Претражи Живе Речи Утехе

Према првим речима Летописа постања, Бог је „створио небо и земљу“ (Пост. 1,1), и ова подела свега створеног на два дела увек је сматрана за основну. Тако и у исповедању вере ми именујемо Бога „Творцем видљивог и невидљивог“, Творцем како видљивог тако, подједнако, и невидљивог. Али се ова два света — свет видљиви и свет невидљиви — међусобно додирују. А ипак је њихова узајамна разлика толико велика, да не може а да се не постави питање границе њихвог додира. Она их дели, али она их и спаја. Како онда треба схватити ту границу? Овде ће, као и у другим питањима метафизике, као полазна тачка послужити, наравно, оно што већ знамо о себи самима. Да, живот наше сопствене душе даје упориште за суд о тој граници додира двају светова, пошто се и у нама самима живот у видљивом смењује са животом у невидљивом, и тим самим постоји време — нека је и кратко, нека је прекомерно збијено, понекад чак до атома времена — када се оба света додирују и ми сазрцавамо сам тај додир. У нама самима се на тренутке кида копрена видљивог и кроз њено, тек увиђано, кидање, струји невидљив, неовдашњи дашак: овај и други свет растварају се један у другом и наш живот постаје струјање сāмо, налик ономе као када се изнад огња подиже врели ваздух.

Код оца Архимандрита Никодима (Богосављевић) се, на жалост, наставља објављивање суспектних или очито прелесних сновиђења. Једно такво је и управо објављено виђење неке р. Б. Наталије о руском цару. О каквој је духовној патологији реч, процените сами, текст је ископиран у прилогу. Међутим, важно је посебно истакнути неколико заблуда које се на овај начин промовишу. 1. На самом почетку текста стоји да виђење подразумева да је "спасење Русије само у Цару". Да управо тако пише, спасење је у цару, и то цару са великим Ц, а да се при томе ове речи не односе на Цара Славе, Господа нашега Исуса Христа, него на неког земаљског цара. Дакле, није спасење у Богу, него у земаљском цару. То је заиста неко ново јеванђеље, нека нова "блага" вест коју до сад не чусмо. И не знадосмо да спасење било кога и било чега, а нарочито читаве земље и народа долази од човека, па макар он био и цар. 2. р. Б. Наталија приповеда да се она молила да се русији да Цар. И читала је мноштво канона, тако јој је "дошло" да окајава грехе руског народа. Није р. Б. Наталији дошло, на пример, да окајава своје грехе, него грехе целог једног народа! Затим јој је неки свештеник рекао "Цар неће доћи", јер су наводно и прозорљивци рекли да се неће дати Цар због грехова народа. Затим се ова жена у тузи обраћа Богородици, "јер шта она ту може изменити" у Божијој одлуци. Да би јој се затим у сну открило да Цар долази "Цар ће се уздићи"! Дакле, читалац треба да закључи да је Бог променио "одлуку" због молитава р. Б. Наталије. Јер је раније одлучио да неће датати Цара, због непокајања и грехова народа, а сада ће одлучује да ће га дати, што значи да је и покајање ове жене равно сверуском свенародном покајању које је кадро да низведе велки благослов Божији на сав народ и пошаље цара. 3. У сну се чују речи "Цар, Цар, Цар ће се уздићи". Ово неодољиво подсећа на псаламски стих "Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе." (Пс 24.7). А разлика је ипак огромна јер већ у следећим стиховима Давид пита и одговара "Ко је тај цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју....Ко је тај цар славе! Господ над војскама; он је цар славе." Дакле, насупрот овом виђењу Свето Писмо користи овакав језик само за једног Цара Славе, за Господа силног, Господа над војскама. А у сновиђењу се не зауставља све у најави цара него се он најављује за две године, што, гле чуда, треба баш да се деси почетком ове долазеће 2018 г која почиње за петнаест дана од објаве овог виђења на страници Архимандрита Никодима. 4. Најзад, најважнија ствар, коју ће вероватно мало ко приметити, а која потпуно огољује ову духовну прелест, коју Архимандрит објављује, очигледно је сматрајући важном. У виђењу стоји следеће (истицање моје) "Један од свештеника ми је рекао следеће (тада сам ја још ишла у храм): Цар неће доћи. Дакле сестра из овог откровења од колосалног значаја, чије покајање је равно сверуском свенародном покајању, чије молитве мењају ток историје, је престала да иде у храм! На ово можемо да кажемо само, ако је и од Архимандрита СПЦ, много је. А Архимандрит очигледно ова виђења сматра за веома важна јер се око њихове објаве улаже труд у превођењу и објављивању свој нашој црквеној јавности. Његов рад, због службе коју носи и због угледа који је стекао и који ужива и због самог високог чина који носи, не може бити непримећен. Зато се питамо, зашто се са овим наставља? Шта то Архимандрита нагони да објављује ове ствари које су или отворено или прикривено антицрквене и антијеванђељске? И до када ћемо ми као чада Цркве морати да читамо и да до нас долазе овакве ствари из пера Архимандрита СПЦ. Сваког ко има и комарчеву савест (по речи Св Јустина Ћелијског), ово вређа и боли. Вређа и боли када Архимандрит својим погрешним расуђивањем наноси штету како угледу Цркве (што је ипак другостепено) тако и спасењу стада Христовог тако што му нуди духовни отров прелести наспрам здраве хране јеванђеља Христовог. Више пута од више црквених људи су се чули вапаји да се овоме коначно стане на крај. Лично сам писао о заблудама у Архимандритовом ирационално критичком тексту о сусрету руског Патријарха и римског Папе у Хавани 2016. године, као и очитим прелестима из објављеног сновиђења "о екуменизму", у коме се прикривено позива на раскол. А други су недавно истакли заблуде у другим његовим текстовима или некима од мноштва интервјуа и јавних наступа који су популарзивани на друштвеним мрежама. Дај Боже да Архимандрит схвати да ово није на корист, и да се исправи. А ако то не учини сам, да ће неко да му помогне да то ипак схвати. Ја што сам могао да учиним то сам управо и учинио овим и досадашњим речима.