Објављене трећа и четврта свеска "Николајевих студија"

Из штампе је недавно изашла четврта свеска "Николајевих студија", међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса св. Владике Николаја (Велимировића). Претходно, у јануару ове године, такође у издању Хришћанског културног центра „др Радован Биговић“, објављена је трећа свеска овог часописа, известио је уредник г. Срећко Петровић. Опширније у наставку.

Научни часопис "Николајеве студије" усмерен је на читав контекст у ком је св. Владика Николај (Велимировић) стварао и деловао, као и на његов утицај до данашњих дана — почевши од његовог образовања и служења у Краљевини Србији (1881–1904), преко његових студија у Западној Европи (1905–1909), започињања монашког живота, рада у богословији и студијског пута у Русију (1909–1912), његових активности током ратног периода (1912–1918), епископског служења (1919–1940), његове судбине током 2. светског рата (1941–1945), до његовог живота у изгнанству (1946–1956), те његове заоставштине.

У трећој свесци Николајевих студија објављен је рад Марцела Черног са Института за славистику Чешке академије наука из Прага, на тему питања како су Чеси и Словаци упознавали личност Св. Николаја Српског, и то кроз преглед чешке и словачке литературе о Св. Николају, као и преводе његових дела на чешки и словачки од 1912. до 2018. године. Чланак свештеника Николаја Костура из Чикага посвећен је питању односа Српске Православне Цркве и Руске Православне Заграничне Цркве 1920–1941. године, уз помен доприноса Еп. Николаја. За овим чланком следи истраживање Гордане Штасни, професора Филозофског факултета у Новом Саду, на тему слике дивљих животиња у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића. Зоран Матић, кроз свој одзив на објављивање књиге Црква — ка заједничкој визији реферише на учешће Владике Николаја у екуменском покрету, а Снежана Љ. Адамовић бави се местом Петра II Петровића Његоша у мисли Св. Николаја. У трећој свесци часописа објављена је и изабрана библиографија Николе Велимировића (Св. Николаја Српског) на чешком и словачком језику (1912–2018), из пера Марцела Черног.

У четвртој свесци објављен је рад Ружице Левушкине са Института за српски језик Српске академије наука и уметности, на тему могућности (тео)лингвистичких истраживања на материјалу Словесника Еп. Николаја Велимировића. Чланак ђакона Будимира Кокотовића из Библиотеке Српске патријаршије бави се улогом Св. Владике Николаја у историји Битољске богословије. Проф. др Ксенија Кончаревић са Филолошког факултета Универзитета у Београду пише на тему славословљења Бога у Молитвама на језеру Св. Владике Николаја. Горан М. Јанићијевић из Православног центра за младе „Свети Петар Сарајевски“ из Источног Новог Сарајева у свом чланку осврће се на Св. Николаја Велимировића из личног угла, водећи се стиховима из тропара Св. Николају. Свештеник Едвард Пеханич из Семинарије Христа Спаса из Џонстауна у Пенсилванији (Америчка карпато-руска православна епархија) у свом осврту пише о Николају Велимировићу као савременом Златоустом и значају његовог духовног наслеђа данас, док Анастасија Лимбергер из Минхена пише о преводу Речи о Свечовеку Николаја Велимировића на немачки језик.

Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу. Трећа свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2022/II/3, а четврта на адреси https://nicholaistudies.org/2022/II/4.

Наредна свеска Николајевих студија требало би да буде објављена у јануару 2023. године.

Садржај треће свеске Николајевих студија:

Оригинални научни радови:

Марцел Черни, „Како су Чеси и Словаци упознавали личност Николе Велимировића (Св. Николаја Српског)“ (на чешком), стр. 11–42;

Николај Л. Костур, „Однос Српске Православне Цркве према Руској Православној Заграничној Цркви 1920–1941“ (на енглеском), 43–120;

Гордана Штасни, „Симболична слика дивљих животиња у Молитвама на језеру Светог Николаја Велимировића“, 121–154;

Зоран Матић, „Неформални лаички одзив на објављивање књиге Црква — ка заједничкој визији“, 155–234;

Прегледни рад:

Снежана Љ. Адамовић, „Петар II Петровић Његош у мисли Светог Николаја Велимировића“, 235–310;

Библиографија:

Марцел Черни, „Изабрана библиографија Николе Велимировића (Св. Николаја Српског) на чешком и словачком језику (1912–2018)“ (на чешком), 311–318;

Новости:

Срећко Петровић, „Белешке Николајевих студија, јул–децембар 2021: Наслеђе Светог Николаја Велимировића“ (на енглеском), 319–335;

„Аутори у овом броју Николајевих студија“ (на енглеском), 336.

Садржај четврте свеске Николајевих студија:

Оригинални научни радови:

Ружица Левушкина, „Правци (тео)лингвистичких истраживања на материјалу Словесника светитеља Николаја Велимировића“, стр. 349–366;

Будимир Кокотовић, „Свети Владика Николај Велимировић и Битољска богословија“, 367–388;

Прегледни рад:

Ксенија Кончаревић, „Славословљење Бога у Молитвама на језеру Владике Николаја Велимировића“, 389–400;

Коментар:

Горан М. Јанићијевић, „Путокази Светог Николаја Велимировића“, 401–414;

Осврт:

Едвард Пеханич, „Српски Златоусти“ (на енглеском), 415–420;

Белешке:

Анастасија Лимбергер, „Речи о Свечовеку Светог Николаја Велимировића преведене на немачки“ (на енглеском), 421–422;

Срећко Петровић, „Белешке Николајевих студија, новембар 2021 – јул 2022“ (на енглеском), 423–426;

Библиографија:

„Новија библиографија, 2018–2021 (са изабраним академским истраживањима)“, 427–505;

„Нове књиге (2018–2022)“, 506–517;

„Аутори у овом броју Николајевих студија“ (на енглеском), 518–520.

Извор: "Николајеве студије"