Претражи Живе Речи Утехе

"Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola imala je neverovatan uticaj na kinematografiju, književnost pa čak i psihologiju: na njoj su se temeljili filmovi i baleti, pisani su nastavci i rimejkovi. Postoji čak i psihološki poremećaj nazvan po glavnom liku - sindrom Alise u zemlji čudesa (AWS). Foto: IMDb Ova naoko nevina dečija priča bila je predmet burnih rasprava učenjaka 20. veka pa je čak i Frojd govorio o njoj. Poenta rasprave bila je jednostavna: da li je priča napisana za decu ili odrasle? Nakon proučavanja knjige "Dekodirana Alisa u zemlji čuda", Brightside je izdvojio sedam skrivenih stvari iz priče koje nisu namenjene deci. Alisino smanjivanje i rast je zapravo prikaz puberteta, svemira ili halucinacija Kad bi Alisa pojela kolač ili popila određeni napitak, smanjila bi se ili narasla, a bojala se da će potpuno nestati. Iako u tekstu nisu postojali stvarni razlozi za promene na njenom telu, naučnici imaju tri verzije onoga što bi moglo biti skriveno značenje: Alisino telo se menja na sličan način kao što se to događa kod tinejdžera tokom puberteta. Mnogi misle da je Kerol pokazao pubertetski karakter. Ipak, i ta ideja može biti pogrešna, jer Alisa ima samo sedam godina. Astronomi povezuju lik sa svemirom koji se širi. Prema jednoj od teorija, količina materije u svemiru se stalno smanjuje, što će konačnoi dovesti do njegovog nestanka. To je, prema njima, razlog zašto se Alisa brinula da će se toliko smanjiti da će nestati. Drugi ljudi vide naznake halucinogenih sastojaka zbog kojih su ljudi potpuno dezorijentirani, baš kao i Alisa. Foto: IMDb Svinja koju Kraljica srca ima je engleski kralj Veruje se da je priča aluzija na Rat ruža koji se dogodio u Engleskoj u 15. veku. Ovo vremensko razdoblje bilo je puno spletki, izdaja i odsečenih glava - baš kao u priči. Ako je pretpostavka tačna, onda je beba koja se pretvorila u svinju član Bele ruže. Tačnije, Ričard III. je imao pečat s belom svinjom. Šekspir je napisao dramu o tome i Ričarda predstavio u vrlo lošem svetlu. Miris bibera u vojvotkinjinoj kući skriva miris loše hrane U priči se usputno spominje kako vojvotkinjina kuća jako miriše na biber, jer ga je kuvar dodavao u supu. Ipak, to je možda je bio nagoveštaj da je hrana u to vreme bila puna bibera kako bi ubila miris trulih sastojaka. Alisa je Eva koja postaje grešnica Alisine avanture započinju u mirnom vrtu. To je bilo idilično mesto, zeleno i tiho, pa zato mnoge podseća na rajski vrt. Ali Alisa ne uzima jabuku, ona ide niz zečju rupu i ulazi u svet koji u njoj stvara neverovatne promene. Čini se da je ova teorija prilično logična: deca su nevina, ali kad je Alisa ušla u rupu (uzela jabuku), ušla je u svet puberteta, života odraslih i postala grešnica. Foto: IMDb Ključevi, vrata i gusenice su frojdovski simboli Kada su frojdovske teorije postale vrlo popularne širom sveta, ispostavilo se da je ova priča puna simbola. Frojdovi obožavaoci uspeli su da vide simbole na vratima koja su bila skrivena iza zavesa, kao i ključeve koji su