Да ли сте знали? (разне занимљивости)

[Mиљан Танић]

A šta je ovde imaginarno?

Mirođija, hvala!  4chsmu1

[Ристо Подвожњак]

Па овдје ништа 4chsmu1, и ово је неки вид реалности, али само ако је реалан однос човјека са Богом, који се остварује и овим путем. Иначе би било имагинарно!

[Милан Меденица :)]

мени је свећа виртуелна, а не знам руски 1405_love

[PACTKO]

Очень интересно!

[мирођија]

  Ево, нешто јако занимљиво и за дечицу, а и за општу културу...

  Руски  дечији  сајт  Почемучка... Зашто је небо плаво, зашто је трава зелена...Зашто лишће жути,

 

  и  још  много  зашто,...Али и много зато...

  http://pochemuchca.ru/

 

[мирођија]

[glow=red,2,300]    МОЛИМ  вас, кликните  на  овај  сајт  и  имаћете  јединствену  прилику да  посетите

виртуелно  свето  ТРОЈИЦКО-СЕРГИЈЕВУ ЛАВРУ.[/glow]

    Кликом  у  доњем  десном  углу  имаћете  слику на целом  екрану, и заиста  нетабораван доживљај.

            http://www.stsl.ru/guide/vtour/

[Guest]

Јест да ми се  319.gif али је  :cheesy:

[мирођија]

Јест да ми се  0110_hahaha али је  0110_hahaha

          Само  се  заврти у супротном смеру... 0110_hahaha

[мирођија]

                                      ДА  ЈЕ

... je најстарији комад обуће икада пронађен била  сандала стара 8000 година?  

   

... да  се  процењује да је  у сваком тренутку  0,7 посто  светске  популације  пијано? stadaradim

... je сер Џон  Херингтон, кумче  краљице  Елизабете I, измислио  WC  шољу? nesiguran

[Guest Оливера]

Свим ћилибарима ћилибар

26.10.2010

Јединствени комад ћилибара нађен је код Каљининграда. Узорак смоле тежине преко 2 килограма лежао је у земљи 50 милиона година.

У Каљининградској области, најзападнијем региону Русије, концентрисано је преко 90% светских резерви ћилибара. Али такво велики примерци су велика реткост, каже предтавник јединог предузећа у земљи за експлуатацију и индустријску прераду сунчаног камена Светлана Каљинина.

Код нас у Каљининградској области налази се једини коп ћилибара, где се на индустријски начин може експлуатисати ћилибар. Ради рударска техника, много стручњака. Међу њима су посебни људи који код нас проналазе велике комаде, како се они не би оштетили.

Око специјалног канала где стиже руда стоји човек са посебним уређајем у облику огромне мреже за лептирове. Тиме је и уловљен комад ћилибара који је зачудио и искусне сараднике комбината. Када су га ставили на вагу, камен је показао 2 килограма 172 грама. Гиганту су решили да дају име Патријаршијски, говори Светлана Каљинина.

Тог дана када нам је у посету дошао поглавар Православне цркве, нашли смо овај камен. Он се појавио код нас у оних пет дана када је у Каљининграду боравио патријарх Кирил.

Ћилибар Патријаршијски има овалну форму. Има мали лом, ако се погледа, види се читава његова слојевита структура: постоји фрагменат и беле и медене нијансе. Одозго је ћилибар прекривен природном оксидисаном кором, истиче секретар за штампу Ћилибарског комбината. Можда ће такав и остати, пошто је он вредан као природни, нетакнути узорак.

Јувелирска вредност Патријаршијског моћи ће да се одреди после експертизе Гохрана, која се очекује ускоро. Комади ћилибара тежи од једног килограма сматрају се драгоценим. И управо Гохран ће решити да ли ће комад остати у државном фодну драгоцених каменова или ће остати у музеју Ћилибарског комбината, где је извађен, каже Светлана Каљинина.

У обласном музеју ћилибара постоји камен тежине око 4 килограма. А највећи комад ћилибара на Земљи који се излаже, налази се у Берлину и тежак је око 6 килограма. У другој половини 19. века нађен је камен тежине 9,7 килограма. Било је и оних од 12. Нешто тако се дешава једном у сто година, чак и ређе.

