Umro najpoznatiji guru na svetu - Sai Baba

[Aquilius Cratus]

To nije trac nego istina pitacu Alefsina ako jos uvek ima tu poruku da je postavim. Zna on vrlo dobro

da je evolucija puna rupa nego mu je to za leba i uz leba

Vasim bezobraznim i drskim lazima nikad kraja!

Sve što mogu da ti kažem je: gde su moje pare? :evil:

Znaš li ti kolike su plate naučnika? Mizerne. Ja sa svojom diplomom informatike mogu sada, ove sekunde, da dobijem posao koji je skoro duplo više plaćen od onoga na kome radim.

Evo ti malo cifara. Prosečna plata studenta koji završi biznis ili računovodstvo ili neku od tome sličnih stvari je oko $40,000 godišnje; odatle, u roku od pet-šest godina čovek se polako penje kroz karijeru, i ide do 60-70 hiljada godišnje.

Uporedi ovo sa karijerom naučnika. Prvo završiš univerzitet. Onda završiš postdiplomske studije, koje traju od pet do osam godina (zavisno od struke), gde si plaćen od 12-20 hiljada dolara godišnje da radiš 60-80 sati nedeljno (radi poređenja, to je plata sa kojom jedva možeš da preživiš; ekvivalentnu platu možeš da zaradiš radeći na kasi u Mekdonaldsu).

Onda kada doktoriraš, sledi ti "postdok". Teorijski dve godine, u praksi najmanje pet, a za više od pola ljudi deset ili više godina. Postdok je plaćen između 30-45 hiljada godišnje. Znači, nakon više godina dodatnih studija naučnik dobija platu koja je ekvivalentna početnoj plati računovođe.

Ovde ti onda sledi izbor. Možeš da ideš u industriju, gde je veća plata, ali i tamo nikada nećeš zarađivati onoliko koliko ljudi u marketingu ili biznisu (u stvari, tvoja plata je polovina njihove). Ili možeš da ostaneš u akademiji, i da se nadaš profesorskoj poziciji.

Ako uspeš da se izboriš za profesorsku poziciju, sledi ti pet godina takozvanog tenure track: moraš da se "dokažeš" univerzitetu. Ovo je izuzetno naporan i stresan period; mnogi ljudi u ovom periodu završe sa razvodima, ili prosto nikada u celom procesu ne stignu da imaju porodicu.

E, onda kada dobiješ profesorsku poziciju, onda si "zlatan" - imaš sigurnu platu koja je negde između 60 i 100 hiljada godišnje, sasvim lepo. Ali ti na ovu tačku stižeš obično u ranim četrdesetim godinama života.

Statistika je ubitačna. Jedan naučnik od svakih sto uspe u toku života da zaradi onoliko novca koliko zaradi neko ko nikada ne ode na postdiplomske studije. Ostalih 99 nikada ne uspeju da uhvate korak.

Povrh svih finansijskih problema, imaš veliki problem sa nesigurnošću radnog mesta. Povremeno, neki pravac istraživanja prosto ne uspe, ili neki čovek prosto nema sreće u pokušaju da nađe neki određeni detalj. U bilo kojoj drugoj struci, ako izgubiš posao, nađeš drugi. Ali ne u nauci.

U nauci, moraš da imaš kontinuitet, pošto tvoji budući poslovi zavise od onoga što uradiš na sadašnjem. Ako ti u postdiplomskim studijama propadne projekt, pa nemaš publikaciju, nećeš moći da dobiješ dobar postdok, pa su ti šanse da tamo uradiš nešto važno ili dobro znatno smanjene. Ako u toku postdoka nemaš uspešne projekte, nikada nećeš dobiti poziciju profesora. A ako, u toku tenure track procesa tvoji projekti budu neuspešni, dobijaš šut kartu.

Ovo je pogodilo mnoge veoma talentovane naučnike. Sećam se čoveka koji je, kao postdiplomac, otkrio period gen u mušicama, što je bio početak razumevanja cirkadijanskog ritma u životinjama. Onda je otišao i imao dobar postdok, pa je dobio profesuru. I onda je krenuo da traži drugi gen, pošto se znalo da makar još jedan mora biti umešan. I prosto nije imao sreće: nije uspeo da nađe taj gen, dobio je otkaz; zbog snage svog prethodnog rada, uspeo je da dobije još jednu poziciju, ali ni tamo nije uspeo da nađe traženi gen, i na kraju je napustio akademisku nauku. Nekoliko godina nakon toga, jedna druga grupa je istim procesom imala sreće, i našla je drugi gen (timeless).

