Атлантик против Евроазије

[Justin Waters]

Постојање атлантског погледа на свет у односу на питање евроазијског је нешто што сам скоро сазнао и јако сам заинтересован да што више на ову тему сазнам. Врло је битна тема јер ако се добро схвати курс данашње геополитике који се изгледа може описати међусобном борбом за хегемонијом у свету ова два погледа, онда би можда могли схватити данашњи положај Србије, шта је то било у прошлости, и куда се све креће у бугућности.

Укратко би било:

Атлантски поглед на свет је изникао из цивилизација које су војно биле доминантне на мору. Евроазијски поглед је супротно томе настао из цивилизација које су војно биле доминанте на копну.

Цивилизација која "лежи" на мору, има мање могућности да је чешће нападне непријатељ, споља. На мору се не могу тако лако исцртати границе које ће да омеђе једну државу, и сама погодност пловидбе и морског саобраћаја је јако погодна за развоја трговине која је у прошлости била, а и данас је покретач економије. Зато је одлика атлантског мора примат економије над државотвронсоти. Организовање у уније, и савезе у коме национална припадност стоји испод интереса да се међу народима врши размјена добара и подстиче и развија економија. Када је економија примат у односу на државотворност, онда ће индивидуалистички приступ бити оно што ће карактерисати једно друштво, јер успјешна економија је она која је покретана напорима појединаца који имају слободу дјеловања.

Цивилизација која претежно лежи на копну, лакше ће исцртати границе државе, и биће рањивија на нападе непријатеља (Римско Царсто је рецимо пало од копнених, варварских сила), и лакше ће исцртати границе државе. Копнени транспорт је мање погодан за развоја трговине од пловидбе. Мање је ефикасан. Зато је изразито копненим држава кроз истоију било лакше да се не развијају много економски него да скромније живе од рада и ресурса које могу пронаћи на својој територији. Због лакше рањивости за непријатеље, и слабије еконимије, природније да се копнени народи поларишу на државе и да воде политику више од економије. Зато је еворазијски поглед на свет такав да ставља политику и државотвроност у први план, у односу на економију. За разлику од аталнтског, код евроазијског концепта у коме је претежније организовати државу, администрацију, устројство па тек онда политику, плус зазирати чешће од непријатеља, колективисчко организовање друштва је оно што долази до изражаја.

Данас, као атлантске силе посматрају се најприје Енглеска и САД, док се као евроазијске посматрају Русија, и бивше совјетске републике.

Њихов сукоб данас се своди на доминацију оног погледа којег заступају. Атлантиски хоће да хегемонијом уреде свијет по њиховој мјери како би оно било једно велико тржиште погодно за економију.

Евроазијци, у данас претежно Руси, како се сада све више откривају, такођер желе да покерну хегемонију, али који ће тежити да уреде свијет не за економију толико колико за политички и духовни утицај.

Свему томе је занимљив статус Њемачке, која је данас негдје на пола између атлантика и евроазије, а која је историјски ближа евроазији, јер и Њемцима је својствено да пропагирају државотворност најпре и политички утицај. Сада траје битка Русије да истргне Њемачку која је у последње вријеме ближа атлантику него копну.

Шта би за Србију било боље у будућности?

[Justin Waters]

То је било у прошлости јако изражено...поморска или копнена сила. Данас је то мало другачије, и трговина се може подјенако добро вршити и морем како и копном, мада је наравно и даље остао ефикаснији пут морем него копном. Данас се подједнако добро може бити ефикасан у трговини морем, било да крећеш из луке у Напуљу, или луке у Лисабону, или Ротердаму...

Али кроз историју је приврженост мору издефинисало одређене погледе на свијет, а привженост копну такођер одређен поглед на свијет.

По мени је Србија копно, бар данас како размишљамо као већина. Срби су што се тиче вођења економије катастрофални, а у политичком надмудривању нема им равна. Колективисти смо у главном, индивидуалзам нам не пролази, појединац и његови напори да нешто добро направи бивају просто угушени колективизмом. Копени поглед на свијет је пријемчивији да у њемо овлада нека идеологија на уштрб сваког рационалног начина живота. А ми смо и у томе не превазиђени.

Са те стране нам припада мјесто у евроазији, где сва економија и политика и било шта подразумијева да буде са националним предзнаком.

Са друге стране мислим да је ово лошији концепт који доноси слабији развој човјека на пољу стварања добара, организовања и квалитета живота уопште. Ја бих волико када би се некако могли преумилити па да постанемо више атлантски оријентисани, да више цијенимо индивидулани напор појединца, да смо мање подложи идеологији, да нам економија буде важнија од национализма који ти нико не може узети, јер је твоје осјећање, живот и уопште како се осјећаш као припадник једног народа, унутар тебе.

[Justin Waters]

Ево једно размишљање најпознатијег евроазијца данас:

ALEKSANDAR DUGIN: BALKAN SADA NIJE NA DNEVNOM REDU RUSIJE, ALI ĆE BITI

Ko je Aleksandar Dugin

Aleksandar Dugin doktor je filozofije i političkih nauka, publicista, svojevremeno savetnik predsednika Ruske državne dume, rektor je Novog univerziteta u Moskvi, rukovodilac Centra za geopolitičke ekspertize Stručno-konsultativnog saveta za probleme nacionalne bezbednosti Predsednika Državne dume Ruske Federacije, osnivač ruske geopolitičke škole.

19 avgust 2010 14:45  Biljana ŽIVKOVIĆ

===============================

Srbija je sada u užasnom položaju – ništa ne daju ni odvažnost i nepokolebljivost ni popustljivost i kompromisi. Evroazija je jedino rešenje i za Srbe, i za Ruse, i za Grke, i za Irance, i za Turke , i za Evropljane

„Čak i ako je u centru sve paralisano, sve u pometnji i neverici, mnogo toga zavisi od onih stražara koji, premda zaboravljeni na najisturenijem položaju, i dalje izvršavaju svoju dužnost – jer naredbu za povlačenje nisu dobili ili se možda prave da je nisu dobili. Imam u vidu upravo Srbe, prave Srbe, one Srbe koje tako duboko i tako iskreno vole svi Rusi – bilo da išta znaju o njihovoj kulturi i istoriji ili ne. Treba još sasvim malo da istrajemo. I možda ćemo još i doživeti onaj trenutak kada će se Vavilon savremene postmodernističke civilizacije srušiti i vetar istorije ga razvejati u prah i pepeo. Verujem u to“.

Ovo je deo predgovora knjige „Geopolitika postmoderne“ Aleksandra Dugina, koja je nedavno objavljena u Moskvi. Prevedena je i na srpski jezik. Dr Dugin je devedesetih godina objavio vredno delo „Osnovi geopolitike“, teorijski podelivši geostrategijski prostor u svetu na atlantistički (SAD) i evroazijski, koji treba da predvodi Rusija. Na taj način na naučnim osnovama razobličio je suštinu američke dominacije i ukazao koliko je za čovečanstvo bitna moć pravoslavne Rusije.

Dr Dugin iz ugla priznatog naučnika, geostratega govori za „Pečat“ o sve težim prilikama u svetu, značaju moćne Rusije, i o vrlo nezavidnom, kako upozorava, „užasnom položaju Srbije“!

Geopolitika za osnovu uzima postojanje dva polarna subjekata svetske političke istorije – atlantizam i evroazijstvo, More i Kopno. Odnosno – jasno suprotstavljene interese, ili kako ističete, planetarni dvoboj između atlantističkog SAD-a i Rusije-Evroazije!

- U opštem smislu, to je sučeljavanje između Mora i Kopna, između talasokratije i telurokratije. I nije toliko važno koja zemlja koju ulogu igra. Ranije SAD nije bio talasokratija, ali je postepeno postao. To se tačno vidi u politici Vudroa Vilsona, a ranije je predskazano u radovima admirala Mehena. A Rusija se nalazi na teritoriji hartlanda, što znači da nema izbora – to je Kopno i samo Kopno. Kada je na mestu Rusije bila imperija Džingis-kana, ona je bila Kopno. U drugoj polovini 20. veka SAD počinje da u potpunosti oličava Kartaginu, civilizaciju Mora. A SSSR – Kopno. Tako se uobličio geopolitički sistem sa dva pola. Danas je on srušen. To znači da More preplavljuje Kopno.

Prioritetnu zonu sukoba interesa dva pola predstavlja obalska zona (rimland), koja se pruža duž evroazijskog kontinenta, od Zapadne Evrope ka Dalekom Istoku, zahvatajući Sredozemlje, Srednju Aziju, Indiju.

- O ovoj temi se može mnogo govoriti. Smisao je u sledećem: kako bi u sopstvenom interesu organizovala svet, Evroazija-Rusija mora planetarno da se takmiči sa SAD-Morem. U tu svrhu se Rusija mora boriti za kontrolu nad rimlandom, to jest nad zonom izlaska na topla mora – Atlantik na Zapadu, Sredozemlje i Indijski okean na jugu. To je i činila Rusija, boreći se sa Zapadnom Evropom i Turskom. Pomorska sila nastoji da ne dopusti Rusiji prilaz tim toplim morima i zatvara je na hladnom severoistoku. Rusi pokušavaju da se probiju, naši neprijatelji nam to ne daju. Igranje na kartu uticaja Engleske i atlantizma u Evropi (danas saveznika i vazala SAD-a u NATO-u – udar na Srbiju), na Bliskom Istoku (proamerički režimi i neposredan upad – Irak), u Srednjoj Aziji (okupacija Avganistana), partnerstvo s Pakistanom, Kinom (G-2), Indijom, kontrola nad Japanom, glavna pomorska baza SAD-a u Indijskom okeanu na ostrvu San Dijego, Korejski rat, Vijetnam, Avganistan – svi slični lokalni sukobi predstavljali su bitku za Rimland. Sada se zona Rimlanda širi – protiv nas – na račun Istočne Evrope, Pribaltika, pokušaja SAD-a da uspostavi kontrolu nad zemljama Zajednice Nezavisnih Država.

Komentarišući političku geografiju savremenog sveta, ukazujete da konflikti ne dolaze toliko između država, koliko nastaju usled protivrečnosti između civilizacija, pa čak i tipova civilizacija!

- Da, civilizacije, novi akteri koji se zapažaju u postmoderni, pošto se ruši stari model nacionalnih država. Civilizacija – to je istovremeno novi i stari identitet. Postojala je u doba imperija i religija, potom je ustupila mesto nacionalnim državama. Danas se nacionalne države ruše u korist „globalne države“ i „svetske vlade“, te se zato pomaljaju civilizacije. Tako da pravoslavna civilizacija ima šansu za zapodevanje borbe s atlantizmom.

U čemu je kobna greška Gorbačova i Jeljcina?

- Greška Gorbačova bila je u tome što su sovjetski rukovodioci gledali na svet čisto ideološki. Geopolitika je smatrana pseudonaukom. Mislili su da će im, pošto ukinu komunizam, Zapad pružiti ruku pomoći. Ali Zapad je odgovorio serijom moćnih udara. Jeljcin je bio komunista. Postao je pion u rukama proameričke mreže uticaja. Oni su njegovim rukama rasturili ogromnu zemlju. Gorbačov nije shvatao šta zapravo radi. Jeljcin je napola shvatao. Vladimir Putin u celini trezveno gleda na stvari. Ali je mnogo toga propušteno. Još dugo nećemo moći da dođemo sebi. Rusija je dobila isuviše bolan udarac. I još: svest Rusa je rastrojena, demoralisana. Pa ipak ćemo pokušati da još jednom izbijemo na istorijsku među. Da podsetim, i poraz u Krimskom ratu takođe je bio ozbiljan. I u doba Smutnje, i pod boljševicima. Ali smo se svakog puta dizali na noge!

Raspad SFRJ je takođe atlantističkog karaktera.

- To je više nego očigledno. To je demontaža nacionalnih država, udar na pravoslavnu zemlju, lojalnu Rusiji. Objavio sam 1992. godine časopis „Elementi“ broj posvećen Srbiji i Jugoslaviji. Od tada se sa geopolitičkog stanovišta ništa nije promenilo. Sve evroazijske teorijske alternative upropašćene su. Rusija je izneverila Srbiju, a srpska vlada se ponašala glupo da gluplje ne može biti! Samo jedan junak postoji – veliki srpski narod, koji mnogo volim.

U jednom od brojnih intervjua koji ste, između ostalog, dali i Informativno-analitičkom portalu „opec.ru“ ističete da će Rusiju spasiti jedino ideokratija! Da li se Zapad toga plaši, i u kojoj meri?

- Taj termin ideokratija prvi su uveli Evroazijci – Petar Savicki, Nikolaj Trubeckoj i drugi. Ideokratija u suštini znači vlast rukovodeće ideje – politiku ne treba da diktiraju materijalne potrebe i samožive pobude, već čista ideja. Da, Zapad se više od svega plaši ideokratije u Rusiji. Resursi Rusije su ogromni! Sada nisu mobilisani. U režimu pragmatične vladavine i ne mogu biti mobilisani. Međutim, postoje snage i postoje ideje koje su sposobne da mobilišu Ruse. Za Zapad je to strašan san. Prava mora. Zato je ideokratija blokirana sa Zapada kroz čitavu mrežu njihovog uticaja u Rusiji, a ta mreža je još uvek vrlo snažna.

Šta je to mrežni rat koji se, tvrdite, već vodi protiv Rusije?

- Mrežni rat se vodi i protiv Rusije i protiv ostalog sveta. Vidite, SAD koriste mrežne tehnologije da uspostave sopstvene kodove ponašanja, kulture, poimanja sveta, što pogotovo deluje na omladinu, na obične građane. Zajedno sa tehnikom, usađuju se istančane psihološke smernice koje nadalje predodređuju stereotipe ponašanja. To je sistem kodiranja! Stiven Man, jedan od istaknutih teoretičara i praktičara mrežnog rata SAD-a, nazvao je demokratiju i liberalizam „virusima koji se samorazvijaju“.

