Да ли је добро имати тајне?

[Guest]

веровато затишје пред неку добру буру хехехехе...

[Никола Ђоловић]

:229229229:

[ВИЛМА]

Никола, свакако није добро ни одавати се превише пред другима, а ни бити превише затворен. И један и други екстрем делују помало одбијајуће. Тајне оптерећују ако су мрачне, а испуњавају ако су слатке.

Колико је добро да постоје ? Не знам...неминовне су сигурно, али ваљда свака тајна изађе на видело.

Ја имам слатку тајну, али нећу да вам кажем  0102_laugh :229229229:

[Divad]

Ако би морао да бирам да будем или сувише повучен или сувише отворен,изабрао би повученост.Повученост отвара врата трезвоумљу и живљем разговору са Богом.  :229229229:

[Никола Ђоловић]

Навео бих други пример, животни, колико постоје  људи који насилно желе да упадну на терен нечије тајинствености:

Постоје људи, без обзира на ранг службе и позиције у друштву, да ли верујући или не, униформисани или не, који су толико бахати да себи сувише дају за право докле смеју ићи и потезати нека врло деликатна и приватна питања која немају додирних тачака са њима. Не могу набројати толико примера, завидних за још увек нереализовану пастирску службу, али бих се увек налазио затечен пред «мантијским зачикавањима» оних који од Православља праве личну контролу, монопол и тоталитаризам над својим ближњима. Колико пута сам срео свештенике који уместо љубазног дијалога одмах, напрасно, без пардона продиру на терен нечије интимности, чак и ако би се она можда нашла погрешивом. Још увек памтим једном релативно младог свештеника са којим сам имао више пословну неголи личносну сарадњу током довођења ђака на Литургију, зашто их нисам «научио постити». Као да сам ја могао наредити 21.одељењу пута два родитеља на сваког ученика да испоштују по сваку цену поредак Цркве као да то од мене зависи? А да не говорим о масовном али намерном саблажњавању оних квази-хришћана и лаика који су више атаковали на оно што је регуларно неголи на оно што је дефективно. Дакле, нема то везе којим се послом човек бавио него са каквоћом његове личности која упорно разматра оно што није у његовој надлежности, осим што је у надлежности самог себе а то не баца на поље корекције.

Такође, као што постоје људи, који самопроглашеним духовништвом дају себи за право да се баве туђим животима, да од тајне нечијег бића стварају интриге и спекулације (дакле, не мислим стриктно на појединце из клира).

Као што постоји здрава мера да човек не може баш у свему да другоме показује своја осећања.

Тако, ни свака отвореност није стриктно последица односа већ може бити и егоцентричне еуфорије.

[JESSY]

не знам да ли је добро имати тајне, јер заправо у буквалном смислу тајна не постоји... Господ зна све наше

мисли, осећања, дела и то је најважније...мислим да није толико битно да ли ћеш нешто да кажеш човеку или не  ...а на крају се све ипак и сазна...стварно би били идеално кад би постојала нека средина између потпуне отворености и ћутања, али...сви смо различити, па се тако и понашамо, али је најважниије да будемо оно што јесмо...само тада ћемо се осећати добро...мени лично више прија кад сам у друштву отворене особе...особа која ћути ме збуњује, јер не знам шта мисли и осећа...опет мислим да су отворене особе искреније и чистог срца...али наравно не мора да буде увек тако... 

[Никола Ђоловић]

не знам да ли је добро имати тајне, јер заправо у буквалном смислу тајна не постоји... Господ зна све наше

мисли, осећања, дела и то је најважније...мислим да није толико битно да ли ћеш нешто да кажеш човеку или не  ...а на крају се све ипак и сазна...стварно би били идеално кад би постојала нека средина између потпуне отворености и ћутања, али...сви смо различити, па се тако и понашамо, али је најважниије да будемо оно што јесмо...само тада ћемо се осећати добро...мени лично више прија кад сам у друштву отворене особе...особа која ћути ме збуњује, јер не знам шта мисли и осећа...опет мислим да су отворене особе искреније и чистог срца...али наравно не мора да буде увек тако... 

greengrin

[Зорица екс Милева]

Svaka čast za temu. Žao mi što je ne vidjeh ranije. Mislim da je dobro da čovjek živi tako da nema razloga ništa da krije. Jer sakrivanje stvari obično ima neku negativnost koju nosi sa sobom (skrivala sam mnogo toga - i na kraju mi se to obilo o glavu). Volim da živim tako da prosto sve ono što uradim nije toliko strašno da bilo ko zna. Smatram da je uvijek bolje reći istinu nego tajiti, pa kad se otkrije hvatati se za glavu. E sad neki kažu ja ćutim da ne bih povrijedio toga i toga, ali ono što je surova istina ti na kraju uvijek više povrijediš onoga drugog svojim ćutanjem, nego svojom pričom. Što se tiče otvorenosti i zatvorenosti, kako vrijeme prolazi sve više uviđam da je bolje da ne govorim mnogo, jer se iz te govorljivosti često izrodi nešto što u snu čovjek ne može da zamisli, i složila bih se sa Davidom čovjek postaje bliži Bogu. Dakle živjeti bez tajni i ne pričati baš mnogo - to je odgovor na ovu dilemu. Jer iako su otvoreni mnogi takvi ljudi mnogo štošta skrivaju. .gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />

[Oglo]

mene interesuje druga stvar:

kako regulišete neke tajne recimo o drugima koje htjeli ne htjeli saznate

u stvari ne tajne nego baš ozbiljne stvari,okej sa reagovanjem treba upozoriti uputiti na pravi put,

ali kako sa sobom regulišete to posle,to saznanje koje imate

[Ристо Подвожњак]

Зависи како се посматра? Свакако је циљ да немамо тајне, да живимо да се не постидимо ничега и да не погнемо главу кад наш живот изађе на видјело. Ипак у свијету у којем живимо и у којем имамо слабости,није добро да сви знају нашу слабост, јер би људска злоба могла да удари у нашу најслабију тачку. Мада није добро ни скривати се и правити лицемјером. Све зависи од ситуације и људи са којима имамо лични однос.

[Душко Дугоушко]

Dobro je imati Svete Tajne...