Претражи Живе Речи Утехе

Почетак Успењског поста је повод за разговор о ношењу крста. Неки можда виде фразу „ношење крста“ као апстрактни идиом, али она има потпуно практично значење. Хајде да схватимо који су крстови припремљени за нас? И колико дуго их носимо? Туге, тешкоће и патње које нас задесе у породици, на послу, чине наш животни крст. Колико патње може да изазове неуспешан брак или погрешан избор професије или посла, колико патње може донети болест или неправедан однос према нама, клевете и тако даље. То је наш крст. Човек мора да прође кроз све ове тешкоће. Наравно, многи од нас желе да их се отарасе. И ово је природна жеља. Оно што се може исправити без кршења заповести и без противљења савести мора се, наравно, исправити, али постоје непоправљиве ствари које се морају узети здраво за готово. Покорно прихватање воље Божије – онога што је изван наше моћи да променимо – је ношење крста. Крстови долазе у различитим тежинама. Господ је припремио свакоме свој – спасоносан и јединствен. Ношење крста је велико дело нашег живота, то је бескрајан рад на себи, који није могућ ни под којим другим околностима. Разапињемо наше старо ја на крст и поново се рађамо. Ово је болан свакодневни посао. Одупрети се злу, очистити срце да би у њему засијала светлост Христова, могуће је само кроз страдање. Да би сунце изашло, тама ноћи мора да се распрши; Да би ваша кућа била чиста, морате је очистити од остатака; да би ишао за Христом, треба се одрећи старог ја. Светитељи су говорили да су до краја својих дана водили бескрајну борбу са својим старим ја, којег су разапели на крсту. Понизно носимо крст свој, идући за Господом, из жарке љубави према Њему. Шта може бити више од чињенице да је Господ са нама, да ће доћи са својим Безпочетним Оцем и са нама створити пребивалиште! митрополит Антоније (Паканич) приредила: Ј. Г. (Поуке) извор

Почетак Успенског поста је повод за разговор о ношењу крста. Неко може да схвати фразу „ношење крста“ као апстрактни идиом, али она има потпуно примењено значење. Погледајмо, какви су нам крстови припремљени? И колико дуго морамо да их носимо? Туга, тешкоће и патње које су задесиле нашу судбину – у породици, на послу, у служби – чине наш животни крст. Колико патње може да изазове неуспешан брак или погрешан избор професије или посла, колико патње може донети болест или неправедно поступање према нама, клевете и тако даље. Ово је наш крст. Све ове тешкоће се морају превазићи. Наравно, многи од нас желе да их се отарасе. И ово је природна жеља. Оно што се може исправити без кршења заповести и без противљења савести мора се, наравно, исправити. Али постоје ствари које су непоправљиве, које се морају узети здраво за готово. Покорно прихватање воље Божије – онога што није у нашој моћи да променимо, већ само треба да се понизно подноси – јесте ношење крста. Крстови се разликују по својој тежини. Господ је припремио свакоме свој крст – спасоносни и јединствени. Ношење крста је велико дело нашег живота, то је бескрајан рад на себи, што је немогуће у било којим другим околностима. Разапињемо у себи на крсту нашег старог човека – звер – и поново се рађамо. То је мучни свакодневни посао. Одупрети се злу, очистити срце да у њему засија Христова светлост могуће је само кроз страдање. Да би сунце изашло, тама ноћи мора да се распрши; да бисте имали чисту кућу, морате је очистити од смећа; да би се пошло за Христом, мора се одрећи старог човека. Светитељи су говорили да су до краја својих дана водили бескрајну борбу са својим старим човеком, којег су разапели на крсту. Хајде да понизно носимо свој крст, идући за Господом, из жарке љубави према Њему. Шта може бити више од чињенице да је Господ са нама, да ће доћи са својим Безпочетним Оцем и у нама се настанити! Митрополит Антоний (Паканич) https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-gospod-je-pripremio-svakome-svoj-spasonosni-krst

Поводом Васкрса Србско сабрање "Баштионик" организује акцију помоћи вишедетним породицама, социјално угроженим породицама, старачким и самачким домаћинствима, известила је РТРС. У сарадњи са парохијским свештеницима подела пакета помоћи почиње данас, на Велику Среду и трајаће до Велике Суботе, 23. априла 2022. године. Извор: РТРС

У недељу 12. по Педесетници, дана 08. септембра 2019. године, када Црква слави свете мученике Адријана и Наталију, свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Његовом Преосвештенству су у капели Преображења Господњег саслуживали архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Преосвећени Владика изговорио је овом приликом следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и на спасење данашње свето Сабрање у нашем манастиру, у капели Преображења Господњега која нас увек позива на преображење наше душе и нашега живота. Речи којима почињемо служити свету Литургију: ”Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа” – позивају нас на преображење душе и целокупног живота. У прочитаном данашњем Апостолу и Јеванђељу могли смо чути о Тајни вечнога живота. У посланици светог апостола Павла чули смо о Тајни Васкрсења која је суштина нашега живота, док смо из светог Јеванђељу чули причу о богатом младићу. Богатог младића је занимало шта треба да уради како би задобио Царство Небеско. Свеблаги Господ одговара на питање и можемо чути како набраја Божје заповести дате Мојсију, међутим то младићи не беше довољно. Одважни младић хтео је чинити још и тада чујемо свима нам познате Христове речи: ”Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.” Чувши ове речи младић се растужио јер му је срце било везано за имање које је поседовао. Испуњење Закона датог на Синају лежи у овим речима јер нам откривају дубину Божје љубави према нама и уче нас правој љубави коју требамо имати према Господу. Христос открива наше сладострашће, везаност за материјално које нас окружује и које је нашем разуму пријемчивије од невидљивих ствари и реалног духовног света. Господ нам отвара очи за будуће Царство које је припремио за нас, али које је ту већ сада, сваки пут када служимо свету Литургију. Господ Исус Христос нам говори да је тешко богатоме човеку ући у Царство Небеско говорећи нам тако да је наша везаност за пролазне ствари заправо наша слабост која нас раздваја од Господа и Царства које нам је припремљено. Ако будемо живели по Јеванђелским истинама и Тајнама које нам се на светој Литургији увек изнова откривају, бићемо на Христовом путу, на путу светих апостола, Божјих угодника и наших светих предака који су веру у Господа Исуса Христа својим животима посведочили. Нека сте срећни и благословени, нека нам Господ да снаге, вере и храбрости да преображавамо себе благодаћу Светога Духа у људе савршене као што је савршен Отац наш Небески! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска