Претражи Живе Речи Утехе

Из штампе је недавно изашла четврта свеска "Николајевих студија", међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса св. Владике Николаја (Велимировића). Претходно, у јануару ове године, такође у издању Хришћанског културног центра „др Радован Биговић“, објављена је трећа свеска овог часописа, известио је уредник г. Срећко Петровић. Опширније у наставку. Научни часопис "Николајеве студије" усмерен је на читав контекст у ком је св. Владика Николај (Велимировић) стварао и деловао, као и на његов утицај до данашњих дана — почевши од његовог образовања и служења у Краљевини Србији (1881–1904), преко његових студија у Западној Европи (1905–1909), започињања монашког живота, рада у богословији и студијског пута у Русију (1909–1912), његових активности током ратног периода (1912–1918), епископског служења (1919–1940), његове судбине током 2. светског рата (1941–1945), до његовог живота у изгнанству (1946–1956), те његове заоставштине. У трећој свесци Николајевих студија објављен је рад Марцела Черног са Института за славистику Чешке академије наука из Прага, на тему питања како су Чеси и Словаци упознавали личност Св. Николаја Српског, и то кроз преглед чешке и словачке литературе о Св. Николају, као и преводе његових дела на чешки и словачки од 1912. до 2018. године. Чланак свештеника Николаја Костура из Чикага посвећен је питању односа Српске Православне Цркве и Руске Православне Заграничне Цркве 1920–1941. године, уз помен доприноса Еп. Николаја. За овим чланком следи истраживање Гордане Штасни, професора Филозофског факултета у Новом Саду, на тему слике дивљих животиња у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића. Зоран Матић, кроз свој одзив на објављивање књиге Црква — ка заједничкој визији реферише на учешће Владике Николаја у екуменском покрету, а Снежана Љ. Адамовић бави се местом Петра II Петровића Његоша у мисли Св. Николаја. У трећој свесци часописа објављена је и изабрана библиографија Николе Велимировића (Св. Николаја Српског) на чешком и словачком језику (1912–2018), из пера Марцела Черног. У четвртој свесци објављен је рад Ружице Левушкине са Института за српски језик Српске академије наука и уметности, на тему могућности (тео)лингвистичких истраживања на материјалу Словесника Еп. Николаја Велимировића. Чланак ђакона Будимира Кокотовића из Библиотеке Српске патријаршије бави се улогом Св. Владике Николаја у историји Битољске богословије. Проф. др Ксенија Кончаревић са Филолошког факултета Универзитета у Београду пише на тему славословљења Бога у Молитвама на језеру Св. Владике Николаја. Горан М. Јанићијевић из Православног центра за младе „Свети Петар Сарајевски“ из Источног Новог Сарајева у свом чланку осврће се на Св. Николаја Велимировића из личног угла, водећи се стиховима из тропара Св. Николају. Свештеник Едвард Пеханич из Семинарије Христа Спаса из Џонстауна у Пенсилванији (Америчка карпато-руска православна епархија) у свом осврту пише о Николају Велимировићу као савременом Златоустом и значају његовог духовног наслеђа данас, док Анастасија Лимбергер из Минхена пише о преводу Речи о Свечовеку Николаја Велимировића на немачки језик. Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу. Трећа свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2022/II/3, а четврта на адреси https://nicholaistudies.org/2022/II/4. Наредна свеска Николајевих студија требало би да буде објављена у јануару 2023. године. Садржај треће свеске Николајевих студија: Оригинални научни радови: Марцел Черни, „Како су Чеси и Словаци упознавали личност Николе Велимировића (Св. Николаја Српског)“ (на чешком), стр. 11–42; Николај Л. Костур, „Однос Српске Православне Цркве према Руској Православној Заграничној Цркви 1920–1941“ (на енглеском), 43–120; Гордана Штасни, „Симболична слика дивљих животиња у Молитвама на језеру Светог Николаја Велимировића“, 121–154; Зоран Матић, „Неформални лаички одзив на објављивање књиге Црква — ка заједничкој визији“, 155–234; Прегледни рад: Снежана Љ. Адамовић, „Петар II Петровић Његош у мисли Светог Николаја Велимировића“, 235–310; Библиографија: Марцел Черни, „Изабрана библиографија Николе Велимировића (Св. Николаја Српског) на чешком