Претражи Живе Речи Утехе

Комисија Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве примила је коначно 14. марта 2025. године архивске фондове настајале радом српских православних епархија на простору Карловачке митрополије, а који су се чували у старом Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима. Одлуком државних власти после 1945. године ова архивска грађа црквене провенијенције дата је „на старање“ Српској академији наука и уметности. Како је уговор са САНУ истекао 1999. године и продужен два пута (2009) и (2019), Свети Архијерејски Синод је донео одлуку да се предузму конкретни потези како би овим покретним кулутрним наслеђем поново управљала и располагала Српска Православна Црква. Записник о примопредаји архивске грађе потписали су чланови обе комисије, из Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Синодалном комисијом је председавао Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки г. Иринеј. Српским црквеним архивским фондовима у Сремским Карловцима, надаље, стручни надзор води, рад и коришћење одобрава Свети Архијерејски Синод на препоруку управе Архива Српске Православне Цркве. Архив Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима је отворен за јавност, налази се у згради Богословије Светог Арсенија Сремца и предузимају се сходни кораци за унапређење његовога рад смештањем у зграду старе Патријаршијске библиотеке у центру Сремских Карловаца, која је изграђена 1940. године, а била одузета од Цркве национализацијом после Другог светског рата. Присуство Архива Српске Православне Цркве у Српском Сиону додатно истиче важност српске црквено-народне историје, с обзиром да архивска грађа прати континуитет развоја, не само Карловачке митрополије, већ и Пећке Патријаршије, односно историјске Српске Цркве. Архив Српске Православне Цркве је добио овим повратом преко тридесет архивских фондова од XV века до 1918. године. Нарочито су важне повеље и дипломе имовинско-правног карактера, као и потврде достојанстава српских епископа, митрополита и патријарха. Фондови попут Митрополијског А архива и Митрополијског Б архива почели су да се инвентаришу још за време Хабзбрушке монархије у првој половини XVIII века. Древна Митрополијско-патријарашка и црквено-народна архива у Сремским Карловцима спада у најважније репозиторијуме докумената наше националне и историје југоисточне Европе. Др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве Извор: Информативна служба СПЦ

У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, преосвећене господе епископа брегалничког Марка, хвостанског Јустина, марчанског Саве и умировљеног канадског Георгија, као и високопреподобног игумана студеничког архимандрита Тихона, светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј. Саслуживали су архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Божо Бакајлић и Вајо Јовић и протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић. Свештеној лепоти богослужења појањем су допринели студенти Православног богословског факултета и чтечеви ученици Богословије Светог Саве. Његова Светост Патријарх г. Порфирије је, после малог освећења воде, упалио свећу која ће горети у данима мироварења, а затим је улио освећену воду, бело вино и маслиново уље у казане испод којих је трикиријама упалио ватру. Протосинђели Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, и Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, принели су већ припремљена вештаства која је патријарх Порфирије сипао у казане. По почетку мироварења, Његова Светост Патријарх је започео читање светог Јеванђеља, а за њим том чину су приступили и преосвећена господа архијереји брегалнички Марко, хвостански Јустин, топлички Јеротеј и умировљени канадски Георгије, као и чредни свештеници који су преузели ту част и дужност у наредним данима све до Великог четвртка. http://www.spc.rs/sr/u_patrijarshiji_srpskoj_otpocheo_sveti_chin_mirovarenja