Претражи Живе Речи Утехе

Da li imate svoje molitveno pravilo i koliko nam je molitva stvarno potrebna?

...

Srpski narod je sa slomom komunizma propustio šansu da se verski opismeni, zbog čega mnogi Srbi i danas, kada "cvetaju" verske slobode, i dalje ne znaju mnogo o veri svojih predaka. Foto: Srna / Srna To u intervjuu za "EuroBlic" tvrdi dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči Darko Đogo, dodajući da još nije kasno da se Srbi "zaista vrate Bogu". - Danas se odomaćilo shvatanje da je dovoljno samo da budeš veliki vernik u srcu i da ne treba više ništa da znaš o veri. To je tužno – kaže Đogo. Sa slomom komunizma došlo je do snažne emancipacije svih verskih zajednica u BiH. Koliko su se, po Vašem mišljenju, pravoslavni Srbi "vratili Bogu" i da li je kod našeg naroda izraženija formalna nego suštinska pripadnost Crkvi? Ako bismo odgovor na to pitanje tražili u anketama, to bi sigurno bilo - mnogo. Međutim, subjektivni osećaj pojedinca da jeste vernik i dalje ne znači da on zaista poznaje svoju veru. Mi Srbi, kao narod, samo smo se "prešaltali" devedesetih godina prošlog veka, a kler je bio srećan što je sa margine društva došao u centar. Šta time hoćete da kažete? To da smo propustili šansu da se u veri opismenimo, da je dublje doživimo, da se pokajemo, da shvatimo koliko je vera bitna za nas kao narod. Ali, još nije kasno. Nikad nije kasno da se čovek, pa i narod, zaista vrati Bogu. Foto: tvhram.rs / Promo Kako komentarišete aktivno - mnogi bi rekli čak i preangažovano - političko delovanje i izjave velikodostojnika Katoličke crkve i Islamske zajednice u BiH? Čini se da, za razliku od pomenutih, srpske vladike i sveštenstvo upadljivo ćute na aktuelne prilike i previranja u BiH. Nije moje da komentarišem druge. Neka rade kako misle da treba, a Bog će nam svima biti konačni sudija. Mi smo, možda, pomalo u drugačijoj situaciji jer imamo Republiku Srpsku, pa i nema potrebe da budemo političari. Da li se snaga neke verske zajednice može meriti sa sposobnošću uticaja na političke događaje? Stvarna snaga nije pravljenje političke buke. Stvarna snaga je duhovna obnova. Republika Srpska neće biti jača ako se naši episkopi i sveštenici budu cenkali na političkom tržištu privilegija i prava, već ako naučimo ljude da vole jedni druge, da se raduju jedni drugima, ako naučimo mlade ljude da vole svoju nerođenu decu, starce da ne preziru mlade, decu da poštuju starije, roditelje da obrazuju decu. Sve ostalo je iluzija. Šta je najveća pretnja po budućnost Republike Srpske? Srpska je ugroženija zbog nedostatka poštovanja prema vaspitačicama, učiteljicama, nastavnicama i profesorima, prema policajcu i šumaru, nego zbog svih mudžahedina zajedno. Kad budemo jaki u ljubavi, složni u poštovanju - nebitno je koga imamo sa druge strane. Kao što reče apostol Pavle: "Ako je Bog sa nama - ko će protiv nas". A Bog jeste ljubav prema drugom čoveku. Koliko studenata trenutno pohađa Bogoslovski fakultet u Foči? Na Pravoslavni bogoslovski fakultet upisano je nešto manje od 400 studenata. Nerado govorim o brojkama, ali moram reći da je to impozantna cifra. Međutim, takođe moram istaći da je kvalitet znanja u svim srednjim školama u zabrinjavajućem padu. Kako biste ocenili današnju zainteresovanost srpske omladine za bogoslovske nauke? Kao odgovor na to pitanje, pre svega, treba postaviti pitanje motivacije. Naime, dobar deo studenata se pojavljuje sa željom da im Crkva postane garancija materijalnog i društvenog standarda. To je tužno, ali je čest slučaj. Nije uvek lako znati šta je čoveku u duši. Ipak, ima mnogo studenata koji studiraju iz plemenitih razloga, iz ljubavi prema Bogu i čoveku. Zbog njih postojimo. Siromaštvo lakše od očajanja Šta biste poželeli ustanovi na čijem ste čelu, srpskom narodu i Republici Srpskoj u 2017. godini? Ljubavi i radosti. Svega ostalog ima po neminovnosti teškog života - samo ljubav i radost moramo da nađemo sami. Da ih nađemo u drugome, da ih nađemo u Bogu. Da nađemo volje. Da ne očajavamo. Iz ličnog iskustva govorim da se iz sirotinje lakše izvući nego iz očajanja. Zato da ne očajavamo. Da pomognemo jedni drugima. Da ne očekujemo od ostalih sve, od sebe ništa, nego od drugih malo, od sebe mnogo. Imamo najlepšu zemlju na svetu. Da zahvalimo Bogu i da je obrađujemo i uređujemo. Više nam i ne treba. http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/darko-djogo-za-euroblic-snaga-nije-u-politickoj-buci-vec-u-duhovnoj-obnovi/r7yx94s

Kako je 13. decembra preneo Flightglobal, Federalna agencija CBO (Congressional Budget Office) koja pruža ekonomske i budžetske informacije američkom Kongresu, objavila je da je prosečan nivo finansiranja Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF) poslednjih godina premali kako bi se u predstojećim decenijama na osnovi “jedan za jedan“ stari avioni zamenili novim. Ovo je zaključeno na osnovu istraživanja CBO u kome se navodi da se među vazduhoplovima koji su skupi za zamenu nalaze borbeni avioni Lockheed Martin F-16C/D, Boeing F-15C/D, F-15E, transportni avioni Lockheed Martin C-130 i bombarderi Rockwell B-1B koji se približavaju kraju svog životnog veka. CBO predviđa da bi zamena vazduhoplova u sadašnjoj floti koštala prosečno 15milijardi dolara godišnje u 2020-tim, ta brojka bi se povećala na 23 