Колико прихватамо другачије људе око себе?

[horatio]

Можда ћу погријешити, али ја овако видим ствари:уколико прихватамо хришћански концепт који од нас тражи, како је речено, више од толеранције - поставља се питање да ли на том и таквом концепту можемо градити друштвену заједницу. Уколико прихватамо концепт хуманистичке толеранције и њој припадајућих вриједности, поставља се питање да ли онда можемо досећи циљ који се поставља пред сваког хришћанина. На концу конца, поставља се питање и дилема која ме мучи: да ли су ова два система вриједности компатибилна, те да ли је могућа њихова хармонизација.

Молим ваше мишљење.

[Аурор]

Изнећу ти још само две чињенице :

1. Митрополит Амфилохије таква " дешавања " у граду назива - парада срама.

Znam, znam. Ali bolje ne komentarisati njegove izjave.

Koraks je nacrtao karikaturu na kojoj mu đavo stoji na ramenu i šapuće mu na uvo šta da kaže i on onda to govori. Ne mogu da pričam o njemu kao osobi, čoveku, ali su izjave problematične skroz.

2. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј таква " дешавања " у граду назива - парада срама.

Ко сам ја да то називам другачије ?

Za njega nisam znao.

[Аурор]

Можда ћу погријешити, али ја овако видим ствари:уколико прихватамо хришћански концепт који од нас тражи, како је речено, више од толеранције - поставља се питање да ли на том и таквом концепту можемо градити друштвену заједницу. Уколико прихватамо концепт хуманистичке толеранције и њој припадајућих вриједности, поставља се питање да ли онда можемо досећи циљ који се поставља пред сваког хришћанина. На концу конца, поставља се питање и дилема која ме мучи: да ли су ова два система вриједности компатибилна, те да ли је могућа њихова хармонизација.

Молим ваше мишљење.

Suštinska tema je onda odnos starozavetne etike i ostalih stvari.

[horatio]

Ма, не - моја дилема је да ли се може помирити хришћански идеал и модерни политички систем. Можда је псеудодилема, али мени ствара одређене проблеме. Сем, тога мислим да се у великој мјери тиче теме.

[Аурор]

Ма, не - моја дилема је да ли се може помирити хришћански идеал и модерни политички систем. Можда је псеудодилема, али мени ствара одређене проблеме. Сем, тога мислим да се у великој мјери тиче теме.

Starozavetna etika je advokat homofobije, ubijanja žena koje prve bračne noći nisu nevine, ubijanja ljudi koji rade nedeljom... Ako se to može pomiriti sa modernim zakonodavstvom, ja sam kralj Liliputanaca.

Ali opet zavisi kako tumačiš​.

[nedeljko]

Starozavetna etika je advokat homofobije, ubijanja žena koje prve bračne noći nisu nevine, ubijanja ljudi koji rade nedeljom... Ako se to može pomiriti sa modernim zakonodavstvom, ja sam kralj Liliputanaca.

Ali opet zavisi kako tumačiš​.

Када те човек површно чита може да стекне погрешан утисак да си ти једна веома толерантна особа.

Као што и сам кажеш - зависи како тумачиш.

[horatio]

Али, ја не говорим о старозавјетној етици. Не мислим да је ико од учесника у дискусији мислио на ту етику. Ја сигурно нисам, и оно што сам прочитао не иде у томе смјеру. Додуше то су "опасне фреквенције"! Морам рећи, и ако ту има разних преференција, ја од свега највише волим да читам стари завјет - како рече један мислилац

[sqny]

I, kao sto sam ranije napomenuo, jedna od najgorih i najzlouptrebljivanijih religiskih izreka je 'Voli gresnika a mrzi greh'. Jedan od razloga je sto je sam koncept mrznje ubacen. I sto neko oce da tvrdi da voli gresnika, dok u isto vreme osudjuje njega i njegov greh, tako da ga moze tvrditi da ga voli dok u isto vreme mrzi sve u vezi sa njim.

[Аурор]

Када те човек површно чита може да стекне погрешан утисак да си ти једна веома толерантна особа.

Ne dajte se preći.

[RYLAH]

I, kao sto sam ranije napomenuo, jedna od najgorih i najzlouptrebljivanijih religiskih izreka je 'Voli gresnika a mrzi greh'. Jedan od razloga je sto je sam koncept mrznje ubacen. I sto neko oce da tvrdi da voli gresnika, dok ga u isto vreme osudjuje njega i njegov greh, tako da ga moze tvrditi da ga voli dok u isto vreme mrzi sve u vezi sa njim.

Учи се човек. није лако и не може од самог почетка, али се учи човек временом да разликује те две ствари. Као што волиш неког наркомана са којим си одрастао, али би убио можда дилера који га снабдева дрогом и мрзиш ту дрогу која је од њега направила биљку.

Не знам, мени је та изрека једна од најсветијих и једна од самих темеља Хришћанства. Она управо учи љубави. Без обзира какве недостатке имао неко, ти га волиш. Мрзиш његове недостатке, који заправо и нису део њега, и управо због тога ти можеш себи и да дозвлиш да волиш њега.

Не знам, вероватно ће који теолог овде умети много боље да ти објасни, али је по мени та изрека једна од најсветијих у хришћанству, и једна од оних које побољшавају човека, које не могу нанети било какво зло.

