Претражи Живе Речи Утехе

Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара u Чачку као самостални филозоф. Преносимо овај текст са његовог сајта www.filozof.rs Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског... Као што се светлост не види, а садржи све боје, тако се и светост не види, иако у љубави (ка Богу и љубави ка бижњем) саставља све људе. СТАРИ И НОВИ ЗАВЕТ Стари Завет је рудник злата, а Нови Завет царска ризница. Стари Завет је семе вере а Нови Завет род свете речи, царство Божије унутра у нама. Стари Завет је обећање изабраном народу за плодну земљу, царство, а Нови Завет обећање души везаној за Христа, за царство небеско и живот вечни... Стари Завет је семе у закону а Нови Завет зрео плод љубави ка Богу, ближњем; "царство Божије унутра у нама". У Старом Завету се тражи да се човек одрекне сваке лажи, зла за благослов земаљског живота. У Новом Завету, за благослов вечног живота човек није дужан само да не лаже и не чини зло, већ да из све снаге љубави: срца, душе, ума сведочи истину и чини добро. КВАДРАТУРА КРУГА У ЧИСТОЈ ВОЉИ И ЈЕДНОЈ СЛОБОДНОЈ ВЛАСТИТОСТИ Окрет дужи даје кружницу, а чиста мисао–реч–одлука–дело, једну слободну властитост, као највишу квадратуру круга.. Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског. Савршен од рода небеског и једини безгрешан у роду људском, поставља се као да је крив за све да у квадрату круга у крсту откупи све грешно, криво, све наше криве мисли, осећаје, речи, дела окрене на исправно, право. Љубав ка Богу је вертикала, а љубав ка ближњем хоризонтала крста. Обе заједно су духовна оријентација за свако време, место. КОМЕ ЈЕ КРСТ ЛОГИЧАН, ЊЕМУ ЈЕ СВЕ ЛОГИЧНО. КОМЕ КРСТ НИЈЕ ЛОГИЧАН, ЊЕМУ (НА КРАЈУ) НИШТА НИЈЕ ЛОГИЧНО. Безгрешно зачеће – сведочи распеће. Нема јачег доказа за зачеће одозго, од крста! Чисто срце види у крсту престо вечне љубави, у трновом венцу круну вечне истине. Пре сваке физичке постоји душевна и духовна страну крста. Свака је реч Христова крст: Љубите непријатеље своје...Чините добро онима који вас мрзе...Благосиљајте оне који вас куну...Не судите да вам се не суди... Ко тебе каменом, ти њега хлебом... Дајте и даће вам се ... Сваки који се подиже, понизи ће се; а ко се понижује, подигнут ће се... Ко хоће међу вама први да буде, да буде слуга свима"... Мирис истине и укус љубави надјачавава сваку лаж, саблазан што потура у срцу плод знања добра од зла. Речи Христове су плодови са Дрвета живота за Адама у сваком човеку пре греха, каквог га је Бог створио, удахнувши му дух. МЕТАФИЗИКА ДАХА УЗ ДУХ Кад се човек физички роди не оставља га ваздух, кад се духовно роди, не оставља га дух. Не може срце час куцати, час не куцати, или човек час дисати, час не дисати. Као што телу није потребна памет да позна ваздух, тако ни души, која духом oживљује, да позна дух. Само је довољно да у срцу нема лаж и зло. Лаж ка Богу је лаж и ка човеку, свим другим људима, сопственом срцу, души, телу. Без ваздуха тело се гуши и умире, а без духа, душа се у лажи гуши и замире... Зато се човек треба родити "по други пут Духом истине одозго" да u богатству љубави од Бога и богатству Бога буде вечно жив... СЕМЕ И РЕЧ Ако се семе баци у земљу, настане тајанствена веза живог и неживог и из семена живог у неживом и земље, воде, ваздуха, светлости, израсте цело живо дрво; умножи читав род. Када срце прими у тајни вере семе свете речи, настане тајанствена веза смртног и бесмртног, и из семене бесмртног у души смртног човека, расте други, бесмртни род, рађа се духом за вечност.... Бог је отац, душа мајка трудница у телу материци, која у завету крштења из семена свете речи у труду вере узраста за вечни живот... Човек се родио духом када је у савршеној љубави ка Богу и ближњем сазрео у круни (ореолу) за вечност; родио духовни род који се заувек може јести... Као што се светлост не види, а садржи све боје, тако се и светост не види, иако у љубави (ка Богу и љубави ка бижњем) саставља све људе. О ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ УНУТРА У НАМА Ти хоћеш у царство небеско... Али, да ли волиш Бога свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом и ближњега својега као самога себе? "Бог духа не даје на меру". Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш и остане колико хоћеш... Имаш ли безмерје духа од Бога да као цар вечни примаш и дајеш богатство вере, милости, стрпљења, мудрости... у највишој љубави, истини, добру... ИГРА ВЕЧНОГ ЖИВОТА Све су Божије заповести дате за најузвишенију игру љубави из вечног живота и нарушавањем тих правила та радост се губи. По речи Христовој, царству небеском је најближе дете које се игра. Игра се суштински, више него сваки човек: поштује правила љубави, не узноси се, опрашта... Само просто опраштање срца шири душу за духовно пространство небеске радости, игре, а оно што човек зове “игром“, често је далеко од те радости. Зрелост нема никаквог смисла пред Богом, а у највишем смислу гледано, чак ни пред човеком. Тај повратак детету, значи да човек не сматра да је пред Богом зрео, прав, него заувек дете. Да своје мисли, осећаје предаје са поверењем вечном родитељу – Богу. Човек је тек сазрео када се у савршеној љубави (ка Богу и ближњем) роди у круни, ореолу за царство небеско, да духовни род за вечност, који се заувек може јести... СВЕТО ЈЕДОСМО, ПИСМО То што се Адам ствара од праха земаљског и тек оживљава духом Божијим, а не директно по речи Божијој, значи, да се из сваког места, времена људи у духу Божијем састављају за вечни живот, као што су сада, кроз сва места и времена, одвојени од духа Божијег и једни од других. Крст је окршај, укрштање са свим грехом, злом, свето једење, пијење за из зла, лажи излазак, у небеском Адаму, искупљење, очишћење и васкрсење... О ДУХУ УТЕШИТЕЉУ Печат дар Духа Светог, који се добија на крштењу, мора се чувати и умножавати, јачати кроз добра дела вере, љубави, мудрости. За тај најблагословљенији дар тражи се чистота: срца, душе, тела. Човек најпре треба да пази да то безмерје Духа истине не отуђи од себе, или растужи. За хулу на Духа Светог нема опроштаја ни на овом ни на оном свету. Сила духа са висине наоружава човека огњеним мачем истине да осваја царство небеско. Са благодати Духа Светог на човеку се испуњавају речи: „Царство је Божије унутра у вама.“ Каже се: ко има љубави “к њему ћемо доћи и у њему ћемо се станити“. Престо љубави у чистом срцу и круна истине у чистој души освећују читав свет... О ДАНУ–ЖИВОТУ ВЕЧНОМ Иако човек има седмице, месеце, године, он живи живот кроз дан. Много је пре живот стварни дан, него прошли-будући дани, месеци, године – стварни живот! Поново му се даје дан да се целим животом даје за вечни дан. Све је прошло и будуће стварно само кроз (неко тада) сада и времена као реалног тока и нема. У дану– животу је по радости дете, по отвореној чулности младић, по здравом разуму зрео човек, по мудрости ума старац кроз све време живота, сваки прошли, будући дан! Само по том узимању свега времена под своје, обухватању у дану-животу вечном човек "једе" све прошло, будуће време, скраћује шта не ваља, продужује шта ваља, кроти га, узјахује као летећег коња, натерује на служење! Метафизика чисте воље душе: „Ако не сада, када“ (прошло је прошло – нема га више, а будућег још нема – није га још било), буђење из дана-живота вечног. Ако не волиш брата кога видиш (људска у крсту земаљска хоризонтала) – како ћеш волети Бога (Божија у крсту небеска вертикала) кога не видиш.“ Точак од ван ка унутра, од левог ка десном, од уназад ка напред, од левог ка десном од пролазне године–живота квадратура круга у дану–животу вечном. Само је тако жива мисао властита мисао, или жива реч, око, ухо мирис, укус, додир, целокупан живот, властити живот... О ПРОСВЕТЉУЈУЋЕМ ДОЖИВЉАЈУ Човек много пре из просветљујућег доживљаја достиже физичко-метафизичко једно, него из појмовног сазнања. Такав доживљаја некада је пресудан за сав даљи живот. Јака духовна визија може надјачати све претходно дешавање и надахнути све ново научно, политичко, уметничко догађање... Речи: кушати, искусити, искуство много пре наглашавају властити доживљај, него заједничко сазнање. Око без љубави није право лице, а разум без срца, властито Ја. Само када воли или говори истину човек излази из границе својих очију и види друго лице, личност. View full Странице