milijarde u 2030-tim a zatim vratila na 15 miljardi u 2040-tim. Najveće izdvajanje bilo bi potrebno 2033. godine, oko 26 milijardi. U poređenju sa tim u periodu od 1980. do 2017. godine godišnje je za nabavku novih vazduhoplova odobravano oko 12milijardi dolara a prema navodima CBO u periodu od 2010. do 2017. ta izdvajanja iznosila su u proseku oko 9 milijardi. Pri tom se navodi da je reč o novcu koji odgovara kursu iz ove godine. Interesantno je da CBO navodi da su troškovi najnovijih borbenih aviona šeste generacije, koji će se prema mišljenjina stručnjaka pojaviti početkom 2030-tih, izračunati na osnovu potrebe za poboljšanjem njihovih tehničkih karakteristika. Tako jedinična cena novog borbenog aviona iz programa Penetrating Counter Air (PCA) koji bi zamenio F-15 i F-22 mogla biti čak oko 300 miliona dolara. Nije sve u novom / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Agencija napominje da bi troškovi zamene bili niži ako bi vazduhoplovne snage odlučile da produže životni vek nekih vazduhoplova ili ako bi troškovi nabavke nekih novih bili niži od onih koje je ona projektovala. Prema podacima CBO, flota USAF uključuje oko 2000 borbenih aviona, 150 bombardera velikog doleta, 1100transportnih i višenamenskih aviona, 450 avio-cisterni, 500 izviđačkih i aviona za elektronsko ratovanje, 1200 aviona za obuku i 150 helikoptera i konvertoplana. Najveći deo flote je star 26 do 30 godina, ti avioni su ušli u upotrebu krajem 80-tih i početkom 90-tih godina prošlog veka a finansiranje njihovih nabavki su bili deo narastanja odbrambenih sposobnosti u 80-tim godinama, navodi se u CBO. Godišnja izdvajanja za nabavku novih vazduhoplova su dostigla vrhunac u 1986.godini sa oko 29 milijardi dolara ali su zatim do kraja 90-tih imale stalnu tendenicju pada. Ti stariji vazduhoplovi iz ere Hladnog rata mogu se pokazati skupim za zamenu. Najveći troškovi USAF su projektovani za zamenu vazduhoplova starih 26-30godina kao i onih koji su stari 31-35 godina kao što su avioni B-1B, F-15C/D i F-16C/D. Još jedna grupa vazduhoplova sa velikim troškovima zamene su oni stariji od 55 godina am oni uglavnom uključuju leteće cisterne Boeing KC-135 i bombardere B-52. Ipak iz CBO se istovremeno naglašava da su prognoze za period do 2050. godine veoma nejasne jer kako se navodi ‘’promene u oblasti nacionalne sigurnosti i budućim budžetima vazduhoplovnih snaga nisu poznati’’. Međutim kako u ovoj agenciji nalašavaju dugoročno prognoziranje je korisno jer može pomoći Kongresu, Ministarstvu odbrane i USAF da donesu odgovarajuće budžete za nabavku novih vazduhoplova.

U utorak 27. februara pres-sekretar predsednika Rusije Dimitrij Peskov saopštio je da je Vladimir Putin potpisao novi državni program naoružavanja za period od2018. do 2028. godine. Detalji ovog dokumenta bili su usaglašeni i utvrđeni pre nastupanja 2018. godine kada je ujedno plan i odobren a o osnovnim zadacima dokumenta je dan pre predsednikovog potpisa, za medije govorio zamenik premijera Dmitrij Rogozin koji je dao intervju listu ’’Komersant’’. Par višenamenskih borbenih aviona Su-30SM Mornaričke avijacije VMF / Foto: Žarko Skoko Detalji ovog dokumenta nisu saopšteni ali je od ranije poznato da je u narednom desetogodišnjem periodu planirano da se za potrebe programa prenaoružavanja oružanih snaga Rusije potroši oko 19 triliona rubalja (oko 325 milijardi dolara).Veoma važno je reći da je novi program naoružavanja definisan na osnovu borbenih iskustava iz Sirije gde je ispitano preko 200 tipova naoružanja i vojne opreme. Očekuju se dalje nabavke taktičkih borbenih aviona / Foto: Žarko Skoko Zbog toga će prioritet u opremanju imati Kopnena i Vazdušno-Desantna vojska a akcenat će biti na razvoju robotizovanih oružanih sistema, visokopreciznog oružija i snaga nuklearnog odvraćanja. Visokoprecizno naoružanje odnosi se i na razvoj ubojnih sredstava za borbene avione i helikoptere. Ipak neće biti zanemareno opremanje ni Vazdušno-kosmičkih snaga novim količinama savremenih letelica kao i modernizacijama postojećih vazduhoplova. Obnova ruske vojne avijacije je nakon 90-tih godina 20. veka koji je bio period stagniranja i propadanja, intenzivnije započeta u prvoj polovini 2000-tih kada je završen razvoj mnogih novih vazduhoplova i kada su definisana osavremenjavanja postojećih tipova pre svega aviona a isto je rađeno i kod sistema za protivvazduhoplovna dejstva. Za nas je naravno najinteresantnije šta će se dešavati kada su u pitanju vojne letelice i sistemi PVO pa ćemo se u ovoj analizi potruditi da što bolje obradimo dostupne informacije o tome kako će se dalje razvijati vojna avijacija Rusije u narednih 10 godina kako na osnovu novog programa za period od 2018-2028, tako i što se tiče realizacije postojećeg programa koji će trajati do 2020. Prvi deo će sadržati sve vazduhoplove sem bespilotnih letelica koje će, zajedno s novim vazduhoplovnim naoružanjem i novim sistemima za protivvazduhoplovnu i protivraketnu odbranu biti predstavljeni u drugom delu ove analize. Novi tipovi vazduhoplova Dva nova tipa borbenih aviona koji će u narednoj deceniji biti uvedena u upotrebu jesu višenamenski borbeni avioni MiG-35 i Su-57. Prvi u svojoj najsavremenijoj očekivanoj konfiguraciji pripada 4++ dok je Suhojev avion poslednja 5. generacija. Za oba