Претражи Живе Речи Утехе

Predsednik Helsinškog komiteta u SAD kongresmen Rodžer Viker i član Doma za spoljne poslove Kongresa SAD Eliot Endžel nominovali su osnivačicu Fonda za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda Natašu Kandić i FHP za Nobelovu nagradu za mir za 2018. godinu. "Više od 25 godina, FHP se bori za pravdu za žrtve ratnih zločina i protiv ekstremnog nacionalizma i etničkih tenzija na Zapadnom Balkanu", navodi se u tekstu nominacije, objavljene na sajtu Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi Helsinškog komiteta u SAD. Dodaje se da je temeljito dokumentovanje ratnih zločina, koje je obavio FHP, postalo od esencijalnog značaja za obezbedjivanje pravde, kako za Medjunarodni krivični sud za ratne zločine u Hagu, tako i za nacionalne sudove za ratne zločine. "Glavni počinitelji, uključujući političke i vojne lidere, prvi put od Drugog svetskog rata odgovarali su pred medjunarodnim pravosudjem. Preživele žrtve i traumatizovane zajednice u kojima su živele dobile su priliku za obnovu. Zemlje regije bile su ohrabrene da se pridržavaju vladavine zakona i da prihvate nasledje strašne prošlosti", navodi se u obrazloženju. U tom tekstu se navodi da je u Srbiji bilo previše onih koji su odbijali da prihvate činjenice o počinjenim ratnim zločinima i demonizirali žrtve, dok je većina stanovništva ćutala, ali da je FHP, pod vodjstvom Nataše Kandić, javno govorio o zločinima. Dodaje se da danas Nataša Kandić ostaje inspiracija za nove generacije mladih profesionalaca koji vode FHP. "Ne možemo zamisliti da ijedna osoba i organizacija na Zapadnom Balkanu više zalužuju Nobelovu nagradu za mir od Nataše Kandić i FHP-a i sigurni smo da bi takvo priznanje doprinelo miru i pomirenju u tom i drugim regionima u svetu koji se suočavaju sa sličnim problemima", navodi se u obrazloženju.

Од 1943. до 1945. око 48.000 Јевреја који су живелу у Бугарској било је спасено од из руку нацистичког терора, захваљујући делом заменику председника бугарског Сабрања Димитру Пашеву, егзарху Бугарске Цркве Митрополиту Стефану, Митрополиту врацком Пајсију, и Митрополиту пловдивском Кирилу (касније постао Патријарх), који је убедио тадашњег цара Бориса III да заштити своје јеврејско становништво. Возови холокауста стигли су 10. марта 1943. године, али планирана депортација никад није извршена. Од 2003. године у Бугарској се 10. март обележава као „Дан спасавања бугарских Јевреја“. Сада је Бугарска Православна Црква номинована други пут за Нобелову награду за мир. Како извештава сајт Бугарске Патријаршије, номинација је званично послана Нобеловом одбору раније у јануару на иницијативу бившег израелског министра здравља и генерала др Ефраима Снека, професора права на Универзитету у Хаифи Моше Кешета и адвоката Моше Алонија, уз потписе преко 200 преживелих бугарских Јевреја. Пуно појединаца је ризиковало своје животе да херојски сачувају Јевреје од смрти и прогона током Другог светског рата, али је Бугарска Православна Црква била једина верска установа на територијама које су биле под нацистичког влашћу која је званично објавика став у смислу подршке јеврејском становништву. Бугарска Православна Црква је била номинована претходно, 2013. године, на седамдесетогодишњицу спасавања бугарских Јевреја, а номинацију су поднели Лачезар Тошев, заменик председника сталне делегације Народног сабрања у Парламентарној скупштини Савета Европе. Добитник овогодишње Нобелове награде за мир биће саопштен у октобру. Извор: ОСР (превод - Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава View full Странице