и словачком језику (1912–2018)“ (на чешком), 311–318; Новости: Срећко Петровић, „Белешке Николајевих студија, јул–децембар 2021: Наслеђе Светог Николаја Велимировића“ (на енглеском), 319–335; „Аутори у овом броју Николајевих студија“ (на енглеском), 336. Садржај четврте свеске Николајевих студија: Оригинални научни радови: Ружица Левушкина, „Правци (тео)лингвистичких истраживања на материјалу Словесника светитеља Николаја Велимировића“, стр. 349–366; Будимир Кокотовић, „Свети Владика Николај Велимировић и Битољска богословија“, 367–388; Прегледни рад: Ксенија Кончаревић, „Славословљење Бога у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића“, 389–400; Коментар: Горан М. Јанићијевић, „Путокази Светог Николаја Велимировића“, 401–414; Осврт: Едвард Пеханич, „Српски Златоусти“ (на енглеском), 415–420; Белешке: Анастасија Лимбергер, „Речи о Свечовеку Светог Николаја Велимировића преведене на немачки“ (на енглеском), 421–422; Срећко Петровић, „Белешке Николајевих студија, новембар 2021 – јул 2022“ (на енглеском), 423–426; Библиографија: „Новија библиографија, 2018–2021 (са изабраним академским истраживањима)“, 427–505; „Нове књиге (2018–2022)“, 506–517; „Аутори у овом броју Николајевих студија“ (на енглеском), 518–520. Извор: "Николајеве студије"

Из штампе је изашла 1. свеска часописа "Теолошки погледи" за 2022. годину, на укупно 202 стране. Нови број овог издања Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, верско-научног часописа који излази од 1968. године, читаоцима доноси богословске и историјске радове домаћих и иностраних аутора, приказе нових издања и осврте. Последњи број Теолошких погледа тридесет и осма је свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта — од године оснивања часописа (1968), и носи ознаку годишта LV. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LV (2022), број 1): Чланци: Ненад Милошевић, „Свето Миро: литургичко–канонско разматрање“, стр. 9–21; Горан М. Јанићијевић, „Сепулкрални контекст као основ иконологије касноантичко-ранохришћанских уметничких тековина у интерпретацијама Лазара Мирковића“, стр. 23–41; Александар Милојков, „Беседа Светог Августина против пелагијанства“, стр. 43–62; Андроник Дунајев, „Проблем односа Цркве и државе у књизи Црквена историја енглеског народа Светог Беде Часног“, стр. 63–94; Никола Илић, „Да ли је српски кнез Вишеслав био хришћанин?“, стр. 95–112; Александар Ресимић, „Калвин и реформација у Женеви“, стр. 113–137; Сава Миловановић, „Нека канонско-пастирска питања у радовима архимандрита др Филарета Гранића“, стр. 139–158; Василије Шафар, „Долазак Патријарха српског Викентија у Кијев 1956. године: припрема, надзор служби безбедности, епилог“, стр. 159–185; Прикази: Ивица Чаировић, „Владислав Пузовић: Путевима српске црквене историје — научно наслеђе проте Стевана Димитријевића“, стр. 187–191; Александра M. Цветковић, „Друштво спектакла живи у Жутој кући. Богословска трагања у монографији Биоетика смрти. Утилитаризам и православље Драгана Поповића“, стр. 191–197; Јелена Калајџија, „Књига за пламен. Игор Коларов, Соколички зборник“, стр. 198–200. Главни и одговорни уредник Теолошких погледа је презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Чланови уређивачког одбора Теолошких погледа су Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј Буловић, проф. др Свилен Тутеков (Богословски факултет Универзитета „Свети Кирило и Методије“ у Великом Трнову), проф. др сци. мед. Стаменко Шушак (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду), проф. др Марина Коловопулу (Богословски факултет Националног Каподистријског универзитета у Атини), протођакон проф. др Драган Радић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), виши научни сарадник др Станоје Бојанин (Византолошки институт Српске академије наука и уметности), ђакон доц. др Драган Каран (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), и др Миљана Матић (Музеј Српске Православне Цркве у Београду). Од 2013. године Теолошки погледи налазе се на листи категорисаних научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а од 5. новембра 2019. године Теолошки погледи индексирани су у међународној бази научних часописа Европског референтног