Tako da ne, Blajbingere. Naučnici nisu podmićeni od svih mogućih industrija. Da jesu, ne bi bili ovako siromašni. Ne bi morali da biraju da li žele karijeru u nauci, ili decu i porodicu.

Jedini razlog koji održava ljude u nauci je značaj rada. Ljudi osećaju da rade nešto važno, da svojim radom doprinose nečem većem od samih sebe. Da nema te motivacije, ne bi mogao da nađeš nikoga da uopšte prihvati posao u nauci....

Jeste, Blajbingere. Lekari su godinama dobijali priveske, notese i slične stvarčice (mada danas većina bolnica i kompanija i to zabranjuje). I jeste, šefovi bolnica i centara za medicinsku nabavku su povremeno dobijali i veće stvari.

Ali vidiš, to nisu naučnici. To su ljudi koji imaju moć da naruče medicinsku opremu za bolnicu, ili ljudi koji prepisuju lekove. Na njih farmaceutske kompanije troše novac, eda bi ih ubedili da troše njihove proizvode.

Naučnici koji razvijaju terapije ili otkrivaju stvari ne dobijaju ništa. Niko nam ne sedi iza vrata i naređuje šta smemo a šta ne smemo. Niko nas ne podmićuje. Ako ne veruješ, dođi pa pogledaj kakvu odeću nosimo, i kakva kola vozimo (preko polovine mojih kolega, u stvari, dolazi na posao...biciklom).

I kada sve to ne uspe se primenjuje metod omalovazavanja, ismejavanja, lepljenje teorija zavera, nedozvoljavanje napredovanja u poslu, otpustanja sa posla i u krajnjem slucaju trajna eliminacija.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14428.msg459670.html#msg459670

Covek bi mogao imati duplo vecu platu da posao potrazi sa diplomom informaticara a ti ona ekipa na

vasem sajtu imate obraza da kazete da oni i miloni njemu slicnih naucnika rade to sto rade ili za velike pare

ili zato sto nemaju od drugog cega da zive.

Sramota!

[Sherlock H.]

Ali ne možete to aplicirati na čovjeka i majmuna.

Posebno ne nama, pravoslavnim hrišćanima, to ne može proći.

Sto? Mi pravoslavnim nemamo hromozom 2 i retroviruse?

Mislis na one stvarcice sto je Bog umetnuo kako bi iskusavao vasu veru,da vidi da li cete pre da poverujete Bibliji,ili zlim evolucionistima? 4chsmu1

Na to i takvo pitanje jedini odgovor koji je za iole inteligentne i sa dozom dostojanstva osobe postoji je dao

Bil Hiks. God put those there to test our faith. I think God put you here to test my faith dude.

Hahah,super odgovor.Definitivno cu morati da zapamtim. 0110_hahaha

[Juan Valdez]

Aквилио, прочита ли ти инструкције великог мајстора? Лепо пише на страни 33 да је ову поруку требало да пошаљем ја, а не ти. Твоја је следећа на страни 34!

[Sherlock H.]

To nije trac nego istina pitacu Alefsina ako jos uvek ima tu poruku da je postavim. Zna on vrlo dobro

da je evolucija puna rupa nego mu je to za leba i uz leba

A od tih rupa mi ne videsmo nista. 4chsmu1

[Aquilius Cratus]

Aквилио, прочита ли ти инструкције великог мајстора? Лепо пише на страни 33 да је ову поруку требало да пошаљем ја, а не ти. Твоја је следећа на страни 34!

Ufff sad skontah. Pa sta sad da radim?! Ako veliki majstor skonta razalovace me na najniziz cin raznosaca Koka Kole u prostorijama loze.

[grigorije22]

To nije trac nego istina pitacu Alefsina ako jos uvek ima tu poruku da je postavim. Zna on vrlo dobro

da je evolucija puna rupa nego mu je to za leba i uz leba

Видех давно да овај нема памети, али пошто сад видим да нема ни морала, да опет, по ко зна који пут, поставим један давни Милошев одговор оваквима.

Sve što mogu da ti kažem je: gde su moje pare?

Znaš li ti kolike su plate naučnika? Mizerne. Ja sa svojom diplomom informatike mogu sada, ove sekunde, da dobijem posao koji je skoro duplo više plaćen od onoga na kome radim.

Evo ti malo cifara. Prosečna plata studenta koji završi biznis ili računovodstvo ili neku od tome sličnih stvari je oko $40,000 godišnje; odatle, u roku od pet-šest godina čovek se polako penje kroz karijeru, i ide do 60-70 hiljada godišnje.

