Претражи Живе Речи Утехе

Репрезентативни Зборник радова са Међународног Научног скупа "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе" који је са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, а поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282˗1321), одржан од 24. до 26. октобра 2021. године, једно је од издања које ће обележити овогодишњи Сајам књига у Београду. Зборник је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована објавила епархијска Издавачка кућа "Каленић", а дело ће бити представљено у четвртак 26. октобра 2023. године у хали 1а, сала "Иво Андрић" београдског Сајма са почетком у 15 часова. О књизи ће говорити: протопрезвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протопрезвитер-ставрофор др Зоран Крстић, редовни професор ПБФ у Београду и Главни и одговорни уредник ИК "Каленић"; ђакон др Ивица Чаировић ванредни професор ПБФ у Београду и један од дванаест рецензената Зборника и др Јасмина С. Ћирић са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, уредник Зборника. Модератор је др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке. Коуредник овог капиталног дела је протопрезвитер др Србољуб Убипариповић ванредни професор ПБФ у Београду, а Зборник је дизајнирао и технички уредио г. Дејан Манделц. Подсетимо да је Научни скуп "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе" због ситуације са Ковидом-19 одржан путем интернета, са централом у Свечаној сали Кинотеке у Скопљу (Република Северна Македонија) и да је окупио угледне научне делатнике из више земаља. Идејни творац и главни организатор скупа била је др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, а један од медијских покровитеља скупа био је и наш Радио "Слово љубве" АЕМ СПЦ. Овај међународни интердисциплинарни научни скуп организовали су: Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action (19131)“, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, „Коч“ Универзитет у Цариграду (Истанбулу), Институт за стратегијска истраживања Републике Србије и Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља. Све вести нашег радија објављене у вези са Научним скупом у Скопљу 2021. године можете пронаћи на следећим линковима: Патријарх Порфирије благословио Научни скуп о Краљу Милутину у Скопљу http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30146 Архиепископ охридски Јован на Научном скупу о св. Краљу Милутину у Скопљу http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30148 Декан ПБФ у Београду: Св. Краљ Милутин је водио свој народ јеванђељским путем http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30147 Први дан Научног скупа о св. Краљу Милутину у Скопљу http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30151 Други дан Научног скупа о св. Краљу Милутину у Скопљу http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30175 Последњи дан Научног скупа о св. Краљу Милутину у Скопљу http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30198 ** Почиње Међународни научни скуп о св. Краљу Милутину у Скопљу http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30145 Српски мост - Научни скуп "Краљ Милутин и доба Палеолога“ http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30183 Такође, препоручујемо и специјалну емисију у којој смо разговарали са др Јасмином С. Ћирић, идејним творцем и главним организатором скупа и г. Милутином Станчићем, тадашњим директором Управе за језике мањинских заједница у Скопљу и оснивачем КИЦ „Спона“: Специјал - др Јасмина Ћирић и Милутин Станчић: Скуп о св. Краљу Милутину је укључио рефлекторе научне истине http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=30599 Извор: Радио "Слово љубве"

Издавачки црквено-научни пројекат Московске патријашије "Православна енциклопедија" објавила је књигу о историјији уједињења Кијевске митрополије и Московске патријаршије (Руске православне цркве) 1868. Књига доноси збирку углавном до сада непубликованих докумената из Цариграда, Москве и Кијева, које показују да је уједињење не само спасло украјинско православље од тешког положаја у ондашњој Пољској и Литванији, него је омогућило и моћан развој богословља и образовања у јединственој Светој Руси. Насупрот тврдњама садашње управе Цариградске патријаршије да је Кијевска митрополија 1686. била само привремено и ограничено додељена на управу московском патријарху Јоакиму, јасно се доноси Саборски акт којим је је одређено да Кијевска митрополија "буде потчињена Светом престолу московском", дакле патријарху Јоакиму и његовим прејемницима. Овај акт до скоро није оспоравала ниједна Помесна црква. Књига доноси 276 изворних докумената из периода 1676-1686. и више истраживачких радова. Припремили су је историчари Руске академије наука и пројекта "Православна енциклопедија". Писац предговора, митрополит волоколамски Иларион, изарзио је наду да ће књига значајно допринети разумевању једног од најважнијих догађаја у историји Руске цркве.