vazduhoplova se očekuje da ugovori za njihovu narudžbinu budu potpisani ove godine i najavljuje se da bi isporuke mogle da krenu već 2019. Dugo očekivani MiG-35 biće isporučivan kao jednosed MiG-35S (oznaka biroa 9.41SR) i dvosed MiG-35UB (9.47SR). Smatra se da će prvi primerci stići u jedinice s manje savremenim paketom avionike koji obuhvata radar N010M Žuk-M (ili M2) dok bi kasnije trebalo da se isporučuju primerci s AESA radarom Žuk-A (ili AM) a MiG-35 će biti prvi ruski operativni avion koji će imati savremeni kontejner s optoelektronskom opremom T220. Nova izvozna nada ruske vazduhoplovne industrije, višenamenski MiG-35 / Foto: Žarko Skoko U skorijoj budućnosti 35-ca bi mogla dobiti i motor RD-33MKM koji je u razvoju, čiji potisak iznosi 95 kN pri dodatnom sagorevanju i koji ima vektorisani potisak. Fabrička ispitivanja dva predserijska aviona (jednosed sa ev. brojem 702 i dvosed 712) koji su obrasci za Vazdušno-kosmičke Snage Rusije (VKS) su završena decembra prošle godine a u avione su testirali i vojni piloti. U proteklih nekoliko godina imali smo mnogo izjava zvaničnika kompanije RSK MiG i Ministarstva odbrane o tome koliko je primeraka planirano da se naruči. Na avio-salonu MAKS-2017. nezvanično se spekulisalo da će VKS do 2025. godine dobiti svega 24 aviona od čega bi 6 bilo isporučeno akro-grupi “Striži“. Januara prošle godine tadašnji komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da će prvi ugovor biti za 30 aviona, da bi potencijalno u jedinice ukupno moglo stići čak 170primeraka koji bi zamenili MiG-ove 29 što će zavisiti pre svega od mogućnosti i potreba. Razvoj MiG-a 35 se prilično odužio, čelnici VKS Rusije nisu želeli da prihvate avion u konfiguraciji u kojoj se nalaze avioni MiG-29KR i KUBR koje koristi Mornarička avijacija Rusije a iz koje su i nastali izvozni model MiG-29M i M2 kao i MiG-35. Mnogi stručnjaci smatraju da je MiG-35 za VKS nepotreban avion, da će biti uveden u upotrebu samo zbog podsticaja izvoza i to u malom broju. Činjenica jeste da je masa ovog aviona toliko porasla da to više nije laki već srednji borbeni avion koji se po troškovima korišćenja približio višenamenskim avionima Su-30 i 35 koji su po mnogim karakteristikama bolje rešenje za VKS kao i druge države s velikom teritorijom i akvatorijom. Prva dva aviona prve eskadrile Su-57 stižu sledeće godine / Foto: Žarko Skoko Rusija će, nakon SAD i NR Kine biti treća država koja će u svoje naoružanje uvesti borbeni avion 5. generacije (iako pojedini analitičari smatraju da kineski J-20 ne pripada u potpunosti 5. generaciji). Sledeće godine će, najverovatnije u bazu Lipeck, u 4. Centar za borbenu obuku i preobuku letnog sastava VVS, stići prvi primerci aviona Su-57. Zamenik ministra odbrane Jurij Borisov izjavio je 8. februara ove godine, prilikom posete fabrici aviona KnAAZ, da će u 2018. godini biti naručena prva eskadrila od 12 aviona, da su državna ispitivanja prve faze završena i da se ovaj tip sada nalazi u opitno-borbenoj eksploataciji. Borisov je dodao i da bi u 2019. mogla biti isporučena prva dva aviona a da bi ispitivanje novog motora mogla potrajati dve do tri godine. Od prvog leta prvog prototipa 29. januara 2010. u programu razvoja i ispitivanja učestvovalo je 12prototipova od toga 10 letnih i dva za statička testiranja na zemlji. Kako je 1. marta izjavio ministar odbrane Sergej Šojgu, dva Su-57 su uspešno prošla dvodnevni program ispitivanja u Siriji koji je uključivao i borbenu primenu. Prva eskadrila poslužiće za dalja ispitivanja u VKS gde će piloti centara za obuku učestvovati u razradi borbene upotrebe vazduhoplova i izradi dokumentacije odnosno tehničkih uputstava. Kao obrazac za njihovu proizvodnju uzeta su poslednja tri prototipa T-50-9, T-50-10 i T-50-11. Prototip T-50-2 s jednim motorom Izdelije 30. Su-57 čeka i nov motor a prva eskadrila biće isporučena u periodu 2019-2022. i to s motorima Izdelije 117 (AL-41F1) koje se koriste i na prototipovima. Novi motor, koga nazivaju i motor druge etape, nosi oznaku Izdelije 30, ima maksimalan potisak oko 18 tona s dopunskim sagorevanjem (sadašnji AL-41F1 ima 15 tona) a prvi let Su-57 s ovim motorom izvršen je 5. decembra prošle godine. Tada je sa aerodroma Žukovski poleteo drugi prototip T-50-2 na kome se nalazio jedan motor Izdelije 30. Smatra se da će razvoj ovog motora, pored poboljšanja pojedinih karakteristika aviona uticati i na odluku Indije da ipak učestvuje u programu FGFAkoji bi trebao da predstavlja derivat Su-57 a čiji je razvoj usporen i prekidan raznim nesuglasicama Indijaca i Rusa kao i izmenama projekta. Nakon isporuke prvih 12 aviona s motorima Izdelije 117 uslediće narudžbina i za drugu seskadrilu od 12-15aviona s motorima Izdelije 30 a smatra se da će puna serijska proizvodnja biti dostignuta oko 2027. godine. Kod Su-57 je zanimljivo što do sada još uvek nismo videli unutrašnje spremnike naoružanja. Pri tom su zvaničnici govorili o tome da su vršena ispitivanja upotrebe ubojnih sredstava a do sada su viđene samo fotografije aviona na kojima se vidi naoružanje podvešeno na spoljašnje potkrilne i podtrupne nosače. Za Su-57 se razvijaju ili su već razvijena nova ubojna sredstva od kojih su mnoga prilagođena za nošenje u unutrašnjim spremnicima. Tu su na primer rakete vazduh-vazduh R-77M (Izdelije 