Саша Радуловић - блогови

[uros]

Супер је Сашин блог. 

А још више супер је то што има пуно коментара што значи да људи читају, да се занимају, да постоје људи које интересује шта то влада ради са њиховим парама. Да постоје људи који мисле да би они сами боље могли да одлучују шта ће да раде са својим тешко зарађеним новцем од људи које су на демократским изборима бирали као "мање зло".

[Иван]

Fiskalna odgovornost

Saša Radulović 07.04.2011. u 22:07

Još uvek ne znamo šta se tačno dogovorila vlada sa sindikatom prosvete.  Znamo da su se dogovorili. Znamo i da štrajk nije bio u vezi para, ali da su se na kraju dogovorili o parama. Znamo i da su prosvetari sigurni da deca nisu ništa izgubila. Jer su svakako imali časove od 30 minuta, a to je dovoljno za gradivo i sve što treba. Ne znam samo zašto ne skratimo časove permanentno na 30 minuta.

Prvi korak fiskalne odgovornosti mora biti da poštujemo sopstveni Zakon o budžetu i da ga shvatimo ozbiljno.

Zakon o budžetu za 2011.godinu u članu 8. je predvideo da će se plate zaposlenih u javnom sektoru usklađivati dva puta u toku 2011.godine: prvi put u aprilu, kada će se plate uskladiti sa inflacijom, drugi put u oktobru, kada će se uskladiti sa inflacijom plus polovinom realnog rasta (bez inflacije) GDP-a u 2010.godini. Tako kaže zakon.

Vreme za pregovaračke poziciji, za zahteve svih sidnikata i drugih, vreme za diskusiju i argumente u vezi novca je u vreme donošenja Zakona o budžetu.

To je bilo vreme za sve građane i sve organizacije i udruženja da postave svoje zahteve. Ne na ulici nakon usvajanja Zakona o budžetu. To je bilo vreme da sindikat prosvete i svi ostali sindikati ukažu na sva arčenja novca na nepotrebne stvari.

Usta su nam puna priča kako ne poštujemo sopstvene zakone. Kao tobože (a zaista je tobože) imamo odlične zakone, samo ih ne sprovodimo. Izgleda da kada to kažemo, u stvari i sami mislimo da neke zakone treba poštovati, a neke i ne treba, i da sve to zavisi od naše lične procene šta je ispravno, "pravedno" i "pošteno".

Meni  se mnogo toga ne dopada oko Zakona o budžetu.

http://blog.b92.net/text/17288/Arcenje-budzeta/

http://blog.b92.net/text/17315/Ko-arci-budzet---drugi-deo/

http://blog.b92.net/text/17419/Ko-ce-sad-da-arci-budzet---treci-deo/

Prvo: nije dovoljno trasnparentan, odnosno nema dovoljno podataka. Svako ministarstvo bi moralo imati svoje sopstveno obrazloženje budžeta koji bi bio dostupan građanima i koji bi mogli da brane i objašnjavaju.

Drugo: nije bilo nikave javne rasprave. I ova vlada kao i sve prethodne vlade beži od javne rasprave. Očigledno ne osećaju da su dužni objašnjenja građanima o tome na šta misle da potroše naš novac.

Treće: nije bilo alternative od bilo koga. Ni pozicije ni opozicije.

Četvrto: nigde analize o potrebnosti arčenja novca  i efektima arčenja novca.

I tako dalje.

Međutim, u vreme donošenja Zakona o budžetu, niko se nije javljao. Niko nije ništa predlagao. Posebno opozicija. A ni sindikati. Slabo smo čuli i neka pitanja, a o predlozima za drugačiji budžet ni reči. I dobili smo usvojen Zakon o budžetu.

Nakon što se donese budžet za iduću godinu, trebalo bi i da ide završni račun za prethodnu. Neverovatno je da opštine usvajaju završne račune svojih budžeta do juna meseca, a da republika do sada nije uspela da uradi ni jedan.

Rasprava o završnom računu treba da bude jako jako korisna, jer nas priprema za usvajanja novog budžeta za novu godinu. U toj raspravi treba da vidimo koji su efetki trošenja novca u prethodnoj godini, šta je bilo dobro, šta je bilo loše, pa da unapredimo naredni budžet. Da novac trošimo na stvari od kojih će nam život biti bolji. Niko ne insistra na ovome. Niko ne pravi demostracije u vezi ovoga. Opozicija ne diže prašinu oko ovoga.