Почетком децембра 2018. године изашао је из штампе нови нотни зборник српског народног црквеног појања. Захваљујући посвећеном раду др Предрага Ђоковића, по први пут у српској историји, на једном месту, објављени су нотни записи минејских, триодских и пентикостарских катавасија. Књига је објављена по благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја у издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Тврдоукоричени тамнозелени зборник форматa 25×17, има 156 страна и врло је згодан за практичну примену за певницом. Нотни текст је прегледан, а књига је типографски и графички опремљена квалитетним типографским писмима и традиционалним орнаментима из старих рукописних књига и са живописа српских средњовековних задужбина. Смењују се црвени и црни елементи што одговара духу старих српских штампаних књига. Зборник садржи деветнаест катавасија. Основа овог нотног издања били су писани и усмени извори, као и богато теоријско, појачко и педагошко искуство самог приређивача. Аутор је консултовао нотне записе Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, Ненада Барачког, Бранка Цвејића и Стефана Ластавице. Упоредио их је са постојећом појачком праксом и са знањима која је стекао од свог учитеља блаженопочившег Патријарха Павла. У обликовању нотног зборника Катавасије користио је и аудио записе појања данас блаженопочившег владике Саве (Српско појање у XX веку, Појачка ризница владике др Саве Вуковића, приредила Даница Петровић, Београд, 2013). Направио је синтезу настојећи да задржи неке већ заборављене старе појачке обрасце (развучене завршне формуле) и разноврсна мелодијска решења у појединим стиховима (у фус нотама). Једина дословно уврштена катавасија је Сретењска по запису Стевана Мокрањца. Текстови су на црквенословенском језику. На крају књиге дати су преводи на српски и поглавље „Кад се поје која катавасија“ из 18. главе Великог типика Василија Николајевића. Новина овог нотног зборника у односу на постојећа издања српског народног црквеног појања јесте тоналност. Приређивач се ослањао на практичне потребе и лествично-мелодијске карактеристике гласа те је у зависности од врсте напева користио различите тоналне основе. Истовремено, у првој и деветој песми изнад нотног текста је солмизационим слоговима назначио (сугерисао) пратећи тон (исон) истичући у предговору да пратња не треба да буде у терцама већ једино на основном тону испод мелодије, што можемо али и не морамо прихватити. Овакав начин обележавања пратећег тона није раније примењиван у нотним издањима српског појања. Др Предраг Ђоковић истиче да је ова појачка књига намењена ученицима и студентима наших богословских училишта али и свима онима који воле и негују црквено појање. Дата је и интернет адреса на којој могу да се чују аудио записи објављеног нотног материјала са назнаком да се ради о снимку који није намењен јавном емитовању. На основу наведеног можемо рећи да Катавасије у редакцији др Предрага Ђоковића доносе један нови приступ нотном издаваштву црквеног појања. Примећујемо да се после дужег времена у нашој средини појавио појац и мелограф који је, захваљујући широком спектру знања и певничког искуства, успео да уједини и надогради традицију и постојећу праксу. Драго нам је што су иницијатори и покровитељи издања препознали квалитете др Ђоковића и омогућили штампање Катавасија. Милица Андрејевић Извор: Српска Православна Црква

У њој су сабрани огледи из упоредног систематског богословља (ктисиологије/космологије, теологије Предања, сотириологије, мистирологије и литургике), који помажу аналитичарима да лакше идентификују поједине кључне разлике источне и западне хришћанске онтологије. Након тог почетног става, лакше је, надамо се стићи до уверења да су те разлике пратиле Цркву Христову од њених почетака, а да нису представљале препреке пуној кинонији свих хришћана. Ако те различитости, које смо желели да представимо у овим радовима без икаквих улепшавања или прикривања, нису биле узрок раскола више од једног миленијума, онда их ни сада не можемо разматрати као узроке деобе, него као комплементарности. Тако ће сви теолози, а особито млађи нараштаји — студенти, којима је ова књига превасходно намењена, моћи свим силама радити са једним циљем: Да не буде раздора у Телу Христа Бога нашега (уп. 1Кор 12, 25). САДРЖАЈ Теологија Предања у Католичкој Цркви: допринос Ива Конгара Societas perfecta и прва модернистичка криза Римокатоличке Цркве