Globalizacija i njeni instrumenti! Konceptualni instrument globalizacije danas je (metaforički) i islamizam, ili je to nametnuto?

- Ne mislim da islamizam predstavlja realnu pretnju u svetu. Takvim ga čine Amerikanci. Islam reaguje na globalizaciju i bori se sa njom kako zna i ume. Muslimani danas sebe smatraju civilizacijom. I ispravno čine. Mi ne treba da se borimo sa islamom, već protiv globalizacije i protiv američkog imperijalizma. I islam nam je u tome saveznik.

Pominjete „jeretike“ u 21. veku. Ko su oni?

- Kakvi to jeretici mogu biti u civilizaciji antihrista? Da je to prava hrišćanska civilizacija, bilo bi u modi da se govori o jereticima, a danas su jeretici prigrabili svetsku vlast i proglasili „jereticima“ one koji su protiv globalizacije i protiv SAD-a. Upravo tako postupa zver!

Svet je u opasnosti od terorizma. Terorizam se neretko zloupotrebljava kao model – za realizaciju geopolitičke dominacije, ili kao izgovor za dalje izazivanje ratova, kriza, prekrajanje granica.

- Čovečanstvu preti opasnost od SAD-a koji i jeste glavni izvor terorizma. On sam izaziva teror, kako bi na osnovu toga imao pravo da upadne bilo gde. Teror protiv Rusije je njegovih ruku delo, SAD preko trećih instanci podržava i terorističku mrežu na Kavkazu. Međunarodni terorizam – to je zapravo mit!

Ko, koliko i zašto manipuliše „Al Kaidom“ i ko, zapravo, stoji iza ove organizacije?

- Iza „Al Kaide“ stoji CIA. „Al Kaida“ je stvorena uz podršku Zbignjeva Bžežinskog radi suprotstavljanja SSSR-u u Avganistanu. Zahvaljujući izmišljenom Bin Ladenu, Amerikanci imaju „pravo“ da rade šta god hoće na čitavoj teritoriji planete. „Al Kaida“ je eksteritorijalna, prema tome su i antiterorističke akcije SAD-a takođe eksteritorijalne. Amerikanci su već objavili da Iran održava veze sa Bin Ladenom. Sutra će objaviti kako Bin Laden ima vikendicu u elitnoj Rubljovki u Podmoskovlju.

Događaji u Gruziji, Ukrajini, Moldaviji i Kirgiziji govore u prilog Vašoj tvrdnji da Zapad čini sve da destabilizuje i podrije zemlje u ruskom okruženju. Nova poprišta su još jedan korak ka Rusiji.

- Događaje koje pominjete sasvim su predvidljivi. SAD želi da stvori sanitarni kordon oko Rusije –  sa Zapada, Juga i Istoka!

„Gazprom“, je, napominjete, sinonim za Rusiju. Budućnost i moć! Da se izrazimo figurativno, svetskom policajcu se to ne dopada, jer SAD ne krije svoje pretenzije – „Nabuko“.

- Danas je energetika spregnuta sa geopolitikom. I bitke za putanje prolaska gasovoda i naftovoda su podjednako napete kao nekada bitke između nacija.

Ne čini li Vam se da Grčka skupo plaća svoj ceh upravo zbog sukoba sa američkim gasnim interesima. Nemiri, neredi, isplanirana kriza guta do juče stabilnu privredu, turizam…

- To jeste činjenica! Grčka se ponašala nepokorno prema SAD-u. Ali uz njenu pomoć SAD slabi EU (Nemačku i Francusku). Istina, sada su u Grčkoj Amerikanci doveli marionetsku vladu, i Atina predaje sve položaje.

Koliko je Rusija u postojećim spoljno-političkim okolnostima motivisana da se ozbiljnije vrati na Balkan?

- Prema mom mišljenju, Balkan zasad nije na dnevnom redu rukovodstva Rusije. Treba, razume se, da sredimo stvari oko Severnog Kavkaza i Zajednice Nezavisnih Država. Ali ćemo se kad-tad vratiti!

Ne krijete veliko poštovanje prema Srbima. Kakvu ulogu, prema Vašem mišljenju, može da odigra srpski narod, mali, i već prilično oslabljen.

- Ja Srbe naprosto volim. Zbog njihove unutrašnje lepote, zbog njihove odvažnosti, zbog njihove tragičnosti. Zbog vernosti pravoslavlju, zbog srpske nesalomljivosti. Uopšte, jednostavno volim, i to je važnije od toga zbog čega! Srbi nisu mali narod, čim vas skupa sa nama ima 200 miliona! Ne znam šta još možete da uradite. Ali ubeđen sam da ćete nešto učiniti.

Možda smatrate da smo izgubili svaku bitku, jer se mnogo toga izmenilo na domaćoj političkoj sceni. Oni koji su se zaklinjali u Kosmet, sada „pevaju evropejske pesme“ – doduše neusklađeno.

- Sve sada zavisi samo od Rusije. Od Srbije i Srba više ništa ne zavisi. Da su Srbi to makar delimično shvatili, počeli bi da učestvuju u ruskoj politici, a ne u srpskoj. A za „predaju položaja“ ne mogu nikog da osudim, premda mi sadašnji proevropski političari Srbije nisu simpatični. Posle onoga što ste preživeli, i pošto vas je Moskva izneverila, nemam pravo nikog da osuđujem. Sve zavisi od Moskve.

Srpski narod je već  godinama u nacionalnoj depresiji, ne vidi izlaz, ni ličnost koja bi ga izvela iz kolonijalnog i ponižavajućeg položaja.

- Pa to je potpuno razumljivo. Mislim da postoje dva puta – uključivati se u evropsku politiku u antiameričkom ključu, i u rusku politiku, takođe u antiameričkom, antiatlantskom pravoslavnom ključu. Srbin, za razliku od Rusa, svugde ostaje Srbin. Zato, ako se u Otadžbini ništa ne može učiniti, treba tražiti tačke gde se može nešto učiniti. Palestinske izbeglice u Iranu su dovele ajatolahe na vlast. Ako ima aktivnih Srba, neka idu u Rusiju ili u Evropu da se bore sa SAD-om i agentima uticaja. Ratovi od kojih sve zavisi nisu više u Srbiji.

O Srbima na Kosovu i Metohiji niko ne brine! Ne čini li Vam se da na Balkanu i dalje – „treba da vri“! Čak je i Srpska pravoslavna crkva pretrpela žestok udarac.

- Na žalost, vrilo je i vriće! Treba činiti sve moguće kako bi se pomoglo Srbima na Kosovu i Metohiji. Republika Srpska, koju sam posetio 1992. godine, predivan je kraj, kao i ljudi koji tamo žive. Daj Bože da svi izdržimo! Što se tiče komentara o udaru na Srpsku pravoslavnu crkvu – da, po sredi je udar i na SPC, ali se to i moglo očekivati. Treba da znamo da mi imamo posla s neprijateljem ne samo fizičkim, već i duhovnim!

Možda će vam se činiti krajnje pesimistički, ali da li se po Vašem mišljenju sprema „brisanje“ Srbije kao celovite države sa mape sveta. Regionalizacija, izazivanje krize u Raškoj oblasti, istočnoj Srbiji, problem Vojvodine.

- Mislim da se neće zaustaviti dok ne dokrajče Srbiju. Sada je u modi izazivanje etničkih sukoba, čak i u okviru jedne kuće. Za to su Amerikanci pravi majstori. Ali opet ponavljam – tu već malo toga zavisi od samih Srba. Treba se svojski razbesneti na neprijatelje kako bi se ovladalo svim umećima i izistinski započela borba protiv njih. Oni nas nadigravaju ne samo snagom, već i umom. Ali nas zato niko ne može sprečiti da razvijamo svoj um i koristimo ga protiv neprijatelja. Ako nema mogućnosti da se pobedi neprijatelj u malome, možda se može razmisliti kako ga nadvladati u velikom. David i Golijat – ne treba se plašiti takvih velikana! Samo mu treba pronaći slabo mesto. Mislim da treba spremati mrežnu armiju novog pokolenja – pravoslavnu, slovensku, srpsku, rusku.

Bratska Rusija nam je daleko. Kuda ide Srbija, kuda Rusija? Da li je Evroazija jedino rešenje?

- Po mom mišljenju, Rusija dolazi sebi isuviše sporo. Nedopustivo sporo! Rusija ne može, a da ne bude velesila, inače je neće biti. Srbija je sada u užasnom položaju – ništa ne daju ni odvažnost i nepokolebljivost, ni popustljivost i kompromisi. Evroazija je jedino rešenje i za Srbe i za Ruse, i za Grke i za Irance, i za Turke i za Evropljane. Nas napadaju globalno, i dužni smo da uzvratimo globalnim odgovorom. Sve je, uostalom, u rukama Gospodnjim. „Ništa nije izgubljeno dok nije izgubljeno sve“ (K. Malaparte). I još: „Ko izdrži do kraja, taj će se i spasiti“.

Srbi su avangarda evroazijskih snaga

- Srbi su se borili kao junaci, kao Srbi, kao mučenici velike ideje. Ali su snage bile isuviše nejednake, a branik evroazijstva – Rusija – u tom vremenu sramnih devedesetih doživljavala je sopstveno razdoblje raspada i nije žurila da priskoči u pomoć. Tako su atlantisti stekli kontrolu nad znatnim delom Jugoslavije, koju su u suštini srušili. Svaki drugi narod bi, shvativši da ima posla sa moćnom svetskom hipersilom koja užurbano uspostavlja svetsku prevlast nad planetom, već odavno klonuo. Ali, ne i Srbi, oni su sopstvenom krvlju polivali svaki metar rodne grude – borili su se u Krajini, u Republici Srpskoj, svugde, za svako selo, za svaku kuću, za svaku planinu. Oni su bili poslednji bataljon velike Evroazije koji su poverene položaje branili čak i onda kada je Velika Rusija – branik evroazijske civilizacije – u suštini istakla belu zastavu izdajstva i kapitulacije.

Kolaboracionisti i istorija!

Srbi su se borili za sopstvene nacionalne interese, za sopstvene vrednosti, za sopstvenu državu. Ali se uporedo s time ta borba odvijala u globalnijem kontekstu – srpski otpor je bio usmeren protiv same suštine geopolitike postmoderne, protiv uspostavljanja jednopolarnog sveta, protiv globalizacije, to jest protiv svetskog potopa. Boreći se za sebe, Srbi su se borili za čovečanstvo, za mogućnost da svaki narod odabere svoj sopstveni istorijski put. To znači da su se borili i za Evropu, a ona će se i sama kad-tad suočiti s američkom dominacijom koja je lišava slobode i nezavisnosti – jer se centar globalnog sveta nalazi s one strane okeana. I oni Evropljani koji danas igraju kako Vašington svira, biće bačeni na smetlište istorije, kao i srpski kolaboracionisti koji stalno čine ustupke, ali za svoje izdajstvo ne dobijaju ništa zauzvrat.

[obi-wan]

Dobro, brate, ako sam te razumeo ti si za Evroazijsku varijantu ovde? gringrin

[Justin Waters]

Dobro, brate, ako sam te razumeo ti si za Evroazijsku varijantu ovde? gringrin

Ако гледам поглед на свет, принципе по којима се живи, и принципе на којима би ја живио, онда сам свакако за атлантску верзију.

Међутим, Србија је већ уназад мислим бар једно 100 година можда прокоцкала све прилике да постане атлантски савезник...сад Србији изгледа не преостаје ништа друго, него да се геополитички оријентише као евроазији и постанемо једна руска гувернија - острво, окружена атлантским морем-унијом.

Што се тиче мог личног, као и личног живота свакога, мислим да судари ове две геополитике опције немају много утицаја, али је добро мало се упознати са овим, разумијети или назријети куда све то може одвести, шта се може очекивати.

Нашао сам доста текстова на ову тему, па ћу лагано један по један постављати, како у прилог атлантику, тако и у прилог евроазији, па онда свако може увијдети са којим се концептом највише слаже.

[Милан М.]

Одлична тема!

[Grizzly Adams]

Мени овај текст Александра Дугина делује по мало ирационално. Само један пример, он каже:

- Greška Gorbačova bila je u tome što su sovjetski rukovodioci gledali na svet čisto ideološki. Geopolitika je smatrana pseudonaukom. Mislili su da će im, pošto ukinu komunizam, Zapad pružiti ruku pomoći. Ali Zapad je odgovorio serijom moćnih udara. Jeljcin je bio komunista. Postao je pion u rukama proameričke mreže uticaja. Oni su njegovim rukama rasturili ogromnu zemlju.

Совјетски Савез се распао сам од себе јер је био катастрофално економски неефикасан. Наравно да је Американцима било драго и наравно да су помогли ту и тамо, али свакоме нормалном је драго да је пропала таква једна монструозна творевина која је своје сопствене грађане уништавала суровије него Хитлер Јевреје.

Како да схватимо Дугина који све то прећуткује, па још и жали за СССР-ом? И наравно да је таква његова "геополитика" у најмању руку псеудонаука. Велика срамота за Русију је да злочинци који превазилазе Нацисте и дан данас слободно живе у сред Москве и примају државне пензије.

Када се поставе погрешне премисе онда закључивање не може да буде исправно. Он поставља неке ирационално лабаво дефинисане полове "море/копно" па онда на основу тога предлаже принципе за које треба да се боримо, а који немају практичног значаја за обичног човека. Који је интерес мене и тебе као појединаца да се жртвујемо за некакве апстрактне појмове чији је једини значај да оправдају поробљавање појединца од стране државе за "више циљеве"?

Прави сукоб на овом свету јесте сукоб слободе појединца и разних тоталитарних идеологија које човека жртвују за своје циљеве. И, нажалост, евроазија је у тој борби била углавном на погрешној страни.