Kada se donosi budžet za narednu godinu, on treba da postavi okvir javne potrošnje i garantuje makroekonomsku stabilnost zemlje. On računa sa određenom inflacijom, određenim rastom GDP-a, određenim pomeranjima kursa itd. Na osnovu ovih pretpostavki i privreda planira svoju narednu godinu, planiraju se prihodi i rashodi, planiraju se investicije itd. Mislim na realnu privredu koje je na žalost sve manje, ne trange frange.

Svaka značajna promena ovog okvira u toku godine predstavlja potres mozga za sve. Svi planovi padaju u vodu. Čitav sistem se ljulja. I onda se svako spašava kako stigne. Curi na sve strane.

Povećanje plata u javnom sektoru za 20% košta 600 miliona evra. To je potres mozga.  Ne zato što su plate zaposlenih u javnom sektoru velike, već zato što ih ima jako mnogo. Oko pola miliona.

Povećanje penzija za 10% košta 400 miliona evra. To je potres mozga.  Na zato što su penzije velike, već zato što imamo oko 1.700.000 penzionera.

Fiskalna odgovornost znači doneti odgovoran plan i držati se tog plana. Ona daje stabilnost. Ona omogućuje planiranje.

Činjenica da nismo doneli odgovoran plan (arčimo pare na sve strane) i da nam se to ne sviđa ne znači da možemo  povećavati i druge delove plana (npr. plate). Vreme za primedbe, vreme za predloge, vreme za proteste je pre nego što se plan donese. Vreme za kritiku je kada se pravi analiza prethodnog plana prilikom donošenja završnog računa.

Za ovakvo stanje stvari pre svega krivim pilota. Ovog i sve prethodne. Pilot mora da objasni, da obrazloži, da odbrani, da se dobrovoljno izloži kritici i diskusiji, da pridobije građane. Zajedno sa svojim timom. Tek onda krivim one koji traže.

Moramo naučiti da poštujemo spostvene zakone. I one za koje mislimo da su dobri i one za koje mislimo da nisu dobri. Jer pošto svi imamo različita mišljenja, nikada ni jedan zakon ne bi poštovali, te ih i ne bi mogli zvati ZAKONIMA.

ИЗВОР

[florenntina]

Kad smo vec kod budzeta i "ARCENJA" para... Jesam li ja lose razumela ili ovi nasi experti planiraju da reprogramiraju dug gradjana ya kredite na par godina??? Dokle cemo bre da kaznjavamo ljude koji redovno izmiruju svoje obaveze  i placamo tudju potrosnju??? Ovo stvarno prevazilazi granice zdravog razuma....

[Grizzly Adams]

Kad smo vec kod budzeta i "ARCENJA" para... Jesam li ja lose razumela ili ovi nasi experti planiraju da reprogramiraju dug gradjana ya kredite na par godina??? Dokle cemo bre da kaznjavamo ljude koji redovno izmiruju svoje obaveze  i placamo tudju potrosnju??? Ovo stvarno prevazilazi granice zdravog razuma....

Ма то је сејо потпуно здрав разум. Само лоповски разум.

[Иван]

Kad smo vec kod budzeta i "ARCENJA" para... Jesam li ja lose razumela ili ovi nasi experti planiraju da reprogramiraju dug gradjana ya kredite na par godina??? Dokle cemo bre da kaznjavamo ljude koji redovno izmiruju svoje obaveze  i placamo tudju potrosnju??? Ovo stvarno prevazilazi granice zdravog razuma.... 0442_feel

Na izborima ću poručiti ovima na vlasti šta mislim o njihovim merama...

Ja jednostavno nemam reči na budalaštine vlasti.

Forsirali su veštački jak dinar od juna 2006 do oktobra 2008 godine (kao rezultat troškarenja parica dobijenih od Telenora), kada se gro stanovništva i zadužio zbog pogrešne procene svojih prihoda u evrima. Taj veštački jak dinar napravio je štetu izvoznom delu privrede (jedinom koji privlači zdrave devize) a koristio je samo uvoznicima i potrošačkoj groznici. To je bilo zapravo sečenje grane na kojoj se sedi. Oštra depresijacija dinara na prelazu 2008/9 i 2009/10 bila neminovnost, naročito nakon suludog povećanja penzija i plata u javnom sektoru...

Inače, ovih dana sam čitao zakon o potvrđivanju ugovora  koji je Vlada potpisala sa Societe Generale bankom o kreditu.

(pričam vam po sećanju):

400.000.000 dolara u evrima

Euribor + 2-3%

Rok 6 godina,

Do dospeća se plaća samo kamata.

