Претражи Живе Речи Утехе

Васељенски патријарх Вартоломеј је пре неколико дана у Фанару имао састанак са украјинским новинарима у присуству егзарха Кијевске Патријаршије епископа Михаила и главног секретара Светог Синода Васељенске Патријаршије архимандрита Григорија. Он се топло осврнуо на своју недавну посету Украјини и комуникацију са побожним украјинским народом. Није пропустио да говори о питању аутокефалности Украјинске цркве, али и о ставу Руске цркве. „Сан наше браће Руса је да предводе глобално православље. Али ово се неће догодити." Његова Свесветост је највише пажње посветио ослобађању Помесне Украјинске Цркве од утицаја Москве. Према речима васељенског патријарха, тема украјинске аутокефалности била је на дневном реду већ дуже време. Појавио се пре више деценија и увек је било покушаја украјинског народа да добије сопствену Помесну аутокефалну православну цркву. „А сада је дошао историјски тренутак када је Константинопољска мајка испунила овај ваш дугогодишњи сан“, рекао је Његова Светост. Васељенски патријарх није могао не занемарити препреке које поставља Руска црква. Његова Светост је поновио чињеницу да не постоји „шизма“ о којој су Руси говорили. Такође, ако верују да постоји „шизма“, они су је створили прекидом комуникације са четири помесне цркве. Као што нико други није обуставио комуникацију нити направио „шизму“ у недрима православља“, рекао је патријарх Вартоломеј. Његова свесветост је подсетио да је овај „раскол“ формирала Руска православна црква још 2016. године када су РПЦ и још три помесне цркве под њеним утицајем одлучиле да не присуствују Великом свеправославном сабору на Криту. У последњем тренутку су се Руси и још три помесне цркве повукле. „Очигледно, они нису желели да се тако важан догађај одржи под руководством и председавањем Васељенског патријарха“, рекао је Његова Свесветост, поделивши своја размишљања. „Сан наше браће Руса је да преузму вођство у православљу. Али ово се неће догодити. То је зато што, према канонима и правилима Православне Цркве, које су одобрили Васељенски сабори пре много, много година, ова предност, ове привилегије припадају Васељенском престолу“, подсетио је патријарх Вартоломеј. Његова Свесветост је истакао да је Његово Блаженство Архиепископ кипарски Хризостом у интервјуу рекао да је ова ситуација, ова структура Православне Цркве „зацементирана“. Прва катедра међу православним црквама увек ће бити Константинопољска, а московска пета. „Немамо проблема са Русима. Они су деца Цариграда. Као и ви, Украјинци, све Цркве на Балкану и Руска црква добиле су аутокефалност од Цариграда“, подвукао је патријарх Вартоломеј. „Није ме брига шта људи говоре о мени лично. Забринут сам што се оспоравају права цариградског престола“ Како преноси df.news током разговора, Његова Свесветост није занемарио нападе РПЦ и РПЦуУ на њега лично, посебно после посета Украјини и Сједињеним Државама. Али он, на хришћански и достојанствен начин, није узвратио. „Наша браћа Руси ме (лично – прим. аут.) критикују, оптужујући ме да гајим папске тврдње. Опраштам им и не заустављам се на томе. Мене (лично – прим. аут.), искрено, не занима шта ће рећи митрополит волоколамски Иларион, митрополит Бориспољски Антоније и други. Нека говоре шта хоће. Мучи нас када се доводе у питање права и привилегије цариградског патријарха, цариградског престола, јер су нам их дали васељенски сабори – нисмо их сами приграбили“, рекао је патријарх Вартоломеј и додао да би њихово довођење у питање био знак незахвалности или незнања. Према речима васељенског патријарха, његове посете Украјини и Сједињеним Државама биле су веома успешне и веома благословене. „Наша браћа Руси нису хтела да ове посете буду успешне“, рекао је патријарх Вартоломеј. Филаретова „дисциплинска“ анатема и устав Пилипа Орлика Његова свесветост и главни секретар