Претражи Живе Речи Утехе

Тешко је разумети мисао која је водила Министарство просвете да за пробни матурски испит одреди интервал од седам дана када се то има реализовати. Фиксирана је само математика, 25. 4, а српски и изборни од 23. до 30, како коме одговара. Зашто је само математика тачна, а остало од слободне воље и расположивог времена? Бесмислено је тумачити, а званичног објашњења нема, уколико га је и могуће наћи у рационалној форми. И онда је већина школа започела тестирање већ 23. и 24, са свим оним што је за овај посао потребно урадити. Припреме простора, формирање документације, изнова обуке за дежурне наставнике, а све ради регуларности. Нарочити надзори су ту да утврде да ли је школа поступила по свим правилима. Деца су упозорена да је пробна матура битна јер треба проценити степен постигнућа, открити слабе тачке у знању и систему, увежбати целу процедуру пре правог испита. Наставници прегледачи су обавештени да ће званично упутство за преглед добити тек 30.4. јер се чека да све школе заврше тестирање, дакле, чека се крајњи рок за реализацију. Опет ради регуларности. И онда се у једном тиражном дневном листу, већ 23. 4. поподне појави тест из српског језика. Затим на друштвеним мрежама. Онда и тестови из изборних предмета. Као на пијаци, јавно и без зазирања: јављајте коме шта треба. Шта је овде битно знати? Ове тестове нико није могао добити преко званичних канала комуникације, од самог Министарства или портала на коме се то исто министарство оглашава. Значи, стигло је испод жита, као вид општеприхваћене услуге. За све ово време Министарство просвете ћути. Нема коментара. Нема срамоте. Нема осуде. Да ли то онда значи да их ово не интересује? Или су поново легализовали крађу као вид сналажења у друштву? Или само не хају ни за децу, ни за наставнике који у читавом процесу учествују, па су оваквим ставом потопили сав труд и обесмислили једну врло потребну активност? Јер преписивање је крађа. Осим тога, зашто су задаци са пробне матуре врућа вест? Ко је ту заправо преварен? Не оцењује се. Нема утицаја на успех ученика. Рад на овом тесту само треба да буде показатељ шта деца заиста знају, како се сналазе, на чему треба још радити. Који је смисао преписивања? Зато је овај догађај, који нашу јавност није много ујео, врло индикативан. Он показује уходане обрасце по којима се живи, а они су дубоко погрешни. Он каже да треба увек узети оно што ти се нуди, узети по сваку цену, јер никад се не зна… Он каже да је најбитније наћи рупу у систему, снаћи се, имати човека. Он каже да је дозвољено красти, само је битно да те нико не ухвати. Може се варати у име неког личног циља. Јер, преписивање је крађа, опет то понављам и понављаћу све док могу. Преписивање је недостојно кићење туђим знањем. Преписивање је превара. У тој превари једна страна пристаје да буде опљачкана. Ако не пристаје, онда није друг. Друга страна, без гриже савести, отима. Зашто? Зато што је код нас знање роба пожељна, али не и неопходна. У свету деца не преписују. Сматрају то недостојним. Руглу су извргнути сви у ланцу преписивања. Казне за то су врло високе. Али то су друштва која живе од знања, која афирмишу постигнућа, која не растерују своју децу по иностранствима, која имају формиран ниво части и стабилан морални кодекс. Код нас су, дакле, најугроженија добра деца, она која поштују правила, која уче. Преварени су на самом почетку своје каријере. Она раде и напредују, али им се шаљу сигнали да тај напор чине само за себе, да то нема неку посебну вредност, да је сасвим у реду доћи до решења задатака нелегалним путем, да је другарски послати цедуљу ономе који појма нема, да медаља из неке научне области неме дугорочни сјај, нема са њом црвеног тепиха ни медијске пажње, јер ће се заједница више обрадовати случајевима: нисам ништа учио, а види шта сам све постигао, занесена реченицама: знаш ли ти ко сам ја, или шта ти мислиш да си ти. Да није овако, случај са превременим објављивањем тестова био би скандал. Министарство би енергично реаговало. Родитељи и деца би се бунили. А, није се десило ништа. Баш ништа. Нико није видео никакав проблем. Жалосно! И трагично, јер потире све оно за шта се сва ова деца залажу и месецима протестују. Они траже поштовање институција, знање и професионални интегритет. Траже правду. Министарство им каже да су бахати и бесни, а онда спроведе пробну матуру где запрети свима осим себи, зажмури на таблоидно мешетарење и лупи шамар целој заједници. Та иста заједница ни не примети да се нешто лоше десило јер су навикли, нису ништа ни очекивали, тако су и они расли, па шта им фали, а онда спремно испреузима задатке са друштвених мрежа и својој деци проследи добар резултат. Деси се преклапање интереса. Сви задовољни. Идемо даље. Само је питање где. И колико још дечјих ђонова треба одрати да бисмо схватили како је мало зло, наш тренутни интерес, само заметак и прећутно пристајање на оно веће? Колико још студентских корака треба направити да бисмо схватили како је моје добро оствариво само као опште добро? Колико је још потребно деценија… и речи… и грла… да нам знање постане неприкосновена вредност која се уважава, која се не може куповати и качити као статусни симбол, која се не може красти. Ауторка је проф. спрског језика и књижевности из Шапца https://zelenaucionica.com/prepisivanje-je-nedostojno-kicenje-tudjim-znanjem-prepisivanje-je-prevara-u-kojoj-jedna-strana-pristaje-da-bude-opljackana-ako-ne-pristaje-onda-nije-drug/