Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak

[JESSY]

Sta je to što se zove život? Niz velikih i malih zagonetki, neizvesnosti, iznenadjenja;
neke od tih zagonetki ostaju nerešive putovanje brzim vozom kroz stanice a ti ne znaš na kojoj treba da se zaustaviš.
Otkad tako putuje i gleda pejzaže koji se smenjuju, možda je to u svakom slučaju bolje,
nego kroz maleni prozor zuriti u uvek isti komad neba...

 

 

Najgore je kada ljudi nisu ni dobri ni zli, već podnošljivi,
nemaš nikakve mogućnosti da se spaseš od njih.
Kraj dobrih ostaješ svesno, više ili manje zadovoljan,
a oni zli, mogu da odigraju odlučujuću ulogu u našem životu.
Zato što se teško daju odstraniti, kao krlje su, paraziti.

 

N.Marinkovic

[JESSY]

Neprestano se trudim da saopstim nesto nesaopstivo, da objasnim nesto neobjasnjivo, da ispricam nesto sto nosim u kostima i sto se u tim kostima moze doziveti. Mozda to u biti i nije nista drugo doli onaj strah o kojem je vec cesto bilo govora, upravo strah protegnut na sve, strah i od onog najveceg i od onog najmanjeg, strah, grcevit strah od izricanja jedne reci. Uostalom, mozda taj strah i nije samo strah nego i ceznja za necim sto je vise od svega onoga sto uliva strah?

Franz Kafka

[ines]

 Jedna sjajna rečenica Đoleta Balaševića: Nekad ne znam dali sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost, ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost, tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem....

 

[Srdasce]

" Kakva takva?"

 

" E, to neću da ti kažem. Lepo, takva. Kada bih ti rekao, sve bih pokvario. "

 

" A voliš me zbog moje neke osobine, koja je stečena vaspitanjem, i obrazovanjem, ili sam se s njom rodila? ", upitala sam.

 

"Rodila si se s njom. Nemoj više ništa da me pitaš. "

 

 

(Vesna D. Milojević )

[JESSY]

- Nekada davno, zivela je jedna tuzna devojka....
- A zato je bila tuzna?
- Polako, nemoj me prekidati, sve cu da ti ispricam po redu. Zato sto je
bila usamljena i bez ikog na svetu...
- Je l' ni mamu nije imala?
- Nije imala nikoga sama samcita. Sedela jednog dana ta tuzna devojka na
obali sinjeg mora.
- A zasto sinjeg, kad je more plavo?
- Dobro - plavog mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.
Kako se ona igrala sa kamencicima, on resi da
jedan pretvori u kamen srece. Iznenada, kamencic koji je ona uzela,
snazno je zasijao na njenom dlanu, lepse od bilo
kog dragulja.
- A ona?
- Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: mozda ima jos ovakvog
carobnog kamenja na plazi, pa je pazljivo spustila
svoj i krenula da trazi drugo.
- I onda?
- Isla tako, isla, spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan
jedini, i pravljen samo za nju, pa brze potrci
nazad, ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada.
- A sutra, kad je bio dan, je l' ga onda nasla?
- Nije, more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju (bajka treba srecno da se zavrsi, sta je sad ovo).
- A zasto ga je more odnelo?
- Zato sto nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio srecu u ruke, a
ona nije znala da je zadrzi. Polakomila se i htela
jos. Ali tu nije kraj bajke. More cuva taj kamencic srece i izbacice ga
pred neku drugu devojku koja ga bude zasluzila i
koja ce znati da ga sacuva.
- A meni je, ipak, zao i one devojke sto ga je izgubila - kaze pospani
glasic.
(I meni je.)
- Sta je sa njom dalje bilo?
- Ne znam. Nije ni vazno, samo ti lepo sanjaj.
(Znam, ostala je na obali i jos uvek moli more da joj vrati njen dragi
kamen).

Spletkarenje sa sopstvenom dusom, Marija Jovanovic

[JESSY]

 Tajni zakoni naseg najintimnijeg zivota, oni sto nas podjednako upucuju na vjecnost i na prolaznost, nigdje nisu tako prisutni kao u osjecaju ljubavi. Moje saznanje ljubavi prolazilo je kroz razlicite faze, od srece do bola, od ushicenosti do rezignancije, ali nikada nisam pokusavala da tu najljepsu ljudsku sposobnost, sposobnost voljenja, ocrnim, osumnjicim ili ismijem. U godinama mladosti ljubav je pjevala kao ptica, brujala je u meni kao vjecna muzika; sada, zrele godine je jos dublje shvacaju i postuju. Ne znam sto bih jos mogla dodati kao uzgredno objasnjenje, osim da je iskustvo ljubavi sazeto iskustvo samoga zivota.