Uporedi ovo sa karijerom naučnika. Prvo završiš univerzitet. Onda završiš postdiplomske studije, koje traju od pet do osam godina (zavisno od struke), gde si plaćen od 12-20 hiljada dolara godišnje da radiš 60-80 sati nedeljno (radi poređenja, to je plata sa kojom jedva možeš da preživiš; ekvivalentnu platu možeš da zaradiš radeći na kasi u Mekdonaldsu).

Onda kada doktoriraš, sledi ti "postdok". Teorijski dve godine, u praksi najmanje pet, a za više od pola ljudi deset ili više godina. Postdok je plaćen između 30-45 hiljada godišnje. Znači, nakon više godina dodatnih studija naučnik dobija platu koja je ekvivalentna početnoj plati računovođe.

Ovde ti onda sledi izbor. Možeš da ideš u industriju, gde je veća plata, ali i tamo nikada nećeš zarađivati onoliko koliko ljudi u marketingu ili biznisu (u stvari, tvoja plata je polovina njihove). Ili možeš da ostaneš u akademiji, i da se nadaš profesorskoj poziciji.

Ako uspeš da se izboriš za profesorsku poziciju, sledi ti pet godina takozvanog tenure track: moraš da se "dokažeš" univerzitetu. Ovo je izuzetno naporan i stresan period; mnogi ljudi u ovom periodu završe sa razvodima, ili prosto nikada u celom procesu ne stignu da imaju porodicu.

E, onda kada dobiješ profesorsku poziciju, onda si "zlatan" - imaš sigurnu platu koja je negde između 60 i 100 hiljada godišnje, sasvim lepo. Ali ti na ovu tačku stižeš obično u ranim četrdesetim godinama života.

Statistika je ubitačna. Jedan naučnik od svakih sto uspe u toku života da zaradi onoliko novca koliko zaradi neko ko nikada ne ode na postdiplomske studije. Ostalih 99 nikada ne uspeju da uhvate korak.

Povrh svih finansijskih problema, imaš veliki problem sa nesigurnošću radnog mesta. Povremeno, neki pravac istraživanja prosto ne uspe, ili neki čovek prosto nema sreće u pokušaju da nađe neki određeni detalj. U bilo kojoj drugoj struci, ako izgubiš posao, nađeš drugi. Ali ne u nauci.

U nauci, moraš da imaš kontinuitet, pošto tvoji budući poslovi zavise od onoga što uradiš na sadašnjem. Ako ti u postdiplomskim studijama propadne projekt, pa nemaš publikaciju, nećeš moći da dobiješ dobar postdok, pa su ti šanse da tamo uradiš nešto važno ili dobro znatno smanjene. Ako u toku postdoka nemaš uspešne projekte, nikada nećeš dobiti poziciju profesora. A ako, u toku tenure track procesa tvoji projekti budu neuspešni, dobijaš šut kartu.

Ovo je pogodilo mnoge veoma talentovane naučnike. Sećam se čoveka koji je, kao postdiplomac, otkrio period gen u mušicama, što je bio početak razumevanja cirkadijanskog ritma u životinjama. Onda je otišao i imao dobar postdok, pa je dobio profesuru. I onda je krenuo da traži drugi gen, pošto se znalo da makar još jedan mora biti umešan. I prosto nije imao sreće: nije uspeo da nađe taj gen, dobio je otkaz; zbog snage svog prethodnog rada, uspeo je da dobije još jednu poziciju, ali ni tamo nije uspeo da nađe traženi gen, i na kraju je napustio akademisku nauku. Nekoliko godina nakon toga, jedna druga grupa je istim procesom imala sreće, i našla je drugi gen (timeless).

Tako da ne, Blajbingere. Naučnici nisu podmićeni od svih mogućih industrija. Da jesu, ne bi bili ovako siromašni. Ne bi morali da biraju da li žele karijeru u nauci, ili decu i porodicu.

Jedini razlog koji održava ljude u nauci je značaj rada. Ljudi osećaju da rade nešto važno, da svojim radom doprinose nečem većem od samih sebe. Da nema te motivacije, ne bi mogao da nađeš nikoga da uopšte prihvati posao u nauci....

Jeste, Blajbingere. Lekari su godinama dobijali priveske, notese i slične stvarčice (mada danas većina bolnica i kompanija i to zabranjuje). I jeste, šefovi bolnica i centara za medicinsku nabavku su povremeno dobijali i veće stvari.