[horatio]

Прије свега, људи су склони да све злоупотријебе и первертирају. Но, ова изрека је, бар мени, јасна као дан: сви смо грјешници и у сваком од нас је положен лик Божији, те смо позвани да досегнемо мјеру раста висине Христове; гријех је промашај који нас одвлачи од онога пута који је најбољи за нас и зато је лош. Свакако, насиље није начин да било ко дође до познања Истине. Но, као што сам рекао људи су склони да усљед своје палости, огреховљености и ограничености свога поимања све первертирају. Као хришћани не смијемо примјењивати насиље зарад нечијег спасења, али као чланови једне друштвене заједнице на извјестан начин смо чак и у обавези да то чинимо. Оно што мене интересује је да ли се ова два аспекта могу разграничити, односно, да ли се могу хармонизовати тако да хришћански аспект не изгуби свој кредибилитет. Вјерујем да разрјешење ове дилеме умногоме рјешава и горње проблеме и сукобе.

[nishizawa]

@ Хорације - ако те не мрзи, прочитај текст који сам поставио овде. У питању је одломак из текста под именом Посланица Диогнету - једног од првих хришћанских текстова који су написани, не рачунајући текстове Светог Писма Новога Завета. Из овог текста би требало да се види како је и те како могуће бити хришћанин чак и у друштву које је крајње нетрпељиво према хришћанству - а камоли у друштву које је према хришћанству толерантно...

@ Скуни - Што се тиче љубави према грешнику и мржње према греху - Чињеница да је злоупотребити овај концепт могуће, и да се дешавало до сада небројено много пута, не значи да је концепт лош - већ они који су га злоупотребљавали. Свакоме ко нема за циљ да своју нетрпељивост и мржњу покуша да сакрије иза овог принципа јасно је како треба према некоме да се односи. Чак и овако ишчупана из контекста хришћанске, новозаветне етике, јасно је да, ако некога волиш, нећеш иамти потребу да га осуђујеш, или било шта слично...

[Александар Милојков]

Учи се човек. није лако и не може од самог почетка, али се учи човек временом да разликује те две ствари. Као што волиш неког наркомана са којим си одрастао, али би убио можда дилера који га снабдева дрогом и мрзиш ту дрогу која је од њега направила биљку.

Не знам, мени је та изрека једна од најсветијих и једна од самих темеља Хришћанства. Она управо учи љубави. Без обзира какве недостатке имао неко, ти га волиш. Мрзиш његове недостатке, који заправо и нису део њега, и управо због тога ти можеш себи и да дозвлиш да волиш њега.

Не знам, вероватно ће који теолог овде умети много боље да ти објасни, али је по мени та изрека једна од најсветијих у хришћанству, и једна од оних које побољшавају човека, које не могу нанети било какво зло.

Да поновим: суштина хришћанског аскетизма своди се на премештање граница борбе против зла и греха на себе самога, на свој self, уз истовремено ослобађање другог одговорности за грех. Други се воли зато што је други, зато што постоји, а не због врлина или мана. Онај који тако воли поистоветио је љубав са слободом - његова љубав није ничим условљена, никаквим "особинама" љубљеног (апостол павле каже: "Љубав не тражи своје"). Управо је то урадио Христос. А Он, ваљда, треба да буде "мера" хришћанима, а не тамо нека етика.

[Marjanovic]

Хм... А како поштујемо нешто са чиме се не слажемо? Не, немојмо да толеранцију посматраму у односу на њен негативитет, нетолеранцију. Хајмо да толеранцију посматрамо саму по себи. Ја мислим да је толеранција нешто јако плитко, приземно и да у њој нема никакве величине. Толерисати значи окренути се и гледати своја посла, живети и пустити друге да живе. Чист индивидуализам, у којем те не интересује нити истина нити други човек. Мислим да прави хришћани не требају да буду толерантни. Нама је потребно, у односу са другим људима, нешто много веће и вредније од толеранције.

Не можеш волети неког ако претходно ниси толерантан и трпељив према њему. Замисли један обича разговор хришћанина и нехришћанина без толеранције у шта би се претворио?

Ако мислиш да хришћани не треба да буду толерантни према другима, да ли то значи да и други не треба да буду према хришћанима?

[horatio]

Хвала за цитат. Наравно, прочитао сам. Додуше, мислим да сам и раније читао наведени одломак. Но, проблем се мени испоставио у сљедећој форми (а ја га не умијем ваљано разријешити, што се дотиче неких практичних ствари у мом животу), наиме: да ли постоје два неспојива животна идеала, па онда и два морала - морал паганског свијета, који је положен у темеље модерне политичке мисли и који за циљ има добробит отаџбине, гдје би све што води томе циљу било оправдано (у извјесним граничним ситуацијама); с друге стране, стоји хришћански идеал и хришћански морал, за који спасење било које душе је врједније од било које овоземаљске вриједности. Оно што мене узнемирава јесте да ли та два циља могу да се хармонизују? Како неки сматрају то није могуће сем на штету једног или другог циља, а најчешће оба. Стога смо приморани да изаберемо (при чему избор није рационалан), а бирајући један од та два система вриједности бирамо и примарно обитавање у сфери приватног или сфери јавног. Дакле, уколико консеквентно изведемо поставке, можемо се упитати : да ли је могуће изградити државу на темељу хришћанског морала, те какав став да заузме хришћанин у вези са активним бављењем политиком? Вјерујем да питања нису наивна, те да одговори на њих узнемиравају само мене већ још понеког. Све ово, чини ми се, има везе и са толеранцијом, као и са неким другим стварима. Стога уколико неко уложи труд и вријеме да мени и другима који су заинтересовани за овај конфликт исти боље освијетли, унапријед му се захваљујем.