Светог и свештеног синода подсетио је затим шта је претходило давању Томоса Украјинској цркви. У Украјини је до раскола дошло јер је Москва забранила и анатемисала митрополита Филарета када је Украјина захтевала аутокефалност након стицања независности као државе. Украјинци су се обратили Москви, али ова друга није дала својој цркви никакву аутокефалност почетком 1990-их. Филарет и његови савезници су забрањени и прогнани, и ту је настала велика рана на телу украјинског православља. Москва није имала право да да аутокефалност – Украјинци су морали да се обрате Цариграду да би је добили. „Ови прогнани Украјинци су апеловали на Васељенски престо. То је зато што је Васељенска патријаршија од Четвртог васељенског сабора, од 5. века, имала такву привилегију – да прима жалбе“, подсетио је архимандрит Григорије. Користећи ово право, Васељенска патријаршија је темељно проучила сва питања која се тичу православне украјинске браће и, прилазећи им са љубављу, решила то питање дајући им аутокефалност. Главни секретар Светог и Свештеног Синода скренуо је пажњу на занимљив детаљ за који многи Украјинци нису свесни. Текст Устава Пилипа Орлика тренутно је изложен у Катедрали Свете Софије у Кијеву. А у првим чланцима његовог текста напомиње се да након све борбе коју је прошао украјински народ, Украјинци изражавају жељу да буду у јединству са васељенским престолом Константинопоља. „Током свих ових векова, Украјинци нису престајали да траже црквену независност. Сви њихови покрети, који су касније сматрани расколом или покушајем одвајања, заправо су били жеља ових људи да не остану под утицајем Москве“, рекао је архимандрит Григорије. Главни секретар Светог и Свештеног Синода осудио је оптужбе противника аутокефалности Украјинске цркве, рекавши да је васељенски патријарх дао аутокефалност неосвећенима. "Ово није истина. Ако неко прочита изјаву дату 11. октобра 2018. да су поступци Васељенског Патријарха у том погледу били и канонски и историјски. Митрополити Макарије и Филарет апеловали су на Васељенски престо да преиспита њихов случај, због чега су подвргнути анатеми“, подсетио је начелник Светог и Свештеног Синода. Он је подсетио и да по црквеном праву Васељенски престо има могућност да прихвата жалбе. Када се донесе одлука на нивоу Помесне Цркве, особа која верује да је погрешно осуђена може да се обрати Васељенској столици да поново размотри свој случај. Архимандрит Григорије је поновио да је васељенски патријарх послао писма Макарију и Филарету у којима је објаснио да разлози за њихову осуду нису догматски нити везани за питања вере. То су били дисциплински разлози и стога је Васељенски Патријарх укинуо ове осуде, ове анатеме са Филарета и Макарија. Извор: https://orthodoxtimes.com/ecumenical-patriarch-the-dream-of-our-russian-brothers-is-to-lead-global-orthodoxy-but-this-wont-happen/

Коначно имамо текст Мешовите православно-римокатоличке комисије која се бавила питањем примата (првенства) и синодалности у Цркви у току првог миленијума. Кога интересује интегралан текст на енглеском је доступан на: http://panorthodoxcemes.blogspot.rs/2016/09/synodality-and-primacy-during-first.html?m=1, а ко боље разуме грчки може да га прочита на: http://panorthodoxcemes.blogspot.rs/2016/09/blog-post_24.html?m=1 Рад комисије је јако важан и после првог читања могу да кажем да се у тексту не види ниједан траг учења у току првог миленијума хришћанства да је Петровски примат као божанска установа постојала у Цркви. А то је, као што знамо камен темељац римокатоличке еклисиологије. На томе је заснована цела Конституција Pastor aeternus на Првом Ватиканском Концилу http://www.katolik.hr/crkvamnu/dokumentimnu/236-i-vatikanski-sabor-pastor-aeternus/ (иначе, крајње контроверзан и проблематичан документ који чак ни Други Ватикански концил није суштинскије испеглао). Ко