otvorili ta vrata. Naravno, propustili su Absolem - džinovsku gusenicu koja izgleda poput muškog polnog organa. Iako ova teorija ima smisla, ona nije skroz utemeljena, jer ljudi te simbole mogu videti svugde ako to stvarno žele. Morž i strolar su zapravo Buda i Isus To je naziv pesme koju su braća blizanci Tvidldi i Tvidldam čitali Alisi. Pesma govori kako morž i stolar šetaju plažom i pozivaju školjkice da šetaju sa njima. Školjkice odlaze na obalu, a oni ih jedu. Morž potom plače na kraju. Postoji nekoliko tumačenja: Morž je karikatura Bude, a stolar Isus. Morž je debeo i srećan, pa je on Buda ili slon Ganeša, a stolar je direktna referenca na profesiju oca Isusa Hrista. J. Pristli je uveren da je pesma priča o engleskoj (morž) kolonizaciji u Americi (stolar). Postoji nasilnija interpretacija. Neki veruju da su morž i stolar političari koji ubijaju mase - školjke. Foto: IMDb Pesma o Belom zecu u 12. poglavlju otkriva ljubavnu misteriju samog Kerola Neki istraživači vide referencu na neobičnu vezu između Luisa Kerola i Alis Lidel koja je bila prototip glavnog lika. "Da nisam otišao, glas im šalje, A da ne laže, znamo. Ako bi terala stvar dalje, Šta li bi bilo od tebe samo?" Ovo je jedan od najosetljivijih trenutaka u interpretaciji priče. Neki misle da će se pisac oženiti, kad postane punoletan, ali iz nekog razloga se posvađao sa Alis Lidel i od tada više nije video članove porodice. 7 skrivenih poruka u "Alisi u zemlji čuda" koje nisu namenjene deci DDL.RS "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola imala je neverovatan uticaj na kinematografiju, književnost pa čak i psihologiju: na njoj su se temeljili filmovi i baleti, pisani su nastavci i rimejkovi. Postoji čak...

Kako roditelji deci piju krv i jedu živce Postoje takvi roditelji koji živote svoje dece vide kao produžetke vlasatitog života Kada su naši dedovi i bake bili mladi, znalo se: oženiš se do osamnaeste i odvojiš se u zasebnoj sobi ili kući pored. Naši roditelji su se isto rano venčavali, ali su se zato isto tako veoma rano osamostaljivali od svoji roditelja. Današnji roditelji ne puštaju svoju decu da se osamostale. Vaspitavaju ih tako da im budu "robovi" celog života. Neki roditelji sprečavaju udaju kćerki, rečima: "Moja kćerka se neće udavati, ona će "juriti" karijeru!" A znate li zašto tako nešto pričaju? Zato što je to profitabilno! Njima su deca potčinjena, a roditelji umesto svoj, žive njihov život. Određuju im gde će i koliko raditi, sa kim će se zabavljati, a sa kim družiti. Ovo je vrsta psihološkog vampirizma. Roditelji konzumiraju resurse svoje dece i drže ih blizu sebe na sve načine: emocionalno ih ucenjuju svojim bolestima, preteći im da će umreti, ponekad koristeći materijalne prednosti. To je mito. I uništavaju sve veze koje odraslo dete pokušava da stvori. Oni kritikuju moguće partnere, intrige, kletve, organizuju prenemaganje i scene... Oni toliko utiču na psihičko stanje svog deteta, da lako mogu da ga oteraju u alkoholizam...A spolja sve izgleda kako sin pijanicamaltretira svoje drage roditelje.

U goraždevačkoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u ponedeljak ujutru služi se pomen dečacima Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, ubijenim 13. avgusta 2003. godine. Petnaesti parastos po redu služi se u 11 sati. Zamenik direktora Kancelarije za KiM Damjan Jović prisustvovaće parastosu, a potom i obići grobove dečaka i u centru Goraždevca položiti venac na spomenik žrtvama stradalim u NATO bombardovanju. Srpska deca ubijena su iz automatskog oružja, rafalom, dok su se na letnjem raspustu kupala u seoskoj reci Bistrici. Teško je ranjeno još četvoro dece. Ubice nisu pronađene, a istraga je obustavljena 2010. godine. Sredinom i krajem 2015. godine, na ovo selo izvršena su još dva gotovo identična napada, srećom bez žrtava. Na licu mesta, 2003. godine ubijen je Ivan Jovović (19). Pantelija Dakić (12) je povredama podlegao u pećkoj bolnici. Bogdan Bukumirić (14), Đorđe Ugrenović (20), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13) teško su ranjeni. Najteže povređeni Bukumirić je prebačen u francusku bolnicu u Južnoj Mitrovici, a na putu do bolnice, napadnuto je i vozilo hitne pomoći. Posle prve operacije, Bukumirića bez znakova života, ponovo hitno prebacuju u drugu bolnicu, u severnoj Kosovskoj Mitrovici, a odatle helikopterom na VMA u Beograd, gde šest dana provodi u komi i preživljava četiri teške operacije. Počinioci nisu nikada pronađeni. Iguman Sava Janjić i Marko Đurić prošle godine zajedno na parastosu i o brizi za Metohiju „Kosovo i Metohiju treba da čuvamo pre svega svojim poštenjem, životom ovde, iskrenom verom, ne samo mi, nego ceo naš narod, jer bez Kosova i Metohije srpski narod bi prestao da bude ono što jeste. Od njega ne bi ostalo ništa. Zato, i sa ovog mesta, i pred grobovima Pante i Ivana, i svih onih koji ovde postradaše, i svih onih koji braniše našu zemlju u najtežim vremenima – poručujemo i podsećamo se da moramo da ostanemo verni onome što je naš narod vekovima sačuvao. Nije to nikakva mitologija, nikakvo nerealno življenje, već pre svega duboka istina koja je naš narod sačuvala, jer, u protivnom, ne bi od nas do danas ništa ostalo,“ u besedi iz goraždevačke crkve poručio je prošle godine iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić. Tada je parastosu prisustvovao direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. „Porodice u Metohiji istrajavaju sa svojim porodicama. Naša obaveza je da ne samo ljubavlju i solidarnošću, nego i konkretnom podrškom, kao država, nastavimo da ih pomažemo i mi ćemo činiti. Mi ćemo nastaviti da budemo prisutni u njihovim životima,“ rekao je tada Đurić. Godinu dana kasnije, on iznosi snažne kritike na račun igumana, od kada je otac Sava Janjić prošle nedelje upozorio javnost od rizika egzodusa srpskog naroda i tzv. dogovornog incidenta na Severu, koji bi mogao da bude uvod u podelu, odnosno tzv. razgraničenje. Specijalno tužilaštvo Kosova je 2010. godine obustavilo istragu usled toga što policijska istraga „nije dovela do konkretnih rezultata, ili potencijalno osumnjičenih“, pre četiri godine je za medije objasnio EULEX. Na Goraždevac je i 2015. godine u dva navrata, 9. jula, odnosno7. decembra, iz teškog automatskog oružja pucano, a spomenik žrtvama stradalim u NATO bombardovanju i deci stradaloj na Bistrici, koji se nalazi u centru Goraždevca, zapaljen je i rušen. Napad u decembru osudili su srpski zvaničnici, međunarodni i kosovski. Žrtvama u Goraždevcu, 2016., poklonio se jedini albanski zvaničnik sa Kosova – kosovski predsednik Hašim Tači. On je tada osudio ova ubistva, naglašavajući da su životi dece oduzeti od strane „zločinačke ruke, a ne od strane zemlje“. Tači je istovremeno osudio i ubistva izvršena nad, „400 albanske dece tokom nedavnog rata u zemlji“. Kosovska štampa je osudila to što se Tači poklonio pred spomenikom na kojem se navodi da su srpske žrtve ubili albanski teroristi, a majka Ivana Jovovića,vratila