[andrej]

Дугин овде и на другим местима разматра империјални концепт per se, тачније, начин да се Русија обнови као империја. А империје не могу себи да допусте да култивишу исувише много права и слободе - ти Звонко боље од знаш шта је Homeland security и како Рон Пол данас говори о САД. Ствар је јасна: или империја, што аутоматски значи и експанзију - или, покушај неке националне самодовољности. Дугин то дефинише тако да је у првом случају примарно тло, а у другом крв - и врло јасно "навија" за тло, дакле империју. Оба концепта дугорочно имају последице како на државу, тако  и на појединца.

Иначе, слажем се са Јустинијаном: мислим да је за Србију касно да било шта осттвари кроз евро-атлантске интеграције. "Последњи воз" за то, отишао је непосредно након Петог октобра, убиством Ђинђића. Исувише тога смо изгубили у отпору - и, плашим се да сада више и немамо избора него да у отпору истрајемо до краја. А пре свега, свакако са власти треба уклонити псеудоелиту која једино уме да се задужује код ММФ-а и одржава најнегативнију замисливу селекцију кадрова.

[Саша M.]

Pominjete „jeretike“ u 21. veku. Ko su oni?

- Kakvi to jeretici mogu biti u civilizaciji antihrista? Da je to prava hrišćanska civilizacija, bilo bi u modi da se govori o jereticima, a danas su jeretici prigrabili svetsku vlast i proglasili „jereticima“ one koji su protiv globalizacije i protiv SAD-a. Upravo tako postupa zver!Svet je u opasnosti od terorizma. Terorizam se neretko zloupotrebljava kao model – za realizaciju geopolitičke dominacije, ili kao izgovor za dalje izazivanje ratova, kriza, prekrajanje granica.

- Čovečanstvu preti opasnost od SAD-a koji i jeste glavni izvor terorizma. On sam izaziva teror, kako bi na osnovu toga imao pravo da upadne bilo gde. Teror protiv Rusije je njegovih ruku delo, SAD preko trećih instanci podržava i terorističku mrežu na Kavkazu. Međunarodni terorizam – to je zapravo mit!

Ko, koliko i zašto manipuliše „Al Kaidom“ i ko, zapravo, stoji iza ove organizacije?

- Iza „Al Kaide“ stoji CIA. „Al Kaida“ je stvorena uz podršku Zbignjeva Bžežinskog radi suprotstavljanja SSSR-u u Avganistanu. Zahvaljujući izmišljenom Bin Ladenu, Amerikanci imaju „pravo“ da rade šta god hoće na čitavoj teritoriji planete. „Al Kaida“ je eksteritorijalna, prema tome su i antiterorističke akcije SAD-a takođe eksteritorijalne. Amerikanci su već objavili da Iran održava veze sa Bin Ladenom. Sutra će objaviti kako Bin Laden ima vikendicu u elitnoj Rubljovki u Podmoskovlju.Možda smatrate da smo izgubili svaku bitku, jer se mnogo toga izmenilo na domaćoj političkoj sceni. Oni koji su se zaklinjali u Kosmet, sada „pevaju evropejske pesme“ – doduše neusklađeno.

- Sve sada zavisi samo od Rusije. Od Srbije i Srba više ništa ne zavisi. Da su Srbi to makar delimično shvatili, počeli bi da učestvuju u ruskoj politici, a ne u srpskoj. A za „predaju položaja“ ne mogu nikog da osudim, premda mi sadašnji proevropski političari Srbije nisu simpatični. Posle onoga što ste preživeli, i pošto vas je Moskva izneverila, nemam pravo nikog da osuđujem. Sve zavisi od Moskve.Srpski narod je već  godinama u nacionalnoj depresiji, ne vidi izlaz, ni ličnost koja bi ga izvela iz kolonijalnog i ponižavajućeg položaja.

- Pa to je potpuno razumljivo. Mislim da postoje dva puta – uključivati se u evropsku politiku u antiameričkom ključu, i u rusku politiku, takođe u antiameričkom, antiatlantskom pravoslavnom ključu. Srbin, za razliku od Rusa, svugde ostaje Srbin. Zato, ako se u Otadžbini ništa ne može učiniti, treba tražiti tačke gde se može nešto učiniti. Palestinske izbeglice u Iranu su dovele ajatolahe na vlast. Ako ima aktivnih Srba, neka idu u Rusiju ili u Evropu da se bore sa SAD-om i agentima uticaja. Ratovi od kojih sve zavisi nisu više u Srbiji.Šta je to mrežni rat koji se, tvrdite, već vodi protiv Rusije?

- Mrežni rat se vodi i protiv Rusije i protiv ostalog sveta. Vidite, SAD koriste mrežne tehnologije da uspostave sopstvene kodove ponašanja, kulture, poimanja sveta, što pogotovo deluje na omladinu, na obične građane. Zajedno sa tehnikom, usađuju se istančane psihološke smernice koje nadalje predodređuju stereotipe ponašanja. To je sistem kodiranja! Stiven Man, jedan od istaknutih teoretičara i praktičara mrežnog rata SAD-a, nazvao je demokratiju i liberalizam „virusima koji se samorazvijaju“.

