Претражи Живе Речи Утехе

U zgradi Patrijaršije SPC u Beogradu bivši crkvenjak B. L. (42) oteo je dvojicu radnika kojima je pretio pištoljem i tražio da mu se isplati 200.000 evra, saznaje "Blic". Kako saznajemo, B. L. ušao je oko podneva u zgradu Patrijaršije SPC, u kancelariju na prvom spratu, izvadio pištolj i od knjigovodje i blagajnika, koji su bili u prostoriji, zatražio 200.000 evra, navodno za odbranu Kosova i Crne Gore. Zatim je ljudima rekao da mu daju novac ili da zovu policiju, a sve vreme držao je pištolj u ruci, preneli su mediji. U Patrijaršijski dom ubrzo su stigle dve patrole policije, a napadač je savladan zahvaljujući policajcu iz PS Stari grad, Zoranu Vuloviću, koji je uspeo da mu oduzme pištolj marke "bereta" sa sedam metaka. Takođe, radnici su nepovređeni oslobođeni, a proverama je utvrđeno da B. L. nema dozvolu za oružje. Osumnjičeni muškrac do sada nije imao dosije. https://www.blic.rs/vesti/hronika/drama-u-patrijarsiji-bivsi-crkvenjak-oteo-dvojicu-radnika-pretio-pistoljem-i-trazio/l5l3yce

Sudsko veće Specijalnog suda osudilo je za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije na po 30 godina zatvora bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića i bivšeg šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, dok su druga dvojica optuženih dobili po 20 godina zatvora. Sudsko veće je uz presudu donelo i rešenje po kojem se Radonjiću i Romiću produžava mera kućnog pritvora. Oni su, podsetimo, tokom postupka pušteni iz pritvora, a ta mera im je zamenjena kućnim pritvorom. Svo to vreme biće im uračunato u kaznu. Operativci DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, dobili su po 20 godina zatvora. Obrazlažući presudu, sudija Snežena Jovanović rekla je da je sudsko veće većinom glasova odlučilo da su optuženi krivi što su 11. aprila 1999. godine, po nalogu nepoznate osobe, sa umišljajem ubili vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin, beogradskog novinara Slavka Ćuruviju. Prema navodima tužilaštva, Ćuruvija je ubijen sa željom da se ograniči sloboda medija i očuva moć i vlast, čije je predstavnike Ćuruvija javno kritikovao. Izricanju presude prisustvovali su Marković, Radonjić i Romić, dok je Kurak u bekstvu i nije dostupan pravosudnim organima Srbije. Prilikom dovoženja u Specijalni sud bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne za druga dela, deo Ustaničke ulice bio je blokiran, a ceo kraj je obezbedjivao veliki broj policajaca. Izricanju presude prisustvovali su i generalni direktor RTS i nekadašnji glavni i odgovorni urednik magazina Evropljanin Dragan Bujošević, lista čiji je vlasnik bio Slavko Ćuruvija, kao i novinari Vukašin Obradović, Milan Ćulibrk, Nenad Stefanović, Radomir Diklić i drugi. Četvoricu optuženih tužilaštvo je teretilo da su „sa umišljajem i iz niskih pobuda ubili Ćuruviju 11. aprila 1999. godine između 16.38 i 16.55 u prolazu zgrade u Svetogorskoj ulici kod broja 35“. Prema navodima optužnice oni su funkcionisali kao organizovana kriminalna grupa, gde je svako znao svoju ulogu i zadatak. Radomir Marković, načelnik RDB-a je izdao usmene naloge da se Ćuruvija prati bez odluke suda, a potom i ubije po nalogu NN osobe. Njegove naloge sproveo je, prema optužnici, Milan Radonjić, koji je upravo iz tog razloga doveden na mesto načelnika Beogradskog centra RDB-a. Ćuruviju je, prema ovoj verziji događaja, ubio Miroslav Kurak, rezervista službe, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, inspektor u Drugom odeljenju RDB-a. Trojica optuženih koja su prisustvovala suđenju negirala su svoje učešće u ubistvu Ćuruvije. Radomir Marković, optužen da je po nalogu N.N. lica podstrekao druge optužene na teško ubistvo, rekao je na početku sudskog postupka da se optužnica temelji na insinuacijama. „Nije mi problem da priznam ovo krivično delo jer sam već osuđen na 40 godina, ako će to pomoći