180) i Izdelije 810, krstareće rakete H-59MK2, protivradarske rakete H-58UŠK i UŠKE(IIR), rakete vazduh-zemlja H-36P, vođene bombe KAB-500LG. DO kraja 2018. u VKS stiže 10 Jak-152 / Foto: Živojin Banković Ove godine u centre za obuku VKS stići i prvi primerci još jednog tipa aviona. Reč je o domaćem školskom avionu Jak-152 koji će služiti za odabir kandidata za buduće pilote i osnovno školovanje. U martu 2014. godine bio je raspisan konkurs pod nazivom ’’Ptička-VVS’’ za dobijanje posla opitovanja i konstruisanja novog školskog aviona s oznakom Jak-152. Juna meseca iste godine objavljeno je da je taj posao dobio Opitno-konstruktorski biro Jakovljev koji se nalazi u sastavu korporacije ’’Irkut’’ a Jak-152 je svoj prvi let imao 29. septembra 2016. Iz fabrike IAZ u Irkutsku jedinicama u 2018. jedinicama će biti predato 10 Jak-152 a najavljeno je da potrebe VKS za ovim avionom iznose 150 primeraka. Krajem prošle godine VKS su dobile i tri austrijska školska aviona DA42T koji se po licenci proizvode u fabrici UZGA u Rusiji, i koji se koriste za obuku pilota transportne avijacije i drugih višemotornih aviona. Ove godine biće isporučeno još 17 a u 2019. još 15 aviona. Proizvođač Mi-38 svrstava ovaj helikopter između Mi-8 i Mi-26 / Foto: Živojin Banković I Armijska avijacija takođe ove godine dobija novi tip letelice, odnosno helikoptera, to će biti jedan opitni primerak srednjeg višenamenskog Mi-38T dok će drugi biti isporučen 2019 a ugovor za njihovu nabavku Ministarstvo odrbane potpisalo je još u julu mesecu 2018. Ako prilikom njihovih ispitivanja sve prođe kako je planirano u 2020. bi mogla uslediti narudžbina od prvih 12 serijskih Mi-38 a dalje definicije planova nabavki zavisiće od potreba VKS. Inaće proizvođač Mi-38 kompanija KVZ svrstava ovaj tip helikoptera između srednjeg transportera Mi-8 i teškog Mi-26. Višenamenski leteći radarski sistem A-100 prilikom prvog leta / Foto: UAC U planovima nabavki za naredni desetogodišnji period nalazi se i novi leteći radarski sistem A-100 čiji je prototip poleteo 18. novembra 2017. godine. Ugovor o razvoju ruskog letećeg radarskog sistema za osmatranje vazdušnog prostora nove generacije potpisan je juna 2006. godine. Nosilac posla je bio koncern za proizvodnju radio opreme OAO ’’Vega’’ i to u okviru razvojnog programa nazvanog ’’Premijer 476’’. 2013. godine doneto je rešenje da novi avion, sa oznakom A-100, bude napravljen na bazi teškog transportnog aviona Il-76MD-90A. U razvoju učestvuje i leteća laboratorija A-100LL koja je poletela 26. oktobra 2016. i koja je nastala modifikacijom radarskog sistema A-50 naučno-tehničkog kompleksa TANKT ’’Berijev’’. Prvi let A-100LL na kome je bio uključen radio-tehnički kompleks obavljen je 24. aprila 2017. Novina kod A-100 je osim savremenije elektronike i AESA radara i to da će imati više namena. Ne samo da će efikasnije otkrivati i pratiti ciljeve u vazduhu već će imati mogućnosti i da kontroliše situaciju na površini a postoje informacije da će moći da upravlja bespilotnim letelicama, služi za prikupljanje obaveštajnih podataka i za radio-tehničko osmatranje i izviđanje. U floti VKS zameniće leteće radarske sisteme A-50 i A-50U a ranije je saopšteno da bi, ako sve prođe po planovima testiranja njegova serijska proizvodnja započela 2020. godine. Dodatni ugovori za nabavku taktičkih borbenih aviona Očekuju se i novi ugovori za dalje nabavke taktičkih borbenih aviona Su-30SM, Su-34 i Su-35S kao i školsko-borbenih Jak-130. Do sada je za VKS i Mornarički avijaciju (MA VMF) naručeno 116 Su-30SM (88 VKS i 28 MA VMF) od čega je isporučeno 100 a ove godine plan je da stigne još 14 pa u 2019. ostaje da se prime samo dva preostala naručena aviona. Pre nekoliko dana pojavila se infromacija da je ovaj tip zvanično uveden u naoružanje 12. januara tekuće godine. Su-30SM akro-grupe “Ruski vitezovi“ / Foto: Žarko Skoko U odnosu na broj jedinica koje koriste ovaj tip kao i nekih koji su potencijalni korisnici mogla bi se izneti procena o potrebama za još oko 50 Su-30SM od kojih 22 za MA VMF. U fabrici IAZ se u poslednje vreme mogu videti ranije isporučeni avioni koji se tamo nalaze na doradama koje pre svega podrazumevaju integraciju šireg asortimana naoružanja. Najavljuje se i kraj proizvodnje Su-30SM, kako za VKS/VMF tako i za strane naručioce a to bi se moglo dogoditi 2022. godine. Su-30SM je u VKS uglavnom menjao lovce MiG-29 ali je uvršten i u jedinice koje su naoružane avionima Su-35S. U VMF za sada Su-30SM menja taktičke bombardere Su-24M. Do sada je naručeno 129 Su-34, broj aviona bi u jedinicama VKS na kraju mogao dostići preko 200 primeraka / Foto: Žarko Skoko Radi se i na modernizaciji taktičkog bombardera Su-34, nova verzija koja će najverovatnije biti označena kao Su-34M imaće unapređenu gotovo čitavu avioniku, dobiće modernizovanu elektronsku opremu, motore, naoružanje i kontejnere s specijalnom opremom za različite načine izviđanja. Što se tiče njihovih isprouka od ukupno naručenih 129 za sada je stiglo 109 aviona, tokom ove godine planirana je isporuka 18 (dva su već predata) i za 2019. ostaju 4. Ako bi se u svim jedinicama koje su aktivne zamenili taktički bombaredri Su-24M i izviđači Su-24MR onda su dalje potrebe VKS za još 72 do 84 Su-34. Višenamenski Su-35S imao je borbenu premijeru