Претражи Живе Речи Утехе

Дани сећања на блаженопочившег Владику Атанасија, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и Задужбине Владике Атанасија, отворени су синоћ, 9. марта 2023. године, у Културном центру у Требињу. Овогодишњи програм почео је отварањем изложбе архивске грађе под називом ”Архива и библиотека Епископа Атанасија Јевтића 1938 – 2021. године”. Излагање Владике Теодосија Након изложбе, програм је настављен у позоришној сали Културног центра где је одржана прва сесија под називом ”Знак препоречни”. Учествовали су Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, протојереј-ставрофор Милован Глоговац, протојереј-ставрофор Благота Васиљевић и Драган Давидовић, в.д. директора Републичког секретаријата за вере Републике Српске, а модератор је био ђакон Бранислав Рајковић. Владика Теодосије, свештеници Милован и Благота и г. Давидовић поделили су своја искуства првог сусрета са, тада ђаконом, затим јеромонахом и напослетку професором Атанасијем, а затим су говорили о значајним тренуцима из новије историје православних Срба у Банату, Херцеговини и на Косову, где су сведочили о учешћу Владике Атанасије. Сећајући се дана проведених у Београду на Православном Богословском факултету, где му је блаженопочивши Владика Атанасије био професор, Епископ Теодосије је рекао: "На његовим предавањима, на литургијама које је он служио, приметио сам и сагледао сву његову дубину и величину. Ако је био једноставан споља - био је заиста красан и сложен изнутра духом, умом, целим својим бићем. Оно што сам тад видео код њега, а што ми је много значило касније кроз мој живот, не само као студенту већ и као монаху, јеромонаху и после епископу, јесте та његова несебичност у свему. Све што је знао, све што је имао, хтео је да подели са другим. Он нас је васпитавао у сваком погледу. Желео је да будемо и људи и пастири и пријатељи, другари и браћа, и све оно што је он био то се трудио да пренесе на друге. Једном речју, ако бих заиста могао да кажем шта сам у њему највише сагледао - то је његова љубав. Божанска љубав која се свим људима даје изобилно. Она се преноси преко свештеника, преко монаха, преко побожних људи до нас. Е та божанска љубав, та топлина је преко оца Атанасија, оца Амфилохија дошла и до мене. Ја сам им неизмерно, неизмерно захвалан“, истакао је Владика Теодосије. Снимак прве сесије "Знак препоречни", одржане 9. марта 2023. године у Требињу, налази се на јутјуб каналу Епархије захумско-херцеговачке (линк). ** Манифестација "Сећања на Владику Атанасија" траје до суботње вечери, 11. марта 2023. године, у Требињу. Тродневно сећање на архијереја, оца и учитеља организују Епархија захумско-херцеговачка и приморска и њена новооснована Задужбина Владике Атанасија, а поводом друге годишњице престављења блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића). Другог дана програма, у петак 10. марта, од 18.00 часова, у Културном центру Требиње, биће представљен зборником радова, тада јеромонаха Атанасија Јевтића Од Омеге до Алфе, те други по реду разговор Христос земља Живих. У суботу, 11. марта, у Саборном храму у Требињу Јутрење са парастосом биће служено од 8.00 часова, а Света архијерејска литургија од 9.00 часова. Увече, истог последњег дана програма, у Музеју Херцеговине, од 17.00 часова биће отворена изложба слика Слике из подземља: ликови Достојевског, а затим, од 18.00 часова одржано и представљање другог тома Монографије наше Епископије Историја Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Програм последњег дана али и целокупног догађаја биће закључен трећим разговорним сећањем Загрљај Светова. Како је претходно за Радио Слово љубве најавио представник за културу и медије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, ђакон Бранислав Рајковић, у склопу тог сећања, поред молитве, биће приређени разговори, изложбе и промоције књига, учествоваће архијереји и јереји наше и других помесних Цркава, између осталих: Архиепископ катарски г. Макарије, Епископи: рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, диселдорфски и њемачки г. Григорије, западноамерички г. Максим, новобрдски г. Иларион, потом игуман светогорског манастира Симонопетра отац Јелисеј, затим игуманија ставропигијалне лавре Пећке мати Харитина, игуманија манастира Девич мати Анастасија и бројно друго свештенство, монаштво, научни, културни делатници, познаваоци и поштоваоци личности и опуса блаженопочившег Епископа Атанасија. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Епархија захумско-херцеговачка