Претражи Живе Речи Утехе

У добру је лако добар бити. На муци се познају јунаци. Ако прелистамо црквени календар, примијетићемо да скоро не постоји дан у години, а да наша Црква не прославља неког Светог мученика. Ови свједоци Бога живога, највећи су јунаци свих времена. Како? Прво, тако што су се одрекли свега и пошли за Христом, друго, тако што су одабрали да учествују у Христовом страдању и прихватили да и сами буду погубљени јер нису пристали да Га се одрекну. Наша Црква почива на томе. Наша слобода вјере почива на овим страдањима. Нарочито ми у Црној Гори, у школи и код куће читамо и учимо стихове из Горског вијенца, а једни од познатијих су: Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека. Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га ка познанију права, то је људска дужност најсветија. Ове стихове можемо да разумијемо у примјеру светитеља кога данас прослављамо, али и свих светих мученика. Након што смо прославили Светог Димитрија Солунског, сјећамо се једног храброг младића, Светог Нестора. Његова прича нам показује како ниједно добро дјело и примјер не могу остати усамљени, већ се увијек нађе неко ко ће да се на тај примјер угледа и да га прати. Тако је безбожни цар Максимијан био толико љут што је Светом Димитрију драже било да страда за своју вјеру него сваки положај у друштву и сва блага овога свијета, да је најстрашнијег и најјачег свог војника Лија поставио да се искаљује над недужним Хришћанима. Тиранин Лије је тако немилосрдно показивао своју моћ над слабијима од себе на најсвирепији могући начин. Имао је од цара дато право на то. Млади Нестор ово није могао да трпи и ријешио је да, благословом Светог Димитрија, који је већ у тамници чекао своје погубљење и молио се Богу, стане тирјанству ногом за врат, како кажу Његошеви стихови. Уз Божију помоћ, храбри Нестор је изашао на мегдан Лију узвикнувши: ”Боже Димитријев, помози ми!” Побиједио овог горостаса, као некад Давид Голијата. Пуно је оваквих примјера у Светом Писму, у житијима светих, али и у читавој људској историји. И ми, као Хришћани, колико год година имали, дио смо ове историје у свом времену и свом окружењу. Свако од нас у својој школи, на тренингу, на игралишту, свједочи разним врстама насиља јаких и моћних над слабијима. Кад смо већ ту, сјетићемо се примјера Светих мученика које прослављамо ових дана, а и сваког дана, па ћемо схватити да и ми можемо бити свједоци попут њих, скупити храброст и одлучити да станемо у одбрану слабијих и својим примјером показати другима која је наша најсветија дужност. Не треба нам ни ратничка опрема ни војна обука да бисмо постали Христови војници, то могу постати и најмлађи и физички најслабији међу нама. Све што нам је потребно је љубав према свима и вјера у Бога која нам даје храброст и одлучност. Када год би неки мученик пострадао за вјеру, још понеко би схватио, повјеровао и узвикнуо да је велики Бог тога Хришћанина. Ако неко некад у нашем окружењу, подстакнут нашим дјелима то схвати, каже или помисли, већ смо довољно постигли у животу. вјероучитељица Тијана https://mitropolija.com/2024/11/09/iako-sam-ja-mali-i-nemocan-velika-je-i-nepobjediva-sila-hrista-moga/

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије, захумско-херцеговачки Димитрије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, служили су данас у Недјељу Светих праотаца са свештенством Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици уз молитвено учешће многобројног вјерног народа. Звучни запис беседе У литургијској бесједи Преосвећени владика умировљени Атанасије је казао да смо ми припадници – Божја дјеца једне Свете Саборне Апостолске Цркве и да је саборност карактер православља – Христов карактер те да зато имамо Сабор апостола: „Кад год се окупимо на Светој литургији, а она је Небески сабор на земљи, предверје неба, почетак вјечнога непролазнога Царства Божијега, ми исповједамо ту своју припадност Саборној васељенској Христовој небоземној Цркви. Сабор Светих отаца, Светих мученика, Светих исповједника и праведника то је Црква Христова, тијело Његово, изливена љубав Бога Оца и заједница Духа Светога. Зато да се радујемо долазећи у храмове као мјеста окупљања тога Сабора непрозлазнога.