u Siriji gde je operativnost do sada bila oko 80 procenata a piloti su imali i do 10 zadataka dnevno / Foto: Žarko Skoko Sadašnji ugovor za nabavku višenamenskog borbenog aviona Su-35S predviđa isporuke do kraja 2020. godine. Do sada je u lovačke pukove stiglo 68 primeraka a ostaje da u naredne tri godine bude dobijeno još 30 i to po 10 godišnje. Su-35S u ulozi lovca za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru menja starije Su-27 a dodatne količine koje bi eventuano bile kupljene nakon 2020. mogle bi, na osnovu broja eskadrila popunjene avionima Su-27, iznositi još oko 50 Su-35S. Školsko-borbeni Jak-130 naručen je za potrebe VKS u 109 primeraka / Foto: Žarko Skoko Po do sada objavljenim ugovorima bliži se i kraj isporuka školsko-borbenih aviona Jak-130. Ukupno ih je do sada naručeno 109, dobijeno je 95, ove godine planirano je 10 i za sledeću godinu ostaju samo 4 aviona. Iako je objavljeno da je i Mornarička avijacija naručila 10 aviona do sada Jakove 130 s njenim oznakama nismo videli. Moguća su dalja unapređenja aviona pre svega u smislu borbenih sposobnosti odnosno integrisanja novog sistema za upravljanje vatrom i proširenja palete ubojnih sredstava. Broj nabavljenih Jak-130 bi, po izjavama vojnih zvaničnika mogao dostići čak 200primeraka. Jak-130 je u školskim bazama zamenio čehoslovačke L-39 ’’Albatros’’ ali je novi ruski avion znatno skuplji za korišćenje jer je veći i ima dva motora. Zbog toga je razmatrana modernizacija L-39 ili njegova zamena novim domaćim projektom aviona SR-10 koji je trenutno u fazi ispitivanja ali za koga se još uvek ne zna da li će ući u sastav vojnih vazduhoplovnih snaga. Takav avion bi bio poželjan iz dva razloga, prvi je što bi to bila prava zamena za L-39 a drugi je da bi se u obuci ublažio nagli prelazak s Jak-152 na Jak-130. Rešenje zamene teških transportera Il-76 delimično je nađeno u razvoju nove varijante Il-76MD-90A / Foto: Žarko Skoko Nastavlja se i s opremanjem Transportne avijacije, ove godine stiže 5 novih teških transportera Il-76MD-90A ali je usled drugih prioriteta isporuka ovih aviona za sada nešto usporena pa je 2015. i 2016. isporučen samo po jedan avion. Il-76 je najvažniji i najbrojniji transportni avion ruske vojske, trenutno h ima aktivnih oko 119 a naručeno je 39 Il-76MD-90A ali se rok isporuke do kraja 2020. sigurno neće ispoštovati. U planu je i modernizacija 41 starijeg Il-76MD na standard Il-76MDMa prvi avion je već na ispitivanjima. Svoj prvi let 25. januara ove godine imala je i nova leteća cisterna Il-78M-90A čije bi se ispitivanje završilo krajem 2018. a postoji plan da se nabavi 31 ovakav avion koji bi zamenili flotu starijih Il-78 i Il-78M. Narednih godina VKS bi moglo dobiti dodatne lake transportere L410 i to iz domaćih pogona, fabrike UZGA. Ministarstvo odbrane saopštilo je krajem prošlog decembra da je zainteresovano za 18 primeraka koji bi se koristili u složenim meteo uslovima pre svega tokom zime. Takođe moguć je i razvoj novih verzija s plovcima i skijama koje bi koristile specijalne jedinice. Prvi let unapređenog borbenog helikoptera Mi-28NM / Foto: Milj Prema planovima s početka decenije Armijska avijacija (AA) bi do 2020. godine trebala da dobije oko 1000 novih helikoptera svih tipova i namena. Od toga će oko 400 činiti srednji transportni višenamenski helikopter Mi-8 novijih verzija kao što su na primer Mi-8AMTŠ, AMTŠ-V, AMTŠ-VA, Mi-8MTV-5, MTV-5-1, varijanti za elektronsko ratovanje Mi-8MTPR-1. Moguće su i dalje isporuke desantno-jurišnih helikoptera Mi-24VM čija proizvodnja i dalje traje a kojih je do sada primećeno oko 60. Novembra prošle godine predato je prvih 6 od 24 borbena helikoptera Mi-28UB naručenih aprila 2016. a koji predstavljaju nešto izmenjen Mi-28N s udvojenim komandama. Krajem decembra 2017. Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor o isporuci prve količine znatno unapređenih i osavremenjenih Mi-28NM čiji je prototip poleteo 12. oktobra 2016. a prva dva serijska će stići već krajem ove godine. Od 2008. do 2016. godine jedinicama AA primila je u upotrebu 97 (po drugim podacima preko 100) Mi-28N. Ka-52 postaće najbrojniji borbeni helikopter oružanih snaga Rusija s ukupno 205 primeraka. Najavljena je nova narudžbina za još 114 helikoptera / Foto: Žarko Skoko Drugi glavni borbeni helikopter, pored Mi-28, postao je Ka-52. U dva ugovora od kojih je prvi potpisan 13. marta 2007. a drugi 1. marta 2011. naručeno je ukupno 169 Ka-52 od kojih je do početka ove godine isporučeno 117. Preostali helikopteri moraju biti isporučeni do kraja 2020. godine. I Mornarica će dobiti svoju verziju, Ka-52K ’’Katran’’. 