Ali vidiš, to nisu naučnici. To su ljudi koji imaju moć da naruče medicinsku opremu za bolnicu, ili ljudi koji prepisuju lekove. Na njih farmaceutske kompanije troše novac, eda bi ih ubedili da troše njihove proizvode.

Naučnici koji razvijaju terapije ili otkrivaju stvari ne dobijaju ništa. Niko nam ne sedi iza vrata i naređuje šta smemo a šta ne smemo. Niko nas ne podmićuje. Ako ne veruješ, dođi pa pogledaj kakvu odeću nosimo, i kakva kola vozimo (preko polovine mojih kolega, u stvari, dolazi na posao...biciklom).

I kada sve to ne uspe se primenjuje metod omalovazavanja, ismejavanja, lepljenje teorija zavera, nedozvoljavanje napredovanja u poslu, otpustanja sa posla i u krajnjem slucaju trajna eliminacija.

Mislim da jednom doktoru hemije ako ne gresim ne pristaje Stojadinovicev recnik. Mada kad malo bolje

razmislim i nema neke velike razlike medju vama

[grigorije22]

To nije trac nego istina pitacu Alefsina ako jos uvek ima tu poruku da je postavim. Zna on vrlo dobro

da je evolucija puna rupa nego mu je to za leba i uz leba

Vasim bezobraznim i drskim lazima nikad kraja!

Sve što mogu da ti kažem je: gde su moje pare? :evil:

Znaš li ti kolike su plate naučnika? Mizerne. Ja sa svojom diplomom informatike mogu sada, ove sekunde, da dobijem posao koji je skoro duplo više plaćen od onoga na kome radim.

Evo ti malo cifara. Prosečna plata studenta koji završi biznis ili računovodstvo ili neku od tome sličnih stvari je oko $40,000 godišnje; odatle, u roku od pet-šest godina čovek se polako penje kroz karijeru, i ide do 60-70 hiljada godišnje.

Uporedi ovo sa karijerom naučnika. Prvo završiš univerzitet. Onda završiš postdiplomske studije, koje traju od pet do osam godina (zavisno od struke), gde si plaćen od 12-20 hiljada dolara godišnje da radiš 60-80 sati nedeljno (radi poređenja, to je plata sa kojom jedva možeš da preživiš; ekvivalentnu platu možeš da zaradiš radeći na kasi u Mekdonaldsu).

Onda kada doktoriraš, sledi ti "postdok". Teorijski dve godine, u praksi najmanje pet, a za više od pola ljudi deset ili više godina. Postdok je plaćen između 30-45 hiljada godišnje. Znači, nakon više godina dodatnih studija naučnik dobija platu koja je ekvivalentna početnoj plati računovođe.

Ovde ti onda sledi izbor. Možeš da ideš u industriju, gde je veća plata, ali i tamo nikada nećeš zarađivati onoliko koliko ljudi u marketingu ili biznisu (u stvari, tvoja plata je polovina njihove). Ili možeš da ostaneš u akademiji, i da se nadaš profesorskoj poziciji.

Ako uspeš da se izboriš za profesorsku poziciju, sledi ti pet godina takozvanog tenure track: moraš da se "dokažeš" univerzitetu. Ovo je izuzetno naporan i stresan period; mnogi ljudi u ovom periodu završe sa razvodima, ili prosto nikada u celom procesu ne stignu da imaju porodicu.

E, onda kada dobiješ profesorsku poziciju, onda si "zlatan" - imaš sigurnu platu koja je negde između 60 i 100 hiljada godišnje, sasvim lepo. Ali ti na ovu tačku stižeš obično u ranim četrdesetim godinama života.

Statistika je ubitačna. Jedan naučnik od svakih sto uspe u toku života da zaradi onoliko novca koliko zaradi neko ko nikada ne ode na postdiplomske studije. Ostalih 99 nikada ne uspeju da uhvate korak.

Povrh svih finansijskih problema, imaš veliki problem sa nesigurnošću radnog mesta. Povremeno, neki pravac istraživanja prosto ne uspe, ili neki čovek prosto nema sreće u pokušaju da nađe neki određeni detalj. U bilo kojoj drugoj struci, ako izgubiš posao, nađeš drugi. Ali ne u nauci.