Vesna Parun

[JESSY]

 Ljubav nije nesto sto te ceka ''tamo negde''. Ona je u tebi. U tvome sopstvenom srcu - u onome sto si voljan da das..
Svi smo sposobni za ljubav, ali nemamo svi hrabrosti da volimo kako treba. Plasimo se da dajemo jer strepimo da nam se nece vratiti.
Nikad ne odbijajte i ne iskljucujte ljubav zato sto misliteda je ne dobijate u pravo vreme. Nikada ne omalovazavaj te ono sto vam necije srce nudi.
Ako vas voli, primite njegovu ljubav, zadrzite je pa mu je vratite u jos vecoj meri nego sto vam je dato..
Ako je tako budete razmenjivali, srca ce vam biti kao zlato, a duse dovoljno snazne..
Ako u ljubavi ne mislite na sebe, necete se ni zbog cega ni kajati...

Kejt Karigan

[JESSY]

Svi mi imamo s Bogom jedan ugovor. Polovina svega što imamo, ili činimo,
polovina vremena, snage ili lepote, naših poslova i putovanja ostaje nama na
raspolaganju, a druga polovina ide Bogu. Tako je i sa ljubavlju. Pola naše ljubavi
ostaje nama, a druga polovina ide Bogu na istinu i ostaje tamo na lepšem mestu
i traje zauvek, ma šta se s našom polovinom naše ljubavi ovde desilo…

Milorad Pavić..Poslednja ljubav u Carigrdu

[JESSY]

``Svi smo mi, bas svi, obogaljeni i iskrivljeni. Vecina nas ocajnicki se trudi da otera svoju izoblicenost s vidika i iz misli. Nase patnje alhemija duse pretvara u zavisnosti, cireve, mozdane udare, mrznju, cak i u ratove. Ali jedan veoma mali broj ljudi, koje mozemo slobodno zvati i andjelima, pojavljuje se nepredvidivo u nasim zivotima i sprecava nas da bezimo od sebe. Sedeci u ``Linksu``, izranavljen i sam, znao sam makar da sam imao srece da nadjem jednog andjela.``

Kit Ablou ``Poricanje``

[JESSY]

Svađa

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne . Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.


Antoni de Melo

[JESSY]

Najgore je kada ljudi nisu ni dobri ni zli, već podnošljivi,
nemaš nikakve mogućnosti da se spaseš od njih.
Kraj dobrih ostaješ svesno, više ili manje zadovoljan,
a oni zli, mogu da odigraju odlučujuću ulogu u našem životu.
Zato što se teško daju odstraniti, kao krlje su, paraziti.

Nada Marinkovic...Naslednici

[JESSY]

Tužan sam.
Toliko sam tužan da mislim da ću sutra umreti kada te napustim.
Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno - da te nikada nisam ni sreo.Tada ne bih bio tužan, već prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga.Ona je crna odeća.
druga strana sreće.
Jer hteo sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da ću postati dvostruko ranjiviji ako to dobijem... Mudrost ipak dolazi u pogrešan čas: kad mladost prodje, bura se stiša i devojke odu kući...


Erih Marija Remark - Doba života i doba smrti

[JESSY]

"Glavno je, ne lažite sebe samog. Onaj ko laže samog sebe i svoju laž sluša,dolazi dotle da više nikakvu istinu ni u sebi, ni oko sebe ne primjećuje, i prema tome, ne poštuje ni sebe ni druge.
A, ne poštujući nikoga, prestaje da voli, i nemajući ljubavi da bi sebe zaposlio i zabavio, odaje se strastima i grubim nasladama, i u svojim porocima dolazi sasvim do životinjizma, a sve je to zbog neprekidne laži, ljudima i sebi!"


Braća Karamazovi-F.M.Dostojevski

[JESSY]

On mi kaže...
- Pružajući muškarcu iluziju ljubavi, da je voljen na način na koji to želi, žena se služi svojim majčinskim instinktom - vara ga da bi se zaštitila. Od čega? Od života ili sebe same? Potrebno je samog sebe zavarati kako bismo prevarili drugoga, ali ako samozavaravanje postane istinito (to jest, svesna laž), tada je laž potvrda samozavaravanja. Znači da je laž potrebna kako bismo osigurali ljubav (prema sebi i prema drugima) - što znači da je i ona laž. Laganje zbog straha od gubitka (bes), od gubitka ljubavi! Zamišljamo da laž koristi drugome, ali možda služi nama: stvarajući uterinski svet u kom muškarac napokon može da živi. Uterinski svet znači Svet Ega, gde je sve onako kako on želi, ili kako mu treba. Ona, zna i oseća šta mu je i na koji način potrebno: potrebna mu je njena prilagodljivost. Ona je njegovo okruženje, njegovo promenljivo, moguće okruženje...
Gde je tvoje istinsko 'ja' - ni u rečima, ni u pisanju, ni u životu, ni u igri - gde je onda?

Anais Nin - Dnevnik

[JESSY]

“Čovek ima više hrabrosti prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom.
Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra.
Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra.
Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote.
Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog.
Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.”

Jovan Dučić, “Blago Cara Radovana”