Претражи Живе Речи Утехе

Комплет с ордењем Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве, који је био у власништву последњег краља Југославије Петра Другог, продаје се по почетној цени од 30.000 евра. Ордени Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве (Фотографије Аукцијска кућа „Андреас Тис”) Међу стотинама одликовања, која ће се 14. децембра наћи на аукцији куће „Андреас Тис” из Немачке, биће понуђена и четири ордена који су били у власништву Петра Другог Карађорђевића (1923–1970), сазнаје „Политика”. Ордене Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве колекционари ће моћи да купе можда већ за 30.000 евра. Толико износи почетна цена комплета који, осим знамења, садржи и неколико личних предмета и писама, али и пехар којим су ова четири одликовања награђена у САД 1977. године признањем за најбољу поставку. Према наводима из каталога аукцијске куће, понуђени ордени Карађорђеве звезде и Белог орла су првог реда, с мачевима. На позадини првог је назив париске фирме „Артус Бертранд” која га је израдила, док Орден Белог орла садржи посребрени, емајлирани драгуљ, али и мања оштећења емајла на крунама. У понуди су и Орден Југословенске круне (1919–1945) и Орден Светог Саве с приказом овог светитеља. Свако од четири одликовања садржи и звезду од сребра, такође пресвучену сребрном позлатом и емајлом – материјалима од којих су направљени и крстови на знамењима. У цену су урачуната и два писма која сведоче о путу које је ово ордење прешло за време боравка Петра Другог, последњег југословенског краља, у изгнанству после 1945. године. Прво је сачинио управо он, 1. јануара 1969. у Њујорку, а осим Петра потписао га је у својству сведока његов „уважени пријатељ и лични представник” Џејмс Џејкобс. Тим дописом, Петар је именовао Американца Филипа Мејна Вебера за трајног управитеља новоформиране Канцеларије краљевских ордена задужене за заштиту и чување југословенских краљевских одликовања и навео да ће Веберу посредством Џејкобса бити достављена управо четири ордена чију продају данас оглашава немачка аукцијска кућа. У истом писму, печатираном штамбиљем новоуспостављене Канцеларије, истиче се да ће ордење Веберу бити поверено на „бригу и чување” докле год је Петар Други жив. Потом ће прећи у лично Веберово власништво „у знак сећања на лично поверење и пријатељство” између њега и Петра. Ипак, у каталогу се наводи да је Вебер после Петрове смрти продао одликовања Роберту Елиоту, председнику ОМСА, кровног удружења колекционарских друштава у САД, и тадашњем сараднику Дизнијевог студија. Управо на конвенцији ОМСА у Санта Марији у Калифорнији 1977. сва четири ордена су предочена јавности а та поставка је добила признање за најбољу изложбу. Предмети са сахране Петра Другог На који начин је ордење из САД доспело до Кирхајма код Штутгарта, где је седиште аукцијске куће „Андреас Тис”, у каталогу се не наводи. Али колекционар Зоран Бајић, који је јавио нашој редакцији вест да ће се ова одликовања наћи на аукцији, наводи да то није необјашњиво јер „Андреас Тис” има развијен бизнис и у Америци. „Оно што је важније за ову причу јесте да држава Србија има могућност да куповином овог ордења поврати бар део културног наслеђа, јер се доста наших одликовања налази по иностранству и често заврши на аукцијама, а потом у приватним колекцијама”, наводи Бајић за наш лист. Ова четири одликовања Петар Други је понео са собом у изгнанство, али поставља се питање коме су заправо припадала. Ту мистерију донекле развејава друго писмо које је, следећи Петрову вољу, Џејкобс упутио Веберу заједно с ордењем. Џејкобс тамо наводи да су знамења Карађорђеве звезде и Белог орла по свему судећи припадала Петру Првом и Александру Карађорђевићу, али да Петар Други „сасвим искрено признаје да не памти коме је који тачно припадао”. Слично сматра и историчар Радивоје Бојовић, који за наш лист каже да су та два одличја, будући да садрже мачеве, додељена у знак храбрости за ратне заслуге које Петар Други, рођен 1923, извесно није могао имати. „Оба