Фундаменталистичке тенденције у неким документима магистеријума Католичке Цркве Богословље твари у опусу Јозефа Рацингера (папе Бенедикта XVI): хришћанско учење о стварању света пред изазовимa данашњице Употреба олтарског звонца у Евхаристији Света тајна (сакрамент) исповести и покајања у Римокатоличкој Цркви: од Тридентског до Другог ватиканског концила (и назад?) Еклисиолошки аспекти сотириологије Римокатоличке Цркве: документ Placuit Deo Конгрегације за доктрину вере Додатак Епископски Синод Римокатоличке Цркве Публиковање књиге помогла је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 272-1 МАТИЋ, Златко, 1971- Да не буде раздора у Телу : огледи из упоредног богословља / Златко Матић. - Пожаревац : Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу ; Београд : Православни богословски факултет Универзитета, Институт за Систематско богословље, 2018 (Велика Плана : Мозаик). - 245 стр. : ауторова слика ; 20 cm. - (Библиотека Приручници / [Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу] ; књ. 13) Тираж 400. - Белешка о аутору: стр. 245. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 227-239. ISBN 978-86-87329-64-5 a) Римокатоличка теологија COBISS.SR-ID 270672908 EAN 9788687329645

Катавасија (грч. καταβασία – силазак) је песничка форма коју сачињава низ ирмоса чији је задатак да у тематском смислу везују тропаре канона са библијским песмама. Ирмос, тачније његов творац – химнограф – то постиже тако што новозаветни догађај који се празнује настоји да доведе у везу са садржајем библијске песме. На тај начин ирмос служи као образац тропарима који следе, и по напеву и по ритму. Прва од девет песама је химна благодарности коју су појали Мојсије и синови Израиљеви после пролаза кроз Црвено море (2 Мој 15, 1-10). Друга се заснива на Мојсијевој песми пред његову смрт (5 Мој 32, 1-43). Трећа песма је радосна химна пророчице Ане, мајке пророка Самуила (1 Сам 2, 1-10). Четврту песму представља молитва пророка Авакума који је предвидео долазак Господа на свет (Авак 3, 1-13). Пета песма је молитва пророка Исаије и његова радост због доласка Спаситеља на свет (Ис 26, 9-19). Шеста песма је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седма и осма песма су молитве пуне наде, химна три младића који су чудом остали неповређени у пећи (Дан 3, 26-45; 52-90). Девета је песма хвале Пресвете Богородице (Лк 1, 46-55). Иако се говори о девет песама, у пракси се, међутим, пева осам, с обзиром на то да се друга песма изоставља (осим током Великог поста) због свог тужног и укорног садржаја која као таква не одговара новозаветној радости. На велике празнике катавасија се састоји из понављања почетног ирмоса, док на мање празнике (у ту групу спада и недеља) катавасију чине ирмоси другог сродног или блиског празника. На посведневним јутрењима узимају се само 3, 6, 8, и 9. ирмос последњег канона. Катавасије су сврстане у три групе: минејске, триодске и пентикостарске. Помињу се у најстаријим рукописима Јерусалимског типика. Пропис о певању катавасија током црквене године прописан је Типиком. Катавасија је певана од стране два хора (две певнице), који би силазили с певница до средине храма где су се сусретали да би заједно отпојали закључни ирмос. Отуда, вероватно, долази и сам назив песме (катавасија-силазак). Зборник катавасија српског црквеног појања начињен је за потребе учиника и студената наших богословских училишта, али и свих оних који настоје да тачно науче црквно појање. Приликом нотирања катавасија ослањао сам се на писане и усмене изворе. Постојећи нотни записи катавасија Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, Ненадa Барачког, Бранка Цвејића и Стефана Ластавице, консултовани су у значајној мери. Међутим, изузев Сретењске, по запису Стевана Мокрањца, ниједна друга катавасија из пера поменутих мелографа није дословно уврштена у овај зборник. Занимљиво је да се код мелографа ретко срећу записи триодских катавасија. То је вероватно зато што се поједини ирмоси ових катавасија често певају на свакодневним јутрењима чиме се отвара питање јесу ли ове катавасије уопште сматране утврђеним песмама. Усмени извор имао сам у појању блаженопочившег патријарха српског Павла и епископа шумадијског Саве. Српског првојерарха сам дуги низ година слушао за певницом и од њега учио црквене напеве, као и од архимандрита оца Јована Радосављевића, дугогодишњег наставника црквеног појања у Призренској богословији, који је и