je venac koji je položio kosovski predsednik. „Zlo ne spava, trajan i održiv mir je nešto za šta se svi moramo boriti“ „Za nama je petnaest godina tuge i bola zbog terorističkog napada na srpsku decu u Goraždevcu, ali i petnaest godina uzaludnog očekivanja i nade da će taj zločin biti rasvetljen, a zločinci privedeni pravdi,“ saopštio je pred 15. parastos Marko Đurić. To što petnaest godina zločin nije dobio sudski epilog, ostaje mrlja na obrazu međunarodnih misija čiji je osnovni zadatak bio uspostavljanje vladavine prava i zakona na poratnom Kosovu i Metohiji, navodi dalje Đurić u saopštenju za štampu. Naglašava da to dokazuje da „zlo ne spava“, a da je trajan i održiv mir nešto za šta se svi moramo boriti. Podsećajući na nerasvetljena ubistva žetelaca u Starom Grackom, porodice Stolić u Obiliću i putnika autobusa „Niš ekspresa“ kaže da njihove ubice moraju da budu kažnjene u ime pravde, ali i kao dokaz da je „vreme ideologija mržnje i zla za nama“. „Budućnost srpsko-albanskih odnosa ne može se graditi na nerasvetljenim zločinima i zataškavanju istine, i zato je kažnjavanje terorista i zločinaca nesumnjivi interes oba naroda“, zaključuje Đurić u saopštenju. Izvor

Društvene mreže su opasne i prete da unište društvo, tvrdi jedan od bivših direktora najpopularnije društvene mreže na svetu "Fejsbuk". Foto: youtubeČamat Palihapitija Čamat Palihapitija, bivši izvršni direktor kompanije "Fesjbuk", rekao je da oseća "ogromnu krivicu" zbog svog rada na "alatima koji cepaju materijal od kojeg je satkano društvo", pa se tako pridružio rastućem broju kritičara ovog giganta društvenih medija, prenosi "Gardijan". On je bio potpredsednik odeljenja za rast broja korisnika Fejsbuka, dok nije dao ostavku 2011. godine. Njegova kritika nije usmerena samo na Fejsbuk već na čitav "onlajn ekosistem". - Te kratkoročne povratne sprege, pokrenute dopaminom, koje smo mi stvorili uništavaju način na koji društvo funkcioniše - rekao je on, misleći na onlajn interakcije među kojima je "lajkovanje". - Tu nema civilnog diskursa, nema saradnje, tu su dezinformacije i izmenjene istine. A to nije samo američki problem - ne radi se o ruskim reklamama. Ovo je globalni problem - rekao je on u govoru koji je održao u novembru u Poslovnoj školi Stenford. Palihapitija je opisao jedan incident u Indiji, gde su objavljene poruke o kidnapovanju koje su delile na Vatsapu i na kraju dovele do linčiovanja sedam nedužnih ljudi.

Sin legendarnog Čkalje napisao dirljivo pismo tek rođenoj deci “Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati” (Duško Radović) “Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati” (Duško Radović) Kada dođu verski praznici i noći u kojima slavimo rođenja onih u koje verujemo ili ne, rodiće se mnogo dece i kod nas i u svetu. Znam da ste još mali ali ostaviću svakom po jedno pisamce kraj uzglavlja i možda će nešto ostati, negde daleko u pameti. Kada sam pošao u školu, pesmicu koju nisam dobro naučio toga dana stavljao sam ispod jastuka i sanjao cele noći. Ujutru su mi stihovi sami dolazili. Vi ste sada svi isti, i to su jedini trenuci u vašim životima kada će to biti tako. Imate iste krevete, neko ima malo više grama, neko centimetara manje. Neko ima malo više kosice. Ali, ste svi prepovijeni kao “kifle”. Nečija mama ima više mleka, a neko se već sada susreće sa nestašicom tog artikla. Razlike će, na žalost, početi da se javljaju već pri vašem izlasku iz porodilišta. Neko će otići svojoj kući gradskim saobraćajnim, neko taksijem, nekog će mama i tata nositi pešice, čvrsto privijajući na grudi, štiteći ga od vetra i hladnoće, a nekog će ispred privatne bolnice u kojima se porođaj plaća parama koje vaši roditelji ne mogu ni da zamisle, čekati velika crna limuzina. Šofer će vam otvoriti vrata i od tada će se sva vrata otvarati pred vama, pa i ona poslednja, Rajska vrata, ukoliko u toku života budete dobro “podmazivali” crkvu i popove. Razliku