ордена су израђена у париској радионици ’Артус Бертранд’. Реч је о ретким примерцима, јер су одликовања с мачевима престала да се додељују неколико година после Првог светског рата. До тада су их добијале војсковође попут Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића. Што се тиче ордена Југословенске круне и Светог Саве, они су рађени у радионици браће Игенин из Швајцарске, која је била преовлађујући произвођач одликовања за Краљевину СХС, односно Југославију. Вероватно су припадала управо Петру Другом јер је он као краљ, по закону, био поглавар свих ордена која је династија успоставила. Могуће је и да потичу из дворских депоа јер је сваки владар морао да увек располаже с по неколико примерака ордења како би могао у сваком тренутку, ако има потребе, да некога одликује”, наводи Бојовић. http://www.politika.rs/articles/details/416561?fbclid=IwAR0lelFYvd4ziPByJdleQqpnnKU8m0soxVoEzTpJVVF9VmyKoFiJ_voYp-8

Висока црквена одликовања Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије и њеном команданту пуковнику Спасоју Вулевићу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Tрећeг дана највећег хришћанског празника Вакрсења Господњег, 10. априла 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству великог броја верника, служио је свету Литургију у цркви Светог Стефана Дечанског у насељу „13. мај“ у Батајници. Том приликом, Патријарх српски г. Иринеј је уручио висока црквена признања - орден Светог краља Милутина - којима је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао Специјалну антитерористичку јединицу (као установу) и њеног команданта пуковника полиције г. Спасоја Вулевића (као поједница) за изузетан допринос у подизању и грађењу цркве Светог Стефана Дечанског (фотогалерија). Орден Светог краља Милутина додељује се оним поједницима и установама који су се доказали као ктитори и добротвори, с обзиром на то да је и сам краљ Милутин био велики добротвор и задужбинар. На тржественом празничном сабрању Његовој Светости Патријарху саслуживали су архијерејски намесник земунско-новобеоградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, архијерејски намесник млавски протојереј-ставрофор Јовић, старешина храма Светог кнеза Лазара у Земуну пољу протонамесник Раде Јовић, старешина храма Светог јеванђелисте и апостола Луке на Кошутњаку јереј Никола Гаврић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Током богослужења Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликаовао је презвитера Радета Јовића, старешину храма Светог кнеза Лазара у Земуну пољу и новог храма Светог Стефана Дечанског, чином протојереја. Kућа остаје деци, Црква народу! Инцијатива за изградњу цркве Светог Стефана Дечанског покренута је 18. августа 2011. године, када је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио у Патријаршији српској у Београду команданта САЈ-а пуковника г. Спасоја Вулевића, као и јереја Радета Јовића из Земун поља. Сусрету су присуствовали и тадашњи викари Његове Светости, Епископи хвостански Атанасије и липљански Јован. У срдачаном и топлом сусрету пуковник Вулевић тада је изразио Његовој Светости жељу припадника САЈ-а, Војске Србије и грађана да у непосредној близини своје базе у насељу „13. мај“ у Батајници подигну храм који би могли свакодневно да посећују. Његова Светост се са овом изузетном замишљу сложио и благословио да планирана и новоподигнута црква буде на обличје Краљеве цркве у Студеници и да добије име по Светом Стефану Дечанском, који ће бити заштитник и покровитељ овог храма. На дан Светог великомученика Никите и Светог Јосифа Темишварског, 28. септембра 2011. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је насеље „13. мај“ у Земуну и место где ће почети градња Цркве. Његова Светост је благословио припаднике полиције и војске и благословио да на том месту буде подигнута црква посвећена Светом краљу Стефану Дечанском која ће сабирати вернике из овог насеља, а такође бити и капела САЈ-а и 224. центра за електронска дејства Војске Србије. Изградња цркве Светог Краља Стефана Дечанског свечано је почела 12. октобра 2011. године, на дан Светог Киријака Отшелника. Тог дана, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Епископ хвостански Атанасије (Ракита) осветио је новопостављени крст у насељу „13. мај“ у Батајници, где ће по благослову Његове Светости бити подигнута црква. Владику је дочекало мноштво житеља насеља, верника, припадника Војске Србије и САЈ-а, који ће у храму, када буде изграђен, моћи да се сабирају на свету Литургију. Овај историјски дан остаo je свима у лепом сећању, зато што означава почетак градње цркве која представља прву војно-полицијску капелу коју припадници војске и полиције градe заједно са народом. Копање темеља за изградњу цркве почело је 3. маја 2012. године, на дан Светог Николаја Српског. Темеље су ручно ископали припадници САЈ-а и Јединице за електронска дејства Војске Србије, што је била њихова велика жеља. Наливање бетона у темељ цркве извршено је 10. маја 2012. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве. Први су сипали бетон пуковник Бранислав Љушић, командант 224. Центра за противелектронска дејства Војске Србије, пуковник полиције Спасоје Вулевић, командант САЈ-а, г. Душан Ћосовић, директор ПИК Земун и јереј Раде Јовић, месни парох. Освештење новог храма Светог Стефана Дечанског обављено је 13. августа 2012. године у присуству великог броја житеља насеља, верника, припадника САЈ, Војске Србије, донатора и гостију. Чин освештења је обавио Епископ хвостански Атанасије (Ракита) уз саслужење јереја. Свечаност освештења и постављања крста на кров новосаграђене цркве одржана је 13. августа 2013. године. Службу је вршио Епископ липљански Јован (Ћулибрк) уз чинодејствовање свештеника и присуство великог броја гостију, грађана, припадника војске и САЈ-а, представника Цркве. Владика Јован истакао је значај овог црквеног здања, јер ће подвиг његове изградње бити заувек уписан у нашу историју. Он је нагласио и да освећење и постављање крста на цркву представља „крај почетка и почетак краја“. -Крај почетка јер је црква сазидана, а почетак краја који нема крај - духовног зидања. Ова црква има посебан значај, јер је прва после Другог светског рата коју су с народом изградиле војска и полиција, истакао је Владика липљански Јован. Црква је грађена добровољним личним прилозима припадника САЈ-а, 224. cцнтра за противелектронска дејства Војске Србије, грађана и верника из насеља „13. мај“, а изградњу су помогли и Градска општина Земун, Српска Православна Црква и бројни донатори. Такође, припадници САЈ-а, Војске Србије, грађани и верници учествовали су изградњи цркве и добровољним радом и прилозима у грађевинском материјалу. У том смислу, изградња храма Светог Стефана Дечанског представља јединствен пример саборности народа и успешне цивилно-војно-полицијске сарадње. У служби народа, у славу Бога Веза која обједињује и повезује крсну славу САЈ-а - Сабор Светог архангела Михаила (Аранђеловдан) и припаднике ове јединице није само симболична и духовна - она је исконска и дубока, у њеној суштини се налази борба против свакојаког зла. Аранђеловдан је празник архистратига Михаила, предводника војске анђела сабране да би се супроставила силама зла палог анђела Луцифера. Архангел Михаило је заштиник и покровитељ САЈ-а. Архангел Михаило први је од осам анђела који су пред Божјим престолом задужени да се супроставе злим силама. Име Михаил на јеврејском значи „раван Богу“ и од првих хришћанских времена представља се као војвода и заповедник, са копљем које упире у Луцифера. Уз то, сматра се чуваром православне вере и борцем против јереси. Сматра се најугледнијим међу бестелесним силама и најближим небеском престолу. Обележавању крсне славе присуствују припадници јединице у свечаним униформама, велики број званица, црквених великодостојника, руководилаца и колега из МУП-а, гостију и пријатеља јединице. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 23. новембра 2017. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду високо црквено одликовање орден Светог краља Милутина потпредседнику Владе Републике Мађарске г. Жолту Шемјену и државном секретару Секретаријата за везе са црквама Мађарске г. Миклошу Шолтесу. У одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се, на предлог Његовог Преосвештенства Епсикопа будимског г. Лукијана, високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина додељује г. Жолту Шемјену и г. Миклошу Шолтесу за њихову делатну љубав према Српској Православној Цркви и српском народу, нарочито показану пружањем несебичне помоћи Епархији будимској. Свечаност доделе одликовања у Патријаршијском довру протекла је у више него срдачној и пријатељској атмосфери. Пошто је Преосвећени Епископ будимски г. Лукијан представио чланове делегације Републике Мађарске, гостима се бираним речима добродочлице обратио Њгова Светост Патријарх српски г. Иринеј истакавши да му је изузетно драго што су одности два суседна народа, српског и мађарског, данас на виском нивоу: -Радујем се данашњем сусрету са нашим драгим пријатељима и суседима. Стара српска пословица гласи: Комшија је пречи од брата у даљини. Као чланови једне хришћанске породице ми треба да живимо у братским одностима. Надам се и молим Господа да се односи наших народа утврде у добру и обостраној користи, поручио је патријарх Иринеј. Уручујући орден Светог краља Милутина г. Жолту Шемјену и г. Миклошу Шолтесу Његова Светост је истакао да му је посебно драго што у име Српске Православне Цркве може да великом пријатељима српског народа уручи висока црквена одликовања у знак признања и благодарности. -Драго ми је што могу да Вам уручим одликовања која су знак добрих односа два народа који се крстом крсте и имају Јеванђеље као темељ живота. Нека живи пријатељство између мађарског и српског народа, поручио је Патријарх српски г. Иринеј. Одлуку Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве прочитали су главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић - на српском, и протојереј-ставрофор Војислав Гајић, парох при храму Светог Георгија у Будимпешти - на мађарском језику. У следећем тренутку свечаном салом Патријаршијског двора из грла присутних заорио се усклик: Достојан! Захваљујући на високом признању Српске Православне Цркве потпредседник Владе Републике Мађарске г. Жолт Шемјен је поручио: -Ваша Светости, пре свега желим да Вам захвалим што смо као представници Мађарске у прилици да присуствујемо овом свечаном тренутку. Дозволите да Вам пренесем топле поздраве нашег председника г. Виктора Орбана и надбискупа Петера Ерда. Односи наших земаља и наших Цркава су изузетно добри. Ми смо кроз историју заједнички бранили европско хришћанство и данас смо источни бастион хришћанства. Истина је и да се са западне стране сада морају бранити хришћанске вредности. И у томе смо увек могли да рачунамо на подршку Православне Цркве. Истинско пријатељство које постоји између наших народа показује да братска веза може да превазиђе све проблеме и болне тренутке. Овом приликом, желим да захвалим Српској Православној Цркви у Мађарској која испуњава вишеструку улогу, даје пуно вредности, доприноси нашем културном богатству и осталим димензијама. Није случајно да смо ми у Мађарској признали Српску Православну Цркву историјском Црквом. Са Српском Црквом смо потписали сличан споразум као и са Католичком Црквом. Желео бих да захвалим и српској заједници у Мађарској на изузетном учинку - њу овде представља и наш пријатељ, члан парламента г. Љубомир Алексов. На крају, желим да, у уме мађарског народа, захвалим и изразим велико поштовање према Вама, Вашој Црви и Вашем народу. Свечаности у Патријаршијском двору у Београду присуствовали су Преосвећени Епископи темишварски и администратор будимски г. Лукијан и моравички и викар Патријарха српског г. Антоније, амбасадор Републике Мађарске у Београду др Атила Пинтер, српски члан Парламента Мађарске г. Љубомир Алексов, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић и српски свештеници у Мађарској. Извор: Српска Православна Црква View full Странице