U nauci, moraš da imaš kontinuitet, pošto tvoji budući poslovi zavise od onoga što uradiš na sadašnjem. Ako ti u postdiplomskim studijama propadne projekt, pa nemaš publikaciju, nećeš moći da dobiješ dobar postdok, pa su ti šanse da tamo uradiš nešto važno ili dobro znatno smanjene. Ako u toku postdoka nemaš uspešne projekte, nikada nećeš dobiti poziciju profesora. A ako, u toku tenure track procesa tvoji projekti budu neuspešni, dobijaš šut kartu.

Ovo je pogodilo mnoge veoma talentovane naučnike. Sećam se čoveka koji je, kao postdiplomac, otkrio period gen u mušicama, što je bio početak razumevanja cirkadijanskog ritma u životinjama. Onda je otišao i imao dobar postdok, pa je dobio profesuru. I onda je krenuo da traži drugi gen, pošto se znalo da makar još jedan mora biti umešan. I prosto nije imao sreće: nije uspeo da nađe taj gen, dobio je otkaz; zbog snage svog prethodnog rada, uspeo je da dobije još jednu poziciju, ali ni tamo nije uspeo da nađe traženi gen, i na kraju je napustio akademisku nauku. Nekoliko godina nakon toga, jedna druga grupa je istim procesom imala sreće, i našla je drugi gen (timeless).

Tako da ne, Blajbingere. Naučnici nisu podmićeni od svih mogućih industrija. Da jesu, ne bi bili ovako siromašni. Ne bi morali da biraju da li žele karijeru u nauci, ili decu i porodicu.

Jedini razlog koji održava ljude u nauci je značaj rada. Ljudi osećaju da rade nešto važno, da svojim radom doprinose nečem većem od samih sebe. Da nema te motivacije, ne bi mogao da nađeš nikoga da uopšte prihvati posao u nauci....

Jeste, Blajbingere. Lekari su godinama dobijali priveske, notese i slične stvarčice (mada danas većina bolnica i kompanija i to zabranjuje). I jeste, šefovi bolnica i centara za medicinsku nabavku su povremeno dobijali i veće stvari.

Ali vidiš, to nisu naučnici. To su ljudi koji imaju moć da naruče medicinsku opremu za bolnicu, ili ljudi koji prepisuju lekove. Na njih farmaceutske kompanije troše novac, eda bi ih ubedili da troše njihove proizvode.

Naučnici koji razvijaju terapije ili otkrivaju stvari ne dobijaju ništa. Niko nam ne sedi iza vrata i naređuje šta smemo a šta ne smemo. Niko nas ne podmićuje. Ako ne veruješ, dođi pa pogledaj kakvu odeću nosimo, i kakva kola vozimo (preko polovine mojih kolega, u stvari, dolazi na posao...biciklom).

I kada sve to ne uspe se primenjuje metod omalovazavanja, ismejavanja, lepljenje teorija zavera, nedozvoljavanje napredovanja u poslu, otpustanja sa posla i u krajnjem slucaju trajna eliminacija.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14428.msg459670.html#msg459670

Covek bi mogao imati duplo vecu platu da posao potrazi sa diplomom informaticara a ti ona ekipa na

vasem sajtu imate obraza da kazete da oni i miloni njemu slicnih naucnika rade to sto rade ili za velike pare

ili zato sto nemaju od drugog cega da zive.

Sramota!

Znam ja da si ti nas vatreni obozavalac, samo ta evolucionisticka lupetanja mozes da pricas nekom drugom. Tripo 41 najvise pise na Sestodnevu posto je njegov otac magistar mikrobiologije magistrirao covek na

Sorboni i pomaze mu stalno u raspravi tako da evolucionisti uvek izvuku deblji kraj kao Entropy naprimer.

Bas bi bi voleo da dodje ovde i da obrise patos sa ovim nasim " pravoslavnim" evolucionistima.

[Aquilius Cratus]

Da je sve tako lako, ne bi se zvala teorija več zakon.

Vec ti je objasnjeno da teorija u sebiu sadrzi vise zakona jer jedan zakon ne moze da opise sve mehanizme

jednog fenomena i njihove medjusobne interkacije kao ni da predvidi sva njihova ponasanja. Za to je potrebn

a teorija da objedini i napravi smislenu vezu i objasnjenje medju tim zakonima. Zato je Teorija daleko daleko

ispred zakona po znacaju u nauci.

Lamarkova teorija je bila takođe teorija kao i Darwinova, ali su nakon nekog vremena naučnici ukapirali da nije istinita.

Lamarkova hipoteza je imala sustinsko predvidjanje fenomana i mehanizma koje nije odgovara empirijskim

podacima koje smo zatekli na terenu. I zato je ona oborena.