сам учио црквено појање од патријарха Павла. С друге стране, аудио снимци појања владике Саве у значајној мери су допринели обликовању овог рукописа катавасија. Практично знање које су ова двојица знаменитих српских архијереја имали из области црквеног појања, као и њихово поимање литургијске музике у свези с химнографијом, сврстава их међу најзначајније представнике богослужбеног појања друге половине 20. века у нас. У прилог томе, навешћу пример седме песме Васкршње катавасије – на исти начин записане од стране свих мелографа – чији је мело-поетски однос патријарх Павле делимично редефинисао у складу са сопственим уверењем да химнографске садржаје појац треба да тумачи словесно, са разумевањем, а никако према некритичком аутоматизму. Наиме, док су записивачи забележили-Отроци от пешчи избавивиј бив человјек // страждет јако смертен (мелодијска станка је, дакле, након речи человјек), дотле је патријарх појао-Отроци от пешчи избавивиј // бив человјек страждет јако смертен (мелодијска станка је након речи избавивиј). Сматрао је да такво мелодијско разграничење више одговара смислу текста који казује да Онај који је избавио младиће из пећи // постаде човек, пострада као смртник… Овај приручник, дакле, представља својеврсну синтезу ранијих нотних записа црквеног појања и актуелне појачке праксе. То је интегрални нотни зборник свих деветнаест катавасија који до сада није сачињен, и чији је изостанак, до извесне мере, оптерећивао процес наставе црквеног појања. Мој циљ био је да, на основу сопственог музичко-појачког и педагошког искуства у настави црквеног појања, начиним селекцију најбољих мелодијских мотива, ритмова и акцената у оквиру већ утврђених мело-поетских целина, тј. образаца. У том смислу, мелодијско-ритмичка проширења красе многе завршне (каденцирајуће) обрасце које су српски појци у прошлости знали, а данашњи тек треба да науче. Највећи изазов при бележењу катавасија представљао је избор конкретног мелодијског обрасца у ситуацији када постоје две или више варијанти, или када мелографске записе негира актуелна појачка пракса. Сматрао сам да би навођењем различитих варијанти у фуснотама били задовољени они појци или њихови наставници који песме препознају на основу другачијег редоследа образаца. Испод мелодијског записа потписан је црквенословески језик стандардним правописом. Што се акцентовања тиче, оно је у највећој мери сагласно са старијим, рускословенским начином произношења богослужбеног језика. Одступања су била нужна тамо где то мелодија није дозвољавала, било да се формирала или еволуирала у складу са српским начином акцентовања. За разлику од постојећих нотних зборника српског црквеног појања, овај садржи новину која се тиче тоналности. Мокрањчев тонални концепт, заснован на нотирању свих гласова Осмогласника на тону еф (еф-дур, еф-мол, еф-молдур), потоњи мелографи су прихватили као стандардни. У овом зборнику је то измењено јер је извесно да се у појединим гласовима сачувала модална структура и да није могуће гласове српског Осмогласника свести искључиво на дур-мол тонални систем. С обзиром на то, први глас, који има одлике византијског првог гласа, односно дорске лествице, записан је тако да му је основни тон де (ре). Аналогија постоји и у случају петога гласа чији је основни тон а (ла). Упркос томе, треба знати да се у српској појачкој пракси интонација не доводи у везу с апсолутним висинама и да је у вези с тим Мокрањац изнео рационалан став када је у Предговору свог Осмогласника написао да сваки појац узима интонацију према природи свога гласа. Због лакшег усавајања и разумевања модално-тоналног принципа, тик изнад нотног текста назначен је пратећи, тј. лежећи тон (исон) солмизационим слоговима. Он је неретко статичан, али у појединим гласовима је покретан, у складу с кретањем мелодије, односно променом тонског центра. Назнаке за пратећи глас дате су само у првој и деветој песми, чиме сам сугерисао да се ради о препоруци. У исто време, овим сам желео да дам до знања нашим појцима који су – како нам саопштавају извори – у прошлости и „секундирали“ (пратили главног појца), да пратња не треба да буде у терцама или другим интервалима изнад мелодије, већ једино на основном тону испод мелодије. По томе се једногласно појање (које, додуше, са лежећим тоном чини латенти двоглас), разликује од вишегласног – две праксе које не треба мешати. Разуме се, све то требало би да обезбеди унапређена настава црквеног