У читавој историји вађења ћилибара на Балтичкој обали фиксирано је око 10 каменова који су били тежи од 5 килограма. А узорак од 2 килограма је пронађен пре 15 година и био је назван у част првог председника Русије Бориса Јељцина: проналазк се подударио са временом његове посете Каљининграду.

[мирођија]

  Што  би  се  рекло  ''ово  је  неко  знамење.'' dada

[мирођија]

http://www.360tr.com/kudus/kiyamet_eng/index.html

  Црква у Јерусалиму у којој је гроб Исуса Христа.

[Милан Меденица :)]

Kaжем ја телевизија је зло  dada.

није теве зло.

[Guest Оливера]

Трчећи од Калињинграда до Владивостока

4.11.2010

        Јединствену трку преко целе Русије од Калињинграда до Владивостока обавио је 61-годишњи пензионер Петар Наумов. Старији тркач-екстремиста из Јакутска, осим тога инвалид због оштећеног вида, својим примером је доказао да у животу ништа није немогуће.

С колицима на два точка, у којима је имао нешто опреме, овај човек, који већ одавно није млад и носи наочари с дебелим стаклима, које му омогућавају да једва нешто види, на трку је кренуо 25. марта 2010. године. На почетку пута, а Наумов је стартовао у најзападнијој Тачки Русије, Калињинграду – било му је изузетно тешко: тешко је могао да разликује многобројне знакове на путу. У принципу, Петар Наумов се одавно бави фискултуром и навикао је да излази на крај с тешкоћама. Безусловно, то му је помогло да за 8 месеци савлада 12 хиљада километара, које одвајају Калињинград од Владивостока. За дан је трчао по 50 километара, спавао је у шатору. Морао да издржи и хладноћу, и кишу, и летњу жегу. Ипак, без обзира на све тегобе овако дугог пута, јакутски пензионер је врло задовољан путовањем и с топлином се сећа оних који су му помогли да оствари свој сан.

    Наравно, ова трка је тешка, и организационо и због средстава. Помогли су ми рођаци, браћа, сестре, пријатељи, земљаци. И људи на које сам наилазио док сам ишао из Калињинграда су ми много помогли. Могу да кажем да је трка била народна. У Јакутији су ми помагали и по целој Русији, чак су ми и странци помогли.

        Свог земљака радосно су дочекали становници Јакутска, у који се хеликоптером вратио из Владивостока после завршетка супер-маратона. Предеседник Јакутије, Дмитриј Глушко, честитао је тркачу-екстремисти остварење задатог циља и уручио му је државну награду – значку „Грађанска врлина“ за допринос развоју спорта.

        Своју трку Петар Наумов је посветио 65-годишњици Победе у Другом светском рату. Он је указао поштовање према подвигу оних, који су Русију одбранили од фашизма, и може се рећи, сам је учинио прави подвиг, сигуран је продуцент трке, представник друштвене организације „Друштвена експертиза Јакутије“ Федот Колесов.

        Инвалид оштећеног вида доказао је људима да сваки човек, чак и инвалид може да савлада све тешкоће. Ми, јавност Јакутије, врло смо му захвални због таквог подвига, као и другим инвалидима, који чине такве подвиге. Инвалиди тако великим, глобалним делима, доказују да је сила духа неисцрпна.

        Нажалост, људи с ограниченим физичким могућностима често морају да покажу снагу духа ради решавања обичних свакодневних проблема. Да би се живот 13 милиона инвалида – управо толико их живи у Русији – учинио удобнијим, влада је направила програм „Приступачна средина“. Он је усмерен на стварање услова, који би омогућили људима ограничених могућности да се равноправно са свима слободно крећу у простору, да раде, да се баве спортом, да посећују музеје и позоришта. Једном речју, да воде нормалан, пуновредан живот. А упорности и воље, као што је доказао јакутски пензионер Петар Наумов, ови људи имају довољно.

Извор: Глас Русије

[rogi]

evo nekih chinjenica  1414_feel