Zato se mora i Darwinova teorija primati sa rezervom, jer može i ona kao i Lamarkova biti odbačena u budućnosti.

Evo 150 godina joj svi prilaze sa rezervom tako sto milioni naucnika raznim empirijskim metodama pokusavaju

da obore (pokazu da su predvidjanja o fenomenima netacni) i zamisli sustinka predvidjanja (ona na kojima stoji TE) se uvek ispostave kao istinita. E sad kad se to desava 150 godina ja ili mogu da zakljucim da je Darvin stvarno tako mocan mason da nam svima izaziva halucinacije ili je TE jednsotavno istinita. smej.gif

Živa bića se menjaju i to nije upitno, ali tvrditi da je čovek direktan potomak majmuna je apsurdno.

Naravno da je tvrditi tako nesto potpuno apsurdno. Ko tvrdi tako nesto taj veze nema sa zivotom a kamoli

sa biologijom. Tako ni TE ne tvrdi nista bilizu toga nego samo tvrdi da covek i majmun imaju zajednickog

pretka.

Čovek je jedino biće, jedina vrsta na svetu koja ima razum. A korak između životinja koje žive od instinkta do razumnog čoveka je toliki da ga nijedan majmun ne može zapuniti.

Sto je potpuno neistinito.

Chimpanzee Culture and Learning

Naučnici su više puta pokušavali naći vezu između čoveka i majmuna, ali neuspešno. Zato se to i zove teorija.

Ma strasno sta rade ti masoni. smej.gif

http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_habilis

http://en.wikipedia.org/wiki/Homo_erectus

Samo neki od.

Jeste teorija ali bas zato sto ovo jesu veze sa zajednickim pretkom koga homo sapins sapiens deli sa simpanzom.

Pokušavali su tu rupu zapuniti sa raznim australopitekima i drugim "primatima", ali njihovo postojanjeu večini slučajeva nije dokazano, a ako jeste onda se kao i u slučaju "australopiteka" ta vrsta podrazumeva pod vrstu bližu majmunima.

Netacno.

http://www.teorijaevolucije.com/evolucija_coveka.html

Uci!!

Na zemlji ima više milijardi vrsta, od kojih je samo jedna vrsta koja može upotrebljavati razum, i to je čovek ( hommo sapiens sapiens ).

To je tacno samo ne znam kakve to veze ima sa TE posto ista nema ni jedno predvidjanje koje bi na bilo

koji nacin bilo ugrozeno ovom cinjenicom.

Smešno je to da su vrste koje su navodno evolvirale iz majmuna i koje se broje kao prvi ljudi ( red hommo ) sve izumrle.

A zasto nije smesna cinjenica da postoje segmenti filogenetskog stabla gde su cele porodice izumrle?!

Postavlja se pitanje, kako su mogle sve te vrste ljudi izumreti, a da majmuni, koji su niže u evolucijskom razvoju nego ti "razvijeni primati", prežive.

Ovo je jedna od klasicnih zabluda ljudi koji ne mogu da odbace antropocentricni pogled na svet.

Niti smo mi u bioloskom smislu razvijeniji od majmuna niti su majmuni manje razvijeniji od Australopiteka

a sto je jos vaznije takva poredjenja uopste nije moguce praviti jer se razvoj svakog organizma a i

populacije treba i moze posmatrati samo u njegovom referetnom sistemu odnosno u onom koji sadrzi

mehanizme koji uticu na njegovu adaptaciju. A ti mehanizmi su veoma veoma cesto potpuno razliciti bez

obzira da li organizam ili populacije jedne ili razlicitih vrsta dele geometrijski isti prostor.

Majmuni u svoj referentom sistemu nisu imali takav selekcioni pritisak na koji se ne bi mogli adaptirati za

razliku od "razvijenih vrsta" koja nisu izdrzali selekcioni pritisak.

Ovo ne samo da ne ugrozava TE, TE ovo cak i predvidja da ce se desiti u mnogim delovima filogenetskog

stabla tako da ovo je samo jedno od miliona predvidjanja koja su se pokazala isitnitim.

Kosti tih hommida su našli na više kontinenta što znači da nema šanse da su svi izumrli, jer da nastane nova vrsta mora doći do koristne mutacije, i po Darwinovoj teoriji bi ti primati imali veče šanse da prežive nego majmuni.

Ovo je potpuno besmisleno!