O roku dospeća cela glavnica...

E to se zove: "hajde Jano, kuću da prodamo, samo da igramo"...

Kredit se uzima sad da bi se finansirao TEKUĆI deficit u budžetu.

Pošto država ne radi ništa da popravi tj. elimiše taj deficit, baš me zanima iz kojih para oni misle da vrate taj kredit nakon šest godina???

A, da!!! Ma to nije njihova briga. To je daleka budućnost. To je briga neke druge vlade i nekog drugog naroda i privrede... 0442_feel 0442_feel

I još nešto, ovaj kredit i emitovanje evro-obveznica u iznosu od oko 250.000.000 EUR (opet te će neki drugi narod i neka druga privreda to vratiti kroz koju godinu dada 0442_feel 0442_feel), kao i povlačenje tranše kredita od MMF pogurali su ovo veštačko jačanje dinara.

Iza ovog jačanja dinara NE STOJI JAČANJE PRIVREDE.

Ovo jačanje dinara je PRIVREMENO i trajaće dok bude bilo priliva deviza po osnovu zaduživanja države i rasprodaje državne imovine (pošto izvoz nije drastično porastao niti je povećan priliv deviza)

[Иван]

Kad smo vec kod budzeta i "ARCENJA" para... Jesam li ja lose razumela ili ovi nasi experti planiraju da reprogramiraju dug gradjana ya kredite na par godina??? Dokle cemo bre da kaznjavamo ljude koji redovno izmiruju svoje obaveze  i placamo tudju potrosnju??? Ovo stvarno prevazilazi granice zdravog razuma....

Ма то је сејо потпуно здрав разум. Само лоповски разум.

Upravo tako...

Bojim se da naše akademske diskusije na temu dometa primene liberalizma su potpuno smešne.

Mi nismo osetili ni 5% dobrih stvari od liberalizma.

Nismo.

Nismo zato što naš glavni problem nije na relaciji liberalizam-etatizam, nego na relaciji POŠTENJE-LOPOVLUK.

Ova Vlada i ovi eksperti, srozali bi i Kuwait i Švedsku i Norvešku i Švajcarsku....

Te zemlje su suviše siromašne za veličinu lopovluka i nesposobnosti naših "pametnih"...

[Justin Waters]

Ova Vlada i ovi eksperti, srozali bi i Kuwait i Švedsku i Norvešku i Švajcarsku....

Te zemlje su suviše siromašne za veličinu lopovluka i nesposobnosti naših "pametnih"...

Ovo je mnogo jako. Ja isto mislim da kad bi našu vladu postavio na mjesto Japana ili Singapura, da bi njihove ekonomije krahirale u kratko vrijeme, a u državi bi sve ostarilo i propalo od neodržavanja i nemara.

Isto tako mislim da kad bi Singapurčane ili Japance doveo u Srbiju, da bi se sve preokrenulo.

[Grizzly Adams]

То "јачање" динара ти је исто као када се океан повуче пред цунами.

Само једну ствар брате мораш да имаш у виду - није само власт крива. Док се изражаваш неодређено "треба смањити трошкове" и слично, сви су "за" и климају главом. Када кренемо конкретно где треба и може да се "смање трошкови" - отпуштање и смањивање плата у јавном сектору, смањивање/укидање државних бенефиција (школство, здравство итд.), смањивање и укидање државних пензија - да видиш против кога би се дигле демонстрације. Тужна истина је да ми добијамо власт какву смо заслужили јер смо нација социјал-зависника.

Док се тај однос према свом животу не промени у народу не верујем да ће се било шта друго променити.

[Иван]

То "јачање" динара ти је исто као када се океан повуче пред цунами.

Само једну ствар брате мораш да имаш у виду - није само власт крива. Док се изражаваш неодређено "треба смањити трошкове" и слично, сви су "за" и климају главом. Када кренемо конкретно где треба и може да се "смање трошкови" - отпуштање и смањивање плата у јавном сектору, смањивање/укидање државних бенефиција (школство, здравство итд.), смањивање и укидање државних пензија - да видиш против кога би се дигле демонстрације. Тужна истина је да ми добијамо власт какву смо заслужили јер смо нација социјал-зависника.

Док се тај однос према свом животу не промени у народу не верујем да ће се било шта друго променити.

Sasvim tačno...

