Претражи Живе Речи Утехе

Икона звана Утјеха или Утјешитељка, налази се на Светој Гори, у Благовештенском храму Ватопедског манастира, који је основан још за вријеме цара Константина Великог. Близу овог манастира, 395.године, за време силне буре – испао је са брода у море – царевић Аркадије, син Теодосија Великог. Присутне је тада обузео велики страх, јер мишљаше да се младић утопио. Брод је потом уз огромне муке приспио на Атонску гору, близу мјеста гдје се данас налази Манастир Ватопед. Уморни од дугог трагања, путници случајно пронађоше уснулог Аркадија, на брежуљку испод једног жбуна. Пробудивши се, он сам објави о свом чудесном избављењу од смрти, захваљујући заступништву Богомајке; због тога је манастир Ватопед добио име по жбуну – дете. Цар Теодосије је ради успомене на избављење сина, овај манастир проширио и касније га богато даривао. Касније је на мјесту где је пронађен царевић, изграђен олтар Саборног храма, на чије освећење је дошао и сам Аркадијe, са константинопољским патријархом Нектаријем. У овом манастиру замонашен је Преподобни Максим Грк. За датум прослављења иконе узет је 3. фебруар по новом, односно 21.јануар по старом календару. Чуда Пред овом иконом моле се за исцјељење од недуга, за заштиту од природних непогода, епидемија и за помоћ у тешким тренуцима. Године 807. – , јануара 21. разбојничка банда упала је на Свету Гору, у зору, са намјером да развали врата Ватопедског манастира, уђе унутра, истуче монахе и опљачка манастирско богатство. Разбојници су дошли увече на бријег и прикрили се до јутра, лежећи у манастирском жбуњу. Но, чуварка Свете Горе, Пресвета Богородица, није допустила да се испуне замисли безбожничке. Сљедећег дана послије јутрења, када се сва братија разишла по својим келијама на краткотрајни одмор, настојатељ манастира оставши у Цркви, био је занесен довршавањем свог јутарњег правила. Утом, чуо је глас од иконе Пресвете Богородице: ,,Не отварајте данас врата, него идите на зидове манастира и разгоните разбојнике. Игуман збуњено усмјери поглед на икону Богомајке и тада му се откри величанствено чудо: лик Пресвете Дјеве је оживео као и Младенац на Њеним рукама. Па ставивши десницу на уста Своје Божанствене Мајке – Младенац покуша да је спријечи да говори. Тада Јој рече: ,,Не мати моја, не говори им то, пусти нека буду кажњени. У том тренутку, Богомајка се побрину да задржи руку Свога Сина и Господа – помјеривши десно од Њега лице своје – па по други пут понови исте речи: ,,Не отварајте данас врата, но идите на зидове манастира и разгоните разбојнике Уплашен и ужаснут игуман сабра сву братију и исприча им шта се десило, шта му је рекла Богомајка, а шта је Њој рекао Сам, Господ Исус Христос. Сви су тада примијетили да су лица Богоматере и Господа Исуса Христа у другом положају, а не у оном у коме су пре била – и сви су прослављализаступништво и промишљање о њима, Свете Дјеве. Отуда се братвство упути на манастирске зидове и одбише нападе разбојничких банди. Од тог догађаја, Ватопедска икона Богомајке назива се Утјеха или Утјешитељка. Ради сјећања на то чудесно избављење манастира, пред Ватопедском иконом гори неугасиво кандило и велика свијећа. Од давнина у манастиру је његован обичај монашења искушеника на тај дан, а једном дневно се пред иконом поје молебан. Изображење Прије овог чудесног догађаја, Ватопедска икона је била слична Одигитрији, на којој је Богомладенац изображен с руком која благосиља. Овдје је након чудесног догађаја положај лица Богоматере и Исуса Христа остао такав, какав је био за вријеме јављања игуману (оним гласом који је три пута чуо он сам). У односу на првобитно изображење, сада видимо да је Лице Божанствене Мајке помјерено право од испружене деснице Богомладенца, трудећи се да је одвоји од уста, како би могла да предскаже предстојећу опасност монасима. Овакво изображење на икони стоји, све до данашњих дана. Икона је окована у сребру, са ризом Пресвете изатканоj у виновој лози, с круном од злата на глави Њеној Светој. Ореол је такође, сав од злата, као и код Богомладенца Христа; а звезде на раменима и Глави Њеној, истоветне. Лице Јој изражава састрадалну љубав, док Јој поглед зрачи красотом и милосрђем. Такво лице није код Богомладенца, већ је пуно строгости и неумољивости. На ивицама иконе угравирано је 7 златних медаљона са ликовима Св. Отаца, апостола, и Претечом, на свакој страни – док су над главом Свете Богомајке по два херувима обострано угравирана. У самом гесту Богомајке, којим одише икона, можемо видјети Њену смјелост. Но уздајући се у Милосрђе Сина Свога, Она зна шта Јој је чинити – утјешити народ, за који је Син Њен пострадао. Тропар, глас 4 О, покрове благодатни и спаситељни са страхом поштујемо Твоју икону, Богородице. Увијек с љубављу и умиљењем посматрамо, и Теби вапимо : Владичице ниспошљи одбрану и утјеху; на Тебе се ослањамо ми грешни и смирени, на Твоје предстојање надамо се ми недостојни, убрзо нас избави од беда и напасти и умоли Сина Твога, Христа https://mitropolija.com/2025/02/03/cudotvorna-ikona-majke-bozije-utjesiteljka/