Do pozitivne mutacije dolazi u svakoj varijaciji u meni, tebi i nekom gusteru koji se bas sad izlegao. Dakle

pozitivna mutacija uopste nije neki prelomni faktor da li ce neki organizam/populacija uspeti bolje da se

adaptira i izdrzi selekcioni pritisak ili ne. I stoga sledi da ne postoji niti jedan jedini razlog zbog cega bi neka

vrsta koja ima set pozitivnih mutacija da prezivi po svaku cenu.

Sto se tice prezivljavanja to uopste ne zavisi od superiornosti jer kako sam vec objasnio ta superiornost

uopste ne postoji a presudni momenta je u jacini selekcionog pritiska i mogucnosti adaptacije.

Znači da bi na zemlji trebalo da postoji više polurazumnih vrsti ako ne potpuno razumnih. Ali to nije naš slučaj.

Ne ne bi trebalo objasnio sam gore zbog cega ne.

"Ljudi" smo svi jedna vrsta. Azijci, crnci i indijanci su svi pripadnici te homo sapiens sapiens vrste, što znači da se mogu uspešno razmnožavati u okviru te vrste. A ako vam uspe naći neku vrstu koja ume upotrebljavati alate, oružije i vatru, i koja ima smisao za umetnost i više pojmove, sa kojom ne možete imati potomke, onda možete komotno tu teoriju potvrditi kao zakon.

Ovo je tipican primer cak sta skoski zasto kriticari TE i nauke uopste padaju kao kruske. Ne znaju

naucni metod. Ne znate da ako zelite da oborite/podrzite neku teoriju trebate znati STA PREDVIDJA

a to vi ocito nikad ne proucite nego zamislite/isfantazirate nesto sto TE uopste ne predvidja i onda

to obarata e jes vam dobar metod.

TE uopste ne predvidja da treba da postoji vise sisara sa ovako razvijenim neokorteksom koji bi moga

da pravi alate i oruzja kao mi. Dakle to uopste niti ugrozava TE niti je neki ultimatum za nju.

Vec sam ti objasnio ranije da teorije u sebi sadrze zakone jer imaju veci znacaj i tezinu od istih i zbog

toga je besmisleno zeleti TE proglasiti zakonom jer ona u sebi vec sadrzi i objasnjava zakone.

Ima još jedna rupa u toj teoriji. Za prirodnu selekciju treba vrsta da se prilagodi okolini tako da najlakše nađe sebi hranu, životni prostor i ostale stvari potrebne za život.

Tacno!

Znači da je cilj životinja preživeti sa reprodukcijom. Ali zašto imamo mi smisao za estetiku, umetnost, moralu i etiku? Da se preživeti i bez njih, pogledajmo samo ostalih par milijarda vrsti. Znam da se da svako osećanje objasniti sa različitim encimima koji deluju u ljudskom telu, ali nekako je moralo doći do tih "encima ( hormona )" za osečanja, i zato hrišćani verujemo da smo tu stvar koju pojednostavljeno zovemo razum dobili od Boga i da se zbog nje razlikujemo od životinja.

Da se preziveti bez osecaja za estetiku, moral, umetnost, etiku ako si varan, ajkula, piton, lav, vuk. Ali vec

ako si primat pa cak i kad si Loksodont http://en.wikipedia.org/wiki/Loxodonta tvoje prezivljavanje ce zavisiti  od orgnaizacije grupe jer kao jedinka ne mozes prezivet a ta grupa zahteva hijerahiju koja je

zasnovana na  estetici, etici (doduse primitivnoj ali takvoj kakva je potrebna) sto je zahtevalo razvoj

takvog neokoreksa koji te emocije i principe hijerahijskog vladanja moze i da produkuje.

Dakle ako se u populaciji neke vrste pojavi adaptivna potreba,zbog selekcionog pritiska, da se razvije veci

suptilniji neokorteks javi ce se osecji za estetiku, etiku, moral, pleme/naciju a ostali ranije potrebni atributi

ce atrofirati do te mere da ce taj novo formirani neokortes postati jedini adut sa kojim je moguce preziveti

sto je slucaj sa nama recimo.

[Aquilius Cratus]

Mislim da jednom doktoru hemije ako ne gresim ne pristaje Stojadinovicev recnik. Mada kad malo bolje

razmislim i nema neke velike razlike medju vama

Kako nema???