Srbiji, ali moram da učestvujem aktivno, jer je ova optužnica napisana da bi se dala istorijska ocena jednoj vlasti“, rekao je Marković. Milan Radonjić, koji je po optužnici sprovodio Markovićeve naloge, je takođe negirao da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret. On je iznoseći odbranu insistirao da su njegovi postupci motivisani isključivo profesionalnim razlozima. Radonjić je kazao da je po dolasku na čelo beogradskog RDB-a počeo da se upoznaje sa dokumentacijom i da je tada saznao da je Ćuruvija pod merama i da postoji mogućnost da narednih dana izvrši primopredaju sa nepoznatom osobom i ode u Crnu Goru. Po sopstvenim rečima, on je izdao nalog da se Ćuruvija prati, kako bi se identifikovao njegov kontakt. Radonjić je naglasio da ne postoji ništa neobično u tome što je tražio da bude konstantno obaveštavan o kretanju objekta i da on to traži u svim slučajevima. Bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a je kazao da je obustavio pratnju Ćuruvije kada je identifikovan njegov kontakt negirajući povezanost sa ubicama. Vest o Ćuruvijinom ubistvu sačekala ga je, kako je rekao, na porodičnom ručku. Četvrtokrivljeni Ratko Romić, svojevremeno Glavni obaveštajni inspektor u Drugom odeljenju RDB-a je takođe na početku postupka istakao da tužilaštvo nema slučaj. „Ako tužilac pokaže dokaze, ja sam spreman da potpišem sporazum o priznanju krivice za krivično delo koje nisam učinio“, istakao je Romić. On je kazao da je na dan ubistva bio na svom radnom mestu i da bi njegov odlazak bio primećen. Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije nalazi se u bekstvu i njemu je suđeno u odsustvu. Presuda Specijalnog suda nije konačna i stranke u postupku imaju pravo žalbe. UNS: Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe Udruženje novinara Srbije (UNS) pozdravlja presudu kojom su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po dvadeset godina zatvora i traži da državni organi pronađu i kazne neposrednog izvršioca ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“. UNS očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu koje je donelo Sudskog veća u sastavu Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka kojem je suđenu u odsustvu i nalazi se u bekstvu. UNS ističe da je današnje izricanje presude značajan čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe. UNS podseća da je presuda koja je izrečena 20 godina nakon zločina i četiri godine od početka suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije posledica istrajne borbe njegove porodice, kolega novinara i rada Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Društvene mreže su opasne i prete da unište društvo, tvrdi jedan od bivših direktora najpopularnije društvene mreže na svetu "Fejsbuk". Foto: youtubeČamat Palihapitija Čamat Palihapitija, bivši izvršni direktor kompanije "Fesjbuk", rekao je da oseća "ogromnu krivicu" zbog svog rada na "alatima koji cepaju materijal od kojeg je satkano društvo", pa se tako pridružio rastućem broju kritičara ovog giganta društvenih medija, prenosi "Gardijan". On je bio potpredsednik odeljenja za rast broja korisnika Fejsbuka, dok nije dao ostavku 2011. godine. Njegova kritika nije usmerena samo na Fejsbuk već na čitav "onlajn ekosistem". - Te kratkoročne povratne sprege, pokrenute dopaminom, koje smo mi stvorili uništavaju način na koji društvo funkcioniše - rekao je on, misleći na onlajn interakcije među kojima je "lajkovanje". - Tu nema civilnog diskursa, nema saradnje, tu su dezinformacije i izmenjene istine. A to nije samo američki problem - ne radi se o ruskim reklamama. Ovo je globalni problem - rekao je on u govoru koji je održao u novembru u Poslovnoj školi Stenford. Palihapitija je opisao jedan incident u Indiji, gde su objavljene poruke o kidnapovanju koje su delile na Vatsapu i na kraju dovele do linčiovanja sedam nedužnih ljudi.