Претражи Живе Речи Утехе

Уз подршку Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, која делује при Епархијском савету града Москве, заједница научника са Института за руски језик Виктор Владимирович Виноградов Руске академије наука, Национални истраживачки технолошки универзитет Московски институт челика и легура и Национални истраживачки универзитет Виша економска школа, помоћу вештачке интелигенције и машинског изучавања, реализују пројекат формирања старословенске збирке – јединствене базе старословенских рукописних текстова. Стварање збирке старословенског језика ће пружити истраживачима, лингвистима и историчарима вишеструко користан алат за проучавање савремених словенских језика и културе, и постаће јединствен кључ за разумевање њиховог наслеђа. Она представља одабрану и на посебан начин обрађену збирку старословенских текстова који се користе као основа за проучавање речника и граматике наведеног језика. Старословенски текстови су дошли до нас у разним рукописним споменицима од једанаестог до осамнаестог века. Потреба стварања систематичне збирке старословенског језика, која је повезана са дуготрајним, деликатним и мукотрпним радом, објединила је заједничке напоре стручњакâ из различитих области и, према научницима, то је пројекат од националног значаја. Према речима јеромонаха Родиона (Ларионова), заменика председника Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, тренутно „не постоји збирка рукописних словенских текстова, а њено стварање научници разних дисциплина сматрају као важан задатак”. Највећи део старословенских (староруских, бугарских, српских) текстова од 11. до 17. века, који су до нас стигли, су неколико хиљада богослужбених рукописа. Језик се мења из века у век. За научнике је важно разумети, прво, због чега се ове промене дешавају и шта утиче на њихов облик; и друго, шта саме те промене проузрокују, рекао је отац Родион. Прва етапа пројекта биће дигитализација и распоређивање старословенских минеја (црквених књига које садрже богослужбене песме за сваки дан црквене године) од 11. до 17. века на староруском, бугарском и српском језику. Рукописи се чувају у колекцијама Државног историјског музеја, Руске националне и Државне библиотеке, Руског државног архива старих дела и Тројице-Сергијеве лавре. Пројекти за коришћење дигиталних приступа у анализи културне баштине активно се развијају у Европи и представљају савршен пример интердисциплинарне интеракције. Што се тиче овог пројекта, могу се уочити два главна правца рада – претварање скениране слике у машински читљив језик и изградња језичких модела, што поједностављује анализу и разумевање текстова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

НАПОМЕНА: Како би наше мисионарско дело узрасло дивне и благословене полодове, и како би послужило нашој Светој Цркви на један свештен и богоугодан начин, молимо Вас да нам достављате искључиво проверене информације (вести, најаве...) и са наведеним извором. Такође, теолошке текстове и Светоотачке поуке са наведеним извором, или наведеним аутором, ако је у питању ауторизовани текст који желите да представите широј црквеној јавности путем нашег портала. УРЕДНИШТВО ПОРТАЛА Поуке.орг

Јавни позив се расписује за литерарне радове у форми поезије или прозе на тему “Косово и Метохијо – ако те заборавим или те издам, нека ме заборави и усахне десница моја!”. Позивамо све наше епархиоте, студенте, средњошколце, вернике и родољубце да се јаве и приложе своје песме, кратке приче, приповетке и есеје. *** Циљ позива: Одбрана Косовског завета од заборава и отуђења Јавни позив је отворен до Видовдана 2018. године Адреса на коју се шаљу радови: Љубица Петковић, црква Лазарица, 37000 Крушевац или на [email protected] Технички услови: Прозни радови не треба да имају више од 10,000 карактера. Стручни жири ће изабрати најбоље радове, и резултати јавног позива ће бити објављени на званичном сајту Епарије крушевачке. *** Најбољи радови биће објављени на званичном сајту Епархије, штампани у епархијском часопису “Православна Вера и Живот“ и у зборнику текстова и песама у издању Епархије крушевачке. Из канцеларије Епархије крушевачке

Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику. -Уз благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома објавили смо зборник изабраних бесједа о великим празницима и кратких читања на јутарњим богослужењима у нашим црквама, каже архимандрит Јован Гардовић, уредник у Издавачкој кући „Дабар“, додавши да је приређивач књиге јеромонах Серафим (Глигић), прелом и коректуру текста урадио је јерођакон Гаврило (Ђурић), а преводе текстова Мирко Нинић, Ружица и Василиј Левушкин. -Посебан и изузетан период богослужења у нашој Цркви је период Посног и Цвјетног триода, који почиње са недјељом митара и фарисеја, а завршава се Недјељом свих светих, истиче митрополит Хризостом и додаје да су као прилог зборнику објављене изабране бесједе великих светитеља и бесједника, почев од Светог оца Николаја Жичког. Зборник је штампан у „Графичару“ из Ужица, уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије. Извор: Српска Православна Црква