Ivica i ja nismo debeli, pripadamo Coca Cola lozi a Pedja pripada Fanta lozi. Ja i Ivica volim smej.gif i kafanu

a Pedja se grozi alkohola. Gde nema razlike covece. smej.gif

[Aquilius Cratus]

Znam ja da si ti nas vatreni obozavalac, samo ta evolucionisticka lupetanja mozes da pricas nekom drugom. Tripo 41 najvise pise na Sestodnevu posto je njegov otac magistar mikrobiologije magistrirao covek na

Sorboni i pomaze mu stalno u raspravi tako da evolucionisti uvek izvuku deblji kraj kao Entropy naprimer.

Bas bi bi voleo da dodje ovde i da obrise patos sa ovim nasim " pravoslavnim" evolucionistima.

Hahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaahahahahahahh e ovaj podatak svarno nisam znao. smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif prstgore bleh bleh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Jeste da me taj car uvek odvali od smeha kad procitam sta lupeta uvek pocinje "sad cu da ti oborim" a jedino sto obori je citaoca i to sa stolice od smeha.

Dobar je on saradnik ako od magistra biologije jos nije nucio sta su taksoni i kad dozvoljava sebi brukanje na

nivou deteta od 6 godina kad lupa da mutacije ne proizvode nove gene i to ironije li u istom postu u kome je

napisao da po definiciji ipak nastaju nove vrste. confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Samo tako napred sa strucnjacima sa Sorbone i "obaranjem" TE. Daleko cete dogurati, mozda dalje od onih

23 prijaveljenih korisnika koje ne mozete da prebacite vec skoro 2 meseca.

Entropy je bio na vasem forumu??? Kada? Moze link?

[sqny]

aquillio, ne vredi brate - provajleni smo:

Javi se u lozu, u toku je sastanak da smislimo novu strategiju  smej.gif .

[Аурор]

Tema je smrt Sai Babe i ja otvaram i gledam Aquilia kako predaje evoluciju.  :cheesy:

[Аурор]

Lamarkova teorija je bila takođe teorija kao i Darwinova, ali su nakon nekog vremena naučnici ukapirali da nije istinita.

Lamarkova hipoteza je imala sustinsko predvidjanje fenomana i mehanizma koje nije odgovara empirijskim

podacima koje smo zatekli na terenu. I zato je ona oborena.

Lamarkova hipoteza (1809.)  je oborena jer je predviđala nasleđivanje stečenih osobina i bila je kontradiktorna zakonu entropije i zbog još jedne gluposti koju je predviđala.  Ali ne bi mogao tako jednostavno da kažeš to jer onda ne bi ljudi mislili da su toliko neupućeni i da nisu u stanju da vode diskusiju sa velikim tobom.

[nana]

Tema je smrt Sai Babe i ja otvaram i gledam Aquilia kako predaje evoluciju.   :cheesy:

  И то још од друге странице..ал извинте...не би он мого да предаје еволуцију да нема "ђака" klapklap

[grigorije22]

Znam ja da si ti nas vatreni obozavalac, samo ta evolucionisticka lupetanja mozes da pricas nekom drugom. Tripo 41 najvise pise na Sestodnevu posto je njegov otac magistar mikrobiologije magistrirao covek na

Sorboni i pomaze mu stalno u raspravi tako da evolucionisti uvek izvuku deblji kraj kao Entropy naprimer.

Bas bi bi voleo da dodje ovde i da obrise patos sa ovim nasim " pravoslavnim" evolucionistima.

Hahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaahahahahahahh e ovaj podatak svarno nisam znao. 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Jeste da me taj car uvek odvali od smeha kad procitam sta lupeta uvek pocinje "sad cu da ti oborim" a jedino sto obori je citaoca i to sa stolice od smeha.

Dobar je on saradnik ako od magistra biologije jos nije nucio sta su taksoni i kad dozvoljava sebi brukanje na

nivou deteta od 6 godina kad lupa da mutacije ne proizvode nove gene i to ironije li u istom postu u kome je

napisao da po definiciji ipak nastaju nove vrste. confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Samo tako napred sa strucnjacima sa Sorbone i "obaranjem" TE. Daleko cete dogurati, mozda dalje od onih

23 prijaveljenih korisnika koje ne mozete da prebacite vec skoro 2 meseca.

Entropy je bio na vasem forumu??? Kada? Moze link?

Znam da pratis a ovamo se nesto foliras. Sto se tice obaranja TE obradjujemo onaj sajt tacnije tripo

gde Milios prevodi evolucionisticka lupetanja. 23 sasvim dovoljno ne treba nama svaka budala na forumu

lupetaonica ima i previse. Entropy je bio na Vidovdanu nismo imali jos tu cast da nas poseti doktor medicine