2012. ugovorena su 4 opitna helikoptera koja su isporučena a zatim je 8. aprila 2014. potpisan i ugovor za 32 serijska primerka. Prilikom posete fabrici ’’Progres’’ iz Arsenijeva, gde se inače Ka-52 i proizvodi, zamenik Ministra odbrane izjavio je 6. februara ove godine da to ministarstvo planira nabavku još 114 helikoptera Ka-52. Nova verzija najvećeg helikoptera na svetu, Mi-26T2 / Foto: Žarko Skoko 2010. godine ponovo je za oružane snage pokrenuta proizvodnja i najvećeg helikoptera na svetu, teškog transportnog Mi-26. Tada je potpisan ugovor za 18novih primeraka od kojih je u periodu 2011-2014. isporučeno 17 dok je poslednji predat 2016. godine. Iste godine potpisan je ugovor za još dva Mi-26 ali je tokom 2017. primećeno da su AA isporučena tri helikoptera. Narednih godina su zbog zamene oko 20 starijih Mi-26 moguće dalje isporuke i to savremenijih verzija koje će najverovatnije biti bazirane na varijanti Mi-26T2. Modernizacije U Rusiji se i dalje odvija modernizacija starijih tipova borbenih aviona, kako onih taktičkih tako i strategijskih. I pored uvođenja u upotrebu savremenijih Su-30 i Su-35, tokom 2020-tih planirano je da u upotrebi ostane oko 90 Su-27, modernizacija na standard Su-27SM je završena, nabavljeno je i 12 novih Su-27SM3 a u toku je modernizacija Su-27P na standard SM3. Zna se da je potpisan ugovor za 36 aviona ali je do sada viđeno i smatra se da je urađeno samo 6 dok je samo za ovu godinu najavljeno da će se odraditi još 6 primeraka. Šta sve sadrži modernizacija standarda Su-25SM3 / Foto: Russian Defence.com Tokom ove godine, nakon nekoliko godina kašnjenja, napokon bi trebali da vidimo i operativne jurišnike Su-25SM3 čija je isporuka već nekoliko puta najavljivana, poslednji put za kraj prošle godine. Početkom decembra 2015. potpisan je ugovor za modernizaciju prvih 5 serijskih aviona dok su prethodno dorađena dvaprototipa. Su-25SM3 dobija paket sasvim nove elektronske opreme, od kojih treba istaći nišanski senzor SOLT-25, paket nišanske i navigacijske opreme PRnK-25SM-1 Bars koji omogućuje istovremeno gađanje 4 cilja na zemlji vođenim naoružanjem, sistem za samozaštitu aviona L-370-K-25 Vitebsk, sistem za komunikaciju KSS-25, bacači mamaca UV-26M, sistem za prikupljanje, praćenje i snimanje letnih parametara Karat-B-25. Tokom narednih nekoliko godina trebalo bi da u jedinice uđe 50 Su-25SM3 a modernizacija se obavlja u 121. remontnom zavodu u Kubinki gde je urađena i dorada 84 Su-25 na standard Su-25SM. VKS i VMF danas koriste oko 120 modernizovanih MiG-31BM / Foto: Aleksandar Milošević Nerazdvojivi i jedan od najvažnijih segmenata ruske protivvazduhoplovne odbrane svakako jeste lovac-presretač MiG-31 koji je ujedno i najbrži borbeni avion današnjice. Još 2007. je s 514. remontnim zavodom iz Rževa potpisan prvi ugovor za njegovu modernizaciju i to u verziju označenu kao MiG-31BM. Do sada je objavljeno i da su s kompanijom NAZ “Sokol“ potpisana još dva ugovora, prvi 1. avgusta 2011. za 60 aviona i drugi novembra 2014. za još 53 aviona a na modernizaciju idu avioni verzija MiG-31B i BS. Danas VKS i VMF korste skoro 120mdoernizovanih aviona ali se ne može sa sigurnošću reći koliko će ih biti na kraju, spominje se cifra od 135, mada je vrlo moguće da će taj broj biti veći. Na MiG-u 31BM je uz generalni remont i produženje veka upotrebe, modernizovan radar, sistem za upravljanje vatrom, navigacija, komunikacija a integrisane su i rakete vazduh-vazduh R-73 malog, R-77 srednjeg i R-37M velikog dometa koje međutim, osim R-73 još nisu primećene na BM-ovima. 17-ti Tu-160 za VKS Rusije bio je u medijima pogrešno predstavljen kao prvi modernizovani Tu-160M2 / Foto: UAC Iako su sredinom prošlog novembra mediji preneli da je na aerodromu Kazanjskog avijacijskog zavoda koji nosi ime S. P. Gorbunova prikazan prvi opitni obrazac strategijskog bombardera Tu-160M2, ispostavilo se da je to bio običan Tu-160 s fabričkim brojem 08-04 koji pripada 8. proizvodnoj seriji i koji je nakon mnogo godina stajanja u fabrici napokon završen. Posle jednog Tu-160 koji je isporučen još 2008. godine u fabrici je bilo ostalo 12 Tu-160, dva iz 8. serije i po 5 iz 9. i 10. serije. 2011. godine primerci 08-04 i 08-05 bili su 65 posto završeni, dva aviona iz 9. serije (09-01 i 09-02) 45 posto završeni, 3 aviona 9. serije (09-03, 09-04, 09-05) 25 procenata završeni i svih 5 aviona 10. serije (10-01 do 10-05) samo po 12 posto dovršeni. Od 16 do sada aktivnih aviona do danas je kroz kapitalni remont ili delimičnu modernizaciju prošlo 11 aviona. Modernizovani avioni dobili su nezvaničnu oznaku Tu-160M a spominje se i standard M1. Ispostavilo se da razvoj Tu-160M2 još uvek traje jer je najavljeno da će njegova elektronska oprema biti spremna tek negde oko 2020. godine. 25. januara ove godine potpisan je ugovor za prvih 10 Tu-160M2 s rokom isporuke do 2027.godine. Mnogi smatraju da će to ustvari biti dorađeni nedovršeni avioni koji su ostali u fabrici u Kazanju a da će serijska proizvodnja Tu-160M2 započeti 2023.godine. Ranije je zamenik ministra odrbane Jurij Borisov izjavio da do 2035. VKS imaju potrebe za 50 takvih aviona. Osim sasvim nove elektronske opreme M2 će dobiti i nove jače motore NK-32-02 čija je serijska proizvodnja već počela. VKS će još dugo godina koristiti i bombardere Tu-22M i Tu-95 a njihova modernizacija je takođe u toku. Osim savremenije elektronike akcenat je dat i na novom naoružanju. Novi Tu-22M3M kojih bi trebalo da bude oko 34 dobijaju novu raketu H-32 dok raketonosci Tu-95MSM (planirano oko 30 aviona) dobijaju krstareće rakete H-101 i H-102 koje menjaju starije H-55. Do 2020. MA VMF će biti predato 28 modernizovanih Il-38N / Foto: Iljušin Mornarička avijacija modernizuje dve dokazane i pouzdane platforme, mornarički patrolni avion Il-38 i protivpodmornički helikopter Ka-27. Jula 2014. MA VMF predat je na upotrebu prvi serijski modernizovani protivpodmornički mornarički patrolni avion Il-38N. Avion Il-38 nastao