Поново напад секулариста на епископа јегарског Порфирија

[andrej]

Vladika gleda porno

Milan Vlajčić

У једној од оних серијских ТВ-емисија које се баве животом и делом наших савременика, гледао сам портрет владике Порфирија, председника Савета РРА (Републичке радиодифузне агенције).

Нећу помињати име ауторке јер ово није ТВ-рецензија (није реч о Студију Б, јер је тамо часни владика редовни подстанар). Њему немам ништа да замерим, јер је његово световно ангажовање симбол опште пометености ове разбијене земље.

Кад би на челу врхунског регулаторног тела за медије у Енглеској био неки англикански бискуп, цела Енглеска би скочила на ноге: ми смо секуларна држава. Слично у Немачкој, Италији, колевци хришћанства. Тамо би то било немогуће замислити.

Али ми живимо у незваничној, православној џамахирији, и владике (посебан случај су носиоци медаље за језик мржње, Филарет и Амфилохије) у нас се уплићу у све живо и мртво (ово друго им је ближе, јер они и морају да брину о оном свету).

У поменутој емисији ауторка је успела да дозна да је пречасни, пре преузимања одговорне дужности за контролу медија, правио неки црквени програм. То је њу развеселило, а мене ражалостило (да не кажем насмејало). Зар је то довољно?

Одговарао је смерно. Искрено говорећи, питања су била опрезно метиљава. Пошто је исказивао бригу за целокупни медијски систем, волео бих да дознам како надгледа силесију порнографских програма у ноћним сатима. Морао би и то да има у виду. Владици није лако.

Зато се и догодило да у протеклим годинама (пет-шест) РРА није учинила ништа, осим исказивања забринутости за ово или оно. А они су највећа брига. И изврсно се подударају са низом „независних“ тела која ничему не служе. Сем да се заташкају праве невоље овог друштва огрезлог у корупцији и безакоњу.

ИЗВОР: BLIC-online

[andrej]

Овакве ствари се спорадично дешавају (мислим на апсурдне нападе милитантних и острашћених секулариста на било какав друштвени ангажман црквених великодостојника) - а понекад, тек подсећања ради, на њих треба и одговорити.

Да ли овде почети од непримереног и провокативног наслова, који не служи на част ни BLIC-у ни аутору текста - или поћи од самог аутора (линк у његовом имену на почетку текста води ка његовом "журналистичком опусу" на Блицу - доминирају теме попут вијагре, Мадоне у српској култури и слично - теме, понекада, и јесу сведоци својих аутора)?

У својој "критици" аутор Милан Влајчић креће од погрешне премисе: да је милитантни секуларизам који искључује верске заједнице из било какве друштвене активности, "нормалан" и подразумевајући" систем за модерно демократско друштво. Напротив, од савремених демократија, једино је Француска доследна таквом друштвеном моделу. У Британији, Немачкој, Италији, Пољској (а Русију и да не спомињемо), припадници и великодостојници верских заједница итекако имају своје друштвене функције. Не само да им демократско друштво то не замера - напротив, степен друштвене одговорности се од њих и очекује.

У савету РРА, поред места за партијске кадрове, предвиђена су места и за представника медија и представника верских заједница. Консензусом традиционалних верских заједница, њих у том савету представља управо преосвештени епископ јегарски Порфирије. Дакле, исто тако лако је на његовом месту могао да седи и неко из римокатоличке надбискупије, исламске или јеврејске заједнице - само, да је тако, овакви попут Влајачића би ћутали, пошто не би било "политички коректно" нападати представника мањине (чак ни са позиција секуларизма). Даље, епископ Порфирије је на Скупштини Србије и први пут био изабран и сада недавно реизабран на ту функцију, не као представник СПЦ, него као члан Савета - тела из чијег се састава бира и директор. Осим тога, иако је црквени великодостојник, епископ Порфирије је и грађанин Србије и има права да бира и да буде биран на све друштвене и државне функције - тачније, нема закона који му то забрањује.

Аутори попут Влајачића, а изгледа и медији попут BLIC-а, понекад прибегавају најприземнијем виду продукције сензација - када сензације нема, измисле је. Који је бољи начин да се на свој минорни рад и безначајно име привуче пажња, него да се нападне један од најпопуларнијих епископа највеће Црквене заједнице у Србији. Али, управо су овакви напади и доказ да ипак живимо у демократском друштву - када би, на исти начин, неки новинар-ултрасекулариста критиковао рецимо тамошњег бискупа Језеринца за подршку усташтву, тај новинар би сигурно морао да се брине за личну безбедност. А у Србији ништа није свето и све је доступно анонимним и безначајним пљувачима, малим и самозадовољним сподобама. Овде су, по ко зна који пут, уз напад на Цркву, нападнута и људска и грађанска права њених великодостојника - а, да апсурд буде већи, то је управо напад "у име тих истих права" - а заправо, последица остатака комесарског духа, који очигледно, још увек нисмо успели да прогнамо из српског друштва.

[Milan Nikolic]

По мени, овакве ''куће'' попут Блица, не разликују се од нарко-дилера. Продали би чист отров, само да се има велика зарада.

[Баба]

Vladika gleda porno

Milan Vlajčić

У једној од оних серијских ТВ-емисија које се баве животом и делом наших савременика, гледао сам портрет владике Порфирија, председника Савета РРА (Републичке радиодифузне агенције).

Гледао је портрет владике Порфирија, замисли неко гледа портрет владике Порфирија, и онда доноси неке закључке.

Обавештење за господина Милана , владика Порфирије живи у манастиру Ковиљу , сваки дан ујутро манастир се отвара у 4 сата , слободно може да оде тамо и да гледа портрет владике Порфирија, такође и са тим портретом да разговара уживо, а можда нешто и научи...

