Претражи Живе Речи Утехе

Пожаревац – Када су пре годину и по дана добили просторију за рад у склопу пожаревачког гарнизона, представници Војног синдиката Србије одлучили су да реновирају унутрашњост, ни не слутећи да ће их тај подухват одвести у далеку прошлост. Испод старог малтера који су мајстори љуштили, почеле су да се назиру фреске. Мало је рећи да су сви били у чуду при помисли да је баш на том месту некада била светиња. Испод малтера указале су се фреске цркве посвећене свецима Козми и Дамјану (Фото Н. Антић) – Од војске смо за службене просторије добили некадашњу кантину у гарнизону. Малтер је већ почео да отпада и решили смо, на срећу, да га ољуштимо. Био је то шок за све нас, а онда смо кренули да прикупљамо информације и сазнали да је ту била црква посвећена Светом Козми и Дамјану, прича за „Политику” Новица Антић, председник Војног синдиката Србије. Направљена је пре 78 година на месту где је тада био такозвани владичански двор, објекат који је тадашњи владика браничевски направио за седиште овдашње епископије. Али, околности су се промениле. За време Другог светског рата зграда је служила као команда штаба немачке војске, а онда је та црквена имовина конфискована. – Када су Немци заузели град цркву су претворили у своју команду. Након рата партизани су дуго година задржали исту намену, да би потом, у време бивше Југославије била премалтерисана и претворена у војну кантину – објашњава Антић. Данас се у овом комплексу налази војни одсек као и канцеларије пожаревачког гарнизона. Само ограда дели га од садашњег седишта браничевске епархије којим доминира црква Свете Петке. – Наш синдикат је уз помоћ донатора, верника, људи добре воље, годину дана сређивао простор некадашње светиње. Урадили смо иконостас, олтар, набавили иконе и лустере како би било што аутентичније. Доста времена је требало да се малтер скине а да се не оштете фреске које је урадио руски иконописац од 1935. до 1939. Један део иза иконостаса, где је малтер најчвршћи, оставили смо да уради црква уз помоћ стручњака, нисмо желели да ризикујемо да се оштети – каже Антић. Потом је, баш на дан Светог Козме и Дамјана, први пут након скоро осам деценија, овде обележена црквена слава. Литургију је служио епископ браничевски, владика Игнатије, који је у присуству представника Војног синдиката Србије и бројних верника, освештао стару–нову цркву. – На овом месту је некада давно свакодневно служена литургија, а наша жеља је да то буде настављено. Зато смо тражили и добили благослов од владике да покренемо иницијативу код Министарства одбране, чије је то власништво, да се цео објекат који је конфискован врати цркви – најављује Новица Антић. Синдикат је владици Игнатију у знак захвалности уручио ручни крст, као и признања свима који су на неки начин допринели преуређењу некадашње цркве. http://www.politika.rs/scc/clanak/407487/Krecili-kasarnu-otkrili-crkvu View full Странице

„Роскосмос“ је на свом сајту објавио панорамски видео на којој је приказан процес шишања у свемиру: руски космонаут Антон Шкаплеров уз помоћ специјалне машинице прави фризуру свом колеги Александру Мисуркину. Астронаути користе специјалну машиницу која је комбинована са цревом усисивача да се посечена коса не би разлетела у бестежинском простору по читавој свемирској станици, да не би сметала посади и оштетила опрему. На снимку се види како Мисуркин тражи од Шкаплерова да му направи више „вертикалну“ фризуру, а не усправну. Затим се руским космонаутима придружује Американац Џон Акаба и кроз шалу договара да га Шкаплеров ошиша за три долара. Тренутно се космонаути налазе на Земљи. Мисуркин се вратио кући 28. фебруара, а Шкаплеров 3. јуна.

http://www.kurir.rs/crna-hronika/2923991/giskino-telo-posle-26-godina-nije-istrulilo Posmrtni ostaci Đorđa Božovića Giške, nekadašnjeg komandanta Srpske garde, i njegovih roditelja, oca Gavre i majke Milene, juče su ekshumirani na Centralnom groblju u Beogradu. Kovčeg sa telom Božovića izvađen je u devet časova, a kada je otvoren, najuža rodbina i radnici koju su izneli sanduk zaprepastili su se onim što su videli - Giškino telo nije istrulilo. Ovo je za Kurir potvrdila Božovićeva sestra Slavica, koja je objasnila da u prvom trenutku niko nije mogao da poveruje svojim očima. - Radnici su ga prvi ugledali! Onda su me pozvali da vidim. Šokirala sam se! Moj Đorđe posle 26 godina nije istrulio. Odmah su mi na pamet pale reči monahinje koja je uz oca Tadeja bila do smrti. Ona je pre nekoliko dana pozvala moju ćerku kada je saznala za ekshumaciju i rekla joj je: „Nemojte, deco, da se iznenadite kada vidite telo“ - priča Slavica Božović.