ćete uočiti i pri prvom upoznavanju vašeg novog doma. Neko će spavati u krevetu u kome su pre njega već spavali njegova braća i sestre. Neko će usled nestašice prostora spavati između mame i tate, neko u svom novom krevecu, kupljenom na kredit, a neko u velikoj, sunčanoj sobi, prepunoj igračaka. Nekog će čuvati, i kvariti od malena baka i deka. Nekog će majka rano izjutra još po mraku nositi u jasle, a nekog će buditi i uspavljivati slatki glasić guvernante. Neko će prvo ugledati na zidu vlagu, a neko Tapija. Kada pođete u školu, imaćete drugačije torbe, olovke. Nečiji mama i tata će odvajati od usta da bi kupili sinu Najke, i tako mu obezbedili da bude primljen u društvo. U srednjoj školi, za dobru ocenu, neko će dobiti mobilni telefon veliki kao noseći televizor, a neko samo toplu reč. Fakultete ćete studirati ovde ili u inostranstvu, u zavisnosti od materijalnog stanja vaših roditelja. Mnogi talentovani neće moći da nastave školovanje posle srednje škole. Nekoga posao već od sada čeka, a neko će ga tražiti, malo juče, malo danas, a dobiće ga … malo sutra. Muškarci i u odnosu sa ženama ne mogu da računaju na neku veliku ljubav. Jer, za ženu je čovek i od 25 godina star, ako nema para. Ali, ako je bogat, mladolik je i onaj od 80. I u vašem stvaranju postojala je razlika. Neko je došao na ovaj svet iz moranja, neko iz strasti, neko iz računa, planirano, slučajno … Ali, voleo bih da je većina iz ljubavi. I svi ste rođeni ovde, u ovoj zemlji. Mogli ste da se rodite u dalekoj Kini, ili u Japanu, i da imate kose oči. Da dobijete ime, tako što će mački zakačiti konzerve za rep, i pustiti je da juri ulicom. Mešavinom dobijenih zvukova, vi bi ste se zvali – Mjao, Jao, Tung, Tras, Bum … Mogli ste biti crnac u Africi, koga će juriti divlje zveri, ili crnac u Americi i spavati u kartonskoj kutiji, ili u vili na Beverli Hilsu. Mogli ste biti Mađar, Poljak, Francuz, Eskim … Ovde ste, Selma, Milica, Maša … Mirsad, Tomislav, Jovan … U školi ćete učiti da je ovo nekada bila zemlja sa šest republika i dve pokrajine. Kada su odnosi zahladneli, ona se smanjila, i to ćete povezati sa zakonom fizike, po kome se sva tela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju. Nekada je najviši vrh bio Triglav, a sada niko živ to više ne zna. U II Svetskom ratu, pa i kasnije, ljudi su ovde govorili različitim jezicima, i svi smo se razumeli. Onda je neko uveo slušalice i prevodioce u Skupštinu, i više se nismo razumeli! Uvek kada mi stariji zabrljamo stvar, kažemo – Na mlađima svet ostaje! Gde mi stadosmo, vi produžite! Još smo dužni, vi odužite … neka to ostane samo u pesmi. Ukoliko ovi stihovi postanu opterećujući, čitav svet je pred vama. Nekada je čoveku domovina ne tamo gde se rodio, već tamo gde može pošteno da radi i zaradi i živi dobro, sigurno i slobodno. Tako da i vi ulazite u ovaj svet i u ovu zemlju ne svojom voljom. Niko vas nije pitao. Možda bi se neki od vas i predomislili? Sad, šta je tu je! Pred vama je život. Živećete ga, najmanje onako kako biste vi voleli. Ništa od ovoga, što sam vam do sada napisao, ne morate zapamtiti. Ali, ovo probajte da zapišete negde, duboko u vašim malim glavicama. Vaša će vam zemlja biti samo onda lepa, ako i u drugim zemljama pronađete lepotu. Učite strane jezike da bi mogli da razgovarate i razumete se sa svetom. Poštujte i volite sve dobre ljude bez obzira na boju kože. Poštujte tuđu veru da bi i drugi poštovali vašu. Podelite radost sa prijateljima i proslavite u miru Uskrs, katolički Božić, Bajram, Pashu … Svo bogatstvo nosite samo u sebi. Volite životinje, volite prirodu, one su jedina istina. Budite po narodnosti ono što su vam otac i majka. Ali, budite srbin – po Tesli, budite crnac – po Net King Kolu, amerikanac – po Linkolnu, ukrajinac i rus – po Gogolju, musliman po Meši, hrvat po Tinu Ujeviću, albanac – po Majci Terezi, englez – po Tomasu Moru … Dotle, budite samo mali anđeli. izvor Tacno.net