заборавља шта папизам значи за Ватикан добро је да овај текст чита с времена на време. Дакле што се тиче омиљене Ватиканске теме о папи као "изравном наследнику Апостола Петра" и "носиоцу универзалне власти у Цркви" Комисија је нашла да у првих хиљаду година ТЕК од 4. века надаље постоји схватање примата Римског престола у вези са Петровом улогом међу Апостолима и то не у данашњем облику, нити у целој Цркви. То је иначе време преноса престонице царства у Нови Рим и опадања Западног царства где Римска катедра јачањем идеје примата покушава да очува свој утицај. У тој 16. тачки овога документа мешовите комисије даље се каже, "Примат римског Епископа међу епископима је постепено интерпретиран као његов прерогатив јер је био наследник Петра, првог међу Апостолима. Ово разумевање није прихваћено на Истоку, које је имало другачије тумачење Светог Писма и Отаца о овом питању. Наш дијалог се може вратити овој теми у будућности" "16. In the West, the primacy of the see of Rome was understood, particularly from the fourth century onwards, with reference to Peter’s role among the Apostles. The primacy of the bishop of Rome among the bishops was gradually interpreted as a prerogative that was his because he was successor of Peter, the first of the apostles.12 This understanding was not adopted in the East, which had a different interpretation of the Scriptures and the Fathers on this point. Our dialogue may return to this matter in the future." Дакле, могао бих да кажем да је дијалог кренуо у добром правцу. Такође се види посебан нагласак на елементима евхаристијске еклисиологије, уз помињање универзалног (васељенског) примата, па чак и сардичког права на апелације (али не само Риму већ и Константинопољу) као искључиво историјске категорије које су се на разне начине развијале у току историје. То све даје наду да на римокатоличкој страни постоји спремност за корекцију њихових учења која су на темељима своје универзалистичке еклисиологије развили у другом миленијуму (посебно од раскола наовамо). Другим речима, у тексту ништа суштински не видим проблематично за православну екслисиологију. Наравно, када се буде разговарало о другом миленијуму биће много више проблема. Како ствари стоје и како ја сазнајем из мојих извора, римокатоличка страна иде на то да папски примат који је догматски октроисан на Првом концилу у 19. веку није више обавезан за Исток (ако су то сматрали до Другог концила) и да га Исток може тумачити као примат части јер је ЈЕДИНО такав постојао у првом миленијуму, како се види у тексту. Није било примата власти Рима, нити универзалне власти папа. Све је то касније уведено и без сваке мере увећано након Великог раскола. Иначе разговор ове две Комисије не почива на чињеници да "две Цркве" признају једна другу као равноправне цркве у светотајинском погледу. Већ смо видели на Критском сабору да Православна Црква није усвојила такав став већ је само признала историјску реалност инославних цркава, што опет, наравно, није препрека за дијалог и добру вољу. Да ли је то пут ка сједињењу. Мислим да смо јако далеко од тога. Јединство Цркве је питање дубоке свести о органској заједници и јединству у Христу, а не нешто што се може прогласити или наметнути декретом. Слични покушаји у Лиону и Фиренци били су тешки фијаско. Јединство Цркве није мирна коегзистенција, већ органско јединство у пуноћи истине и благодати Духа Светога. Зато треба наставити дијалог и као што су чланови комисије учинили у овом документу разјаснити верницима како је Црква деловала од раних времена, а не да верују да су епископи из целе васељене од апостолских времена ишли папи као универзалном судији. То су тешке бесмислице и као што рекох, фалсификовање и истине и историје. Дакле треба прочитати овај документ. SYNODALITY AND PRIMACY DURING THE FIRST MILLENNIUM.pdf