je na bazi putničkog aviona Il-18V, prvi let je imao još davne 1961, uveden je u naoružanje 1969. a od 1967. do 1972. je napravljeno 65 aviona. Varijanta Il-38N vodi poreklo od projekta modernizacije Il-38SD koju je 2001. naručila indijska Ratna Mornarica. Il-38SD dobio je novi osmatračko-navigacioni kompleks ‘’Morski zmaj’’ razvijen u naučno-istraživačkom sentru ‘’Leninec’’. Prvi let Il-38SD izvršen je jula 2005. Usled mnogih problema razvoj je trajao sve do 2010. kada je Indiji predat poslednji od 4 modernizovana aviona. Paraleno sa indijskim Il-38SD rađeno je i na razvoju ruske varijante Il-38N sa osmatračko-navigacijski sistemom ‘’Novela P-38’’. Razvoj je započeo 2002. a prototip je predat Mornarici na ispitivanje 2012. Do 2020. planirana je modernizacija 28 aviona a posao će se obaviti u 20. avioremontnom zavodu u Puškinu kod Sankt-Peterburga. Prvi serijski modernizovani helikopter Ka-27M / Foto: Helikopteri Rusije Početkom 2013. godine Mornarica je naručila prvih 8 modernizovanih protivpodmorničkih Ka-27PL s oznakom Ka-27M čiji je razvoj započeo još 1998. Ka-27M dobio je novi savremni radarski komandno-taktički kompleks koji se sastoji od novog akustičnog i magnetometrijskog sistema, izviđačkog, informacionog i računarskog sistema i AESA radara Koplje-A. Ispitivanja Ka-27M završena su 2015., prvi helikopter je predat na upotrebu 19. decembra 2016., za sada postoje dva ugovora za modernizaciju 22 Ka-27 a planirano je da na ovaj standard do 2020. bude dovedeno 46 helikoptera koji će ostati u službi još 10-15 godina. Modernizacije se vrši u fabrici KumAPP Kumertau. Novi projekti Do 2030. godine mnoge vojne letelice će morati biti zamenjene ili je potrebno da se do tada započne s ispitivanjima njihovih naslednika. Biće to veliki tehnološki izazov za Rusiju jer se i do sada pokazalo da je tokom stagnacije i propadanja vazduhoplovne industrije bilo teško aktivirati je a mnoge njene sposobnosti su izgubljene. Tako je na primer pre izvesnog vremena pokrenuta inicijativa da se ponovo pokrene proizvodnja značajno unapređene varijante lovca-presretača MiG-31 ali se ispostavilo da je to u tom trenutku bilo skoro nemoguće. Iz RSK MiG ali i iz vojnog vrha optimistično najavljuju da će jedinstveni MiG-31 biti zamenjen novim adekvatnim avionom koji nosi oznaku MiG-41 (projekat PAK-DPPerspektivni avio-kompleks presretača velikog doleta). MiG-41 se najavljuje kao presretač brzine 4 maha, borbenog radijusa 600-1500 km, ’’stelt’’ karakteristika, mogućnosšću nošenja raketa vazduh-vazduh velikog dometa R-37M kao i drugog naoružanja koje je u razvoju. Planira se da bude sposoban za borbu s hiperzvučnim raketama (brzina preko 5 maha), mogućnost da bude i bespilotna letelica i da uništava satelite u kosmosu. Bivši komandant VKS Viktor Bondarev izjavio je da se projekat nalazi u intenzivnoj fazi razvoja, iz RSK MiG su poručili da će 2018. godina biti zvanično godina početka razvoja MiG-a 41 a da će njegove karakteristike ipak zavisiti od potreba vojske kao i od finansijkih ulaganja. Mogući izgled novog ruskog strategijskog bombardera projekta PAK-DA / Foto: KRET Kao zamena za sva tri tipa bombardera u VKS, dakle srednjeg Tu-22M kao i startegijskih raketonosaca Tu-95 i Tu-160, planiran je jedan tip bombardera koji će biti konstruisan u kompaniji PAO ’’Tupoljev’’. Projekat nosi radni naziv PAK-DA(Perspektivni avio-kompleks avijacije dalekog dometa), razrada koncepcije započeta je 2009. dok je definisanje dizajna završeno marta 2013. godine. Ono što za sada znamo je da će avion imati konstrukciju tzv. ’’letećeg krila’’ (kao kod američkog B-2) da će samim tim biti podzvučan i da će imati ’’stelt’’karakteristike. Konstruktorska oznaka PAK-DA je Izdelije-80 a avion će dobiti nove motore s oznakom NK-65 koji će biti bazirani na motorima NK-32 komapnije ’’Kuznjecov’’. Osim klasičnog naoružanja karakterističnog za strategijske bombardere, PAK-DA će moći da nosi i hiperzvučne rakete. Za sada je planirano da se prvi let izvrši 2025. ili 2026. godine a uvođenje u naoružanje 2029. Unaprežena verzija Jak-130 je razmatrana kao moguća buduća zamena za Su-25. Na fotografiji primerak s laserskim daljinomerom / Foto: Žarko Skoko Jurišnici Su-25 će u vidu modernizovanih Su-25SM i SM3 sasvim sigurno ostati u naoružanju do 2030. godine, odavno se razmišlja o njegovom nasledniku ali tu za sada postoje određena lutanja o tome kakav avio bi trebao da zameni čuvenog ’’Grača’’. Poslednje što smo čuli o tome je da bi to bila jednoseda jurišna varijanta taktičkog bombardera Su-34. To je novembra prošle godine izjavio predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Viktor Bondarev. Sličnu izjavu je, dok je bio komandant VKS, Bondardev dao i 2016. godine. U državnom programu naoružavanja do 2020. godine bila su odvojena sredstva za izradu idejnog projekta novog jurišnika radnog naziva ’’Šeršenj-EP’’ koji bi bio baziran na Su-25. Takođe kao naslednik Su-25 razmatrana je i jurišna verzijaškolsko-borbenog aviona Jak-130 kome bi se poboljšale borbene mogućnosti, dobio bi jače motore i adekvatnu elektronsku opremu. Viktor Bondarev najavio je da će ove godine početi razmatranje kakav će to biti projekat, da li će se novi jurišnik praviti na bazi Su-34 i da li će VKS u budućnosti uopšte imati potrebu za takvim