Zdrava zabrinutost

[sanja84]

A kako da "oprostimo" Bogu, za sva sr*nja koja su nam se dogodila u životu...? Ima li neko ideju?

[Violetta Valery]

Skrušeno i blagodarno, sa nadom da ovaj zemaljski život neće dugo trajati i molitvom da čuva naše bližnje od stradanja.

[sanja84]

Пре сат времена, Violetta Valery рече

 sa nadom da ovaj zemaljski život neće dugo trajati 

Šta si mislila pod ovim? Ne zabrinjavaj me. 

[Violetta Valery]

Da neću doživeti da izgubim one koje volim.

[sanja84]

пре 43 минута, Violetta Valery рече

Da neću doživeti da izgubim one koje volim.

To je nekako prirodan proces. Barem što se tiče roditelja. 

[slovoA]

On 18.4.2022. at 13:40, sanja84 рече

A kako da "oprostimo" Bogu, za sva sr*nja koja su nam se dogodila u životu...? Ima li neko ideju?

А шта да Му "опростиш"? У ком свијету живиш? Да живимо у Рају, тј. у свијету каквог га је Бог створио, то твоје питање имало би смисла и Бог би био одговоран за све. Али не живимо у Рају, него у палом свијету! А пад није израз Божије воље, већ слободне воље човјека (Адама). Због те његове, Адамове, воље и слободе као такве, свијет је постао овакав какав јесте. И као што пад не изражава вољу Божију, тако ни овај пали свијет није више та иста творевина Божија, ни израз Његове воље, већ првенствено те пале (Адамове), по којој можемо чак и да сатиремо све пред собом, у тој својој "слободи". Или, пак, не сатиремо, отријежњени Христом (Оче наш... и да буде воља Твоја...).

Не, Богу, то је бесмислено, једино човјеку (Адаму) имаш шта да опростиш. Али предуслов је да сагледаш сам пад, бар дијелом, као трагедију читавог човјечанства. Јер сва природа човјека је била у Адаму, и по тој истој природи би сваки од нас урадио исто што и он. Пао би, као што падамо и овако, потпуно неовисни као личности, од несретног Адама, али сасвим у складу с природом човјека и тим трагичним избором да од своје воље начинимо поприште слободе.

[uomo del Ve.Te.]

пре 6 часа, slovoA рече

Да живимо у Рају, тј. у свијету каквог га је Бог створио, то твоје питање имало би смисла и Бог би био одговоран за све. Али не живимо у Рају, него у палом свијету! А пад није израз Божије воље, већ слободне воље човјека (Адама). Због те његове, Адамове, воље и слободе као такве, свијет је постао овакав какав јесте. И као што пад не изражава вољу Божију, тако ни овај пали свијет није више та иста творевина Божија, ни израз Његове воље, већ првенствено те пале (Адамове), по којој можемо чак и да сатиремо све пред собом, у тој својој "слободи". Или, пак, не сатиремо, отријежњени Христом (Оче наш... и да буде воља Твоја...).

Не, Богу, то је бесмислено, једино човјеку (Адаму) имаш шта да опростиш. Али предуслов је да сагледаш сам пад, бар дијелом, као трагедију читавог човјечанства. Јер сва природа човјека је била у Адаму, и по тој истој природи би сваки од нас урадио исто што и он. Пао би, као што падамо и овако, потпуно неовисни као личности, од несретног Адама, али сасвим у складу с природом човјека и тим трагичним избором да од своје воље начинимо поприште слободе.

Гдје у Св. Писмо пише то што ви кажете? Гдје и ко то од Црквених Отаца пише о томе како то ви/ти овде пишете?  Ово су теме које припадају супер "тешкој категорији".... тј. ово су млого млого опасне теме......реди се о плаћању путарине преко моста или преко ћуприје....неђе се путарина мора платити....ако сте икад читали Јеванђеља/ Нови Завјет онда можда знате о чему причам....по твојим/вашим наступима овде на Поукама очигледно, сасвим је сигурно је ти/ви не читате текстове Отаца Цркве....

Мој добронамјерни савјет теби/вама би био: узмите почните читати Живе Текстове, Свештене Списе Отаца Ране Цркве од првог до десетог века ако желите да учите накога нешто или да одговарате на нечија питања.... то је то...

...ствари су млого једноставне....али нимало забавне: шта хоћу да кажем је то:

није нимало забавно сјести па читати учити изучавати шта Нови Завет пише/учи нас о многим темама као и Оци Ране Цркве како да учимо друге и како да живимо...... читање изучавање Новог Завета и Црквених Отаца ово је непрофитабилно.... коме би то пало напамет да чита/изучава Свештене Списе: не 8 сати дневно него само једа сат сваки дан и да то живи (учитељи који желе да уче друге су дужни да овако чине).... па да онда тај неко  учи некога нечем и да онда одговара разноразна питања....Најлакше је причати: трла баба лан...и кеширати редовно сваки мјесец.....то је то...

ово је млого млого важна и озбиљна тема....

P.S.  Пошто су неки овдје веома емотивни и осјетљиви покушао сам што пажљивије, обазривије да срочим ово што пишем, али због важности теме неписах ово.... и ово да додам није ми намјера да се упуштам у неке расправе и надмидривања али ово треба неко да кеже јер је веома важна тема у Цркви-као што рекох...

[slovoA]

пре 2 часа, uomo del Ve.Te. рече

Гдје у Св. Писмо пише то што ви кажете?

За почетак, узми посланицу св. апостола Павла Римљанима, да изучаваш како то "гријех и смрт уђоше у свијет кроз једнога (Адама)". Па кад то изучиш, јави се поново, за препоруку светоотачких списа. А дотад, немој много да тупиш.

[sanja84]

Da, mi živimo ovde gde vlada knez ovog sveta, jasno mi je to. I treba mnogo da patimo da bi.. Šta? 

[slovoA]

On 28.4.2022. at 12:45, sanja84 рече

Da, mi živimo ovde gde vlada knez ovog sveta, jasno mi je to. I treba mnogo da patimo da bi.. Šta? 

Не бих ја то тако формулисао. Патимо колико морамо у овом свијету, због самог пада, али Христос нас позива управо на нешто друго.

"Ходите к мени сви који сте уморни... Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако." (Мт 11, 28-30.) Или нпр. "_ слуго добри и вјерни... уђи у радост господара својега." (Мт 25, 21.)

А највише се то види у опроштајној бесједи, по тајној вечери. "Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем га вам га као што свијет даје.... " - и све до краја те бесједе. "Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод... Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас... Ако мене гонише, и вас ће гонити... итд."

Отприлике, читав одговор на то што питаш имаш сабран у Христовој опроштајној бесједи и првосвештеничкој молитви (Јн од 14. до 17. главе). Али то је уједно и најтежи дио Јеванђеља, јер су ту бројна питања отворена, те би ваљало да нађеш тумачења св. Отаца.

У самој својој суштини се то може сабрати у једно сасвим рационално питање, послије сваке причести тајном Христовом. Да ли сам се заиста и колико отворио за благодат Духа Светога? Како рече неки од наших владика - с тешким мукама и болом учимо да се отварамо за благодат, што је и одговор на то твоје питање, да би - шта? Да би стекли благодат Духа, Који у нама оприсутњује Христа и тај Његов мир, Његову радост, Његово све, те и Дух Свети зато увијек упућује - искључиво на Христа. Свака духовност која није христоцентрична, обичан је мамурлук ума.

Али не заборави једну ствар, послије тајне вечере и свега што им је Христос оставио и заповједио, апостоли су се разбјежали. Исто као што се ми разбјежимо, послије Евхаристије.