиви догађаји, свакодневни сусрети са рђавим и безбожним људима; или пак човек пада у руке насилника или његово срце изненада и без икаквог разлога осећа страх, или често трпи страшне, за тело погубне падове са стена, са високих места или нечега сличног; или, најзад, осећа оскудицу у ономе што помаже срцу Божанском силом и надањем вере; краће речено, све што је немогуће и што превазилази снаге сустиже и њих саме и оне који су им блиски. Све то, што смо изнели и набројали, спада у искушења гордости. Она се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар. Њему се све ове недаће дешавају сразмерно томе колико је таквих гордих помисли усвојио. Према томе, по врсти својих искушења закључи о путевима истанчаности свога ума. Ако увидиш да су нека од ових искушења повезана са раније наведеним искушењима, знај да, колико их имаш, толико је у тебе продрла гордост. Послушај још и о другом начину (тј. о начину да се изведе закључак о искушењима): свака таква околност и свака патња, ако није праћена трпљењем, служи двоструком мучењу, јер трпељивост у човеку одвраћа несрећу, док је малодушност мајка мучења. Трпљење је мајка утехе и нека сила која се обично рађа из широкогрудости. Човеку је тешко да у својим патњама открије ту силу без Божанског дара који се задобија непрекидном молитвом и проливањем суза. Када је Богу угодно да човека изложи већим патњама, допушта му да падне у руке малодушности. Она у човеку рађа силу унинија која га обузима, у коме он осећа потиштеност душе и то је укус геене; овде се на човека наводи дух бесомучности, из кога проистиче хиљаду искушења: збуњеност, раздражљивост, хула, жаљење на судбину, изопачене помисли, пресељавање из једне земље у другу и сл. Ако се запиташ шта је узрок свему томе, рећи ћу ти: твоја лењост, јер се ниси потрудио да се од тога исцелиш. Постоји један лек за све то и само уз његову помоћ човек у својој души брзо налази утеху. Какав је то лек? Смиреноумље срца. Без њега нико не може порушити преграду (снагу) ових зала: ускоро ће открити да су га надвладале несреће. Немој се гневити на мене зато што ти говорим истину. Ти ниси тражио смиреноумље свом својом душом. Али, ако хоћеш, стули у његову област и видећеш да ће те оно ослободити од твога зла, јер ти се по мери смиреноумља даје трпљење у несрећама, а по мери трпљења олакшава се терет твојих патњи и добијаш утеху; по мери утехе увећава се твоја љубав према Богу, а по мери љубави, увећава се и твоја радост у Духу Светом. Милосрдни Отац наш када благоизволи да Својим истинским синовима олакша искушење, Он их не лишава тог искушења него им у искушењима даје трпљење. Сва ова блага они примају руком трпљења свога ради усавршавања својих душа. Нека и нас, по благодати Својој, удостоји Христос Бог да у захвалности срца претрпимо свако зло из љубави према Њему! Амин.

 

[JESSY]

Уђи радосно у ону ризницу, која у теби лежи и видећеш
тако ризницу небеску, јер ове две су једно исто. И само је
један улаз у обе. Лестве што воде у Царство скривен су у теби
и наћи ћеш их у својој души. Зарони у себе и у своју душу
наћи ћеш степенике којима ћеш се попети.

 

+++++

 

Љубав умирује боље него храњење гладних у свету,
или привођење многих народа служењу Богу.

[JESSY]

[JESSY]

 

Када помислиш да тонеш у искушења и тугу, тада је Христос поред тебе и крепи те. Не заборави свете мученике који су поднели толика страдања за љубав Христову. Наше невоље нису ништа у сравњењу са страшним мучењима и истјазавањима светих, која су радосно поднели да би добили неувељиви венац победе. Тајна светих мученика била је трпљење. Истрпели су! Нису побацали оружје, него су се борили. И, очима душе гледали су подвигоположника Христа, који им је спремио венце победе.

 

Својим трпљењем, доспели су од пећи искушења до величанства славе! Трпљењем својим, затварали су уста царевима. Трпљењем својим, учинили су да су многи џелати који су их мучили поверовали у Христа. Многим мученицима се пружала прилика да уместо мучења добију светску славу. Али они су више волели смрт, која ће их једном заувек привести Христу. У срцима њиховим горео је огањ љубави према Богу. Одрекли су се свих ствари и лажних радости да би вечно живели у радости, близу Бога.
 

[Дуња]

 

Овај човек је нестваран - цела његова личност, знање, понашање, природност, једноставност, ведрина - као неко сновиђење. Брилијантан. Увек му се изнова дивим. Свако његово излагање је за мене импресивно.

Још тако финим тоном и темпом прича - може се слушати по цео дан. 

 

http://youtu.be/g2TeJ_fbX2M?t=20m13s