појања, заснована на учењу солфеђа, односно на музичком описмењавању. Катавасије се певају антифонским, тј. тропарским напевом (у византијској појачкој терминологији под обједињеним термином ирмолошки). Спецификум представља напев којим се певају једино ирмоси и катавасије у оквиру осмог гласа, којег су Барачки и Цвејић управо због тога назвали катавасијским напевом. Заступљени су сви гласови, изузев седмог. Темпо извођења песама у овом зборнику није назначен, али треба имати у виду да се девет песама катавасија, особито празничних, пева свечанијим темпом и тоном. Аудио снимак катавасија којим је допуњена ова публикација дидактичког је карактера и није начињен у сврху јавног емитовања, већ искључиво као помоћно средство у настави црквеног појања1. Зборник, такође, садржи превод свих катавасија на српски језик, као и поглавље „Кад се поје која катавасија?“ преузето из 18. главе Великог типика протојереја Василија Николајевића. Иако катавасије имају статус утврђених песама (чије ауторство се не може доказати, а у неким случајевима ни разумети параметри на основу којих је „утврђен“ њихов мело-поетски размер), то не значи да овај рукопис има догматске претензије. Жеља је приређивача да ученици и студенти из њега стичу основна знања, а касније их могу – како је говорио патријарх Павле – у личном појању донекле и кориговати: ублажити (руске) акценте, додати, односно, скратити украсне тонове, или уместо дужих певати краће завршетке, како је сугерисано у фуснотама. Неопходно је, међутим, стати на пут раширеној пракси произвољног кројења катавасија, чему би требало да допринесе појава овог појачког приручника. Свестан сам да ће зборник катавасија српског црквеног појања, први такве врсте, бити различито вреднован. Стилски гледано, рукопис донекле има одлике старинског појања који ће данашњим генерацијама појаца, навикнутим на бржа богослужења са све већом употребом савременог српског језика, можда деловати архаично. Управо таквим појачким наративом настојао сам да начиним макар симболичну везу између генерација српских појаца из прошлости, који су оставили видног трага на пољу литургијског појања, и наших данашњих појаца. У том односу ови други (ако су ревносни) пројављују се као поуздана и чврста карика у ланцу преношења црквене и културне традиције чији континуитет неће бити доведен у питање. За црквене појце било које епохе је, међутим, изнад свега најважнијa свест да се својим трудом „као живо камење зидају у дом духовни, свештенство свето, да би приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа“ (1 Пт 2, 5). Издавач: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве приредио: др Предраг Ђоковић; рецензент: академик Димитрије Стефановић; нотографија: протођакон Драгиша Ђокић, стр. 158, Београд 2018. Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику. -Уз благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома објавили смо зборник изабраних бесједа о великим празницима и кратких читања на јутарњим богослужењима у нашим црквама, каже архимандрит Јован Гардовић, уредник у Издавачкој кући „Дабар“, додавши да је приређивач књиге јеромонах Серафим (Глигић), прелом и коректуру текста урадио је јерођакон Гаврило (Ђурић), а преводе текстова Мирко Нинић, Ружица и Василиј Левушкин. -Посебан и изузетан период богослужења у нашој Цркви је период Посног и Цвјетног триода, који почиње са недјељом митара и фарисеја, а завршава се Недјељом свих светих, истиче митрополит Хризостом и додаје да су као прилог зборнику објављене изабране бесједе великих светитеља и бесједника, почев од Светог оца Николаја Жичког. Зборник је штампан у „Графичару“ из Ужица, уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије. Извор: Српска Православна Црква

Књига је посвећена актуелним питањима о односу правосљавља и рата. Разматра појам рата кроз теолошки, филозофски и историјски дискурс. Прикупљени радови дају одговоре на питања о праведности рата и супротстављању истом, а такође и историјски осврт на однос између Православне Цркве и рата у Русији и Румунији. У зборник су уврштени научни радови специјалиста из различитих области. Објављени радови доприносе бољем разумевању филозовског и антрополошког аспекта рата. Ова књига ће бити интересантна широком кругу читалаца које занима проблематика рата у светлу православља. Зборник се налази у продаји у продавници „Војна књига“ , улица Васе Чарапића бр. 22, у Београду. Извор: Православие.ру