[florenntina]

Kad smo vec kod budzeta i "ARCENJA" para... Jesam li ja lose razumela ili ovi nasi experti planiraju da reprogramiraju dug gradjana ya kredite na par godina??? Dokle cemo bre da kaznjavamo ljude koji redovno izmiruju svoje obaveze  i placamo tudju potrosnju??? Ovo stvarno prevazilazi granice zdravog razuma....

Ма то је сејо потпуно здрав разум. Само лоповски разум.

Na zalost, ne samo lopovski vec i potpuno analfabetski bez imalo ljubavi i odgovornosti prema svom naradu i generacijama koje dolaze...Bas tuzno, nama sta... 0442_feel

[Иван]

Ево једног суштински доброг предлога...

Jedan predlog za likvidnost

Saša Radulović RSS / 10.04.2011. u 22:56

Naša privreda je hronično nelikvidna. Još od 1994.godine. Ovo je bilo najvažnije pitanje i najveći problem i  2001. godine, pre privatizacije, i na žalost, ovo je najveći problem i dan danas. Hroničan nedostatak obrtnog kapitala je kamen oko vrata privrede koji čini poslovanje gotovo nemogućim. Umesto da se bavimo ovim problemom, mi smo se bavili i dalje se bavimo svim drugim problemima. Verovanto ne samo zato što je ovaj problem težak, već i zato što se u nelikvidnoj privredi najlakše lovi u mutnom. A za to smo stručnjaci.

Ko je najveći izvor i generator nelikvidnosti? Država, javna preduzeća, ali i privatni monopolisti.

Ulazak u privatizaciju pre rešenja ovog problema je jedan od razloga što su rezultati privatizacije katastrofalni. Drugi razlozi su: neizgrađena ostala zakonska regulativa, nesređen katastar, koji je nesređen i dan danas, nedefinisana državna svojina, nedefinisano pravo korišćenja građevinskog zemljišta, neizgrađene institucije sistema koje traba da se bore sa korupcijom i privrednim kriminalom i njihova politizacija, nerešeno pitanje restitucije, ignorisanje pitanja porekla imovine, nepostojeći mehanizmi za sprečavanje pranja novca, nerešeno pitanje efikasnog korporativnog upravljanja društvenim kapitalom tokom privatizacije itd. Nekako izgleda kao da se stidljivo jačanje institucija sistema koje se bave ovim pitanjima poklapa sa okončanjem postupka privatizacije. Međutim, ovo sve nije tema ovog bloga.

Pitanje dugoročne nelikvidnosti, odnosno trajne nesposobnosti plaćanja se rešava stečajem. Novi Zakon o stečaju je predvideo automatski stečaj koji nastupa za privredna društva koja su u blokadi duže od 2 godine. Konačno smo smogli snage da ovo donesemo. Više neće biti privrednih društava koja su u blokadi duže od dve godine. Stečaj forsira rešenje likvidnosti preduzeća: ili kroz bankrotstvo i njihovo gašenje i uklanjanje sa tržišta, ili kroz reorganizaciju i restrukturiranje dugova. Ni ovo nije tema ovog bloga.

Tema bloga je naplata potraživanja i jedan predlog za postizanje mnogo bolje efikasnosti naplate potraživanja, posebno potraživanja malih i srednjih preduzeća od velikih. Naplata isporučene robe i pruženih usluga malih i srednjih preduzeća od države, javnih preduzeća i velikih monopolista je ključni problem likvidnosti celog sektora malih i srednjih preduzeća.

Kako ovo radi danas? Recimo da ste malo preduzeće i da ste isporučili robu velikom maloprodajnom lancu. Izdate fakturu. Recimo i da ste im na fakturi dali rok plaćanja od 120 dana. To vam je već veliki udarac, ali ste ga progutali i našli neku mršavu računicu da im isporučite robu. Ne samo da vam je udarac to što ste isporučili robu, već i to da ste državi odmah nakon izdavanja fakture morali da platite PDV. Maloprodajni lanac je prodao vašu robu, građani su tu robu platili, većina u kešu, određeni broj kreditnom karticom, a neki i čekom. Maloprodajni lanac vam opravdava rok za plaćanje računajući kao da svi plaćaju čekom pa da ni oni neće dobiti novac dok ček ne dospe. Progutate ovu uvredu zdravog razuma. Šta ćete, morate. Pored ovoga, maloprodajni lacan i uzme vašu fakturu, iskoristi je kao prethodni PDV, i smanji svoju obavezu prema državi.

Da podvučem: vi date robu i platite PDV, maloprodajni lanac naplati robu i uštedi PDV.