avionom. Mnogi vojni eksperti smatraju da su Su-34 i Jak-130 ipak neadekvatne platforme za razvoj novog jurišnika koji bi ipak trebalo da za osnovu ima Su-25. U prvom planu prvi letni prototip Il-112V, iza njega drugi porototip koji će služiti za statička ispitivanja / Foto: PAO “VASO“ Što se tiče transportnih aviona, Rusija je za sada delimično rešila situaciju kod teških transportera ali su joj potrebni i novi srednji i laki transporteri za zamenu aviona An-12, An-26 i An-72 kao i super teški trasnporter za zamenu An-22 i An-124. Ako ne bude ponovnih odlaganja, koje su u prošlosti bile česte, krajem ove godine trebalo bi da poleti prototip transportera Il-112V nosivosti do 6 tona tereta koji će u budućnosti smeniti dobro poznati i široko rasprostranjeni An-26. Projekat Il-112 komapnije VASO iz Voronježa pobedio je na konkursu za novi laki vojno-transpornti avion 2004. godine. Planovi da prototip poleti već 2006. i da prvi avioni stignu u jedinice nisu realizovani a 2011. godine VKS su odustale od aviona u korist nabavke An-140. Ipak projekat Il-112 je obnovljen 2013. godine a iste godine firma “Klimov“ je počela razvoj novog motora za ovaj avion s oznakom TV7-117ST. Optimistični plan kompanije VASO je da bi prve serijske avione mogla isporučiti već 2019. a tempo isporuke bio bi 12 aviona godišnje. Iz VKS su u proteklih par godina izjavljivali da bi njihove potrebe zadovoljilo 60 Il-112V. Model projekta srednjeg vojno-transportnog aviona Il-276 / Foto: Aleksandar Milošević Duga i uspešna karijera srednjem transportnom avionu An-12 takođe se bliži kraju. Protokol o početku razvoja novog taktičkog srednjeg vojno-transportnog aviona potpisan je 6. juna 2001. između ruskih kompanija AK ’’Iljušin’’, NPK Irkut i indijske firme HAL. Projekat je u Rusiji označavan kao MTS, SVTS a u indiji MTA(medium transport aircraft), nešto kasnije Rusi su ga označili kao Il-214 da bi prošle godine ta oznaka promenjena u Il-276. Bilo je planirano da se troškovi razvoja podele s Indijom u odnosu 50:50 i da se proizvodnja organizuje u obe države. Makete koje smo do sada viđali na raznim vazduhoplovnim sajmovima prikazuje klasičnu konstrukciju transportnog aviona, to je visokokrilac s dva mlazna motora nosivosti 20 tona tereta. Indija je na kraju 2015. godine izašla iz programa. Prvi let se očekuje u periodu 2022-2025. Varijante tereta koncepta “Slon“. Na prošlogodišnjem avio-salonu MAKS-2017. mogao se videti koncept perspektivnog teškog trasnportnog aviona (TTS) pod nazivom ’’Slon’’ koji bi u budućnosti mogao zameniti An-124. Prezentacija je organizovana na štandu Centralnog aerohidrodinamičkog instituta (CAGI) koji nosi ime N. E. Žukovskog. Na osnovu viđenog koncept je vrlo sličan čuvenom ’’Ruslanu’’, predviđena je nosivost od 180 tona a pogon bi činila 4 motora PD-35. Dimenzije i projekcije moguće zamene aviona An-124. Rusija će u narednoj deceniji morati naći zamenu za An-124 jer se dobar deo aviona, uključujući i motore, proizvodio u Ukrajini. Rusija je ipak prošle godine uspela da osvoji generalni remont aviona ali bi to u budućnosti moglo postati veoma skupo i neisplativo zbog potrebe da se ukrajinske komponente zamene domaćim ili inostranim. Mornarička avijacija Rusije već 14 godina ne koristi mornaričke helikoptere Mi-14koji predstavlja derivat dobro poznatog srednjeg transportera Mi-8. Još 1996. godine iz upotrebe su povučeni protivpodmornički Mi-14PL da bi 2004. iz naoružanja nestali i spasilački Mi-14PS. Već tri godine iz kompanije ’’Helikopteri Rusije’’ najavljuju da bi veoma lako mogli pokrenuti proizvodnju nove modernizovane varijante ovog helikoptera za koje je, kako kažu u kompaniji, ruska Mornarica izrazila interes. U proizvodnji novih helikoptera koja bi se odvijala u fabrici u Kazanju, sasvim sigurno bi bile primenjene tehnologije kao i avionika savremenijih varijanti helikoptera Mi-8 koji se proizvode u toj fabrici kao što je na primer Mi-8MTV-5. Tehnološki demonstrator borbenog helikoptera velike brzine na bazi Mi-24. U ruskim opitno-konstrukcionim biroima koji se bave helikopterima, već duže vreme se razrađuju koncepti novih tipova znatno naprednijih letelica koje će imati značajno bolje performanse od helikoptera koji se trenutno nalaze u upotrebi u svetu. Jedan od takvih projekata je i borbeni helikopter velike brzine. Za vreme posete fabrici helikoptera ’’Progres’’ 6. februara ove godine zamenik ministra odrbane Jurij Borisov saopštio da se u novom programu naoružanja oružanih snaga nalaze i sredstva za razvoj borbenog helikoptera čija će krstareća brzina biti 350 do 400 km/h. Na tome trenutno rade stručnjaci firmi ’’Milj’’ i ’’Kamov’’ a definisanje njihovih predloga trebalo bi da bude završeno novembra ove godine. Ipak konstruisanje helikoptera neće ići tako brzo, holding ’’Helikopteri Rusije’’ smatraju da će ispitivanja nove opitne letelice započeti tek posle 2025. dok je direktor državne korporacije ’’Rosteks’’ Sergej Čemezov izjavio da bi već sledeće godine mogla započeti testiranja ekperimentalnog helikoptera na kome bi se primenila nova tehnološka rešenja. Kompanija ’’Milj’’ je već preduzela određene konkretne korake ka tom cilju. U toku je ispitivanje helikoptera jednoseda koji predstavlja izmenjenu varijantu desantno-jurišnog helikoptera Mi-24. Živojin BANKOVIĆ