Globalizacija i njeni instrumenti! Konceptualni instrument globalizacije danas je (metaforički) i islamizam, ili je to nametnuto?

- Ne mislim da islamizam predstavlja realnu pretnju u svetu. Takvim ga čine Amerikanci. Islam reaguje na globalizaciju i bori se sa njom kako zna i ume. Muslimani danas sebe smatraju civilizacijom. I ispravno čine. Mi ne treba da se borimo sa islamom, već protiv globalizacije i protiv američkog imperijalizma. I islam nam je u tome saveznik.

1312_womens

[obi-wan]

сад Србији изгледа не преостаје ништа друго, него да се геополитички оријентише као евроазији и постанемо једна руска гувернија - острво, окружена атлантским морем-унијом

Ne bi rek`o da sve stoji ovako jednostavno, cini mi se bas naprotiv...

[Grizzly Adams]

Андреј,

ОК, капирам да су то његови постулати, али ја уопште не видим будућност света у империјализму и зато се разилазим у старту са њим. Ја уопште нисам за "интеграцију" са било ким, него за сарадњу са свима, а пуно више могућности за сарадњу видим са Западом. Реално, људе не интересују апстрактни географски појмови него да живе пристојно од свог рада и да их нико не малтретира.

Надам се да ће и САД што пре променити спољну политику, јер им се на крају крајева уопште не исплати ово мајмунисање. Трагично је да након пада СССР нису искористили прилику да примером покажу ону стару америчку пословицу "живи и пусти друге да живе"... Овај свет би био пуно боље место. Овако су само искомпромитовали једну сјајну идеју.

[Баба]

Сад имају друге идеје...

[Grizzly Adams]

Сад имају друге идеје...

Па дебили тотални. Народ је иначе против свега тога, чак је и противуставно. Председник нема право да покрене рат само Конгрес може да објави рат, а то се последњи пут десило када су ушли у Други светски. Све остало било је неуставно.

[andrej]

Андреј,

ОК, капирам да су то његови постулати, али ја уопште не видим будућност света у империјализму и зато се разилазим у старту са њим. Ја уопште нисам за "интеграцију" са било ким, него за сарадњу са свима, а пуно више могућности за сарадњу видим са Западом. Реално, људе не интересују апстрактни географски појмови него да живе пристојно од свог рада и да их нико не малтретира.

Надам се да ће и САД што пре променити спољну политику, јер им се на крају крајева уопште не исплати ово мајмунисање. Трагично је да након пада СССР нису искористили прилику да примером покажу ону стару америчку пословицу "живи и пусти друге да живе"... Овај свет би био пуно боље место. Овако су само искомпромитовали једну сјајну идеју.

Али, драги Звонко, ту отприлике и настаје проблем.

Наравно да ни евроатлантски ни евроазијски империјализам не могу да донесу ништа добро свету и да би свако нормалан ваљда волео да може да живи на миру и пусти и друге да тако живе. Али, сведоци смо борбе за ресурсе или очување престижа тзв. "златне милијарде," на рачун остатка човечанства... Да ли је све то сујета, воља за моћ или ресурси заиста нестају, ко би знао? Али, ово су чињенице света у коме живимо и сада морамо да се носим с њима.

Још је Хана Арент чак писала да су управо националне империје заустављале појаву тоталитарних империја попут Трећег Рајха и СССР-а - а данас, у процесу глобализације, сведоци смо поновног и потпуног уклањања таквих држава (осим ако нису пожељни империјални сателити, као што је, до недавно била Хрватска или као што је и даље Албанија). Империјализам и национализам су неспојиви концепти - а класични либерализам у економији (по моделу Адама Смита) итекако је могуће спојити са концептом модерне националне и демократске државе. Тај концепт је, међутим, жртва процеса транзиције и корупције која га неминовно прати.

Зато, на жалост, немамо избор неутралности - очигледно је да морамо да се приклонимо нечијим империјалним апетитима. Колико год ми то желели, јасно је да нећемо бити остављени на миру, све док не преломимо конкретно и у смислу геополитичке оријентације, свидело нам се то или не.

[andrej]

Сад имају друге идеје...

Па дебили тотални. Народ је иначе против свега тога, чак је и противуставно. Председник нема право да покрене рат само Конгрес може да објави рат, а то се последњи пут десило када су ушли у Други светски. Све остало било је неуставно.

И ово је све, наравно, тачно. На жалост, нема индиција да ће се било шта променити набоље. Сада је, уосталом, већ и касно за повлачење, пошто је и Русија пошла "империјалном стазом." Почела је "друга рунда..."