Нећу помињати име ауторке јер ово није ТВ-рецензија (није реч о Студију Б, јер је тамо часни владика редовни подстанар). Њему немам ништа да замерим, јер је његово световно ангажовање симбол опште пометености ове разбијене земље.

То је била емисија на првом програму ртс. Световно ангажовање није симбол опште пометености , то може бити само у пометеним умовима које су комунисти у претходном периоду помели а они данас не капирају да у Цркви живе и функционишу живи људи , грађани ове државе са свим правима које имају грађани ове државе а не некакви портрети.

Кад би на челу врхунског регулаторног тела за медије у Енглеској био неки англикански бискуп, цела Енглеска би скочила на ноге: ми смо секуларна држава. Слично у Немачкој, Италији, колевци хришћанства. Тамо би то било немогуће замислити.

Тамо је то могућније замислити него овде у низ институција су клирици на одређеним функцијама, потребно је само обавестити се , разлика ипак постоји њихови клирици су мање више обријани па се споља ни не види да су клирици.

Италија није колевка Хришћанства она је једна од старих хришћанских медитеранских земаља ништа мање или више значајна од Шпаније, Грчке , Турске , Палестине(која је и у школском атласу за децу основне школе нацртана као колевка Хришћанства) и других делова римског царства, најјадније је када неко узме да држи слово поповима( при том овде је у  питању профил владике Порфирија који је доктор) а да нема познавање основног образовања.

Али ми живимо у незваничној, православној джамахирији, и владике (посебан случај су носиоци медаље за језик мржње, Филарет и Амфилохије) у нас се уплићу у све живо и мртво (ово друго им је ближе, јер они и морају да брину о оном свету).

Овај цинизам је крајње глуп, а уједно представља говор мржње усмерен према појединим владикама.

У поменутој емисији ауторка је успела да дозна да је пречасни, пре преузимања одговорне дужности за контролу медија, правио неки црквени програм. То је њу развеселило, а мене ражалостило (да не кажем насмејало). Зар је то довољно?

Шта је песник хтео да каже , то само он зна...

Одговарао је смерно. Искрено говорећи, питања су била опрезно метиљава. Пошто је исказивао бригу за целокупни медијски систем, волео бих да дознам како надгледа силесију порнографских програма у ноћним сатима. Морао би и то да има у виду. Владици није лако.

Опет један глуп цинизам, владика тешко да има толико времена да пиљи у тв 24 сата , што не значи да неке спорне емисије не погледа и не прегледа. Опет један стереотип из периода комунистичког, Црква је културно историјски споменик, владика је споменик, дакле није човек , како он као споменик уопште може да гледа тв и разуме шта се тамо приказује. Друго циник ипак зна да је владика човек и управо потенцира овим пасусом његову људскост , али онако како он замишља људскост а то мишљење је блиско мишљењу сваког криминалца, типа ако ја крадем и убијам , ма свако краде и убија само се прави да то не ради, тако и писац Милан показује да он гледа порњаву и да му то није ништа неприродно и страно , али презирући светост живота монашког злехуди грешник мисли да не постоји свет начин живота, јербо сви смо ми ипак само људи а људи су наравно стока и треба да се ваљају у својим гресима јер је то тако људски, а то да неко ипак не живи тако, ма да то је само фарса уображених попова.

Шта рећи, сем - грешниче покај се, твоје речи о теби највише говоре !

Зато се и догодило да у протеклим годинама (пет-шест) РРА није учинила ништа, осим исказивања забринутости за ово или оно. А они су највећа брига. И изврсно се подударају са низом „независних“ тела која ничему не служе. Сем да се заташкају праве невоље овог друштва огрезлог у корупцији и безакоњу.

Још један доказ моје претходне поставке , за госн Милана друштво је огрезло у корупцији и безакоњу, дакле народ је огрезао у корупцији и безакоњу или што би рекли монтипајтоновци ухапсите друштво.

Да ли је и госн, Милан део овога друштва огрезао у корупцији и безакоњу или је он једини изнимка а можда и није део овога друштва , кој ће га знати.

Читам недавно интервју Шапера у пресу где он наводи да је кључна ствар данашњице враћање поверења у наше државне институције , поверења које је изгубљено у времену комунизма, каже Шапер при том парафразирам да је најлакше кукати ко бабетина нека , и да је данас највећим делом интелектуална елита окренута критицизерству свега и свачега а контруктивних предлога нема нигде. Ево и ја позивам госн. Милана да да неки конструктивни предлог уместо што се излупета овако јавно.

[nishizawa]

Слично у Немачкој, Италији, колевци хришћанства.

1000000001010 klapklap 0102_laugh

[Prolece]

Слично у Немачкој, Италији, колевци хришћанства.

0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

0212_rolleyes confused

[Aquilius Cratus]

A najjace je sto lik ne konta da u cirilici postoji karakter za dž kao џ а ne kao дж.

 0212_rolleyes confused 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh smej.gif smej.gif

[andrej]

A najjace je sto lik ne konta da u cirilici postoji karakter za dž kao џ а ne kao дж.

 klapklap ;) smej.gif smej.gif 7896634 smej.gif

Ех, сад... My bad!  crvenilo crvenilo crvenilo 7896634 bangin

На брзину сам конвертовао текст у ћирилицу, пошто сам морао да изађем, па нисам прегледао... Ех, сад ћу да исправим... 

Иначе, што се тиче Италије, немојте тако: можда је човек понесен својим "ренесансним духом" па мисли да је и хришћанство настало у ренесанси... 

[obi-wan]

Слично у Немачкој, Италији, колевци хришћанства.

algabacaju 0102_laugh

greengrin