Dođe taj dan 120, a od novca ništa. Zovete. Ništa. I tako do 320 dana.

Gde vam je izlaz? Normalno bi bilo u izvršnom postupku. Podnesete zahtev sudu za naplatu vašeg potraživanja po izdatoj fakturi, tzv. verodostojnoj ispravi. Platite taksu. Sud proveri vašu fakturu i prateću dokumentaciju  i donese rešenje o izvršenju. Dužnik, maloprodajni lanac,  iskoristi svoje pravo iz Zakona o izvršnom postupku, i uloži prigovor. Taj prigovor može da sadrži jednu rečenicu kojom kažu: osporavamo fakturu. Sud na prigovor ukida rešenje o izvršenju i upućuje stranke na parnicu. Sada morate da podnesete tužbu, da platite sudske troškove, advokata itd. da se sudite godinama, da bi na kraju došli do presude. Koju onda možete da izvršite. To je put od verodostojne isprave (fakture) do izvršne isprave (presude).

Ko se odluči na ovo? Malo ko protiv maloprodjanog lanca. Protiv države i javnih preduzeća još manje.

Ono što je potpuno nelogično u svemu ovome je: dužnik (maloprodajni lanac) je faktički priznao vašu fakturu kada je iskoristio da umanji svoju PDV obavezu. Zakon ovo nije predvideo. Odnosno nije predvideo skraćeni postupak izvšenja u ovom slučaju. U članu 255 Zakona o izvršnom postupku je predviđen skraćeni postupak za menice, obveznice, bankarske garancije i slično. U ovim slučajevima, dužnik ne može tek tako da izbegne obavezu i da uloži prigovor u jednoj rečenici.  Može samo iz razloga iz člana 258. Zakona o izvršnom postupku.

Predlog je: da se u član 255. Zakona o izvršnom postupku doda faktura koju je dužnik iskoristio kao prethodni  porez u svojoj PDV prijavi i tako umanjio svoju PDV obavezu.

Najavljuje se novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji uvodi mnoge novine i koji će sigurno značajno unaprediti naplatu potraživanja. U kombinaciji sa Zakonom o stečaju i automatskim stečajem, ova dva zakona će predstavljati značajan pomak napred i učiniti neplaćanje neisplativim.

Međutim, ovaj zakon je već više puta najavljivan, nacrt se nalazi na sajtu ministarstva pravde i ko zna kada će biti donešen. Možda se čekalo da se proda maloprodajni lanac. Ova mala i jednostavna izmena trenutno važećeg Zakona o izvršnom postupku (naravno i njena inkorporacija u predlog novog zakona) bi predstavljala ogroman pomak za mala i srednja preduzeća i naplatu njihovih potraživanja.

ИЗВОР

[Иван]

Predlog je: da se u član 255. Zakona o izvršnom postupku doda faktura koju je dužnik iskoristio kao prethodni  porez u svojoj PDV prijavi i tako umanjio svoju PDV obavezu.

Суштина! 0110_hahaha

[Grizzly Adams]

Добар предлог, очигледно ће поправити стање. Међутим, мени никако није јасно како је уопште могуће да неко "не признаје фактуру" и слично? Он је признао фактуру оног тренутка када је преузео робу. Да ли је продао или није, то испоручиоца уопште не треба да интересује.

Али да не давимо, као и обично, проблем су привилигије. Нису те "рупе у закону" случајне.

[florenntina]

I ja smatram da je predlog jako dobar i nuzan. Btw, mudre vlade podsticu/regulisu (ovaj drugi termin malo Zvonku za ljubav 0409_feel) poslovanje malih i srednjih preduzeca, tako sto izmedju ostalog propisuju rokove u kojima im se mora izvrsiti isplata bas iz razloga koje navodi Sasa u svom clanku. Tako, ako je rok placanja za velikog dobavljaca npr. do 6 meseci, za malog je npr. do 3 meseca...

[Grizzly Adams]

Пази, то није "регулација" него поштовање приватне својине - ако си нешто купио, нормално да мораш да платиш. У САД је нормалан рок плаћања 30 дана, ако тражиш више ризикујеш углед. Друга је ствар када ти држава прописује бесмислице, одређује цене и слично. На пример, прописано је да бојлер не сме да греје воду преко 120 степени (фаренхајта ~ 50C) и да туш не сме да има проток већи од 2,5 gpm и да притисак воде не сме да буде већи од 80 psi... Који су то генијалци смислили, свака им част... greengrin-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='1000000001010' />