“ Подсјетио је владика да су свети хришћански владари почев од цара Константина, који је зауставио гоњење Цркве од безбожних римских власти, градили храмове. Цар Консатантин основао је Нови Јерусалим, и гдје год је ишао оснивао је цркве: од Цариграда до свога роднога Ниша и даље до краја васељене. Поред многобројних цркава у Богом спасаваној Епархији захумско-херцеговачкој саградио је неколико храмова: Тврдош, Павлов манастир и многе друге цркве. Истакао је да су тај константипољски дух слиједели његови наследници, владари, јерарси, Свети оци, тако је Свети Сава на Сабору у Жичи о Спасовдану 1220. године, рекао: Оци нам оставише и ево ја уђох у то наслијеђе: „И тако је оснивао и он цркве и епископије. Наша од Светог Саве основана епископија је била у Стону на Пељешцу“, казао је владика и додао да се ова Епархија протезала свом долином Неретве до Милешеве, као и да је и данашња Црна Гора припадала овој Епархији све док свештеномученик Гаврило Рајић није Светога Василија који је већ 12 година столовао у Стону, послије у Тврдошу, премјестио у источни дио те епархије у данашњи Никшић, ондашњу, такође, Херцеговину. Онда су створене и друге епархије. „Свети Сава је створио Зетску епархију на Превлаци и тако редом све до Раса и других крајева гдје живи српски и православни народ. Данас смо ми на том сабору и овдје је наш и ваш архипастир. Митрополит који је по вјековноме предању егзарх Пећкога трона, што значи испостава Пећког трона. Наслијеђе је ишло директно и ми смо данас у Светосавској Пећкој патријаршији. То је апостолска Црква, апостолска Патријаршија. И храмове које подижемо и које су подизали наши преци, Свети Петар, Свети Василије, Свети Петар Херцеговачки, и редом новомученици. Сви храмови Божији су Небо на земљи.“ Као што је Господ рекао: „Многе су обитељи у дому Оца Мога“, тако су многе обитељи по овој земљи, као сазвежђа звезда тако су храмови наши и тако су мјеста слављења Божјега ради спасења нашега, бесједио је владика Атанасије благосиљајући сабране који се окупљају, сабирају око своје Цркве: „Црква сабира не разједињује! Нарочито ми је мило што доводите дјецу, учите их да су саборна бића и да се окупљамо на сабор са свима Светима. Кажу и нови Свети оци: Црква је сабор са свима Светима. Почиње од тога што држимо у срцу, уму, вјери својој, љубави и нади својој сабор са свима Светима. Нека је овај дан благословен, дан васкрсења Христовога у Храму Васкрсења. Ми смо народ васкрсења.“ Поручујући да је Бог јачи од свих, умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије је посвједочио да када приђу ћивоту Светог Василија особе поседнуте ђаволом, ђаволи дрхте пред Богом живим и његовим угодницима, јер је Бог јачи од ђавола и увијек побјеђује: „Храбрите се, вјерујте, нека не гасне вјера ваша, и мир ваш у души, мир којим поздрављају и владика и свештеник: Мир свима, и одговара побожни народ: И духу твоме, теби, твоме духу такође мир. То је један исти Дух Свети који прожима тијело Цркве и све нас. Духом Светим смо крштени, Њиме смо миропомазани, Духом Светим благословени, Духом Светим се Литургија остварује, не нашим силама него Духом Свете Тројице, Треће лице Свете Тројице, али равно Оцу и Сину.“ Даље је владика истакао да смо сви позвани на Небески сабор да будемо саборници Свете Тројице јер Црква је сабор и сабира: „То је тестамент, наслијеђе од Светих царева, од Светих архијереја“, казао је Епископ Атанасије и, кад је Свети Василије благословом Патријарха свештеномученика Гаврила Рајића из Новог брда родом са Косова, премештен ондашњи Оногошт, данашњи Никшић, назвао је Источно-херцеговачка или Херцеговачка друга епархија, а остао је заједнички. Данас он помаже.“ Ходите земљом са пуно вјере и наде и љубави, поручио је владика Атанасије, јер није добро да имамо мржњу према било коме и она прије свега убија онога који мрзи, разара му јединство: „Немој да се гордимо, будимо смирени. Мајка Божја, дјевојчица од осам година кад је уведена у храм Божији и послије ишла код рођаке Јелисавете, мајке Јована Крститеља, спјевала је пјесму: Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спасу мому. Што погледа на смирење слушкиње Своје, јер од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји, па онда додаје једну врло дубоку мисао да богате Господ растури мислима гордим срца њиховога.“ Објаснио је да је модерни човјек постао шизофрен, зато што се горди и мисли да он много значи, а уствари, како је рекао праведни Јов, завршава као храна црвима у гробу: „Нека се присјете сви они који хоће насиље Цркви Божјој, да је Црква Божја непобједива, неодољива. Свети Немања који се родио овдје превео је оно грчко Исус Христос побеђује (НИКА) – Исус Христос одоле, тако пише око његовога крста, јер то је сила Цркве да она одолева нападима. Велики светитељи, као Јован Златоусти, говорили су Црква Христова је нападана, али лађа Христова никад неће потонути. Зато стојимо добро, стојимо са смерношћи и исповједајмо вјеру у Свету Тројицу. Останемо боголики и богочежњиви, и Бог ће бити са нама, наш Бог се тако и зове: С нама је Бог – Емануил и не бојмо се никога „, закључио је у својој бесједи владика умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије. Извор: Митрополија црногорско-приморска