индекса за друштвене науке ЕРИХ плус (ERIH PLUS — European Reference Index for the Humanities), коју одржава једна од највећих светских архива научних истраживања – Норвешки центар за истраживачке податке (Norwegian Centre for Research Data —https://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info.action?id=497118 ). Такође, версконаучни часопис Светог Архијерејског Синода индексиран је у базама агенције КросРеф (CrossRef) — званичне агенције за регистрацију ДОИ бројева — као и у бази Средњоевропске и источноевропске онлајн библиотеке (Central and Eastern European Online Library (CEEOL) — https://www.ceeol.com/search/journal-detail?id=2538 ). Прилози објављени у Теолошким погледима опремљени су дигиталним идентификаторима објекта — DOI, као и УДК бројевима, док су чланци из Теолошких погледа каталогизовани у базама Народне библиотеке Србије, и претраживи преко каталога Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса Кобис (https://sr.cobiss.net/). Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 55 година: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Теолошки погледи LV (2022), бр. 1, стр. 1–202 (202 стр.), ISSN (штампано издање): 0497–2597, ISSN (online): 2683–4057, УДК: 27–1 *** Нови број домаћег верско-научног часописа могуће је поручити преко Службе претплате путем броја телефона (+381) 011 3025103, 3025113 или путем електронске адресе [email protected]. Најновији број "Теолошких погледа" доступан је за читање и преко интернет-странице часописа: https://teoloskipogledi.spc.rs/LV.2022/1 Извор: Информативна служба СПЦ

Крајем септембра 2021. године из штампе је изашла 2. свеска часописа Теолошки погледи за 2021. годину. На укупно 160 страна нови број овог часописа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, версконаучног часописа који излази од 1968. године, читаоцима доноси богословске и историјске радове домаћих аутора, приказе нових издања и осврте. Последњи број Теолошких погледа заправо је тридесет и шеста свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта — од године оснивања часописа (1968), те носи ознаку годишта LIV. Нови број домаћег версконаучног часописа могуће је поручити преко Службе претплате — преко броја телефона (+381) 11 30-25-103, 30-25-113, или путем електронске адресе [email protected]. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LIV (2021), број 2): Чланци: Александар Милојков, „Substantia vel essentia и substantia vel persona у тријадологији Светог Августина – да ли је разумео тријадолошку терминологију кападокијских отаца?“, стр. 233–268; Милош Мишковић, „Мисија англосаксонских монаха Вилехада и Алкуина на Континенту у последњој четвртини VIII века“, стр. 269–284; Славољуб Лукић, „Посланица Диогнету и Иван Стојковић“, стр. 285–296; Срђан Томашевић, „Положај Украјинске Православне Цркве у оквиру Руске Православне Цркве: канонско-правни аспекти“, стр. 297–316; Милован Парезановић, „Страдање српских архијереја у Првом светском рату“, стр. 317–336; Љиљана Башић, „Сведочанства некролога II (1920–1931)“, стр. 337–362; Прикази: Славиша Тубин, „Constantine Porphyrogennetos, The Book of Ceremonies“, стр. 363–366; Александар Ђаковац, „Ролан Минерат, Папа — универзални епископ или први међу епископима“, стр. 366–370; Осврти: Јелена Калајџија, „Поставити ствари на своје мјесто — мир васионе“, стр. 371–378; Дамјан Ћулафић, „Процес поетских канонизација“, стр. 378–382. Нови главни и одговорни уредник Теолошких погледа, почев од свеске бр. 2 за 2021. годину, јесте презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Чланови уређивачког одбора Теолошких погледа су Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј Буловић, проф. др Свилен Тутеков (Богословски факултет Универзитета „Свети Кирило и Методије“ у Великом Трнову), проф. др сци. мед. Стаменко Шушак (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду), проф. др Марина Коловопулу (Богословски факултет Националног Каподистријског универзитета у Атини), протођакон проф. др Драган Радић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), виши научни сарадник др Станоје Бојанин (Византолошки институт Српске академије наука и уметности), доц. др Драган Каран (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), и др Миљана Матић (Музеј Српске Православне Цркве у Београду). Од 2013. године Теолошки погледи налазе се на листи категорисаних научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а од 5. новембра 2019. године Теолошки погледи индексирани су у међународној бази научних часописа Европског референтног индекса за друштвене науке ЕРИХ плус (ERIH PLUS — European Reference Index for the Humanities), коју одржава једна од највећих светских архива научних истраживања – Норвешки центар за истраживачке податке (Norwegian Centre for Research Data — https://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info.action?id=497118). Такође, версконаучни часопис Светог Архијерејског Синода индексиран је у базама агенције КросРеф (CrossRef) — званичне агенције за регистрацију ДОИ бројева — као и у бази Средњоевропске и источноевропске онлајн библиотеке (Central and Eastern European Online Library (CEEOL) — https://www.ceeol.com/search/journal-detail?id=2538). Прилози објављени у Теолошким погледима опремљени су дигиталним идентификаторима објекта — DOI, као и УДК бројевима, док су чланци из Теолошких погледа каталогизовани у базама Народне библиотеке Србије, и претраживи преко каталога Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса Кобис (https://sr.cobiss.net/). Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 54 године: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Извор: Инфо-служба СПЦ

„Туциндан — рођендан некога коме је суђено да се потуца по свету“ (овако је 5. јануара 1952. године владика Николај датирао писмо које је из Лакаване послао о. Алекси Тодоровићу у Минхен — в. СД, XIII, 687) За 140. годишњицу рођења Николаја Велимировића из штампе је изашла прва свеска часописа Николајеве студије. И електронска и дигитална копија прве свеске положене су у Репозиторијум Народне библиотеке Србије: http://repozitorijum.nb.rs/repozitorijum.aspx?issn=2738-1064 Часопис је доступан у отвореном приступу: https://nicholaistudies.org/ Следећа свеска часописа планирана је за другу половину ове године. Наредни број ће бити објављен на енглеском и српском језику. Николајеве студије: међународни научни часопис за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића Николајеве студије су међународни научни часопис посвећен истраживању богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића, као и истраживању ширег контекста у ком је он живео и стварао, односно рецепције његових идеја и његовог наслеђа уопште. Николајеве студије првенствено објављују оригиналне научне радове посвећене проучавању теологије и духовности. Часопис је отворен и за радове настале на основу истраживања у областима других друштвено-хуманистичких наука — философије, социологије, политикологије, филологије, књижевности, историје, историографије, архивистике итд. — уколико кореспондирају са тематиком часописа. Николајеве студије такође објављују релевантну архивску и документарну грађу са пратећим студијама и напоменама, као и библиографије, краће прилоге, осврте, коментаре и приказе нових издања. Николајеве студије првенствено објављују радове на енглеском и српском језику. Издавач часописа Николајеве студије је Хришћански културни центар „др Радован Биговић“ из Београда. Часопис излази као штампани и као електронски: https://николајеве-студије.срб/ и https://nicholaistudies.org/ Извор: Инфо-служба СПЦ

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве. Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini. Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива. У броју који је пред Вама, имаћете прилику да се сусретнете са Хрониконом Епархије за 2017, репортажом о екуменској активности браничевских хришћана, бригом Епархије за унапређење виноградарске културе, вестима са поља Православног катихизиса у оквиру државног образовања, занимљивим историјским сведочанствима везаним за овдашњу Цркву, од којих су посебно занимљива она везана за нова археолошка открића у старом Виминацијуму, а пре свега за откриће које указује да је у Виминацијуму пронађена за сада најастарија икона Христа на овим просторима. ђакон Томислав Пауновић Погледајте целокупан садржај овог броја.